Posts tagged moda

Pisma iz Gruzije: Jedan neobičan modni dan u Tbilisiju!

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog! Zvanično smo ušli u poslednji mesec ove 2019. godine i polako se spremamo za Novogodišnje i Božićne praznike! Nikako ne smemo da zaboravimo i Srpsku Novu Godinu tako da nam se period za slavlje produžava do prve polovine Januara 2020. godine. Iskreno se nadam da ćete ove praznike provesti na najbolji mogući način sa porodicom i prijateljima bez obzira da li se odlučite da provedete praznike u inostranstvu ili na nekim od brojnih planinskih odmarališta širom Srbije.

U prethodnom postu sam vam opisao glavni grad Gruzije – Tbilisi, koji je inače dobio epitet “Srce Kavkaza”. Danas ću vam ispričati kako je protekao jedan dan u Tbilisiju, ali na jedan malo drugačiji način.

Ne mogu da se požalim imali smo stvarno izuzetan hotel – Iota Hotel koji se nalazi u samom centru grada tako da smo bili u mogućnosti da otkrijemo sve lepote Tbilisija na najbolji mogući način. Moram priznati da je meni najgora moćna mora kada idem na Nedelje Mode i tada poneseš brdo garderobe pošto nisi uopšte siguran šta će na kraju obući pa poneseš sve stvari za koje misliš da će biti modni pogodak! Lepo je kada sve te stvari spakuješ u kofer, ali kada stigneš na željenu destinaciju moraš sve te stvari i da ISPEGLAŠ pošto nije u trendu da se ide “ižvakan”, bar ne još!

Bojana je bila impresionirana kako sam opsednut peglanjem stvari, a ja sam bio srećan jer je pegla bila savršenstvo bez manje pa sam sav posao radio po kratkom postupku…

Novi dan u Gruziji je obećavao pa smo Bojana i ja rešili da malo obiđemo grad i vidimo koje lepote ovaj zanimljivi gradić poseduje. Naravno, Bojana je bila veoma dobro raspoložena pa smo od ranog jutra počeli sa slikanjem.

Da li možete da verujete koliko sam bio pospan da nisam video boju čarapa, pa sam umesto onih koje sam spremio navukao neke sasvim druge čarape. To sam tek primetio taj dan kada smo se vratili u hotel i posle krenuo da sređujem slike. Dobro, šta da se radi… Pokušajte da zanemarite ovaj moj mali peh!

Možda se neko od vas seća ovog kaputa od prošle sezone kada sam ga nosio u Helsinkiju za potrebe promocije finske modne kuće Turo koja je napravila ovaj divni “širokog kroja” kaput od najfinije vune. Ja sam osoba koja čuva stvari i pažljivo ih smešta u svoj ormar. Eto, vidite da smo i mi blogeri kao i sav drugi normalni svet pa i mi ponovo nosimo neke svoje stare odevne komade.

Nepisano pravilo u našoj branši je “svaki komad slikaš jednom i to je to”, ali pošto je to faktički nemoguće (bar kod mene…) ja se trudim da prikažem ljudima što više kombinacija sa nekim istim kapitalnim odevnim komadom, kao što je u ovom slučaju ovaj kaput koji mi je uvek neiscrpna modna inspiracija.

Pored ovog kaputa imali ste priliku da vidite i ove naočare za sunce u jednom od postova iz letnje sezone na mom blogu. Obećao sam da se neću od njih razdvajati, ali ovaj put su imale sreće da su ostale u džepu od kofera jer sam zaboravio da ih izvadim iz istog kada sam se vratio iz Egipta.

Priznajem da sam se malkice obradovao kada sam ih video i Bojana mi je odmah rekla da ih ponesem i da odlično stoje uz ovu odevnu kombinaciju, poslušao sam je ipak žene imaju istančan ukus kada je u pitanju moda.

Ceo dan nam je bio ispunjen dobrom zabavom i naučili smo dosta zanimljivih stvari o Gruziji, koje sam sa vama podelio u prethodnom postu. Posetili smo Muzej Gruzijske Likovne Umetnosti, crkve i Operu. Nakon obilaska centralne ulice, nastavili smo na revije na Nedelji Mode u Tbilisiju gde smo bili njihovi dragi gosti.

Kakve su cene u Gruziji? Ako posmatramo iz ugla jednog prosečnog srpskog turiste ili iz našeg regiona mogu vam reći da je sve značajno jeftinije nego u Srbiji. Evo, na primer cena karte za prevoz je 0.50 larija, a to je nekih 18-20 dinara. Da dobro ste pročitali cena karte za prevoz u jednom smeru je 20 dinara.

Cene namernica u samoposlugama su takođe drastično niže nego kod nas. Sećam se da smo Bojana i ja uzeli par kifli, sokove, čokolade, slatkiše, gumene bombone i par suhomesnatih proizvoda i još neke stvari i platili smo oko 5 evra, što je zapanjujuće! Njihov životni standard je sličan našem, ali su njihove cene prilagođene njihovim primanjima nije nesrazmerno kao što je to slučaj kod nas u Srbiji gde je nemoguće preživeti od prosečne plate.

Na internetu sam negde pročitao kako se u Tbilisiju naplaćuje ulazak u određene crkve što je jedna velika laž. Gruzini su izuzetno religiozan narod i veoma su ponosni na svoju istoriju. Zbog određenih patnji koje su pretrpeli okrenuli su se građenju bogomolja. U Gruziji je skoro 85% stanovništva pravoslavno, tako da su im i crkve dosta slične našim.

Smatram da su u arhitektonskom smislu crkve u Tbilisiju uređenije i da su neki određeni detalji učinili da sve to izgleda potpunije.

Kada pričamo o cenama ulaznica muzeja, malo su jeftinije ulaznice nego u drugim delovima Evrope. Jedino što je malo skuplje je sam prevoz do Gruzije jer ne postoje direktni letovi, pa samim tim plaćate veću cenu karte.

Gruzini su zaista bili fantastični domaćini i proveli smo neverovatnih 6 dana u Gruziji koje su zaista na nas ostavili izuzetan utisak. Za kraj bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su bili tako divni pa sam imao priliku da ulicama Tbilisija šetam u njihovim preudobnim patikama, što je meni obično teško.

Moja stopala su izuzetno osetljiva i lako “zaradim” žuljeve na putovanjima zbog dugog hodanja u neudobnoj obući. Pored ovih divnih patika od njih sam dobio rolku i pantalone pa možete videti kako je sve to u jednoj divnoj modnoj harmoniji.

OUTFIT

Kaput: TURO

Pantalone: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Naočare: Givenchy poklon dragih prijatelja iz Edel Optics-a

Patike: Loro Piana

Fotoaparat: Sony Alpha 7r IIObjektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja drugog posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija koju sam poneo na otvaranju Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu avanturu u Tbilisiju i pišem vam nešto više o Nedelji Mode u Tbilisiju.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish AirlinesNacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Veliko hvala mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana i kompanije Edel Optics. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Poslednje pismo iz Laponije: Mali Marko, nemoj nikad odrasti!

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste mi svi dobro. Možda trenutno nismo svi na broju jer je otvorena sezona godišnjih odmora, ali posao blogera ne zna za odmor. Sigurno se pitate zašto sam ovom poslednjem postu iz Laponije dao baš ovakav naziv. Završava se još jedan mesec, završava se i još jedna avantura na Mr.M blogu, ali u avgustu vas očekuje dosta zanimljivih priča.

Možda će biti malo čudno, ali kako čovek sazreva i postaje “odrasla” ličnost prolazi kroz par faza. Ja sam trenutno u fazi “sam svoj čovek i plaća svoje račune”. Za koji dan dolazi 1. u mesecu i to na Zapadu znači samo jedno, leže neka plata i automatski se moraju platiti računi. To je ona malo zeznuta stvar kod odrastanja, kada ste mladi onda nemate osećaj za to jer to roditelji rade za vas, na vama je da uživate i da se potrudite da pronađete svoj put.

Onda odrasteš, prođe mladalačko doba, pa uđeš u svet odraslih gde vidiš da je sve drugačije. Moja prva knjiga na fakultetu sa kojom sa davno imao kontakt je počinjala sa čuvenom rečenicom, koja mi tada nije bila baš najjasnija: “Nema besplatnog ručka!”. Posle kada završiš fakultet, kreneš da radiš i da se probijaš u životu svaki dan ponavljaš tu rečenicu i svaki put ona dobije neko drugo značenje, ali kako god okreneš nije ružičasto! 🙂

Naravno svi mi moramo kad, tad odrasti, ali bilo bi najbolje za sve nas da sačuvamo ono malo dete koje čuči negde u nama i podseća nas na neke lepe male stvari koje su bitne. Nekada nas to malo dete može više naučiti, nego neka škola ili fakultet.

Danas baš razmišljam i pokušavam da sumiram ovih mojih 27 godina, šta se sve to promenilo i izdešavalo… Shvatio sam da kako sam otvorio moj blog i pišem vam ovde o svojim nedaćama i lepim stvarima da se moja ličnost drastično promenila. Blog je stvarno odlična stvar, meni je on dobro došao kao jedna vrsta psiho terapije. Uspeo sam da pobedim svoje strahove, da pobedim sebe! Nekad je veoma bitno da dokažete sebi koliko ste jaki i verujte mi, iznenadiće vas!

Marko Tadić, ako govorimo o dečku koji je bio pre ere Mr.M, on je bio drugačiji, dečko iz kraja sa velikom željom da obiđe svet. Par godina kasnije, tačnije 4 i po godine… Mali Marko ima više pečata u pasošu nego što je ikada mogao zamisliti, ma sanjati!

Pored boljeg psiho-fizičkog stanja, blog mi je pomogao da pronađem sebe. Oduvek sam bio odgovorna osoba i svaki svoj hobi ili interesovanje sam shvatao ozbiljnije nego drugi ljudi. Ja sam od onih ljudi koji imaju viziju, ali ne ume najbolje da objasni drugima pa sam zato otvorio Mr.M blog – DA BIH PRONAŠAO LJUDE KOJI ĆE ME RAZUMETI!

Svi ste nekada u životu čuli ili pročitali negde da je najlepše kada čovek spoji posao i zadovoljstvo. Mnogi će pomisliti da je to nemoguće i da ja prodajem maglu ili učim nekog pameti, ali to stvarno postoji. Samo je pitanje koliko si hrabar da se otisneš i da poslušaš sebe.

Naravno, čovek sam po sebi ima urođen strah koji je vezan za preživljavanje i uvek ćemo vodeći instiktom držati granica sigurnosti, pa makar po ceni da radimo nešto što ne volimo, a sa druge strane gladan stomak ne pita, već samo traži da se napuni…

E to je sad Hamletova dilema, jesti ili ne jesti pitanje je sad! Naravno sve u životu je nepredvidivo, sve što činimo u životu je mač sa dve oštrice. Može sve biti kao iz sna, da kaplje samo med i mleko, a može biti i ne tako dobar prizor. Sve je to dobro i svi na kraju preživimo!

Ja sam odlučio da pratim svoje snove, ali sam godinama radio dugo da bih ostvario svoj san. Dosta ljudi nije upućeno u naš posao, šta mi to konkretno radimo, a dobijamo pare? Ja znam da ja dosta radim, to se može videti i po sadržaju koji redovno delim sa svima vama na ovom online prostoru – blogu i na društvenim mrežama, koje su vezane za moj rad na blogu.

Koliko dnevno radim? Zavisi, nekad 3,4 sata dnevno, dok se većinom dešava da “zaglavim” pa radim dnevno i do 10 sati dnevno za računarom. Ja tek umor osetim kada se odvojim od računara jer tek tad moj mozak registruje umor i posle sam spreman samo za krevet. Ako nisam doručkovao ili ručao, neću ni imati obrok nego ću se samo “otkotrljati” do kreveta jer nisam osoba koja jede kasno. Možda nije zdravo, ali ja se uvek držim pravila posle 18 časova nema obroka, eventualno neka voćka ili voda, ostalo ništa!

Kakav život vodim? Sve zavisi sa koje tačke gledišta posmatrate, kada ulazim u avion ja idem na posao i radim bukvalno od momenta poletanja sa aerodroma pa sve do momenta dok ne sletim na taj isti aerodrom kada se vratim. Ja odmor od putovanja osetim tek kada se vratim u Berlin ili u Beograd, pa danima ne izlazim iz svoje pećine – stana. Izuzetak je finalno sniženje u Zari, to je smrtni greh ako se preskoči. To mi je jedina šansa da obnovim za manje pare moj garderober, nekada sponzori nisu tako mlečni!

Da li volim svoj posao? Da, u potpunosti iz dubine mog srca! Bez obzira koliko putovanja promene moj bio ritam i oslabi moj organizam pa je skloniji infekcijama, mene to ne sprečava da idem u nove avanture.

Zašto u sred leta objavljujem jesenji outfit? Može proći i kao zimski! Ruku na srce, ovaj outfit je meni bio savršeno dobar u Laponiji, ako govorimo o Severu Finske i temperaturama između 11 i 13 stepeni. Meni nije bilo vruće, pored vetra imate subjektivni osećaj da je temperatura niža… Fincima sam ja bio čudan jer sam bio u kaputu, ali oni ne znaju da sam ja došao iz zemlje gde je bilo 35 stepeni u hladu, pa je meni “malkice” hladno u krugu Severnog pola! 😀

Moji prijatelji iz modne kuće Makia su me samo pitali gde tačno idem, kada sam spomenuo Laponija oni su mi odmah napomenuli da će mi sigurno trebati duks i neka toplija garderoba jer su znali da ja dolazim iz zemlje koja je malkice toplija u tom trenutku. Kapu sam ja tražio jer mi se mnogo svidela ova crvena nijansa na njihovoj web strani i prosto sam morao da je imam.

Ovaj outfit ste videli i u prethodnim postovima iz Laponije, kada sam obilazio muzeje. U tim trenucima bio sam veoma zahvalan mojim prijateljima iz brenda Makia na ovim divnim poklonima jer su mi stvarno koristili i siguran sam da će ove jeseni pronaći svoje mesto u nekom postu nove sezone jesen-zima 2019-20. Ja sam osoba koja se uvek maksimalno trudi da čuva svoje stvari, tako da ću sigurno ovaj kaput nositi sigurno par sezona. Đubretarac je uvek praktičan, ovaj moj je divne karamel (kamel) boje, lako uklopljiv i verujem da ćemo se dugo i lepo družiti. 🙂

OUTFIT

Kaput (Đubretarac): Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Duks: Makia

Kapa: Makia

Čizme: Makia

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog posta iz Laponije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rovaniemi i Arctic Light Hotela u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Moram priznati da su nas malo razmazili Frazer čokoladama, ali to im ne mogu zameriti. Izgleda da je to uticalo na kvalitet našeg rada jer smo bili motivisani! Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja serija postova o ovom neobičnom delu Finske? Da li ste imali priliku do sada da posetite Finsku? Nadam se da sam uspeo bar malo da vas zainteresujem i da ste uživali u mojoj drugoj avanturi u Finskoj. Finska je velika zemlja i siguran sam da ću je posetiti još koji put i da ću podeliti sa vama još neke priče iz ove daleke zemlje. Za par dana vas vodim u Azerbejdžan, zemlju koja se nalazi negde između tradicionalnog Istoka i modernog Zapada… Zemlja večitog kontrasta! A do tada dragi moji pustolovi, budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da saznate nešto više mojoj avanturi u Finskoj, pročitajte i moje prethodne postove:

  1. Pisma iz Laponije: Deda Mraz, deka iz dečijih snova! (Putopis)
  2. Pisma iz Finske: Kako pametno iskoristiti dan u Rovaniemiju (Putopis)
  3. Pisma iz Finske: Jedan dan sa našim najvernijim krznenim prijateljima (Putopis)
Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rovaniemi i ostalih partnera ovog projekta kao što su nacionalna avio kompanija FinnairArctic Light Hotel. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Makia i kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…

Dobro jutro dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Prošle nedelje smo završili našu avanturu u Istočnoj Turskoj i vreme je da mali Marko krene dalje. Isti dan, samo nekoliko sati nakon povratka iz Istanbula, ponovo sam se vratio na aerodrom i uputio se u prestonicu Rusije – Moskvu. Razlog moje posete je bila Nedelja mode u Moskvi koja inače svake godine okuplja najveće ljubitelje mode jer je inače Rusija poznata kao najbolje, a ujedno i najveće tržište u Istočnoj Evropi.

Ovo putovanje ne bi bilo moguće bez nesebične pomoći avio kompanije Red Wings, ruske avio kompanije koja odnedavno u svojoj ponudi ima i direktne letove za Moskvu iz naše prestonice. Kompanija Red Wings je osnovana 1999. godine u Moskvi sa namerom da gradove iz Centralne Rusije povežu sa zanimljivim turističkim destinacijama u Rusiji i inostranstvu.

Red Wings u svojoj letačkoj floti imaju avione koji poseduju isključivo ekonomsku klasu, ne postoji biznis klasa. Osnovni ciljevi kompanije su komfornost putnika i cene koje su pristupačne većini putnika koji žele da otkriju neke nove destinacije. Prilikom kupovine karata možete izabrati jednu od 3 ponuđene tarife, jedna od njih je LIGHT u kojoj imate mogućnost putovanja samo sa ručnim prtljagom.

Letovi na relaciji Beograd – Moskva kompanija Red Wings obavlja nešto manje od godinu dana što je novitet na našem tržištu. Od sada možete leteti 4 puta nedeljno sa aerodroma Nikola Tesla do Domodedova i za oko 3 sata dođete u prestonicu modernog Ruskog Carstva.

Hrana na letu je izuzetna, izbor jela je odličan, porcije su i više nego dovoljne, verujte mi nisam osetio potrebu da večeram nakon leta. Sve pohvale za osoblje, po prvi put u životu sam doživeo da me lično pozdrave piloti i čitava posada što je bilo za mene jedno izuzetno iskustvo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa kompanijom kao što je Red Wings i nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti.

Moja prva slika iz Moskve, moram priznati da je bilo hladno ako se uzme u obzir da je zvanično kalendarski proleće već bilo u toku, ali u Moskvi je sve kao što vidite… promenljivo! Bila je vedra, ali hladna noć moj fotograf hoće da izludi zbog mojih kofera, ali dobro trudimo se da ih vučemo kao da to nije ništa… Fotograf me je ubeđivao da sam poneo sa sobom i svoje “blogerske dijamante” pošto je kofer bio toliko težak da nismo mogli da pronađemo neki bolji izgovor za moju ludu glavu što je uspela za samo dva sata da spakuje…

Kao što možete primetiti rasveta u Moskvi je i dalje na ulicama i mogu vam reći da to i nije tako loše jer imate osećaj da vam milion zvezdica sa neba osvetljava put. Umoran od prethodne avanture i još jednog leta uspevam nekako da se otkotrljam do hotela…

Osvanuo je i taj 30. mart koji je označavao moj prvi zvanični dan u Moskvi i prvi dan Mercedes Benz Nedelje Mode u Moskvi. Nisam nešto iskreno ni spavao, skoro sam celu noć proveo čitajući upustva i raspored revija da ni sam nisam znao gde treba da idem… Pošto sam se dovoljno istraumirao upustvima, tešio sam sebe da se najverovatnije neću izgubiti u metropoli kao što je Moskva, koja je inače poznata kao grad sa preko 20 miliona stanovnika… Čoveče skoro kao tri Srbije!

Naravno, ne bih ja bio ja da nisam otvorio sve pakete koje sam dobio pa sam morao i da probam sve stvari koje sam dobio od raznih brendova da bih mogao da odem k’o čovek na revije. Iskreno kada sam dobio informaciju da je Loro Piana, inače jedan od najpoznatijih italijanskih brendova pokazao interesovanje da sarađuje sa mojim blogom ja nisam mogao prosto da poverujem da ću konačno osetiti mekoću njihovog čuvenog kašmira i posebne hladno valjane vune.

Pokušao sam da kopiram neke svetske blogere, ono haos mi je u sobi, ali ja ne marim za to… Nije mi uspelo, zadatak je propao, ali smo dobili simpatičnu sliku gde ja konačno nemam izražene butine, ali sam zato se svojski potrudio da izgužvam pantalone za sve pare. Razmišljao sam da ih opeglam nakon doručka, ali sam primetio da su se nakon nekog vremena “ispravile”, pa nije ni bilo potrebe da ih peglam.

Fotograf me je podsetio na jednu moju neispunjenu želju, pošto sam stalno pričao o filmovima i serijama gde ono glavni glumci silaze niz stepenice pa imaju sjajne fotografije kao u fazonu “Dobrodošli u moj divan skromni dom!”. Ova slika mi je jako draga iz jednog prostog razloga – konačno ljudi mogu da vide da imam oči, pošto mi to mnogi zameraju… Jeste da mi ovde glava okrugla i široka kao sunce, ali nema veze jer je moj najveći kritičar (mama), dao silne komplimente za ovu sliku pa je čak završila na pozadini njenog telefona… Sestra je bila ljubomorna danima, ne znam da li je prebolela do sad.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Moskva je izuzetno veliki grad i znam kako je teško pronaći idealan hotel u samom centru grada, još ako uzmete u obzir da ste došli u grad koji se nalazi na listi gradova koji su najskuplji u svetu onda vam je jasno da je tamo sve skupo.

Prvi hotel u kojem sam imao priliku da odsednem na ovom putovanju bio je St. Regis Nikolskaya, hotel koji se nalazi na samom Lubjanskom trgu u neposrednoj blizini Crvenog Trga. Ovaj hotel sa 5 zvezdica nudi posebne personalizovane usluge ličnog batlera, naravno internet se podrazumeva! Sve sobe u hotelu su uređene u stilu baroka sa dodatim primesama smeđih tonova koji naglašavaju eleganciju ovog raskošnog raja u samom srcu Moskve.

Ovaj hotel je idealan za sve putnike čija su interesovanja vezana za kulturu, pozorište i istoriju jer Tverskoy deo grada je poznat kao glavno kulturno jezgro grada gde se održavaju razne kulturne manifestacije. Takođe, ovaj hotel je idealan za roditelje sa decom jer je takođe ocenjen sa prosečnom ocenom iznad 9 (od 10) kao najbolji porodični hotel.

E sad onaj deo koji većina nas obožava, hrana! Doručak se svakodnevno servira u italijanskom restoranu A Tavola koji se nalazi u sklopu hotela. Internacionalne kuhinje, prilagođene svima… Moram priznati da sam se ja držao ovog stola sa svežim voćem uz kroasane pošto sam jeo u Turskoj kao da sutra ne postoji, ne smem više kebab u oči pogledati! U Moskvi sam bio na dijeti, gde sam uspeo za 6 dana da smršam 4 kilograma uz moj režim ishrane “Gladuj Marko uz voćke kad si znao lepo da se najedeš!”.

E sad jedna mala zanimljivost! Na slici iz predvorja hotela, možda ste primetili prelepu kupolu od stakla. Ja sam video na nekim slikama predivno dvorište hotela, prva dva dana sam probao samostalno da ga pronađem, ali naravno bilo je bezuspešno… Naravno moj fotograf je došao do informacija, pošto je mene bilo sramota da pitam zbog moje tvrdoglavosti jer sam bio ubeđen da to dvorište mora biti tu negde… Naravno, posetu ovom dvorištu se mora najaviti jer je pristup moguć samo uz nadzor vašeg batlera. Zanimljvo, ali ipak smo uspeli jedno jutro da posetimo i da vidim šta se to krije u tom unutrašnjem dvorištu St. Regis hotela…

Koliko mi je bilo lepo u ovom hotelu, pristao bih čak da budem i inventar u ovom dvorištu, dobrovoljno bih spavao u hodniku hotela u vreći za spavanje uz voćni doručak… Moj predlog im je bio šarmantan, ko zna možda ću jednog dana i uspeti!

Rolka i pantalone su pokloni mojih dragih prijatelja iz kompanije Loro Piana.

Boravak u ovom hotelu ću pamtiti po divnom osoblju, još boljim čokoladicama na jastuku koje sam jeo uveravajući sebe da crna čokolada ne goji… E moj Marko, sve to goji, ali ajde šetaš po 20 kilometara dnevno, valjda se nećeš ugojiti. Ko o čemu, Marko o kilaži!

Pošto nisam mogao da pronađem fotografa, ko zna gde se izgubio po Moskvi ja sam zamolio sobaricu ako je voljna da mi pomogne, pa je slika iznad remek-delo žene koja inače se ne bavi fotografisanjem, ali dvominutni kurs je bio dovoljan da ova gospođa napravi sliku. Hteo sam da vam pokažem kako izgleda tepih na mom spratu, tako je dobar da sam poželeo da nabavim jedan takav za svoju sobu.

Mene je prosto oduševljala ova ulična rasveta, imao sam osećaj zbog temperature da je svako veče doček Nove Godine! Nije naivno kada iz dvorane gde se održavaju revije izađeš napolje na minus 2 ili neki stepen koji je jedva prešao nulu… Skidam kapu Rusima, njima je imunitet najbolji na svetu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije BurberryMakia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Beograda s Ljubavlju…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da se opet obave neke pripreme odmora za vikend. Petak je čaroban dan, nema osobe koja se ne raduje ovom danu. Možda se neki ljudi više raduju ovom danu nego praznicima, moram priznati da ih razumem… Čoveku je uvek potrebno određeno vreme za odmor, ali obaveze i svakodnevica nam ne daju baš puno slobodno vremena i možda je baš petak, simbol slobode koji svake nedelje dočekujemo sa osmehom na licu.

Pošto sam morao da izađem iz svoje pećine (kuće) da platim račune i da se vidim sa predstavnicima dve kompanije za saradnju, odlučio sam da napravim slike za novi post. Pozvao sam fotografa i “zauzeo” najinstagramičnije mesto u Beogradu (najpoznatije mesto, gde se ljudi najviše slikaju za Instagram) – raskrsnice Uzun Mirkove i Kralja Petra. Ta raskrsnica je toliko puta slikana i nema influensera koji nije napravio slike ove. Rešio sam da vidim čoveče šta ima tako posebno na toj raskrsnici, da li će i meni to mesto pomoći da se naprave neke nove lepe slike za blog.

Dobro, moram priznati lokacija sama po sebi jeste veoma fotogenična, ali izbegavajte slikanje radnim danima u sred gradske gužve. Dobro, nije bilo loše, ali sa druge strane želeo sam nešto malo drugačije. Fotograf mi je dao ideju da pošto nemamo baš puno vremena da se ipak malo pomerimo u malo manje prometne ulice u gradskom jezgru da bismo napravili slike za ovaj post. Poslušao sam savet i krenuli smo da se slikamo po beogradskim uličicama koje čine srce Beograda jedinstvenim i tako originalnim.

Novogodišnja rasveta je još na ulicama, valjda se vlasti plaše da će narod “upasti” u masovnu epidemiju “postpraznične” depresije pa se trude da rasvetu drže na ulicama Beograda što je duže moguće (čuo sam da je slično stanje i u ostalim gradovima u Srbiji).

Ja sam odlučio da prkosim zimskim temperaturama, pa sam zimsku jaknu zamenio mantilom i uneo sam malo boje u svoju monotonu bež-sivu kombinaciju – crvenu torbu. Kada sam bio u kompaniji Picard, tokom obilaska sam primetio lepe uzorke kože crvene boje, ali nisam video kako izgleda neki proizvod u toj koži. Na moje pitanje da li su izradili neku torbu ili nešto od kožne galanterije u ovoj neobičnoj crvenoj boji, oni su mi pokazali model ranca koji ste videli u jednom od prethodnih postova – LINK i ovu poslovnu torbu, kojoj je inače namena da se nosi laptop.

Pošto sam već izabrao ranac u braon boji, bilo mi je pomalo glupo da uzimam isti model ranca u crvenoj boji, ali sa druge strane šta će mi poslovna torba?! Moje nedoumice je rešila devojka koja mi je pravila društvo tokom obilaska i navela mi je par ključnih razlog zašto bih trebao da imam jednu poslovnu torbu u svom garderoberu.

Dugo je ova torba čekala svoju “šetnju” Beogradom, ali je konačno ugledala svetlost dana kada je mali Marko shvatio da je neozbiljno nositi fascikle i bitne papire onako nesređene u rancu i da je ova poslovna torba idealna da mali Marko zakorači u poslovni svet. Sastanci su prošli u najboljem mogućem redu, čak je ova crvena lepotica dobila pregršt komplimenata, upravo na račun njene neobične boje.

Tako je prošao još jedan petak, torba je doživela svoje vatreno krštenje na beogradskim ulicama i Marko je nakon završenih obaveza i slikanja za ovaj post častio sebe sa par stotina grada suvog keksa Marijane i Srbijanke u “Soko Štarku” i podelio sa svojim fotografom. Naravno, prelepi sunčani petak je iskorišćen na najbolji mogući način – u dobroj priči i šetnji ulicama koje čine ovaj grad tako posebnim.

Da li si i ti spreman za predstojeći vikend dragi moj Beograde? Sigurno te kao i uvek, zanima šta sam obukao pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu verujem u tvoju reč, izvoli!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Džemper: Turo x Ikla

Torba: Picard

Pantalone: Dsquared2

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas ovog petka? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia, finske modne kuće Turo i kompanije Picard.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Praznici su lepši kada smo zajedno!

Zdravo svima, kako ste? Nadam se da vam je ova praznična čarolija popravila raspoloženje i da dočekujete praznike ispunjeni radošću koji sa sobom nose praznici. Želeo bih da iskoristim priliku da čestitam veliki verski praznik Božić svim pripadnicima katoličke veroispovesti. Božić nas svake godine  podseća na najbitnije životne vrednosti: ljubav i poštovanje. Nadam se da ćemo svi pronaći mir za kojim stalno tragamo. Ja sam se potrudio da čestitam svim mojim prijateljima i saradnicima koji slave ovaj veliki praznik, kao što se i oni svake godine potrude da mi srdačno i otvorenog srca požele sve najbolje u januaru svake godine kada se proslavlja pravoslavni Božić.

Danas sam rešio da budem u prazničnom duhu i da na ovaj neobičan način čestitam mojim prijateljima iz modne kuće Turo ovaj veliki verski praznik i nadam se da će im moja modna čestitka ulepšati ovaj veličanstveni dan.

Ako ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodni post koji sam uradio sa modnom kućom Turo, to možete i sad učiniti, ako posetite ovaj link. Nadam se da ćete uživati! Slike za ovaj post su urađene još početkom Novembra, ali zbog obaveza mog fotografa nismo uspeli da objavimo ovaj post ranije. Zahvaljujem se mojim prijateljima iz modne kuće Turo na razumevanju.

Iznenadna saradnja sa ovim neodoljivim finskom brendom je potpuno zbunila sva moja “blogerska” čula i moram priznati da nisam imao ideju gde bih mogao napraviti slike da bih uspeo na adekvatan način da predstavim ovaj neobični komad – kaput. Novu specijalnu kolekciju TURO x IKLA koju je modna kuća Turo spremila ove sezone je nešto sasvim novo kada pričamo o muškoj modnoj sceni. U prethodnom postu sam vam detaljnije predstavio neke osnovne ciljeve i viziju kako samo kreatora ove specijalne kolekcije – Ikla Wright, mladi Finac koji je svoju sreću pronašao u modnom svetu u glavnoj prestonici Engleske, u Londonu. Iako je nakon brojnih uspeha koje je zabeležio kao modni kreator u Engleskoj, Ikla nije zaboravio svoju domovinu i odlučio je da modnoj kući Turo podari jednu pravu modnu svežinu.

Neobični krojevi, sloboda u pokretima i osnovne kapitalne boje koje će uvek učiniti svakog muškarca bezvremenskim je bio osnovni cilj mladog kreatora da podstakne mlade generacije muškaraca da zavole na neki novi način klasičnu mušku modu.

Berlin, kao grad novih ideja, centar ulične mode gde su nastali mnogi poznati svetski brendovi je možda bio i idealno mesto za fotografisanje ovog outfita. Kao što vidite meni je uvek zabavno, pa čak i onda kada je hladno jer sama pomisao da imam priliku da se slikam u Berlinu, ogreje moje srce pa mi niže spoljašne temperature ne mogu pokvariti raspoloženje.

Neki naučnici su nakon određenih dugogodišnjih istraživanja došli do zaključka da boja može dosta uticati na pozitivnu promenu raspoloženja osoba i samim tim doprineti poboljšanju opšteg zdrastvenog stanja pojedinca. Crvena boja osim što je privlačna oku, ima dosta uticaja i na promenu raspoloženja. Siguran sam da ste svi čuli kako je crvena boja simbol radosti i ljubavi. Zbog te simbolike, dosta modnih kuća svake godine pred zimske praznike kreiraju posebne kolekcije koje sadrže crvenu, zelenu, teget i nezaobilaznu belu boju.

Ovaj crveni džemper je mene podsetio na praznike, na one trenutke koje provedete sa svojom porodicom i prijateljima za vreme praznika gde delite sreću, radost i pozitivnu energiju jer praznici su najbolji kada smo zajedno.

Moj fotograf je imao potpunu drugačiju koncepciju moje odevne kombinacije, pa sam umesto Božić Bata zbog neobičnog kroja kaputa dobio kompliment da izgledam kao student koji kasni za voz na Hogvorts jer se tamo odvija radnja poznatog holivudskog filmskog ostvarenja “Hari Poter”. Niko ne može da te ukopa bolje nego tvoj saradnik.

Dobro moram priznati, možda je taj kompliment i bio najpribližniji opisu ove moje odevne kombinacije i to je dokaz da svako od nas ima neko svoje lično viđenje stvari koje može biti takođe realno, samo što u prvi mah mi to lično ne primećujemo.

Pantalone ste imali priliku da vidite i u prethodnom outifit postu gde ste mogli da vidite kako su se one isto vrlo dobro uklopile i uz toplije pastelne boje. Neobičan model pantalona, sa visokim strukom koje mogu da pomognu muškarcima kao što sam ja da bar vizuelno na tren “izduže” svoj donji deo tela. Ja možda jesam visok, ali moje noge su za par santimetara kraće jer je moje težište kukova za moju visinu malo niže i trup dolazi do većeg izražaja.

U prethodnih par meseci sam dobio par interesantnih mejlova kako od mladjih, tako i od starijih muškaraca u vezi odabira najboljih pantalona muškaraca koji imaju jače kukove, pošto su primetili da i ja imam sličan “problem”. Naravno, to nije ništa ozbiljno već je tako fizionomija određenih muškaraca i onda imamo problem da nadjemo idealne pantalone. Moj savet je da ako imate problem jačih kukova, a donji deo nogu je mršaviji da uvek birate modele pantalone koje su šire u gornjem delu, dok su u donjem delu blago sužene ili što bi modni znalci rekli “cigaret” pantalone.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog modnog posta koji sam uradio u saradnji sa modnim brendom Turo, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Naredni post o Kipru će ujedno biti i poslednji post u ovoj godini i iskreno se nadam da će vam se dopasti i da ćemo se na pravi način, kako dolikuje, oprostiti od 2018. godine sa osmehom na licu.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turo brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo ovim postom da vam predstavim novu urbanu klasiku kojom TURO X IKLA kolekcija odiše! ?

OUTFIT

Kaput: Turo x Ikla

Džemper: Turo x Ikla

Pantalone: Turo x Ikla

Rukavice: Burberry

Čizme: Makia Clothing

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija? U narednom postu, koji će ujedno biti i poslednji post za ovu 2018. godinu ću se potruditi da sumiramo neke naše zajedničke trenutke koje smo nesebično delili i ove 2018. godine na Mr.M blogu. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Turo. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Kipar, zimsko letovanje sa stilom

Dragi moji, došao je još jedan petak koji označava kraj radne nedelje. Iskreno se nadam da vam ova nedelja nije bila naporna, ali moram priznati da smo danas dobili još jednog “nezvanog belog gosta”, ne morate puno da pogađate siguran sam da ste primetili da je danas Beograd i još mnogi gradovi u Srbiji dobili novi beli ogrtač. Neko se iskreno raduje i uživa u zimskim radostima, ali ja spadam u onu drugu grupu ljudi koji bi ako je moguće samo sneg da pada na planinama pošto je nekada u gradu opasno. Drugarica koja inače radi na hirurgiji mi je danas pričala kako ima dosta pacijenata i preloma, zato se pazite i pažljivo koračajte bolje i da zakasnite par minuta nego da padnete i na taj način povredite sebe zbog nebitnih stvari.

Danas nastavljam moju priču sa Kipra, samo što će to danas biti jedna mala modna pričica iz Larnake. Borim se protiv zime, snega i hladnoće jednim okupanim suncem i toplim postom sa Kipra, nije ni to tako loša ideja. Mislim da će mi pomoći u mentalnom smislu da prebrodim ovu trenutnu hladnoću koju osećam jer hvala Bogu opet nešto eksperimentišu sa grejanjem…

Ko je bio u prilici da pročita moj prethodni post sa Kipra, siguran sam da je uveliko upoznat sa lepotama kojim ovo predivno ostrvo zrači i svake godine privlači sve veći broj posetilaca kako iz sveta, tako i iz Evrope. Ko nije stigao da pročita post, može sada to da učini – LINK.

Ovaj post sam uspeo da uslikam prvog jutra na Kipru, jer smo po planu i programu koji su nam organizovali moji dragi prijatelji iz Turističke organizacije Republike Kipra primetili da ćemo već sledeće jutro napustiti Larnaku i nećemo biti u prilici da napravimo post. Zato je moja umorna, veoma bolesna, ali neobuzdana duhom malenkost odlučila da je najbolje da odmah napravimo outfit post koji će obeležiti moje putovanje na Kipru.

Sunačno jutro me je izmamilo napolje, iako sam moram priznati jaknu koju sam spakovao u ranac jer sam ipak zbog prehlade imao osećaj da mi je hladno. Uspeo sam nekako da nateram sebe da izdržim u kratkim rukavima jer sam primetio da su svi ljudi na šetalištu bili u kratki rukavima, neki čak i u šorcu tako da sam bio uveren da je u pitanju moja prehlada koja mi nije davala mira.

Šta napisati o ovom outfitu? Iskreno nema neke posebne priče možda da sam kupio ove zanimljive pantalone u Zari letos u Nemačkoj na finalnom sniženju skoro 3 broja veće i da sam posle jurio krojača da mi uradi kako treba (i opet nisu urađene kako sam zamislio, ali bar me teši činjenica da bar sada stoje na meni!). Svi znamo da na sniženju u većini slučajevaje mozak oslobađa malo veću količinu hormona sreće – endorfina…

Na to utiču one lepe cene kada vam sniže omiljene pantalone sa 60 evra na 7 evra pa daj da kupim bilo koji broj neće da se baci… To sam ja uradio sa ovim pantalonama. Na kasi sam dobio informaciju da su to jedini broj pantalona ovog modela i da ima manji broj, ali u nekom manjem gradu koji je otprilike 300,400 km od Berlina… Samo sam rekao da uzimam, a o krojaču ću posle da razmišljam. Kao što kaže čuveni Giga Moravac: “O problemima ću da razmišljam kao i svaki Jugosloven… Kada dođe na naplatu!”. Posle sam uspeo da ih nekako sredim, kao što se može primetiti na slikama u ovom postu. 🙂

Crvena majica, jako draga takođe kupljena na sniženju u Zari, ali u Beogradu. Imam bar 10 crvenih majica iz Zare koje su slične, niko u porodici ne vidi razliku, a ja tačno znam u kom gradu sam određenu majicu kupio i koliko puta sam je slikao za post. Neko će pomisliti da sam skrenuo sa ima – “da sam ćaknut”. Ja mogu reći u svoju odbranu da su to lepe uspomene i jedna vrsta treniranje moždanih vijuga…

Patike ste imali prilike da vidite u dva posta do sada na mom blogu, outfit post 1 i outfit post dva (outfit sa kožnom crnom jaknom). Patike sam kupio ovog leta u outletu u Italiji. Opet slična situacija kao sa pantalonama, samo sam sad kupio dva broja manje patike, kada sam video cenu nisam mogao da poverujem tako da je moj plitak blogerski džep mogao sebi nešto lepo da kupi. Hvala Bogu imam fantastičnog obućara koji se uvek raduje svakoj mojoj poseti jer mislim da sam ja najredovnija mušterija i uvek isti problem… Ako je nekom potreban dobar obućar u Beogradu slobodno mi se javite, tu sam da podelim sa vama informaciju.

Dobro sad set saznali kako sam se “snašao” za ovaj outfit. Niko nije savršen, pa nisam ni ja. Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa svim svojima vrlinama i manama koje nam možda otežavaju život ili pak olakšavaju. Sad dok pišem ovaj post i gledam ove predivne slike iz Larnake samo se setim sunca, vetrića i mirisa vode… Završi se i ta avantura, ali sada sam bar u prilici dok delim sa vama moje uspomene sa Kipra kroz moje postove osvežim neke lepe trenutke sa Kipra.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture na Kiptu.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopao ova moja vesela crvena kombinacija? Da li i vi volite da rizikujete pa da kupujete stvari na sezonskim sniženjima pa da ih prepravljate po svojoj meri? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, a sada vas ostavljam da uživate u pogledu na more i ovu egzotiku Mediterana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Italije: Leto ispunjeno osmehom

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove izazove! Iskoristite ovu nedelju na najbolji mogući način, iznenadite sebe i svoje najdraže sa jednom lepom setnjom u prirodi jer polako se oseća jesen u vazduhu i  ovo lepo, toplo i sunčano vreme neće još dugo potrajati. Danas sam rešio da sa vama podelim poslednji letnji modni outfit post.

 

 

Italija je zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je zemlja puna kontrasta, kada putujete sa juga na sam sever zemlje imate osećaj da se prošli nekoliko različitih zemalja i kultura. Italijanski način života, onaj koncept “La Dolce Vita” je istinit samo ako živite u Italiji. Skoro sam negde pročitao u novinama prosečno vreme koje ljudi u svetu i u Evropi godišnje provedu radeći.

Naravno, prvo mesto zauzima Japan preko 1300 sati, na drugom mestu ako se ne varam je bila Norveška, zatim Nemačka i negde na listi se našla i Italija sa 500-600 provedenih sati na poslu. To je bila vrlo zanimljiva statistika, još zanimljiviji je bio komentar Italijanke koja je u tom trenutku sedela do mene jer sam imao malu pauzu pa sam odlučio da se malo bolje upoznam sa svojim kolegama i ljudima iz marketing sveta.

Ona je pozvala još par ljudi, većina su bili Italijani da pročitaju i oni tu statistiku. Jedan komentar me je tako slatko nasmejao da sam osetio potrebu sa vama to i podelim. Matteo, momak koji je malo stariji od mene, rođen u blizini Firence je izjavio: “Ne znam samo da li su nam u ovih 500-600 sati uračunali i naše dvočasovne pauze za espreso!” to je bila šala koja je svima nama izmamila osmeh do suza, ali smo se složili da možda Italijani nisu baš najveće “pčele radilice”, ali da opet sve stignu da odrade na poslu i da uživaju.

 

 

U tom trenutku je naišao i moj fotograf koji je “pokvario” zabavu sa rečima da je vreme za posao! Taman sam bio na putu da postanem pravi Italijan! Nije mi se dalo, ali moram priznati da je vreme proletelo i da smo imali dužu pauzu nego što je to italijanskih dva sata, ali kada radite kreativne stvari i posao koji je vezan za fotografiju svaki minut je dragocen jer sunce ne čeka nikog. Što si uradio, uradio si!

 

 

Ubrzo smo završili posao i sa olakšanjem smo mogli da provedemo ostatak vremena na Komu. Za sve one koji nisu upućeni Komo ( It: Como) je istovremeno naziv grada i jezera koje Italija nesebično deli sa Švajcarskom. Jezero Komo je jedno od najdubljih jezera u Evropi i treće po veličini jezero u Italiji. Komo je jedno od najlepših jezera u Evropi okruzeno velicanstvenim Alpima i popularno je mondensko letovaliste aristokratije i bogatih ljudi jos iz vremena Rimske imperije, a danas “igralište” zvezda kao što su Madona, Džordž Kluni, Stalone, Donatela Versače i mnogi drugi…

 

 

Iskoristio sam lepo vreme i ovu neverovatnu fotogeničnost jezera Komo da napravim ove zanimljive fotografije. Ako kojim slučajem poželite da obiđete ovo jezero imajte na umu da biste trebali izdvojiti bar jedan ceo dan za krstarenje. Siguran sam da će vam to biti jedno prelepo iskustvo i da će svako od vas imati svoje specijalne trenutke za pamćenje.

Ja sam zabeležio svoje najlepše momente i sa ponosom mogu reći da mi je ovo leto bilo jedno od najlepših u životu. Neponovljivo leto ispunjeno osmehom i pozitivnom energijom, baš kao i ovaj moj outfit.

 

 

Kada sam dobio ove pantalone prvo sam pomislio da ja to ne mogu poneti jer nemam dovoljno smelosti, ali kada sam našao ovu majicu na finalnom sniženju u Zari, odmah sam znao da će ona jednostavno biti ta dobitna kombinacija uz ove neobične bordo pantalone. Patike ste već imali prilike da vidite u par prethodnih postova i moram priznati da su mi baš one bile omiljen modni komad ove letnje sezone. Bele patike su uvek moderne, možda ću ih “preneti” sa mnom i u novu modnu sezonu!

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Trudim se brzinom svetlosti da ne pogrešim neko slovo i da završim ovaj post jer danas krećem za Italiju i sa velikim nestrpljenjem očekujem da vidim šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra.

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao na Komu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Burberry Limited, Turističke organizacije grada Komo i Turističke organizacije Republike Italije. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza

Dragi moji pustolovi (i oni koji se tako osećate) dobrodošli u moj novi post! Danas imam neki neobičan osećaj gde su pomešani radost i tuga. Radost jer sa vama delim nešto novo iz zemlje koja je nama mene ostavila značajan utisak. Sa druge strane postoji i onaj osećaj tuge jer je ovaj post ujedno i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Maroka.

Danas vas vodim u jedan neobičan raj zaboravljenog modnog virtuoza – Iv Sen Loran. Yves Henri Donat Mathieu-Saint-Laurent, poznatiji kao Yves Saint Laurent je bio čuveni francuski modni dizajner rođen u Alžiru, koji se danas smatra jednim od najvećih imena u istoriji mode. Njegova reputacija u svetu je enormna, a ujedno mnogi smatraju kako je zapravo on zaslužan za oživljavanje visoke mode iz “pepela šezdesetih”, a pripisuju mu se i uvođenje odela za žene. Neki su smatrali da je lud, neki su ga osporavali, ali Sen Loran je čovek koji je uvek išao ispred svog vremena. Podršku u njegovom radu su mu pružale poznate dame, a jedna od njih je bila Ketrin Denev (Catherine Deneuve).

Pre nego što se “izgubim” u mom blogerskom zanosu, želeo bih da se iskreno zahvalim Turističkoj organizaciji Kraljevine Maroko na ovom izuzetnom iskustvu koje ću dugo pamtiti. Hvala od srca!

 

 

U redu, sigurno se sada pitate kakve veze ima poznati francuski dizajner kao što je Sen Loran sa Marokom, da budem malo precizniji sa Marakešom? Nedaleko od centra Marakeša postoji ulica koja je posvećena ovom poznatom modnom kreatoru, sa jedne strane su stambene zgrade, sa druge strane je Jardin Majorelle (botanička bašta koju je dizajnirao slikar Jacques Majorelle). Malo dalje od klasičnih marokanskih zidina, na drugom delu grada u prirodi i šarenilu svoj drugi dom je pronašao Iv Sen Loran sa svojim dugogodišnjim partnerom Pjerom Bergeom.

 

 

Kuća neobično plave boje sa jarkim nijansama žute boje je bila dom poznatog kreatora. Vila je okružena neobičnim biljkama, ali to je ujedno i bio zaštitni znak Sen Lorana i njegove ekscentričnosti.

Vila koja je nekada služila za beg od realnog sveta, danas privlači nekoliko stotina hiljada ljudi godišnje. Svi pustolovi koje je put naveo u Marakeš, nisu zaobišli ovaj mali neobični raj. Zahvaljujuću Bergeru, ovo mesto je postalo dostupno javnosti nakon smrti kreatora da bi svi ljubitelji lika i dela Sen Lorana mogli da uživaju u lepoti ovog vrta.

 

 

Oko same kuće prostire se i Majorelle Garden – botanički vrt koji obuhvata površinu od skoro deset hiljada kvadratnih metara i koje predstavlja pravo umetničko delo u srcu Marakeša. Vrt je dizajnirao francuski umetnik, slikar Jacques Majorelle, po kojem i danas nosi ime, a da bi vrt danas bio ono što jeste, bilo je potrebno skoro 40 godina. Sve je započelo 1923. godine kada se počelo sa planiranjem izgleda samog vrta, da bi se svega sedam godina kasnije u srcu vrta izgradila i vila, kasnije dom Sen Lorana i Bergera koji su kući 80-tih godina prošlog veka, dali novi izgled i spasili je od propadanja. Danas su i vila i vrt otvoreni za javnost. Pravo umetničko delo na otvorenom.

 

 

Pored vrta i vile u ovom kompleksu se nalazi i Muzej islamske umetnosti, koji u svojoj ponudi ima zanimljiv izbor eksponata. U ovom muzeju se mogu pronaći uzorci tekstila sa prostora Afrike, kao i uzorke tekstila iz posebnih kolekcija Sen Lorana. Pored tekstila u muzeju su izloženi predmeti od keramike, slike od Majorela i drugih slikara.

 

 

Pored ovog izuzetnog raja, 2 minuta hoda u istoimenoj ulici se nalazi i novootvoreni muzej koji je posvećen liku i delu francuskog dizajnera Iv Sen Lorana. Ko bi rekao da će tokom prve Sen Loranove posete Maroku 1996. godine ostaviti tako jak utisak na samog dizajnera, da bi nakon toga izgradio svoj dom u Marakešu i nakon njegove smrti da će napraviti jedan savremeni muzej koji će sačuvati njegov genijalni rad od zaborava.

 

 

Multimedijalni muzej koji sadrži više hiljada knjiga i video zapisa, kao i posebne kreacije koje su obeležile karijeru ovog proslavljenog dizajnera. Za sve oni koji nisu upoznati, modna kuća “Yves Saint Laurent” je zvanično zatvorila svoja vrata 2002. godine i samim tim YSL brend je prestao zvanično da postoji. Kreator se zbog bolesti povukao i otišao na lečenje. Brend je otkupljen, ostao je deo naziva i sada se brend zove “Saint Laurent”, sav prihod od prodaje brenda “Yves Saint Laurent” se nalazi u posebnoj fondaciji koja je osnovana da bi se dva muzeja: jedan u Parizu i drugi u Marakešu, finansirala i na taj način sačuvao rad kreatora od zaborava.

Sen Loran je umro 2008. godine od tumora na mozgu, ali mnogi smatraju da je umro zbog slomljenog srca jer više nije bio u mogućnosti da stvara svoja prava mala umetnička dela po kojima je bio poznat. Njegov pepeo je posut u Jardin Majorelle jer je njegova želja bila da uživa u svom vrtu i nakon smrti. Mislim da je on sad srećan u svom malom osunčanom raju gde vlada berbensko plavetnilo i zelenilo afričkih biljaka.

 

 

Muzej je neverovatan i iskren da budem ne morate da budete neki “okoreli” i “slepi” ljubitelji mode da biste razumeli rad ovog modnog genija. Čovek je bio neobičan, njegova priča u svetu mode će vas zaintrigirati i verujem da ćete, kao i ja u jednom dahu pročitati one silne redove koji su ispisani na zidovima soba u muzeju.

Koga je on sve poznavao, njegovi usponi u padovi, prijateljstvo sa Ketrin Denev – poznatom francuskom glumicom koja mu je bila najbolji prijatelj do kraja života. Ona je bila i jedina hrabra da mu pomogne oko njegovih “suludih” i neobičnih ideja i zajedno su napravili dosta uspešnih kampanja. Iv Sen Loran je pored neverovatnog dara za kreiranje odeće i razumevanja žene, bio i neverovatan fotograf. Čitava jedna soba je posvećena fotografijama koje je on napravio sa Ketrin Denev za svoje kampanje. Na fotografiji iznad, ja se iskreno nadam da možete koliko, toliko videti jedan deo fotografija koje je Sen Loran uradio sa Ketrin u Marakešu na čuvenoj pijaci.

 

 

U muzeju postoji i mala bioskopska dvorana u kojoj možete da se udobno smestite i da pogledate rekapitulaciju rada ovog dizajnera i neke zanimljivosti. Da biste na miru posetili ovaj muzej i botaničku baštu i pritom ako želite da malo sednete u vrtu i osetite mir i lepotu prirode trebali biste da izdvojite 2 do 3 sata. Nakon toga možete da nastavite da istražujete srce Maroka – Marakeš.

 

 

Moj blogerski dan se nastavio u Palais Namascar hotelu gde smo imali mali predah i noćenje. Hotel je izuzetan, siguran sam da ćete otvoriti link da proverite cenu, ali za naše uslove to je skupo. Turistička organizacija Maroka se potrudila da nam pokaže ono najbolje što se može pronaći u Maroku.

Palais Namascar je pravi raj na zemlji i oni koji imaju za to mogućnosti, neće zažaliti jer je to spoj raja okupanog suncem i vrta hedonizma gde će sva vaša čula u potpunosti uživati.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ovde se možda završava naša avantura u Maroku, ali za par dana vas vodim na još jednu zanimljivu destinaciju!

Kako se vama dopao Marakeš? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj grad iz bajke? Kako vam se dopala priča o botaničkom vrtu i priča o modnom virtuozu Iv Sen Loranu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Kraljevine Maroko, Muzeja Yves Saint Laurent-a, Palais Namascar Hotela.

 

 

 

 

SHARE THIS POST