Posts tagged Meksiko

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST