Posts tagged Divcibare

Pisma iz Srbije: Divčibare, prirodno carstvo borovih šuma…

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post. Danas sam za sve ljubitelje prirode pripremio jedan zanimljiv post i siguran sam da ćete uživati. Verujem da je pandemija uticala na promenu naših navika i da smo bili primorani da promenimo naš dosadašnji način života. Brige, nervoza i strah su postali sve učestaliji posetioci tokom ove pandemije i potreban nam je povratak prirodi.

Naši stari su imali običaj da kažu: “Rešenja za sve probleme uvek možete pronaći u prirodi… Priroda ima svoju moć!”. Danas sam odlučio da vam dočaram lepote Divčabara, prirodne vazdušne banje u Kolubarskom okrugu.

Sećam se davne 2001. godine kada je moj otac dobio preporuku od jednog našeg porodičnog prijatelja da posetimo Divčibare. Moj otac, koji je inače poznat kao veliki zaljubljenik prirode sa velikim zadovoljstvom je prihvatio srdačan poziv prijatelja i da zajedno sa njegovom porodicom provedemo praznike. Te 2001. godine, nakon nedelju dana zimskih čarolija moj otac je odlučio da potražimo svoj drugi dom u ovom prirodnom raju.

Godinom za godinom, Divčibare kao planinski centar se zajedno sa opštinom Valjevo razvijao ne gubeći svoju prvobitnu, netaknutu prirodnu lepotu. Vremenom Divčibare su postale poznato planinsko-turističko mesto u Srbiji i mnogi su tu pronašli svoj drugi dom.

Ovaj planinski centar se nalazi nedaleko od grada Valjevo i jedan je od najbližih planinskih kompleksa Beogradu i Novom Sadu. Kako je ova vazdušna banja dobila svoje ime?

Divčibare je dobilo svoje ime zahvaljujući planinskoj reci Crna Kamenica, koja i dan danas protiče kroz centar ovog planinskog kompleksa. Na osnovu jedne legende koja se prenosi sa kolena na koleno, nekada se u ovoj reci tokom jedne letnje bujice, utopila jedna mlada čobanica.

Zbog ovog nemilog događaja, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što na našem jeziku znači „Devojačke bare“. Samo ime Divčibare je veoma staro jer je po prvi put korišćeno davne 1476. godine kao ime jednom turskom selu.

Lekovit i delotvoran uticaj planinske klime Divčibara na ljudski organizam među prvima u Srbiji je primetio knez Miloš Obrenović i početkom 19.veka od turskog bega otkupljuje cele Divčibare. Meštani tvrde da je Knez Miloš izuzetno voleo i cenio ovaj kraj i rado je boravio ovde tokom letnjeg i zimskog perioda.

Kada pričamo o pravom turističkom razvoju turizma na Divčibarima, prvi zvanični oblici organizovanog planinskog turizma počinju početkom 20. veka uz pomoć Zdrastvenog društva Divčabara. Društvo su osnovali tadašnji ugledni građani Valjeva. Oni su izgradili prve smeštajne kapacitete i uradili su prvi urbanistički plan.

Nakon izgradnje prvih smeštajnih kapaciteta, Ministarstvo trgovine i industrije je imenovalo Divčibare za prvo vazdušnu banju na našim prostorima. Turizam je polako, ali sigurno počeo da se razvija tako da su mnoge poznate porodice iz Beograda i okolnih gradova počele da dolaze na Divčibare i ova visoravan je postalo jedno od najpoznatijih planinskih turističkih mesta u Srbiji.

Sredinom 20. veka turizam u ovom planinskom centru prestaje sa svojim razvojom, stagnira sve do kraja 20. veka kada se kreće u aktivnu promociju ovog planinskog centra.

Na Divčibarama i Maljenu je prisutan raznovrstan biljni i životinjski svet. Kada pričamo o biljnom svetu četinarske šume su najbrojnije i pored njih na ovim prostorima iz četinarske porodice su prisutne jela, smrča, beli i crni bor, planinski bor.

Divčibare su poznate po velikom broju šumskim i livadskim prirodnim zajednicama. Tu su jeremičak, kaćun i lincur, a krajem aprila javlja se cvet koji je simbol ove planine planine – Narcis. Na Maljenu postoji najveća tresava u Srbiji, a tresavski eko sistemi su veoma retki na čitavom balkanskom poluostrvu. Tresave predstavljaju „prirodne spise“ iz kojih se može najbolje saznati istorija žive prirode.

Na Divčibarama su prisutni i brojni šumski plodovi koji se upotrebljavaju kao dodatak u raznovrsnoj ljudskoj ishrani poput gljiva, prirodnih poslastica šumskih jagoda, divljih malina i kupina.

Najneobičnija je borovnica, koja raste u obliku žbunja, najviše u šumama. Između ostalog, na Divčibarama možete pronaći i najrazličitije lekovito bilje kao što je hajdučka trava, pelin, matičnjak, majčina dušica i mnoge druge.

U ovom planinskom kompleksu žive i mnogi predstavnici divljači od kojih su najbrojnije srne, pored njih ima i divljih zečeva, veverica, divljih svinja, kune. Na Divčibarima je zaista bogata flora i fauna, tako da se prilikom šetnje nemojte iznenaditi ako sretnete neke od životinjskih porodica koje nastanjuju ove prostore.

Prirodno bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, blage klime verujem da ćete ovo leto pamtiti ako posetite Divčibare. To je više od prirode, to je vaš novi drugi dom. Srećom, priroda na ovim prostorima je još uvek netaknuta pa ćete biti u prilici da budete u direktnom kontaktu sa prirodom. Za sve ljubitelje dugih šetnji i druženja sa prijateljima u prirodi Divčibare je idealna turistička destinacija!

Zamolio bih vas da čuvate prirodu oko sebe i bilo gde da krenete po našoj divnoj Srbiji nemojte ostavljati đubre iza sebe. Priroda se potrudila da nam pruži sve najbolje, a na nama je da se potrudimo da je sačuvamo.

Na Divčibarama su postavljene i specijalne edukativne table gde možete saznati nešto više o prirodnom i životinjskom svetu. Najbolji primer je “škola gljiva” gde su naznačene jestive i otrovne vrste gljiva. Ako se odlučite da krenete u potragu za gljivama najbolje je da potražite stručne ljude i da ne idete sami. Jestive gljive poseduju mnoge dobre osobine koje mogu doprineti ojačavanju organizma, ali postoje i otrovne gljive koje se ne koriste za ljudsku ishranu i potrebno ih je strogo izbegavati.

Crkva Svetog Pantelejmona na Divčibarama

U samom centru ovog turističkog kompleksa nalazi se Divčibarska crkva ili crkva svetog Pantelejmona nalazi i predstavlja religiozno-kulturno obeležje ovog planinskog turističkog mesta. Crkva datira iz 1995. godine, jer su ratovi ometali dotadašnju izgradnju.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za godišnji odmor?

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom predivnom planinskom centru u Kolubarskom okrugu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Divčibare? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav sa Divčibara,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji žele da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST