Posts tagged Incredible India

Poslednji voz za Varanasi

Zdravo svima, siguran sam da znate nastavak ove rečenice – nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Evo upravo danas se svi šale na moj račun. Zašto da ne, šala je dobra pogotovo kada znamo da je danas svetski dan šale – Prvi april! Verujem da ste i vi spremili neke smicalice da malo razbijete svakodnevnu monotoniju.

 

 

Ja sam za vas spremio nešto mnogo bolje, siguran sam da znate šta je to – novi post! Danas završavam seriju postova o magičnom putovanju vozom kroz Indiju. Osećam neku neobičnu vrstu tuge, verovatno je to zbog završetka jednog poglavlja života, ali tu su uspomene i ove lepe slike da me podsete da sam i ja ostvario svoj najveći dečački san.

 

 

Varanasi, poslednji grad na ruti magičnog voza Maharadža Ekspresa, grad reke Gang i grad večnih duša. Verovatno znate da je Varanasi poznati po prirodnom kremiranju pored reke Gang, ali da li ste znali da je to grad svile i kašmira? Niste?! Sada ćete imati priliku da nešto više saznate o ovom divnom gradu. Pa da počnemo!

 

 

Varanasi je najsvetiji hinduski grad. Nalazi se na reci Gang u indijskoj državi Utar Pradeš. Predstavlja kulturni i verski centar hiljadama godina i zbog toga je dobio laskavu titulu da je jedan od najstarijih gradova na svetu. Istoričari nemaju tačnu informaciju kako je sam grad nastao, ali legenda kaže da je grad osnovao Bog Šiva. Zbog toga mnogi vernici smatraju da kupanje u toj svetoj reci pomaže ljudima da se očiste od svih grehova.

 

 

Sa druge strane, grad ima veoma dobru poziciju za trgovinu stoga on i danas predstavlja glavni centar za trgovinu. Mi smo imali priliku da posetimo najstariju radionicu koju izrađuje sve vrste predmeta od pašmine i nezaobilazne svile. Po prvi put u životu, imao sam priliku da vidim odevne predmete i modne dodatke koje sam imao samo priliku da vidim u indijskim serijama.

 

 

Nakon uživanja u tom nestvarnom šarenilu boja i lepoti prelepih sarija (njihova nošnja za žene) naši prijatelji iz Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspresa su nam odveli na jedno predivno krstarenje gde smo imali priliku da uživamo u zalasku sunca na reci Gang. Ja sam počeo da gledam Indiju drugim očima, to je zemlja sa dosta predrasuda, ali to zemlja sa sasvim jednom drugačijom bogatom kulturom i običajima sa kojom bi svako trebao da dođe u dodir bar jednom u svom životu.

 

 

Gang je reka života, reka vere i nade, dokaz da je život prolazna stvar i da ga treba iskoristiti na što bolji način. Ovde je tuga prisutna kada prolazite pored otvorenih krematorijuma. Par stotina metar niz reku postoje stepenice, koje koriste članovi porodice da siđu do reke i da se kupanjem u vodi oproste sa svojim najvoljenijima koje su danas izgubili. Jako neobičan ritual, ali vrlo zanimljiv i poučan. Nakon tih tužnih scena imate priliku da se malo oraspoložite uz najlepši pogled na svetu i da prosto kažete sebi: “Da, ja sam konačno došao u Indiju!”. Nemojte da vas ometaju komarci, samo se dobro spremite i verujte mi da ćete uživati u ovom krstarenju rekom “života”.

 

 

Malopre sam pomenuo da je Indija jedna daleka zemlja sa bogatom kulturom i običajima. Svako bi trebao bar jednom u svom životu da obiđe ovu zemlju i da napravi neke svoje uspomene koje će pamtiti do kraja života.

 

 

Imao bih jednu molbu za vas. Ako vas put nekada odvede u Varanasi, potrudite se da kupite u nekom većem gradu čokoladice, to stvarno nije skupo. Sigurno se pitate zašto vas baš ovo molim? To je zbog dece koju ćete sigurno sresti dok šetate obalom reke Gang, oni obožavaju čokoladu, ali i sami znate zbog finansijskih mogućnosti nisu u prilici da uživaju u slatkišima kao što mi imamo priliku ako ne svaki dan onda bar ponekad…

 

 

 

Usrećiti nekoga sa jednom takvom na prvi pogled običnim poklon kao što je čokolada, siguran sam da ćete primetiti da taj osmeh nema cenu! Jedan osmeh menja sve, nema jezičkih barijera, to su one prave istinske emocije koje svi mi razumemo.

 

 

Krstanje rekom Gang, mogu opisati kao rekapitulaciju života. Lepi trenuci i oni malo manje lepi su tu, krstarenje počinje prelepim zalaskom sunca i pogledom koji oduzima dah. Nakon toga slede scene koje su dokaz da je život prolazan i da sve u životu ima kraj, ali to ne treba da vas obeshrabri, već da vas podstakne da gledate napred i da uživate u životu.

 

 

Indija je zemlja kontrasta, zemlja vedrog duha i svako ko je u mogućnosti bi trebao da je poseti bar jednom u životu. Taj kontakt sa drugom kulturom, običajima, nestvarnim ljubavnim pričama je nešto što Indiju čini posebnom. Ja sam bio srećan i kada sam mesio hleb na podu za siromašne ljude u hramu i onda kada sam boravio na skupocenom vozu. Indiju treba osetiti, verujem da će zauzeti posebno mesto u vašem srcu i da ćete imati kofer pun lepih uspomena i suvenira za dugo i lepo sećanje.

 

 

Dragi moji, došli smo do kraja ove moje male avanture u Indiji. Iskreno se nadam da vam se dopala ova čarobna zemlja i voleo bih da čujem vaše utiske. Mi se vidimo sledeće nedelje i zajedno otkrivamo neki novi tropski raj! ?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Posebno bih voleo poslednji put da se zahvalim Turističkoj organizaciji i Vladi Republike Indije na ovom predivnom iskustvu. Takođe bih voleo da se zahvalim osoblju sa Maharadža Ekspresa koji su učinili da ovo putovanje bude za pamćenje! Hvala vam od srca i nadam se da ćemo se videti uskoro!

 

 

Želeo bih da se zahvalim kompaniji Sony na podršci. Za izradu fotografija u ovom postu korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 V.

 

 

SHARE THIS POST

Indija: Snovi se ipak ostvaruju!

Ćao svima! Dobro došli u moj novi post! Iskreno se nadam da ste uspeli da se lepo odmorite za vikend i da “napunite” svoje baterije za nove radne pobede. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak moje male avanture u Indiji. Danas je došao dan za ispunjenje mog obećanja i pišem vam utiske iz daleke zemlje – Indije.

U prošlom postu sam vam pisao kako je Indija zemlja kontrasta i osmeha. Ko se možda seća pomenuo sam i to da je ispunjen moj najveći dečački san, da vidim jedno od sedam čuda sveta – Tadž Mahal! Moram priznati da to sa svojih 25 godina ne bih uspeo sam, pošto prosečan srpski džep jedan takav put ne može da priušti, ali uz malu i nesebičnu pomoć Turističke organizacije Republike Indije u saradnji sa kompanijom Maharadža Ekspres sam uspeo da ispunim svoj san. Od sveg srca se zahvaljujem organizatorima ovog magičnog putovanja, ne samo što su ispunili moj najveći san, već sam upoznao nove kolege i sklopio nova lepa prijateljstva. Putovanja u društvu su uvek najbolja solucija!

 

 

Pa da krenemo! Drugi grad koji je bio u planiran da posetimo je bio Fatehpur Sikri. Fatehpur Sikri je grad koji se nalazi u oblasti Agra, tačnije u indijskoj državi Uttar Pradesh. On je bio prvi planirani grad Mogulskih vladara Indije u kojem su građevine mešavina indijske, persijske i islamske arhitekture. Zbog toga je Fatehpur Sikri upisan na UNESCO listu mesta od istorijskog značaja u Aziji i Okeaniji. Pored lepote samog grada, palata, dvor i džamija Jami su velike turističke atrakcije koje privlače veliki broj turista svake godine u ovaj živopisni indijski grad.

 

 

Na svakom koraku možete pronaći ostatke građevina, koje su nažalost zbog uslova nisu odolele vremenu, ali neki ostaci su sačuvani i ako ste ljubitelj arhitekture siguran sam da ćete pronaći dodatne razloge da posetite ovaj grad!

 

 

Fatehpur Sikri je još uvek okružen izvornim, 11 km dugim, zidom s njegove tri strane, dok je četvrta bila ogrnaičena danas nestalim jezerom, ali osim kompleksa carskih građevina na stenovitoj litici promjera je većina grada je nestala. Arhitektura carskog kompleksa odiše hinduškim i džainskim stilovima koji su  dominantni u islamskim elementima arhitekture. Postoje mnoštvo građevina koje čine ovaj kompleks, ali neke od najvažnijih građevina su: Buland Darwaza – najviši portal u kompleksu, Džamija petka – najstarija građevina u celom kompleksu, Mauzolej Salima Christija, Dvorana za privatni prijem i mnoge druge.

 

 

Ne znam da li ste se ikada možda zapitali kako je moguće da ljudska snaga i ruka može da napravi tako nešto snažno i da odoli vremenu… Možda to nisu građevine iz nekog kasnijeg perioda, kao što je Renesansa, ali morate priznati da je i ovaj stil veličanstven! Meni se veoma dopao!

 

 

Kada se šetate tim raskošnim dvorištima, shvatite koncept svog tog luksuza koje su uživale maharadže. Zalazak sunca je ovde veličanstven! Prosto čovek se oseća ispunjenim, nekako sve brige nestanu na tren. Nemaš vremena za opterećivanjem svakodnevnim stvarima koje mogu život da okrenu naopačke!

 

 

Nakon carskog kompleksa došlo je vreme da posetimo Jama Masjid, odnosno Džamiju petka. Veoma jedinstvena građevina u ovom kompleksu. Postoje određeni spisi koji dokazuju da je ovo možda najstarija građevina u Fatehpur Sikri kompleksu.

 

 

Još jedan dan se polako primicao svom kraju, a blogeri su se nekako umorni, ali srećni smogli snage da se ukrcaju na voz snova – Maharadža Ekspres i da nastave svoje putovanje!

 

 

Zašto sam par puta do sada u prošlom postu, a i u ovom današnjem Maharadža Ekspres voz nazvao vozom snova? On je stvarno magičan voz koji će vam pružiti putovanje za pamćenje. Ovo nije bajka pred spavanje, da vam pomognem da lakše zaspite, to je stvarnost! Voz koji vas vodi do najvećih dragulja – gradova u Indiji. Morate priznati da nema baš puno prilika u životu da upoznate dobro zemlju kao što je to Indija. Treba pravilno organizovati vreme, pravilno ga iskoristiti i uživati bezbrižno u avanturi!

Malo sam se raspisao, ali dobro jutro iz grada mojih snova! Dobro jutro iz Agre! Neki ljudi Agru zovu grad večne ljubavi, sigurno se pitate zašto? Verujem da ste čuli za građevinu Tadž Mahal. Da li znate čega je ona simbol? Siguran sam da znate! – Večne ljubavi!

 

 

Bela palata iz bajke! Večna kuća Mumtaz Mahal. Ko je ona? Mlada devojka Arjumanda Benu Begum koja je bila žena vladara poznatog Mogulskog carstva Džahan-šah, koje je u doba njegove vladavine bilo u najvećem usponu. Titulu Mumtaz Mahal (Kruna moje palate) je dobila zbog prevelike ljubavi koju je dobijala od svog supruga. Mumtaz je uspela da usreći svog supruga sa 13-ro dece, ali je nažalost preminula prilikom porođaja sa četrnaestim detetom.

Mumtaz je imala svoje poslednje želje, a jedne od njih su bile: da se Džahan-šan ne oženi ponovo i da joj sagradi dokaz ljubavi koju svet nije video. Tako je nastao veličanstveni Tadž Mahal. Palata od 36 vrsta belog mermera, 22.000 duša koje su konstatno radile 22 godine da bi sagradili “Palatu Večne Ljubavi”.

 

 

Vladar Džahan-šah je sahranjen pored svoje voljene i tu je njegova duša pronašla svoj večni mir, a Tadž Mahal se danas nalazi na čuvenoj listi Sedam Svetskih Čuda. Danas milioni ljudi dolaze iz čitavog sveta da se dive ovoj građevini. Ja sam do pre 3 nedelje imao samo priču svog oca koji mi je stalno opisivao taj Tadž Mahal i koliko je puta bio u prilici da ga vidi dok je bio u Indiji kada je bio mlad, mnogoooo pre nego što sam ja došao na svet. Eto, 20 godina kasnije u svojoj 25. godini života i možda onoj 3. “bebećoj” godini blogerske karijere sam uspeo da posetim ovo zdanje o kojem sam samo imao stare slike svog oca. Snovi se ispunjavaju, samo treba čvrsto verovati u njih! Ne kažu uzalud ljudi: “Ko čeka, taj i dočeka!”.

 

 

Meni je samo žao što nisam imao više od tih tri sata koje su nam dali da uživamo u lepoti Tadž Mahal-a. Program se morao ispoštovati, a ja sam pokušao da svoju dečačku želju zadovoljim u ta 3 sata i da “na brzaka” napravim slike i gledam tu Belu Palatu iz snova.

 

 

Nakon slikanja, uspeo sam da sednem na čuvenu klupu gde su sedele mnoge poznate ličnosti poput Lejdi Dijane – princeze srca ljudi u Velikoj Britaniji, sadašnje princeze tj. Vojvotkinja od Kembridža – Kejt Midlton i ostali članovi kraljevskih porodica i poznati političari. Imao sam neki čudan osećaj, sedim ispred građevine koja je večna kuća jednoj ženi i njene porodice.

 

 

U prošlom postu sam napisao da u Indiji smrt izgleda samo tužna, već maharadže iza sebe ostavljaju čitava umetnička dela, baš zbog toga da pokažu svoju veličinu. Ovaj spomenik je malo drugačiji, on je dokaz večne ljubavi. Ja sam iskoristio usluge fotografa koji nas je pratio na putovanju, pa je slika ispala u fazonu “Mama, evo me kod Tadž-a! Ne brini se dobro sam!”. Moja mama je samo rekla da izgledam kao Zdravko Čolić sa njegovog omota za njegov najnoviji album. Majke…

 

 

Ovo je spomenik ljubavi, nada za sve žene da ljubav postoji. Možda vaš suprug neće biti u mogućnosti da vam sagradi ovakav dokaz ljubavi, budimo realni nema više tako bogatih ljudi. Zato je Tadž Mahal jedinstven i možda uspete u životu jednom da odete tamo i da osetite taj mir. Jako je bitno pronaći taj mira tamo i da prosto uživate u umetnosti. Mene nije omela gomilu turista, koji su se gurkali da naprave dobre slike, razumeo sam ih jer sam i ja sam to radio samo par minuta pre njih. Samo sam sedeo na klupi i uživao u pogledu, nisam uopšte osetio glad ni žeđ…

 

 

Moja iskrena preporuka je da ako već imate priliku da odete u Agru i posetite Tadž Mahal, da prenoćite tamo i dođete sledeći dan ranoooo u Tadž da osetite pravu aozu mira i spokoja. Mislim da je Mumtaz spokojna i da je ponosna što njena večna kuća ima najlepši pogled na svetu!

 

 

Hteo bih da vam napišem jednu zanimljivost. Kao što znate zbog zakona fizike, kada se približavate određenim predmetima ili građevinama oni se vama uvećavaju i naravno kako im se približavate sve su veći i veći. Tadž Mahal je malo drugačiji, postoji optička varka! Kako se približavate, Tadž se “smanjuje”! Vrlo zanimljivo! Sve dok se ne popnete stepenicama i dođete na sam plato ispred nemate osećaj prave veličine samog Tadž Mahala.

 

 

Polako se završavalo i moje savršeno jutro i Maharadža Ekspres posada je morala da se vrati svom planiranom programu! Sledeća stanica – Gwalior! Neću reći zbogom Tadž Mahale, već ćao i vidimo se sigurno bar još jednom u životu! Pa makar sa štapom ili invalidskim kolicima, obećavam da ću doći ponovo da te vidim!

 

 

Tvrđava Gwalior je jedna od najvećih i najljepših drevnih utvrđenja koje se mogu pronaći u saveznoj državi Madhya Pradesh, u centralnoj Indiji. Tvrđava je predivna, a da vam ne spominjem patkice koje krase mozaike na zidu tvrđave.

 

 

Ova kuca je toliko bila željna pažnje i igre da je bila ljubomorna što pokušavamo da dobijemo lepe slike zida sa patkicama. Ona je jednostavno odlučila da sedne i prosto zauzme svoje mesto na slici! Morao sam ovu sliku da objavim jer je bila jako razigrana i umiljata, prosto se videlo da je dobra duša koja je željna igre i ljubavi.

 

 

 

Eto dragi moji, došli smo i do kraja drugog posta iz ove male serije postova o mojoj avanturi iz Indije. Iskreno se nadam da vam se dopao moj post i da ste uživali u Indiji. Ako sam se malo više raspisao, ne zamerite ja sam samo ushićen što sam imao priliku da ispunim svoj dečački san. Hteo bih da se zahvalim na predivnim komentarima i porukama koje ste mi pisali putem mejla i na društvenim mrežama. Hvala vam od srca!

Voleo bih da čujem vaše utisle o ovom postu! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Do sledećeg posta budite mi pozdravljeni i očekujte moj outfit post iz Indije! A sada ću vam objaviti jednu sliku da vidite šta vas čeka sledeće nedelje na blogu!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

Ovim putem bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Republike Indije i osoblju sa voza Maharadža Ekspres na divnom iskustvu i bilo mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da upoznam zemlju kao što je Indija. Takođe sam zahvalan svojim prijateljima iz kompanije Sony na premium fotoaparatu/kameri RX100 Mark V. Ovaj post je sponzorisan od strane Vlade Republike Indije, Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspres.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST