Posts tagged Leto 2018

Razglednica iz Italije: Leto ispunjeno osmehom

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove izazove! Iskoristite ovu nedelju na najbolji mogući način, iznenadite sebe i svoje najdraže sa jednom lepom setnjom u prirodi jer polako se oseća jesen u vazduhu i  ovo lepo, toplo i sunčano vreme neće još dugo potrajati. Danas sam rešio da sa vama podelim poslednji letnji modni outfit post.

 

 

Italija je zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je zemlja puna kontrasta, kada putujete sa juga na sam sever zemlje imate osećaj da se prošli nekoliko različitih zemalja i kultura. Italijanski način života, onaj koncept “La Dolce Vita” je istinit samo ako živite u Italiji. Skoro sam negde pročitao u novinama prosečno vreme koje ljudi u svetu i u Evropi godišnje provedu radeći.

Naravno, prvo mesto zauzima Japan preko 1300 sati, na drugom mestu ako se ne varam je bila Norveška, zatim Nemačka i negde na listi se našla i Italija sa 500-600 provedenih sati na poslu. To je bila vrlo zanimljiva statistika, još zanimljiviji je bio komentar Italijanke koja je u tom trenutku sedela do mene jer sam imao malu pauzu pa sam odlučio da se malo bolje upoznam sa svojim kolegama i ljudima iz marketing sveta.

Ona je pozvala još par ljudi, većina su bili Italijani da pročitaju i oni tu statistiku. Jedan komentar me je tako slatko nasmejao da sam osetio potrebu sa vama to i podelim. Matteo, momak koji je malo stariji od mene, rođen u blizini Firence je izjavio: “Ne znam samo da li su nam u ovih 500-600 sati uračunali i naše dvočasovne pauze za espreso!” to je bila šala koja je svima nama izmamila osmeh do suza, ali smo se složili da možda Italijani nisu baš najveće “pčele radilice”, ali da opet sve stignu da odrade na poslu i da uživaju.

 

 

U tom trenutku je naišao i moj fotograf koji je “pokvario” zabavu sa rečima da je vreme za posao! Taman sam bio na putu da postanem pravi Italijan! Nije mi se dalo, ali moram priznati da je vreme proletelo i da smo imali dužu pauzu nego što je to italijanskih dva sata, ali kada radite kreativne stvari i posao koji je vezan za fotografiju svaki minut je dragocen jer sunce ne čeka nikog. Što si uradio, uradio si!

 

 

Ubrzo smo završili posao i sa olakšanjem smo mogli da provedemo ostatak vremena na Komu. Za sve one koji nisu upućeni Komo ( It: Como) je istovremeno naziv grada i jezera koje Italija nesebično deli sa Švajcarskom. Jezero Komo je jedno od najdubljih jezera u Evropi i treće po veličini jezero u Italiji. Komo je jedno od najlepših jezera u Evropi okruzeno velicanstvenim Alpima i popularno je mondensko letovaliste aristokratije i bogatih ljudi jos iz vremena Rimske imperije, a danas “igralište” zvezda kao što su Madona, Džordž Kluni, Stalone, Donatela Versače i mnogi drugi…

 

 

Iskoristio sam lepo vreme i ovu neverovatnu fotogeničnost jezera Komo da napravim ove zanimljive fotografije. Ako kojim slučajem poželite da obiđete ovo jezero imajte na umu da biste trebali izdvojiti bar jedan ceo dan za krstarenje. Siguran sam da će vam to biti jedno prelepo iskustvo i da će svako od vas imati svoje specijalne trenutke za pamćenje.

Ja sam zabeležio svoje najlepše momente i sa ponosom mogu reći da mi je ovo leto bilo jedno od najlepših u životu. Neponovljivo leto ispunjeno osmehom i pozitivnom energijom, baš kao i ovaj moj outfit.

 

 

Kada sam dobio ove pantalone prvo sam pomislio da ja to ne mogu poneti jer nemam dovoljno smelosti, ali kada sam našao ovu majicu na finalnom sniženju u Zari, odmah sam znao da će ona jednostavno biti ta dobitna kombinacija uz ove neobične bordo pantalone. Patike ste već imali prilike da vidite u par prethodnih postova i moram priznati da su mi baš one bile omiljen modni komad ove letnje sezone. Bele patike su uvek moderne, možda ću ih “preneti” sa mnom i u novu modnu sezonu!

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Trudim se brzinom svetlosti da ne pogrešim neko slovo i da završim ovaj post jer danas krećem za Italiju i sa velikim nestrpljenjem očekujem da vidim šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra.

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao na Komu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Burberry Limited, Turističke organizacije grada Komo i Turističke organizacije Republike Italije. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Priča iz Ciriha: Moja definicija hedonizma

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu. Danas vas vodim u Cirih, rajski grad gde caruje čist hedonizam. Putovanja su tu da obogate naš život i da pored razonode upoznate svet i neke nove kulture. Švajcarska je najbolji primer gde imamo priliku da na relativno malom prostoru spoznamo razlike između najpoznatijih jezika sveta kao što su nemački, italijanski i francuski. Svaki kanton u Švajcarskoj je jedinstven, svaki od njih poseduje neku posebnu draž koja ga izdvaja od ostalih.

Ja sam imao priliku da ovog leta posetim društveno-politički i ekonomski centar nemackog kantona u Švajcarskoj – Cirih. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim na nesebičnoj podršci mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Ciriha. Bilo je to zanimljivo putovanje i prisetio sam se nekih uspomena iz detinjstva koje me vežu za ovaj grad.

 

 

Kada pomislimo na Cirih, prva asocijacija je Ciriško jezero i beli labudovi koje se sunčaju na travi. Naravno, neki od nas pomisle i na one lepe vile koje se nalaze na obali jezera, ali to je za neki naš prosečni balkanski džep blago rečeno nedostižno. Ostaje nam samo da uživamo u lepoti jezera kao posetioci grada. Sa druge strane nikad se ne zna, ja sam od onih ljudi koji veruju u snove i nemoguće pa se posle ne iznenadim ako se neka stvar o kojoj sam dugo maštao jednostavno ostvari.

To je pozitivna stvar kod nas večitih sanjara, ne gubimo nadu i zbog toga nikad ne padamo u depresiju i očaj zbog neispunjenja snova već nastavljamo dalje da verujemo u čuda.

 

 

Kada bih imao priliku da živim u ovom gradu, siguran sam da bih svako jutro pre posla uživao u jutarnjem suncu i hranjenju labudova. Kao što sam rekao u nekom od prethodnih postova, postoji neka posebna veza između vode i mene iako na moju žalost ne znam da plivam.

 

 

Staze koje okružuju jezero su veoma sređene tako da možete nesmetano da uživate u lepoti jezera i da se ne brinete da li će vas “zakačiti” neki biciklista. Posebnu draž daju kamene klupe koje se nalaze uz samo jezero i imate osećaj da ćete svakog trenutka ući u jezero. Koliko je zastrašujuće, toliko i adrenalin uradi svoje pa samo uzbuđenje raste. Ceo taj doživljaj pojačavaju zanimljivi kristalno beli labudovi i predivno cveće i bilje koje se nalazi uz samo jezero što čini ovo jezero pravom oazom.

 

 

Proveo sam dobrih dva sata u šetnji oko samog jezera, bio sam relaksiran i opušten valjda je to zbog uticaja vode na moj um. Dok pišem ovaj post i gledam ove slike prisećam se onog mirisa vode koji opušta sva čula. Znam da sam se previše zadržao, zato sam naterao sebe da krenem dalje Cirih me zove treba otkriti sve lepote grada.

 

 

Dok sam se polako vraćao u samo srce grada, primećujem ljude na biciklima koji užurbano okreću pedale svojih dvotočkaša ne bi li na vreme stigli na posao. To je ta organizovanost o kojoj stalno slušamo! Siguran sam da ste negde čuli izraz: “Tačan si k’o švajcarski sat!”. Ljudi koji su prolazili pred mene na biciklima u odelima su me podsetili na značenje tog izraza i sa blagim osmehom na licu nastavio sam svoje istraživanje grada.

 

 

Polako ulazim u jezgro grada, glavna ulica, izlozi koji te prosto prizivaju da baciš pogled na najnovije kolekcije svetskih dizajner i  brendova koji prosto zrače luksuzom, ali kao što sam malopre napisao naš prosečan balkanski džep nije dosrastao toj misiji pa nam ostaje da sa osmehom na licu ispratimo u izlogu najnovije trendove.

 

 

Prema nekim istraživanjima ulica Banhöfstrasse je jedna od najlepših i ujedno i najskupljih ulica u svetu. Cirih je manji grad i ako posmatramo grad kao celinu ova ulica je dugačka i prelepa, zbog arhitekture zgrada koje krase ovu ulicu luksuza. Pošto sam se umorio od šetnje, seo sam ispred jedne prodavnice, uzeo kroasan koji sam kupio u prodavnici i posmatrao ljude oko sebe.

Prosečna žena u Švajcarskoj zastane pored izloga, duboko uzdahne i trepne par puta dok se oprašta sa preskupom Hermes torbom u izlogu. Izgleda da ni tamo ne teče med i mleko kako nam mediji predstavljaju. Sa manjom dozom tuge u očima, žene nastavljaju svojim putem i užurbanim korakom žure da uhvate tramvaj da ne zakasne na posao.

Sa druge strane imamo žene koje su vrlo doterane, sređene, imaju na sebi aktuelne prepoznatljive simbole luksuza, luksuzna tašna, lepe cipele, parfem koji se oseća bar dvesta metara niz ulicu i sa potpunim drugačijim smeškom posmatraju tu istu skupocenu torbu. Jedna gospođa je čak i imala u ruci i njen pogled je prosto govorio: “Kupujem sutra i u ovoj boji, neka se nađe!”. To je Cirih, grad kontrasta!

 

 

Pošto sam analizirao skoro sve prolaznike, požurio sam da završim sa jelom i da napravim što bolje slike jer kada “upekne” sunce slike nisu baš najbolje. Iskren da budem da sam hteo da se izgubim ne bih uspeo da pronađem ovaj simpatični trgić sa zanimljivim prodavničicama. Niz ulicu se nalazi ulica sa restoranima koja je slična našoj Skadarliji, jedino što nas razlikuje je cena. 🙂

 

 

Ljudi danas kada žele da Cirih porede sa nekim drugim evropskim gradom i dalje ne mogu da se odluče da li je Cirih švajcarska verzija Venecije ili švajcarska verzija Amsterdama. Istini za volju ni ja sam ne znam koje poređenje bi više odgovaralo ovom gradu, ali jedno je sigurno – ovaj grad živi na vodi! Uzane uličice, arhitektura, kaldrma, mostovi sve nekako podseća na nešto, a sa druge strane izgleda kao nešto sasvim novo i originalno.

 

 

 

Cirih je grad koji ima da ponudi dosta toga i grad u kome caruje hedonizam. Razne internacionalne kuhinje, gurmanski specijaliteti, zanimljive slatke poslastice i predivni pejzaži su dovoljni razlozi da posetite Cirih. Siguran sam da Cirih za svakog ima po nešto da ponudi.

 

 

Morao sam da se malo osvežim, kupio sam neki čokoladni sladoled na akciji i mogu vam reći da je bio odličan! 🙂 Pošto sam završio sa svojom poslasticom, malo se odmorio u hladu nastavio sam svoje “krstarenje” ovim švajcarskim gradom.

Šarm koji poseduje ovaj grad će svakog od vas privući i pokazati vam ono najlepše. Cirih je pravi svet u malom, ljudi sa naših prosota Cirih nazivaju “Juga u malom” zato se nemojte začuditi kada shvatite koliko ustvari ljudi ima sa naših prostora. Život tamo nije čist sjaj i raskoš, ali ljudi lepo i pristojno žive od svog rada.

 

 

Lutajući gradom naišao sam na crkvu svetog Petra koja ima toranj sa satom. Moja mene je mene uvek vodila drugim putem, još kad sam bio dete izgledalo je mnogo drugačije i veće.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Švajcarske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu.

 

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Ciriha na predivnom iskustvu. Kako vam se dopala moja današnja priča o Cirihu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Ciriha.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Priča sa druge strane Dunava

Dragi moji pustolovi, dobrodošli u novu avanturu! Danas nastavljamo našu avanturu kroz Linc. “Mali grad, velikih mogućnosti” to su reči koje mogu u kratkim crtama da opišu ovaj živopisni grad u Austriji. Grad koji je predstavnik nove multimedijalne umetnosti, a ujedno je 2009. godine bio proglašen za Evropsku prestonicu kulture. Linz se u proteklih 15 godina polako, ali sigurno razvijao i postao jedan od razvijenijih centara kulture u Evropi.

Pre nego što počnem sa današnjim postom voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Linca. Bilo je to jedno prelepo iskustvo, predivan letnji viked koji ću pamtiti dugo!

 

 

Linc je treći grad po veličini u Austriji koji predstavlja glavni društveno, politički i administrativni centar pokrajine Gornja Austrija. Beograd i Linc imaju nešto zajedničko, sigurno to nikada ne biste ni pomislili, ali oba grada se nalaze na lepom plavom Dunavu. Dunav kao i kod nas, protiče kraj samog srca grada i čini život zanimljivijim, ali o tome ćemo malo kasnije. 🙂

 

 

Pre nego što počnem sa nekim zanimljivostima koje su vezane za današnjicu ovog grada, siguran sam da biste voleli da saznate kako je ovaj grad nastao. Istoričari smatraju da su u praistoriji Kelti naselili prostor današnjeg grada i nazvali ga Lentos, nakon njih prostor su naselili stari Rimljani i grad je dobio novo ime – Lentija. Za vreme starih Rimljana Linc se prvi put pominje kao grad 799. godine, kada se Bavarska proširila na jug. Zbog svog geografskog položaja Linc je bio najznačajniji trgovinski centar za vreme vladavine cara Fridrika III. Nakon smrti cara, značaj grada opada u korist Beču. U ranom srednjem veku germanska plemena su naselila grad. Tada je grad dobio ime Linz (Linc), ime kakvo mi danas poznajemo.

 

 

Kako je Linc postao grad kulture? Linc se nakon Drugog svetskog rata počeo razvijati kao kulturni centar na pola puta između Beča i Salzburga. U prethodnih nekoliko godina, Linc je izgradio mnoge građevine koje su od izuzetnog kulturološkog značaja, kao što su moderni muzej Lentos i koncertna dvorana Brucknerhaus.

Donaulände je park uz Dunav u kojem se održavaju festivali i kulturne razna kulturna dešavanja (značajan je Ars Electronica Festival). Takođe u Lincu je otvoren i muzej moderne muzičke umetnosti – Ars Electronica Center.

U gradu postoji dvorac cara Fridrika III. i najstarija austrijska crkva sv. Martina. Značajna je neogotička crkva Svete Marije.

 

 

Linc je nekada bio poznat kao “Grad čelika”, zbog veoma jake nekadašnje metaloprerađivačke industrije, koja je pored tekstilne bila vrlo razvijena u ovom austrijskom gradiću. Danas su to potisnuli različiti kulturni programi i razvijeni rečni turizam na Dunavu. Slika o ovom gradu je promenjena i kao što sam malopre pomenuo 2009. godine zajedno sa Vilniusom postaje Evropska prestonica kulture.

 

 

Linc je grad koji treba doživeti! Meni se najviše dopao kako se grad razvio i ujedno razvio je nove mogućnosti kao što su plovidbe Dunavom. Život kraj reke ume da bude vrlo zanimljiv i takođe je bitno održavati okolinu, kao što to rade u Evropi. Primetio sam da boja Dunava nije ista u Lincu i Beogradu. Siguran sam da i sami znate odgovor na ovo pitanje. Otpad koji se gomila na obalama reka u Srbiji je potrebno što pre ukloniti, ali i to je samo trenutno rešenje. Najbitnije je da nama kao stanovnicima zemlje Srbije prosto uđe u glavu da ako svoju okolinu održavamo čistom, život će svima mnogo biti lakši. Konzerve, flaše i ostali otpad koji pluta Dunavom i Savom nije lepa slika koju možemo poslati svetu, zato bismo trebali što pre da se preispitamo i da počnemo od sebe samih.

 

 

Grad je mali i lepo organizovan, ako kojim slučajem ne možete da obilazite grad peške na raspolaganju su vam odlični tramvaji, postoje par linija. Mi smo se malo zabavljali i tek nakon par vožnji smo shvatili da Linz i nije baš tako mali grad kako se na prvi pogled može nekome učiniti. Cene u poređenju sa drugim gradovima Evrope su u istom rangu. Eventualno neke životne namernice su skuplje u Lincu nego u Berlinu na primer. To je neko moje merilo standarda života u Evropi, pošto provodim dosta vremena u nemačkoj prestonici.

 

 

Pošto smo mi bili u prilici da provedemo vikend u Lincu, obavezno sam posetio pijacu koja se održava na glavnom gradskom trgu. To je jedan pravi mali raj za osobe koje žele da kupe sebi neku zanimljivu sitnicu. Na pijaci možete pronaći svašta naš narod u žargonu kaže: “od igle do lokomotive”, a ja ću reći na ovoj zanimljivoj pijaci možete pronaći zanimljive knjige, krpice i svilene persijske tepihe… Sve to vikendom može se pronaći u samom srcu grada. Ako imate priliku da posetite ovaj grad vikendom zabeležite subotu i spremite se za gužvu! 🙂

 

 

Ako ste već stigli u Linc, nemojte da zaboravite da posetite Mariendom (Nova Katedrala). Nova Katedrala je najveća katedrala na prostoru Austrije i arhitektura je zadivljujuća. Možete da sednete i da nesmetano uživate u lepoti ovog prostora. Jedno veče smo bili u prilici da slušamo koncert ispred crkve, bili su zanimljivi izvođači. Nikad ne bih rekao da može da bude tako zanimljiva muzika na crkvenom muzičkom festivalu. Linc je grad koji slavi različitost i gde je sve moguće. U narednom postu vam otkrivam još neka zanimljiva mesta u Lincu koje morate posetiti.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u ovom zanimljivom austrijskom gradiću. Ko nije stigao da pročita moj prvi post, možete pročitati ovde.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Berlina s ljubavlju!

Zdravo svima, kako ste mi danas? Polako smo zagazili u Avgust, vrućine nikako da prestanu, ali ja verujem u reči naših stari i u ono verovanje “Od Svetog Ilije, sunce sve milije!”. Sa druge strane moram priznati da sam se polako navikao na ove paklene temperature, pa sam rešio da svoj mozak bar na “kratko” rashladim piskaranjem novog posta. Danas sam odlučio da pišem o gradu koji mi stalno pruža inspiraciju, a sa druge strane grad koji je moj drugi dom. Da, danas vam pišem nešto novo o Berlinu.

Nemačka možda jeste malo “kruta i stegnuta” zemlja, ali je sa druge strane zemlja koja pruža  mnoštvo mogućnosti za svakog. Sve ima svoje prednosti i mane, ali na kraju balade vidi se taj konačni rezultat. Nemačka ne samo što je jedna od moćnijih članica Evropske Unije, već je za neka nova, modernija zanimanja poput ovog mog zanimanja – blogovanja pravi jedan mali raj, gde je sve uređeno. U Nemačkoj, u svakom gradu se prosto oseti taj programski način života, prosto sve je isplanirano i ti nema potrebe da razmišljaš o većini stvari. Svakog prvog u mesecu ti se skidaju sa računa svi troškovi za tekući mesec, da u Nemačkoj se računi plaćaju unapred.

Berlin jeste možda glavni grad Nemačke, ali nije glavni finansijski i društveno-politički centar kao Minhen i Frankfurt. Najbitnije je da je taj grad mom srcu drag. Zamislite moje sreće kada uđem u Lidl i kupim lepu čokoladu za 60 centi i neko zanimljivo pecivo. To je za mene sreća, u onim malim svakodnevnim običnim stvarima. Pre nego što se “izgubim” u mojoj blogerskoj priči voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Berlina na divnoj saradnji.

 

 

Karta za prevoz jeste poskupela na 2.70 evra, zamislite da plaćate dodatnu kartu za bicikl ili za prtljag (verujte mi da to Nemci retko kad plaćaju, verujte mi i to se događa!). Dobro kada si već u Berlinu i pregrmeo si tu cenu karte za prevoz, šta prosečan turista uradi? Postoji jedna, odnosno dve linije koje pravi Nemci u Berlinu preziru, a to su čuvena linija 100 i linija broj 200. To su dve linije koje povezuju Zapadni centar Berlina sa Istočnim centrom i ti autobusi su uvek, ali bukvalno uvek prepuni turista koji sa osmehom na licu pitaju vozača na engleskom “Brandenburh Gate?!” (prevod: Brandenburška Kapija?).

Naravno vozač, naravno bez osmeha na licu nekako uspe da odgovori Ja,ja… i vožnja može da počne! Usput, naravno ulaze starije gospođe sa kolicima za pijacu/prodavnicu i stalno se žale zbog nedostatka prostora i da bi se trebala uvesti dodatna linija samo za prave Berlinere. Sve je to svakodnevna priča, koja čini Berlin punim života.

 

 

Naravno, turisti koji jedva čekaju da vide tu čuvenu kapiju stalno zapitkuju koliko stanica ima do kapije, a Berlineri samo kažu ne možete promašiti! Moram da budem iskren, nisam verovao ljudima kada su mi pričali kako ljudi plaču kada vide Brandenburšku kapiju… Onda sam bio svedok kada su se dve devojke pošteno isplakale i skakale od sreće što su videle kapiju iz autobusa. To je meni bilo možda i razumljivo, bile su mlade i ko zna koliko su skupljale novac od svog studentskog džeparca da dođu u Berlin.

Zanimljivo! E da, zaboravio sam da vam objasnim liniju broj 200, ona isto povezuje Istočni deo sa Zapadnim, ali je maršuta malo drugačija, pa prolazi kraj čuvenog Mall of Berlin, tržnog centra. To je tržni centar koji je sličan našem TC Ušću, ali je 2 do 3 puta veći. Samo je u tome razlika! 🙂

 

 

Tako sam i ja jednog letnjeg popodneva ove godine, rešio da se provozam čuvenom stotkom! Došao sam do kapije, sunce je blago rečeno pržilo, ali nekako Brandenburška kapija mi izmami osmeh na lice. Možete i sami videti kako je prostor fotogeničan i da je uvek prepuno ljude. Ako želite da saznate kako izgleda ono “more ljudi”, to možete svakodnevno videti ispred ove čuvene kapije.

 

 

U ovom postu nismo napravili slike kapije jer kao što možete videti sunce je bilo prejako i kapija se renovirala (mi to nismo znali kada smo krenuli na lokaciju za slikanje), ali u narednom postu imaćete priliku da vidite Brandenburšku kapiju u najboljem izdanju, sređenu i nalickanu.

 

 

U sledećem outfit modnom postu vas vodim u obilazak Parlamenta i naravno ispuniću svoje obećanje da vam prikažem Brandenburšku kapiju. Ako kojim slučajem osetite nagon da se isplačete, bar ćete to uraditi u udobnosti svog doma i bićete spremni kada budete videli to isto zdanje uživo. Ja ću da priznam da sam zaplakao kada sam video Ajfelov toranj u Parizu, ali sam imao 10 godina, uzbuđenje je učinilo svoje. Zaplakao sam i sa svojih 26 godina kada sam saznao da ću ići u Indiju i posle par meseci se ponovila ista situacija za Maroko. Nisam ni ja od kamena! 🙂

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Berlina, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. To će ujedno biti i poslednji post iz specijalne serije postova iz Maroka. Nakon toga, opet se “vraćamo” u Berlin! 🙂

Kako se vama dopala ova moja letnja kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina.

 

 

SHARE THIS POST