Posts tagged Dubai

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Pismo sa Bliskog Istoka: Dubai, centar modernog orijentalnog luksuza…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Danas je idealan dan za početak jedne nove avanture pa sam zato ovog kišnog utorka za vas pripremio novi post. Putovanja su zaista pravi spas od sumorne svakodnevice i čovek ima priliku da se zabavi i bar na tih nekoliko dana zaboravi na probleme. Kada su u pitanju putovanja nije bitna destinacija, najbitnije je da čovek ne ide sam i da se napravi dobar plan programa puta gde će se svi zabaviti i lepo odmoriti.

Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim avio kompaniji flydubai i Turističkoj organizaciji grada Dubai koji su omogućili da moj fotograf i ja osetimo lepote i čari centra modernog orijentalnog luksuza kao što je to Dubai.

Kada je avio kompanija flydubai započela sa radom 2009. godine, cilj je bio da se povežu sa svojim putnicima i da ih svakodnevno prevezu na što veći broj destinacija. Danas kompanija flydubai leti na više od 90 destinacija i neprestano dodaje nove destinacije u njihovu “nebesku” mrežu.

Preko 70 miliona putnika je poklonilo svoje poverenje i sa kompanijom flydubai su posetili najveći i najpoznatiji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima – Dubai, što ih ujedno čini drugim najvećim prevoznikom, po broju putnika u UAE. Vizijom i podrškom vlade Dubaija stvorile su se nove mogućnosti za putovanja, turizam i trgovinu i poboljšali povezanost povećanjem pristupa Dubaiju i povezali sa ostatkom sveta.

Uz sve veću potražnju i stalno rastuću mrežu, flidubai je u svojoj ponudi dodao niz novih destinacija. Nakon što su već otvorili rute po Africi, Evropi, centralnoj Aziji, Bliskom Istoku, Indijskom potkontinentu i jugoistočnoj Aziji, cilj je ne samo da se širenje mreže destinacija, već da put bude što efikasniji, sa redovnijim letovima, direktnim letovima i nove avione uz koje će svako putovanje biti nezaboravno.

Flydubai poslovna (biznis) klasa nudi komfornije, opuštenije i sasvim novo iskustvo letenja. Na aerodromu ćete imati beneficije od brže prijave na let i prioritetnih usluga na aerodromu, uključujući poseban pult za prijavu, ukrcavanje i autobusku uslugu. Možete se opustiti i pre vašeg putovanja u bisnis salonu na Internacionalnom aerodromu u Dubaiju na terminalu 2, a ako vaš let se odvija sa terminala 3, možete koristiti neki od brojnih salona poslovne klase avio kompanije Emirates, naravno i mogućnost uživanja u salonima na aerodromima širom sveta koristeći partnerske mreže avio kompanija kojoj pripada kompanija flydubai.

Tokom leta bićete u prilici da uživate u personalizovanoj, profesionalnoj i vrhunskoj usluzi članova posade koji su na usluzi putnicima poslovne-biznis klase. Izaberite ukusan obrok iz menija gde možete pronaći specijalitete iz raznoraznih internacionalnih kuhinja. Moja preporuka je da probate specijalitete arapske kuhinje i siguran sam da ćete uživati u do sada neotkrivenim ukusima za vaše nepce!

Let od Beograda do Dubaija u proseku traje oko 6 sati i verujem da će vaš let biti komforan, udoban i zabavan bez obzira da li se odlučite da putujete ekonomskom ili poslovnom klasom sa kompanijom flydubai. Ljubazno osoblje, pejzaži na koje ćete usput naići i ko zna možda upoznate nekog na letu.

Ja sam bio u prilici da upoznam jednu zanimljivu gospođu u poznim godinama koja ide u posetu svojoj ćerki u Dubai. Toliko sam zanimljivih stvari saznao o ovom neobičnom modernom gradu i dobio sam preporuke iz prve ruke šta ne bih smeo da propustim u Dubaiju!

Dubai je najnaseljeniji grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i glavni grad Emirata Dubai. Smešten u istočnom delu Arapskog poluostrva na obali Persijskog zaliva, Dubai svojim položajem je zauzeo centralno poslovno središte zapadne Azije. Takođe je glavno svetsko transportno središte za putnike i robu. Prihodi od nafte pomogli su ubrzanju razvoja grada, koji je već bio veliko trgovačko središte.

Danas manje od 5% prihoda Emirata dolazi od nafte. Istraživanja Centra za regionalnu i međunarodnu trgovinu pokazuju da s početkom 20. veka ekonomija Dubaija se većinom oslanja na prihode od trgovine, turizma, vazduhoplovstva, nekretnina i finansijskih usluga.

Istorija ljudskog naseljavanja na području gde se sada nalaze Ujedinjeni Arapski Emirati je neobična i vrlo složena. Veliki broj istorijskih zapisa navodi na usko povezane trgovačke veze između civilizacija doline Inda i Mesopotamije. Arheološka nalazišta u emiratu Dubaija, posebno u Al-Ashoosh-u, Al Sufouh i izrazito bogata nalazišta iz Saruk Al Hadida, pokazuju naseljavanje kroz periode Ubaida i Hafita, razdoblja Umm Al Nar i Vadi Suk i tri gvozdena doba u UAE.

Ovo deo je Sumeranima bilo poznato kao Magan i bilo je izvor metalnih ruda, posebno bakra i bronze. Područje je bilo prekriveno peskom pre oko 5000 godina dok se obala povlačila u unutrašnjost, postajući deo današnje obale grada. Veliko otkriće je predislamska keramika koja je pronađena na prostoru današnjeg grada Dubaija koja potiče iz perioda III i IV veka.

Pre uvođenja islama na to područje, ljudi u ovoj regiji su obožavali Bajir (ili Bajar). Nakon širenja islama u regionu, umaiiadski kalif istočnog islamskog sveta izvršio je invaziju na jugoistočnu Arabiju i proterao Sassane. Iskopavanjima muzeja u Dubaiju u regionu Al-Jumaira (Jumeirah) pronađeno je nekoliko artefakata iz perioda Umaiiada. Venecijanski trgovac biserima Gasparo Balbi posetio je ovaj grad 1580. godine i spomenuo Dubai (Dibei) koji je u to vreme bio značajan zbog trgovine biserima.

Smatra se da je Dubai osnovan kao ribarsko selo u ranom 18. veku i da je do 1822. godine dobio status grada u kojem je bilo između 700 i 800 pripadnika plemena Bani Ias i da je podlegao vladavini šeika Tahnun bin Shakhbut-a iz Abua Dhabi-ja. Međutim 1833. godine, nakon plemenske svađe, pripadnici plemena Al Bu Falasah su se izdvojili iz Abu Dhabija i nastanili se u Dubaiju. Egzodus iz Abu Dabija vodili su Obeid bin Saeed i Maktoum bin Butti, koji su takođe postali vrhovne vlasti u Dubaiju sve dok Obeid nije umro 1836. godine, napuštajući Maktum u želji da uspostavi novu dinastiju Maktoum.

Dubai je potpisao Opšti pomorski ugovor iz 1820. godine i zajedno sa drugim državama, nakon britanske kaznene ekspedicije protiv Ras Al Khaimaha iz 1819. godine, što je takođe dovelo do bombardovanja obalnih zajednica Persijskog zaliva. To je dovelo do stalnog pomorskog primirja iz 1853. godine. Dubai je takođe – poput svojih suseda potpisao sporazum o ekskluzivnosti u kojem je Velika Britanija preuzela odgovornost za bezbednost emirata 1892. godine.

Tokom 1970-ih godina, Dubai je nastavio da se razvija zahvaljujući prihodima ostvarenih od nafte i trgovine, čak i priliv od imigranata koji su bežali od libanonskog građanskog rata. Granični sporovi između emirata nastavili su se i nakon formiranja UAE. Tokom 1979. godine postignut je formalni kompromis koji je okončao sve nesuglasice. Luka Jebel Ali osnovana je 1979. godine i JAFZA (slobodna zona Jebel Ali) izgrađena je oko luke 1985. godine kako bi se omogućilo stranim kompanijama neograničeni uvoz radne snage i kapitala.

Aerodrom u Dubaiju i vazduhoplovna industrija takođe su nastavili da rastu velikom brzinom. Nažalost zbog “Zalivskog rata” 1990. godine u Dubaiju se osetio veliki negativni finansijski efekat, pošto su glavni investitori povukli svoj novac, a trgovinski lanci zatvorili svoje prodajne objekte, ali nakon toga grad se oporavio u promenljivoj političkoj klimi i uspeo da prevaziđe sve političke i finansijske probleme.

Kasnije tokom 1990-ih, mnoge strane trgovačke zajednice – prvo iz Kuvajta, tokom Zalivskog rata, a kasnije i iz Bahreina, u vreme šiijskih nemira – preselile su svoj posao u Dubai. Grad je imao baze za punjenje savezničkih snaga u slobodnoj zoni Jebel Ali tokom Zalivskog rata. Velika poskupljenja nafte nakon Zaljevskog rata ohrabrila su Dubai da se i dalje fokusira na slobodnu trgovinu i turizam.

Broj turističkih atrakcija i aktivnosti je značajno porastao poslednjih nekoliko godina. Sada postoji mnogo više opcija nego pre jer su pre sve aktivnosti bile u sklopu brojnih hotelskih lanaca jer grad nije posedovao turističke atrakcije. Samo otvaranje velikog trgovačkog centra Dubai Mall i izgradnja kompleksa koji čini samo srce grada (Dubai Downtown) je doprinelo prošitenju brojnosti turističkih atrakcija po kojima je danas Dubai prepoznatljiv u svetu. Najupečatljivije atrakcije koje su zasigurno promenile izgled grada su Burj Khalifa i Fontana u Dubaiju.

Burj Khalifa je poznata kao najviša građevina na svetu. Posetioci se mogu posebnim liftom popeti na 124. sprat koji je poznat kao najlepši vidikovac sa kojeg se Dubai vidi kao na dlanu. Sa druge strane Fontana u Dubaiju je najveća muzička fontana na svetu koju uvek možete posetiti besplatno i ona se nalazi u sklopu tržnog centra u Dubaiju (Dubai Mall).

Naravno pored fontane u Dubai Mall-u možete uživati u zimskim čarolijama na prostranom klizalištu, akvarijumu i KidZania koji je zamišljen kao moderna dečija igranica, verujte mi da tako nešto niste imali prilike da vidite u svom životu. Iskren da budem da nemam svojih 27 godina, išao bih da se igram tamo po ceo dan bez prestanka!

Bastakia je poznata kao četvrt koja je označena u svim turističkim vodičima i časopisima kao stari deo Dubaija sa dušom u kojem se čuva stari gradski duh i baština. Izgrađena je krajem 19. veka zahvaljujući persijskim trgovcima koji su bili vezani za Dubai zbog jednostavnog i olakšanog načina trgovine i zbog toga je ovaj deo grada dobio ime po gradu Bastak koji se nalazi na jugu Irana.

Mnogi obnovljeni objekti u ovom delu grada i dan danas poseduju posebne sisteme klimatizacije koji se zovu “Tornjevi Vetra” koji je bio zanimljiv koncept za klimatizaciju domova i poslovnih objekata. Danas je većina objekata u ovom delu grada u privatnom vlasništvu – domovi i postoje objekti koji su od velikog kulturnog i društvenog značaja kao što su:

  1. Kultorološki Centar Šeika Mohammed-a
  2. Muzej Dubaija
  3. Arabijska Kuća Čajeva (bivši Basta Umetnički Kafe)
  4. Majlis Galerija u kojoj se mogu pronaći dela domaćih i internacionalnih umetnika.
  5. Ostra Galerija gde možete pronaći dela savremene moderne umetnosti i skulpture

Pre tačno 7 godina u februaru 2013. godine u sklopu Dubailand kompleksa otvoren je Čudesni Vrt Dubai, cvetnu baštu od 72 000 metara. To je najveća cvetna bašta na svetu. Vrt ima ukupno 45 miliona vrsta cveća koje se održava uz pomoć posebnog sistema za navodnjavanje koji koristi otpadne vode koje su prečišćene i biljke se navodnjavaju pomoću kapljičnog sistema za navodnjavanje.

Tokom letnjeg perioda od kraja maja do septembra, kada temperature mogu biti izuzetno visoke, sa prosečnom temperaturom oko 40 stepeni, bašta je zatvorena za javnost.

Videti baštu u punom cvatu sa svojih 150 miliona cvetova raspoređenih u raznobojne lukove, šare i bezbroj oblika koji formiraju, zaista je veličanstveno iskustvo za sva vaša čula. Dubai Miracle Garden osvojio je dva Ginisova svetska rekorda za najveću vertikalnu baštu u 2013. godini i najveću cvetnu skulpturu na svetu, formirajući oblik Airbusa A380 u 2016. godini.

Karakteristična skulptura u ovom parku je remek-delo visine 18 metara i to je ujedno i prvi Diznijev cvetni displej na Bliskom Istoku i izrađen je od gotovo 100.000 biljaka i cveća i težak je skoro 35 tona. Svake godine Dubai Miracle Garden menja svoj izgled i posetiocima prikazuju potpuno novi koncept i dizajnersko iskustvo. Ovaj neobični vrt poseti više od 1,5 miliona posetilaca godišnje.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Dubaija koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turistike Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai koji su omogućili da osetim duh Bliskog Istoka i da vam prenesem svoje utiske o ovoj modernom arhitektonskom čudu koje je za kratko vreme napredovalo. 

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca osoblju Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put je avio kompanija flydubai prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote Bliskog Istoka.

Kako se vama dopala ova moja priča o Dubaiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ujedinjene Arapske Emirate? Vidimo se opet za par dana na istom mestu sa nekom novom pričom!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Dubaija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije grada Dubai i avio kompanije flydubai. Ova avantura ne bi bila moguća bez Four Seasons Hotel Dubai International Financial Centre hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST