Posts tagged Egipatski Muzej u Kairu

Destinacije koje vam mogu promeniti pogled na svet…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste raspoloženi i spremni za novi post. U prethodnom postu sam vas pitao za savet u vezi sadržaja na blogu pošto ćemo imati malih poteškoća u obavljanu posla u sferi turizma. Zbog širenja Korona virusa, turizam na svetskom nivou će snositi velike posledice kao i ostale uslužne delatnosti. Za danas sam vam spremio poseban post u kojem ću vam uporediti 4 destinacije koje su na neki način povezane i “srodne”.

Putovanja su sama po sebi jedan veliki poklon koje nam život pruža i kada nam se pruži prilika trebali bismo iskoristiti šansu. Bez obzira da li je u pitanju klasično turističko putovanje kao običan turista ili je u pitanju neko poslovno putovanje, put sam po sebi pruža mogućnost da proširimo svoja znanja i vidike koji će nam omogućiti da lakše prihvatimo neke nove promene koje nam se vremenom nameću. Čovek je društveno biće koje pokušava na sve načine da nahrani svoju radoznalu stranu, a naučnici su potvrdili da su putovanja najbolja duševna hrana.

Kada govorimo o putovanjima, nije bitna destinacija, već društvo koje birate kao svoje saputnike jer se na putovanja ne ide individualno. Destinacija je potpuno nebitna, to može biti i nešto u vašoj neposrednoj blizini mesta gde živite, pa do nekih najudaljenijih tačaka na zemljinoj planeti. Mogućnosti su velike, pitanje je koja su vaša lična interesovanja.

INDIJA

Prva destinacija za koju sam se danas odlučio da vam napišem neke moje utiske je daleka Indija. Ovu neobičnu i mnogoljudnu zemlju u Aziji sam imao prilike da posetim pre dve godine, 2018. godine kada sam bio izabran od više desetina hiljada blogera iz celog sveta da posetim ovu neverovatnu zemlju. Tog trenutka sam bio ispunjen kako sa poslovne, tako i sa duševne strane. Prvo, bila mi je velika čast da budem izabran od toliko blogera na svetu i da organizujem svoje putovanje u saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Indije. Sa druge strane ispunio sam svoj najveći dečački san i posetio sam zemlju o kojoj sam slušao priče mojih ukućana od malih nogu.

Uvek sam maštao da posetim čuveni Tadž Mahal i da vidim “Reku Života” – reku Gang koja protiče kroz najpoznatiji istorijski grad – Varanasi. Pošto su naše finansijske mogućnosti na Balkanu u proseku slabašne, ljudima većinom ostaje samo nedosanjan san da odu jednom u tu Indiju. Ja sam imao sreće da se moj san ispuni i da odem na jedno neverovatno putovanje za koje sam siguran da iskreno ne bih uspeo samostalno da skupim novac i da se otisnem u avanturu života koja vredi više desetina hiljada dolara.

Ovo putovanje je bilo specijalno jer sam bio u mogućnosti da otkrijem sve lepote Zlatnog Trougla u Indiji, zahvaljujući nacionalnoj železnici Republike Indije koja mi je pomogla da dođem u kontakt sa menadžmentom Maharadža Ekspresa, vozom za koji svi kažu da je “hotel od 5* na točkovima”. Njihov tim je imao sluha za moju ideje i saslušali su moje želje pa smo napravili jedno neobično putovanje gde smo malo prepravili jedan njihov program i dobili smo jedno neobično putovanje.

Tadž Mahal

To je bilo moje prvo daleko putovanje gde sam imao priliku da upoznam sasvim novu kulturu i da upoznam lepote jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu – Indije. Za 12 dana putovanja neobičnim vozom, svaki dan smo obilazili neobične gradove u samom srcu Indije i tom prilikom sam napravio dosta zanimljivih priča koje sam 2018. godine podelio sa vama na blogu. To je bilo putovanje koje je ispunilo moje dečačke snove, sa druge strane sam bio izuzetno ponosan jer sam do Indije došao zbog mog predanog rada na blogu.

Smatram da bi svako trebao bar jednom u životu da poseti Indiju i da se uveri u lepotu različitosti kultura i da je Hindu kultura možda nama daleka, ali se u srcu razumemo. Naravno, potrebno je uštedeti dovoljno novca da biste uspeli da osetite čari ove zemlje i smatram da za 1200 do 1500 evra možete kupiti avionske karte kada su na akciji i obezbediti pristojan hotelski smeštaj i da posetite neke od najpoznatijih znamenitosti u Indiji.

Sa džeparcem vam je potrebno oko 1800 do 2000 evra za ovakvo jedno putovanje. Kada su u pitanju daleke destinacije, najviše novca se potroši za avionske karte dok smestaj, hrana i osnovne potrepbštine nisu toliko skupe. Zato je najvažnije da iskoristite posebne akcije koje avio kompanije povremeno sprovode i tako da kupite karte za udaljene destinacije.

Na samom kraju ove izuzetne avanture imao sam priliku da posetim grad Varanasi, kroz koji prolazi “reka života” – Gang koja je od izuzetne mitske važnosti za Indijce. Ovo nije običan grad, ovo je mesto gde se božanstvo Šiva svakodnevno sastaje sa Majkom Ganga. Ovde se svakodnevno spaljuje više stotina mrtvaca koji se na ovaj način oslobađaju klasičnog životnog ciklusa života i odlaze na sveto mesto. Možda je to pomalo morbidno za naše evropsko shvatanje i način života, ali za Hindu kulturu je to prihvatljivo kao kult koji usmerava život u njihovoj zemlji.

Ako želite da razumete Hindu kulturu, potrebno je otići tamo bez stega i predrasuda. Ako odete sa nekim početnim negativnim stavom, nećete biti u prilici da razumete i uvidite kontrast i sve lepote i različitosti ove neobične zemlje. Moj savet vam je da redovno proveravate cene karata i kada vam se ukaže idealna prilika da ne razmišljate mnogo i da uživate u lepotama ove daleke zemlje.

Postovi koje sam napisao o Indiji:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Indija: Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno, na radost! (specijalan modni outfit post)

NARODNA REPUBLIKA LAOS

Zemlja koja se na neki način može usporediti sa Indijom, ne samo da dele mesto u Aziji, već je u obe zemlje prirodna i kultura tako nestvarna i različita. Kada pričamo o veličini ovih zemalja to je nemoguće uporediti, jer je Laos jedna od najmanjih zemalja u ovom delu sveta. Bez obzira na veličinu ova maleni zeleni “smaragd” Azije može zbog svoje burne istorije i neobične kulture da parira Indiji. Ovo putovanje mi je malo svežije jer mi je ova avantura realizovana krajem prošle godine, u novembru 2019. godine.

Prvo kada vam neko spomene Jugoistočna Azija, prva asocijacija su dugi i iscrpljujući letovi. Da to je istina, pogotovo što imate da promenite nekoliko aerodroma i letova da biste došli do Laosa, ali kada kročite na tlo ovog rajskog zelenila shvatite da je sve to vredelo. Ovo je zemlja gde možete odmoriti sva svoja čula. Za razliku u Indije, Laos je za sve ljubitelje prirode i “mirnijeg” turizma. Ovde možete doći da se zaista odmorite i da naučite nešto novo o laoškoj kulturi i budizmu na jedan sasvim drugačiji način.

Pripala mi je velika čast da budem jedan od prvih blogera na svetu koji je imao priliku da u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i turizma poseti Laos. Cilj moje posete je bila promocija laoške kulture, tradicije i običaja. Poželeo sam da posetim njihov najvažniji budistički verski praznik i tim iz ministarstva zajedno na čelu sa ministrom su se potrudili da osetim lepote deljenja radosti sa drugima sredinom novembra meseca kada se obično održava That Luang, praznik za oči i lek za dušu.

Pored glavne prestonice Laosa – Vijentijana, imao sam prilike da posetim i Luang Prabang, grad koji je od velikog istorijskog značaja za Lao narod. To je bila nekadašnja “kolevka” Laoških kraljeva i odatle se uticaj širio na ostatak zemlje, sve dok se uloga glavnog grada nakon raspada kraljevstva nije zvanično dodelila Vijentijanu.

Laos je zemlja u kojoj možete osetiti lepote i čari netaknute prirode i saznati neke nove istorijske činjenice o ovom delu sveta. Verujte mi da bez obzira na veličinu ove male zemlje, sve je to nesrazmerno u odnosu na nepravdu i sudbinu Lao naroda kroz istoriju. Pored svega toga saznaćete nešto više u njihovoj kulturi, tradiciji i religiji. Nakon ove posete, dobio sam jedan sasvim drugi pogled na svet uz pomoć prizme istine koju vam pruža budizam.

Ako pronađete prave vodiče koji će vam objasniti suštinu budizma i neka osnova pravila i načela ove religije shvatićete neke određene životne istine i nepravde u životu. Možda će vam to pomoći da sagledate svoje životne probleme iz jednog sasvim novog ugla.

Postovi koje sam podelio sa vama o ovoj predivnoj zemlji:

  1. Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…
  2. Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…
  3. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, bajka o 1000 slonova!
  4. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…
  5. Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi dobre volje mogu da nađu mir…

MAROKO

Maroko je jedna od onih zemalja u Africi o kojima maštate nakon što vidite neku emisiju ili svoju omiljenu seriju. Tako je bio slučaj i sa mnom kada sam maštao o ovoj zemlji nakon što sam je “filmski” upoznao nakon što sam još kao dete “virnuo” u poslednje scene čuvenog filma “Prvi greh” sa Anđelinom Džoli i Antonijem Banderasom i serijom “Zabranjena ljubav” gde je pored Marakeša koji je imao glavnu ulogu bila tu negde između zidina grada i zabranjena ljubav prelepe Marokanke Žade i Lukasa, ta ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme sam maštao da posetim Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kojoj sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Marakeš je bio i grad iz snova i kolevka inspiracije jednog od najvećih modnih virtuoza koji je zasigurno obeležio modu 20. veka i postavio temelje francuskog dizajna i stvaralaštva.

Pored Marakeša, vedrinu plavih azurnih nijansi plave unosi jedan neobičan grad na obali Atlanskog okeana. Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Možda nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine.

Razlog moje posete ovoj neobičnoj zemlji bio je Gnaoua svetski muzički festival koji predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i pokušavaju na sve načine da istražuju neke nove muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

Ovo putovanje ću pamtiti po neverovatnom plavetnilu i peščanim pejzažima i nasmejanim licima Marokanaca. Narod je ono što izdvaja svaku zemlje, mnogi misle da je to nebitno, ali narod je taj koji pomažu da se određena država razlikuje od ostalih. Od kolektivnog ponašanja zavisi da li će država dobiti pozitivnu ili negativnu “ocenu”.

Nadam se da ću imati prilike da posetim uskoro Maroko i da nastavim svoju avanturu gde sam stao. Maroko je jedna izuzetna zemlja koja nam pruža bezbroj mogućnosti i bilo mi je veliko zadovoljstvo da je prikažem na svom blogu.

Postovi iz Maroka koje sam podelio sa vama tokom 2018. godine:

  1. Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš
  2. Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana
  3. Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza
  4. Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauira (modni outfit post)

EGIPAT

Zemlja sa dugom i fascinantnom istorijom koja je obeležila ljudsko postojanje. Kolevka jedne civilizacije koja seže nešto više od 4500 godina, čiju istoriju smo imali priliku da učimo u osnovnim i srednjim školama. Kada vam neko spomene Egipat prva asocijacija na ovu drevnu civilizaciju su “večne” građevine koje su jedne od sedam svetskih čuda – piramide.

Kada smo se približavali Kairu nisam mogao ni pretpostaviti da ću imati prilike iz aviona da vidim te neverovatne građevine koje se nalaze nedaleko od Kaira na platou u Gizi. Tek kada sletite u Kairo i zaputite se u Gizu shvatite koliko je čovek mali, ali uz veliki napor može da napravi velike stvari. Piramide su rezultat ljudskih napora da se napravi čudo za tadašnja “božanstva na zemlji” kako su tada vladari, odnosno faraoni uživali ugled mitskih bića.

U oktobru 2019. godine imao sam prilike da pored Kaira i Gize posetim centar helenističke kulture Aleksandriju i dragulj Crvenog mora – Hurgadu. Bila mi je čast i veliko zadovoljstvo da ove godine budem “Ambasador” Arapske Republike Egipta na Internacionalnom sajmu koji se održao pre par dana u Beogradu. 42. Sajam Turizma u Beogradu je obeležio ovu godinu i drago mi je da je po prvi put nakon toliko godina baš Egipat bio zemlja partner ovako značajnog događaja u Srbiji i regionu.

Nadam se da će nakon rešavanja ove trenutne situacije sa Korona virusom dovesti stvari u normalnu i da će bar krajem ove godine turizam malo živnuti. Srbi su uvek bili dragi i rado viđeni gosti u ovoj zemlji u Africi i siguran sam da nas Egipćani dočekuju i ove godine raširenih ruku.

Pored izuzetnih odmarališta i uređenih plaža, Egipat je poznat i po brojnim kulturnim spomenicima. Ako imate vremena i obezbeđene finansije obavezno posetite Aleksandriju, grad koji je dobio ime po Aleksandru Makedonskom, najvećem osvajaču. Zanimljiva je anegdota da Aleksandar nikada zapravo nije video grad, već je nastavio svoj pohod, ali je nakon što je stradao sahranjen u Aleksandriji.

Možda Aleksandar Makedonski nije imao priliku da vidi Aleksandriju, ali se potrudio da ga uredi po nekoj svojoj zamisli pa je unajmio urbaniste i arhitekte koji su na osnovu njegovih ideja uredili Aleksandriju.

Postovi o Egiptu koje sam podelio sa vama u 2019. godini:

  1. Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?
  2. Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…
  3. Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica nezaobilaznog arapskog šarma…
  4. Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Kako se vama dopala ova moja mala rekapitulacija zanimljivih destinacija koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo prvi post iz ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste spremni za još jednu novu priču iz daleke Afrike. U prethodnom postu ste imali prilike da upoznate glavni grad Egipta – Kairo i predgrađe Gizu gde se nalaze jedina preostala svetska čuda antičkog sveta – piramide.

Ako niste stigli da pročitate moj prethodni post iz Egipta, sad je idealni trenutak i izdvojte par minuta da uživate u lepoti Kaira i Piramida jer će današnji post biti nastavak na moju prethodnu priču iz Kaira. Naime, kada sam video da je po planu i programu poseta Egipatskom Muzeju u Kairu mislio sam da će to biti dovoljno da zaokružimo sa jednim postom priču o Kairu.

Pre nego što započnem svoj današnji post želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj Organizaciji Arapske Republike Egipat na srdačnom pozivu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da upoznam Egipat i da dobijem priliku da svim mojim pustolovima koji vole moje priče približim kolevku civilizacije.

Nakon posete muzeju, moj fotograf i ja smo shvatili da će tu biti mnogo više materijala i odlučili smo da je možda najbolje da se ovoj riznici posveti jedan specijalan post. Egipatski Muzej u Kairu se nalazi u samom srcu grada u neposrednoj blizini poznatih lanaca hotela. Osoba iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipta nam je napomenula da bismo zbog gužve mogli da vidimo ako postoji mogućnost ranijeg ulaska u muzej.

Kada smo došli pred muzej ja sam mogao sam da vidim reku ljudi koji čekaju da kupe karte i da uđu u muzej. Moram priznati da mi je bilo drago da vidim ljude koji su zainteresovani za istoriju drevnog velikog egipatskog kraljevstva.

Postavka muzeja je podeljena u više epoha i od samog ulaza u muzej svoju priču kroz istoriju započinjete od najstarijih kraljevskih dinastija koje su vladale u Egiptu tokom njihove istorije koja seže nešto više od 4500 godine pre nove ere.

Muzej egipatskih antikviteta (starina), poznat kao Egipatski Muzej ili Muzej u Kairu predstavlja dom jedne od najvećih zbirki antičkih egipatskih starina. Pod jednim krovom možete pronaći oko 120.000 predmeta, većina predmeta je izložena, dok se jedan manji deo čuva u specijalnim delovima muzeja koji je zatvoren za javnost. Zgrada muzeja je izgrađena 1901. godine od strane italijanske građevinske kompanije Garozzo-Zaffarani prema dizajnu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Ovaj muzej je jedan od najvećih muzeja u Africi. Smatra se da će otvaranjem novog Velikog Egipatskog Muzeja (Grand Egyptian Museum) 2020. godine, novi muzej će zauzeti prvo mesto po veličini u svetu. Ako budem imao dovoljno sreće možda ćemo sledeće godine u ovo vreme čitati na Mr.M neke novosti o novom muzeju u Kairu, držite mi palčeve! 🙂

Egipatski muzej u Kairu sadrži mnoge važne delove istorije starog Egipta. U njemu se nalazi najveća svetska kolekcija antičkih faraona. Egipatska vlada osnovala je muzej koje je izgrađen davne 1835. godine u blizini vrta Ezbekeyah, a kasnije se preselio u kairsku Citadel. Malo kasnije 1855. godine egipatska vlada je vojvodi Maksimilijanu od Austrije poklonila sve artefakte. Ti predmeti se trenutno nalaze u Muzeju Kunsthistorisches u Beču.

Novi muzej osnovan je na Boulaqu 1858. godine u nekadašnjem skladištu, nakon osnivanja novog Odeljenja za starine pod upravom Augustea Mariettea. Zgrada se nalazila na obali reke Nil, a 1878. godine pretrpela je značajnu štetu tokom poplave Nila. Sve kolekcije predmeta su 1891. godine premeštene u bivšu kraljevsku palatu, u kairskom okrugu Giza. Tamo su svi izložbeni predmeti ostali do 1902. godine, kada su poslednji put premešteni u sadašnji muzej na trgu Tahrir, koji je izgradila italijanska kompanija Giuseppe Garozzo i Francesco Zaffrani prema projektu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Pre 15 godina godina muzej je dobio prvu ženu generalnog direktora muzeja – Wafaa El Saddik. Za vreme egipatske revolucije 2011. godine muzej je provaljen i tom prilikom su uništene dve mumije. Nakon saniranja štete radnici u muzeju su uvideli da je prilikom upada u muzej oštećeno i nekoliko važnih artefakata. Kada su izvršili finalni popis predmeta nedostajalo je oko 50 objekata. Na sreću do sada su u saradnji sa vlastima muzej uspeo da pronađe i povrati u svoje vlasništvo 25 predmeta. Muzej i određeni predmeti su restaurirani i postavljeni su 2013. godine u izložbi pod nazivom “Oštećeni i Obnovljeni”.

Među izloženim artefaktima su dve statue kralja Tutankamona, napravljene od kedrovog drveta sa pozlatom, statua kralja Akhenatena, statue Ushabtija koji su pripadali nubijskim kraljevima, mumija deteta i mala polikromirana staklena vaza.

Tokom ove posete sam naučio dosta zanimljivih stvari i zapamtio neke zanimljive priče koje ću danas podeliti sa vama. Na primer na prethodnoj slici i na slici pre nje vidite statue sa muškim likom. To su bile žene! U starom Egiptu žene koje su pretendovale da budu vladari su morale da dokažu narodu da su dovoljno jake i sposobne da sprovode politiku i da na mudar način upravljaju Egiptom. Skulpture koje vidite su vezane za raniji period velikog Egipatskog Carstva, mnogo pre Kleopatre o kojoj svi mnogo znamo.

Njene prethodnice su morale da otvore put ženama u politici i mnogo je bilo teže zato su njihove skulpture u početku imale muški lik da bi ih narod poštovao i cenio.

Da li se sećate Velike Keopsove piramide iz prethodnog posta? To je ona najveća piramida u Gizi koju je sebi za potrebe zagrobnog života sagradio čuveni Faraon Keops koji je bio drugi faraon četvrte dinastije starog kraljevstva.

Moj vodič koji mi je pomogao da bolje razumem istoriju starog Egipta, upitao: “Marko, da li si spreman da vidiš najveću statuu faraona Keopsa?!”. Ja sam kratko odgovorio “da” i klimnuo značajno glavom i pitao se da li ću uspeti da slikam pošto su neke statue bile toliko velike da sam se namučio da ih uhvatim u kadar… Međutim, mi smo došli u prostoriju i vodič je sa osmehom pokazao statuu velikog kralja Keopsa koja reda veličine moze da stane u malo veći džep jakne ili kaputa… To je za sada jedina i najveća figura faraona Keopsa koju su arheolozi uspeli da pronađu. (slika iznad)

Ovaj predmet je pokazao da se sa vremenom položaj žene u društvu starog Egipta promenio. Žena je postala jak i stabilan stub porodice! Ovde je prikazana jedna stasita i zdrava žena, koja je bez obzira na sve ostala uz svog supruga.

Postoje razna tumačenja muške figure, možda je suprug bio bolestan od rođenja ili je nastradao i on je manji od žene. Ako pogledate malo bolje on umesto nogu ima dvoje dece koja na neki način u potpunosti nadomestaju njegov nedostatak i uz snažnu suprugu njihov život se nastavlja bez ikakvih problema. Posle dužeg perioda ovo je figura na kojem je ženski lik nasmejan i čvrsto i sa puno ljubavi drži muškarca. Takve figure se pre nisu pravile…

Porodična sreća je zabeležena i u kraljevskoj porodici. Ovde možete videti kako je jedan faraon provodio vreme sa svojom suprugom i decom. Obično na kraljevskim portretima supružnici nisu bliski i nisu pokazivali ni najblažu vrstu naklonosti i ljubavi. Ovo je bio prvi portret kraljevske porodice gde se mogu videti svi članovi u svakodnevnom životu. Pravac istorije Starog Egipta se menja i polako dolazimo do novih dinastija koje su vladale Egiptom.

E sad dolazimo do zanimljivog dela postavke ovog muzeja. Siguran sam da smo svi mi zapamtili neke detalje o istoriji Egipta i kako su Egipćani bili pobožni imali su svoje bogove i verovali su u život posle smrti – zagrobni život. Pošto su tada bili izraženi društveni slojevi u zavisnosti od sloja kom pripadate od toga zavise i vaše mogućnosti da se adekvatno pripremite za život posle smrti.

Hajde da krenemo od višeg staleža. Par sa dvora koji su inače bili preci čuvenog faraona Tutankamona, tačnije Yuya je bio njegov pradeda, dok je Thuya bila njegova prababa. Oni su živeli u periodu 18. dinastije Novog Kraljevstva. U Egipatskom Muzeju u Kairu možete videti njihove posmrtne predmete, kao i posmrtne predmete drugih faraona čije su grobnice pronađene u Dolini Kraljeva u Luksoru.

Grobnica Iuie i Tjuiu-a bila je, do otkrića Tutankamonove grobnice, jedna od najspektakularnijih ikada pronađenih u Dolini kraljeva, uprkos tome što Iuia nije bio ni faraon. Iako je mesto sahrane opljačkano u antičko vreme, mnogi predmeti koje pljačkaši nisu smatrali vrednim pljačke su ostali. Obe mumije su u velikoj meri netaknute i bile su u neverovatnom i očuvanom stanju. Njihova lica su posebno bila neiskrivljena procesom mumifikacije i pružaju izvanredan uvid u stvarni i prirodni izgled pokojnika dok je bio živ.

Iuia i njegova supruga sahranjeni su u Dolini kraljeva u Tebi, gde je James Kuibell 1905. godine otkrio njihovu grobnicu. Iako su u grobnicu provalili pljačkaši, možda uznemireni jer je Kuibell već pronašao većinu pogrebne opreme i dve mumije koje su praktično bile netaknute. Kao što je egiptolog Ćiril Aldred napomenuo: Iako je grobnica u antičko vreme pukla, pogrebna sprema je u velikoj meri netaknuta, nije bilo sumnje u identitet para koji su pronađeni među odrezanim platnenim omotima, unutar svojih grobnica.

Pošto su oni bili par koji su živeli na dvoru i preci čuvenog Tutankamona oni su najbolji primerak kako je izgledala priprema bogatijeg društvenog sloja u Egiptu. Zbog administrativnih problema i zbog velike gužve u muzeju da bi se uradilo slikanje Tutankamonovog blaga bilo je potrebno isprazniti tu sobu, ali zbog velikog broja posetilaca nije bilo u tom trenutku moguće moguće uz svu dobru volju ministarstva Antikviteta i ministarstva turizma čiji sam ja bio gost, a zbog našeg plana i programa nisam mogao da se vratim pred zatvaranje muzeja i nisam uspeo napraviti slike.

Problem je u tome što se inače Tutankamonovo blago ne sme fotografisati, osim za posebne medijske delegacije kada se soba isprazni zbog vrednosti predmeta nije moguće slikanje u grupama, već isključivo pojedinačno i pod nadzorom.

Statua koja je pronađena u grobnici Tutankamona koja je bila jedan vid zaštite same grobnice. U grobnici je pronađeno nešto više od 5.000 predmeta, uključujući čvrsti zlatni kovčeg, posmrtnu zlatnu masku za lice težine oko 11 kilograma, prestole, lukove za streličarstvo, trube, kalež sa lotosom, hranu, vino, sandale i donje rublje od lanenog platna.

Nedavna analiza pokazuje da je bodež nađen u grobnici imao železnu sečivo napravljeno od meteorita. Proučavanje artefakata tog vremena, uključujući ostale artefakte iz Tutankamonove grobnice, moglo bi pružiti dragoceni informacije o tehnologiji obrade metala širom Sredozemlja u to vreme.

Istorija drevnog Egipta je bila burna i nju su obeležile mnoge ličnosti koje su svojim delima učinile da priče o Egiptu ostanu zauvek žive i da to budu dela o kojima će svet zauvek pričati. Oni su bili napredni za svoje vreme, imali su veru i svoja uverenja koja su ih vodila do cilja.

Danas svi ovi eksponati su deo istorije i imaju svoju priču i privlače ljude širom sveta da dođu u Kairo. “Zvezda dana” je bio bog podzemnog sveta i mumifikacije Anubis. Do njega je bilo teško doći, možete i sami videti koliki red se čekao da biste mogli slikati Anubisa. Takođe sam siguran da ste možda zapamtili da su sve osobe koje su vršile mumificiranje nosile tokom tog procesa masku Anubisa na svom licu.

Na slici iznad možete videti kako je izgledala mumija jedne mlade devojke u periodu Rimskog Carstva. Prisutni su novi detalji i umetnute su slike preminulih. Tehnika mumificiranja i izrada kovčega se značajno promenila. Smatra se da je ova devojka bila iz imućne porodice po načinu izrade kovčega.

Primer posmrtne maske iz Novog Kraljevstva. U pitanju je mlada muška osoba.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Conrad Cairo i Marriott Mena House hotelima u kojima smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Takođe želeo bih da se zahvalim osoblju iz Egipatskog muzeja i vodiču na pruženim informacija i pomoći da napravimo kvalitetne fotografije koje će vam pomoći da zamislite kako je nekada Egipat izgledao.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećoj istorijskoj riznici u Egiptu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kairo? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Aleksandrije.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian AirlinesConrad Cairo Hotela i Marriott Mena House. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST