Posts tagged massimo dutti

Kako i zašto voleti Beograd?

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Izgleda da je jesen odlučila da nam na samom početku sezone pokaže ono najgore, pa je ova jesenja sezona otvorena sa “promenljivom” vremenskom sezonom! Danas dok sam spremao doručak, pala mi je na pamet ideja da napišem još jedan post na temu ljubavi prema svom gradu. Seo sam za sto i odjednom, u minutu su nadolazile reči, ali stvaralačka blokada je bila pristutna. I tako, nakon 2 sata, nastao je ovaj tekst.

Volite li vi svoj grad? Da li ste pronašli svoje mesto? Ako vas zanima iskreni odgovor samo se malo zamislite, odgovor će doći sam. Obratite pažnju na svoje emocije. Siguran sam da svako od nas ima neke lepe i one malo manje lepe uspomene koje nas vezuju za naš rodni grad…

Moji prijatelji koje sam do sad upoznao su većinom iz unutrašnjosti Srbije i uvek smo se trudili da jedni druge posećujemo. Tako je to bila neka naša interna verzija “Žikine šarenice” karavan koji se s vremena na vreme seli u drugi grad u Srbiji, ali život i posao nas uvek vraćao nazad u glavni grad.

Duško Radović je jednom prilikom izjavio: “Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

Beograd je grad koji svakodnevno ispraća i dočekuje ljude iz svih krajeva sveta, još kada sam uzme u obzir da je to jedna višemilionska “košnica” gde su svi u pokretu. To je grad koji je tako prirodan, a ujedno moderan i ležeran. Grad za sve nas! Pošto se moja životna priča odigrava na relaciji Srbija – Nemačka, pored Beograda nešto više od 1000 kilometara dalje nalazi se moj drugi dom – Berlin. Beograd i Berlin su različiti, nebo i zemlja, ali na svaki od njih je lep na svoj način.

Beograd, dinamičan i užurban grad. To je Beograd kakvog ga danas poznajemo i kakav utisak ostavlja dok poslom „trčimo“ od Terazija ka Zelenom vencu… Haotičan, dok panično u kolima ulazimo na kružni skver Slavija, savremen i moderan dok stojimo na eskalatorima Ušća ili Delta City-ja…

Ovo je ukratko opisana beogradska svakodnevica ali, ako odvojite malo vremena ili ako ste turista koji je ovde došao da bi upoznao ovaj grad, upoznaćete jedno drugačije lice i jednu nestvarnu metropolu prepunu znamenitosti kako kulturnih tako i istorijskih, mesta na kojima se odigravala istorija i događaji koji su promenili Evropu i svet. Lepe fasade, neobične građevine, kao i lepa i nasmejana lica Beograđana koji važe za dobre i uljudne domaćine.

Ja sam odlučio danas da vas podsetim na lepe, sunčane i vedre septembarske dane, dok nas sumorna i kišna svakodnevnica kvari raspoloženje. Bio je to jedan sunčani petak, kada sam se dogovorio sa fotografom da uradimo neko zanimljivo slikanje na ulicama Beograda. Dugo nisam slikao na ulicama Beograda i moram vam priznati da mi je nedostajao!

Iskoristio sam priliku da “prošetam” moj novi modni dodatak – sunčane naočare koje sam dobio od mojih dragih prijatelja Edel Optics. Edel Optics je jedna od najvećih evropskih online prodavnica naočara za vid i sunce. Pored online radnje koja posluje u svim zemljama Evropske Unije, imaju prodavnicu u Hamburgu, Nemačka.

Potrudio sam se da se lepo sredim za grad, neutralnu bež boju sam hteo da razbijem sa neobičnom nijansom crvene boje i mislim da sam lepo uspeo. Patike ste već imali prilike da vidite prošle godine u mojim postovima i eto vam odgovora na jedno od pitanja koje mi ljudi postavljaju: “Da li nosiš ti sve te cipele što dobijaš ili bacaš?!”. Ja sam od onih osoba koje čuvaju svoje stvari.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Pantalone: Loro Piana

Majica: Loro Piana

Naočare: Givenchy poklon dragih prijatelja iz Edel Optics-a

Patike: Roberto Botticelli

Fotoaparat: Sony Alpha 7r IIObjektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta iz Beograda. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Polako se spremam za moju novu avanturu i pripremam vam neke nove zanimljive priče iz neistraženih krajeve sveta.

Kako se vama dopala ova moja priča o Beogradu? Da li vam se možda svidela moja odevna kombinacija?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža. Sve informacije možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Edel Optics i brenda Givenchy. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Sve što želim za Božić…

Ćao svima! Dobrodošli u moj prvi post u ovoj 2018. godini! Nadam se da ste se lepo proveli za novu godinu i da se spremate za najveći hrišćanski praznik – Božić. To je praznik kome se svi raduju, a ponajviše deca. To je pravi porodični praznik, niko nije sam. Siguran sam da su mnogi od vas videli one čuvene američke reklame gde stariji ljudi (otac ili majka, baka ili deka najčešće udovci i udovice) čekaju pored telefona da ih pozovu deca, a od poziva ni reči… Na kraju svake reklame vidite nasmejana lica njihove dece, njihovih partnera i naravno male dece koja se raduju što vide svoje najmilije. Takve reklame uvek vas navedu na razmišljanje i postavite sebi pitanja:

 

Da li je tako i u Srbiji i na našim prostorima uopšteno? Da li smo i dalje ostali poznati po našem mentalitetu da smo izuzetno bliski i vezani? Da li nas je standard promenio?

 

 

Božić je praznik koji nas podseća na neke prave vrednosti: ljubav i poštovanje. To ne treba nikad da zaboravimo. Možda nam je standard značajno opao, možda smo postali više nervozni i nestrpljivi…

Praznici su jedino vreme kada na sve to zaboravimo i uzmemo kredu i sve bude u najboljem redu! (“uzeti kredu” – preuzet žargon za podići kredit u banci, najčešće oni gotovinski keš krediti). Mi kao i svi narodi sa Balkana smo poznati po tome da brinemo o novcu, kad nešto stigne na naplatu. Ko zna nekad je to i dobro, čovek mora da živi… Mi sa Balkana smo pravi umetnici u životu kako uspemo da preživimo sa 200,300 evra mesečno! Verujte mi da se Nemci krste i levom i desnom rukom kada to čuju…

Nismo se izgubili kao ljudi, to je ono najbitnije. Znamo za provod, pesmu i veselje, tuga neka pričeka ispred vrata! Imamo toliko dana u godinu za tugu daj da bar ove praznike provedemo u sreći, miru i veselju.

 

 

Juče sam išao da preuzmem jedan paket na autobuskoj stanici i primetio sam dosta ljudi koji su došli u Srbiju da provedu Božić (i možda Srpsku Novu Godinu) sa svojim najmilijima. Suze radosnice, smeh na ozarenim licima majki i očeva koji dočekuju svoju decu i unučiće i ono najbitnije: Kinder jaje! Deca odmah reaguju! Meni je pažnju privukla jedna devojčica koja po nekoj mojoj proceni ima oko 4,5 godina koja je čekala svoju tetku iz Nemačke! Tetka je naravno došla i donela veliki paketić u obliku kinder jajeta… Juče sam baš zavideo toj devojčici, što ja nemam tu tetku iz Nemačke da mi donese paketić, iako imam 25 godina i ja sam nečije dete! 😀

Što kaže moja mama: “Sve je dobro dok je dete malo i traži slatkiše, sve ga razumeš. Posle odraste i počne tražiti ajfon i tada prestane svako razumevanje!” Da se razumemo, ja sam i dalje dete koje se raduje čokoladi!

 

 

Jako je bitno da se tokom ovih praznika podsetimo na neprocenjivu vrednost međusobnog razumevanja i poštovanja. Postoji mnogo porodičnih rituala, ali to je sve slično što je u duhu naše vere. Imao sam spremljen tekst o tome na koji način moja porodica proslavlja ovaj veliki praznik, ali sam na kraju shvatio da o tome nije potrebno pisati. Najbitnije stvari za obeležavanje ovakvog praznika su česnica i topao dom pun ljubavi i razumevanja. Svakom je to dovoljno!

 

 

Kao što sam rekao na samom početku ovog posta, ovo je moj prvi post u novoj godini i nadam se da vam se dopada. Slike su malo drugačije, promenjen je način obrade slika i dobile su neki novi umetnički smisao. Hvala vam od srca za sve lepe komentare i nesebičnu podršku koju ste mi pružili u protekloj godini i iskreno se nadam da će nam biti još bolje u ovoj 2018. godini sa novim temama, zanimljivim slikama i modnim pričama.

 

 

Još jednom želim da vas podsetim da je Božić, vreme praštanja i povezivanja ljudi… Ako imate neke nesuglasice ili ste izgubili kontakt sa nekom dragom osobom, pozovite je ili još bolje iznenadite je svojom posetom. Mi se vidimo uskoro u nekoj novoj modnoj priči ili avanturi sa putovanja.

Do sada ste naučili da je kod mene sve moguće! Mislim da će vam februar mesec biti vrlo zanimljiv mesec na mom blogu, a o tome još neću da pričam, ali obećavam da ćete saznati na vreme! 🙂

 

 

Nadam se da ste uživali u mom današnjem postu i da ćete poslušati neki moj savet. Voleo bih da čujem kako vam se dopao moj današnji outfit u postu? Mnogi od vas su me pitali za ovu jaknu još prošle godine kada sam je slikao u Berlinu… Tad je već bio kraj zime, ali znate da je u Berlinu uvek hladno i ova jakna mi je dobro došla! Da nije bilo mojih prijatelja iz Glamood by Spence i uz malu pomoć modne kuće Corneliani, ova “lepotica” ne bi krasila moj današnji post! Ona je možda iz neke prošle sezone, ali svi dobro znamo da je stil neprolazan i da neki dobri modni komadi ostaju večni! Ja se zahvaljujem mojim prijateljima iz kompanije Glamood na razumevanju i što su dozvolili da post “kasni” skoro godinu dana! 🙂

 

Blogerski pozdrav,

Marko

 

 

OUTFIT

 

Jakna: Corneliani

Pantalone: Pedro del Hierro

Džemper: Massimo Dutti

Cipele: Saint Laurent

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane: Glamood by Spence, Grupo Cortefiel i Inditex Deutschland.
SHARE THIS POST