Posts tagged praznici

Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Došli smo i do kraja Decembra, brojimo dane do čuvene Novogodišnje noći s nadom da će nam nova godina doneti dosta lepih stvari i trenutaka za pamćenje. Iskoristio bih ovu priliku da svi mojim čitaocima, hrišćanskim vernicima koji poštuju novi Gregorijanski kalendar čestitam najveći i najradosniji praznik Božić i nadam se da će današnji dan – Badnji dan proslaviti sa svojim porodicama.

Božić je praznik koji nas uči posebni vrednostima, gde je duhovno unapređenje i da se na prvo mesto stavi čovek, a ne stvari. Praznici nas uče da je ovo idealno vreme za praštanje, početak nekih novih lepih stvari i da se okupimo i pomognemo jedni drugima.

Pošto su Božićni i Novogodišnji praznici vreme darivanja, ja sam odlučio da vam poklonim – znanje. Izreka „znanje je moć“ je toliko puta izrečena i ponovljena da ponekad tačno možemo predvideti u kojim će situacijama ljudi iskoristiti. Čovek uči dok je živ, čovek koliko zna, toliko i vredi ipak smo mi društveno-socijalna bića koja su radoznala i svako od nas ima volju i želju da proširi svoja znanja u određenim oblastima.

U mom prethodnom postu imali ste prilike da se upoznate sa prestonicom najmanje države u Jugoistočnoj Aziji, Narodne Republike Laos – Vijentijanom. Upoznali smo se sa kulturom i običajima, ali i usput saznali razlog moje posete ovoj dalekoj i neobičnoj zemlji. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Ministarstvu za Kulturu, Informisanje i Turizam Narodne Republike Laos i avio kompaniji Qatar Airways na ovom izuzetnom iskustvu.

Prošli put smo započeli priču o “Velikoj Stupi” i “Boun That Luang” Festivalu. Boun Pha That Luang je najznačajniji verski događaj u Vijentijanu, kao i u celoj Narodnoj Republici Laos. Održava se tri do sedam dana tokom punog meseca svakog 12. lunarnog meseca (novembar, ali ponekad je to i kraj oktobra).

Festival započinje raznobojnom povorkom vernika uz voštane sveće i “kupa” od cveća (Phasat Pheung), koja otvara festival veče pre zvaničnog početka u Vat Simeuang (Wat Si Muang) budističkom hramu. Povorka se nastavlja narednog popodneva od Vat Simeuang hrama do Pha That Luang (Velike Stupe). Ljudi nose cveće, sveće, tamjan i voštane dvorce ukrašene cvećem i novčanicama.

„Voštani zamkovi“ nisu zaista zamkovi, već visoka ukrašeno žuto „drveće“, sa voštanim laticama, dodatno ukrašene zlatnim papirima i novčanicama.

Ljudi se tokom trajanja ovog verskog događaja trude da nose najbolju odeću koju imaju za ovu povorku, a tu je i poznata parada muškaraca i žena obučenih u različite Lao nošnju sa raznobojnim etno motivima, koji plešu i sviraju tradicionalnu muziku i pesme dok se približavaju Velikoj Stupi.

“Dvorci od voska” predstavljaju sastavni deo načina života Lao naroda već dugi niz godina, a donošenje jednog od njih u Veliku Stupu tokom That Luang festivala, duhovno može doprineti popravljanju stanja duha i tela.

Kao što sam napomenuo u prethodnom postu tokom That Luang Festivala monasi i vernici iz celog Laosa okupljaju se da proslave ovaj praznik sa trodnevnom verskom ceremonijom, praćenom celonedeljnim svečanostima, kako tokom dana, tako i tokom noći.

Svakog jutra (posebno poslednjeg dana festivala, kada su i nastale ove fotografije koje vidite u ovom postu) velika masa ljudi se okuplja u zoru ipsred That Luang – “Velike Stupe” da daju milostinju stotinama monaha koji dolaze ovde iz cele zemlje i da se odaju počast Velikoj Stupi. Popodne je rezervisano za okupljanje na esplanadi za tradicionalnu igru Ti Khee-a, koja se igra loptom i dugačkim zakrivljenim štapom, podsećajući na igru hokeja.

Kako se Festival bliži periodu punog meseca, tako će se ljudi iz celog Laosa okupiti oko That Luang stupe na poslednjoj povorci sveća. To je zaista neverovatan događaj, slike povorke ćete videti malo kasnije u ovom postu.

Mnogi pripadnici Lao naroda koji inače žive u inostranstvu vraćaju se da posete svoje porodice u Laosu tokom perioda festivala That Luang. Takođe bih preporučio svima koji planiraju da posete zemlju da dođu u ovo doba godine. Za one koje zanima laoška kultura, dobra je prilika da upoznaju njihovu kulturu posmatrajući verske obrede i sprovođenje nekih običaja. Vreme je takođe lepo i toplo, a Vijentijan je u ovo vreme živahniji.

Ovaj praznik svake godine okuplja sve generacije od onih najmlađih kojima je sve interesantno da pipnu, malo starijih tinejdžera koji su došli sa svojim prijateljima, do onih zrelijih generacija koji već godinama unazad sa velikom radošću u srcu dočekuju ovaj veliki budistički praznik.

Tokom ovog celog puta meni je samo na umu bila vremenska razlika od +6 časova i stalno sam razmišljao šta rade moji. Konkretno ovog poslednjeg dana festivala sam razmišljao: “svaka čast ovim ljudima kada mogu da ustanu u tri, četiri sata ujutru i da se paradno spreme za praznik!”. Vi ne možete da shvatite njihovu posvećenost, predanost i požrtvovanost kada je u pitanju That Luang praznik. Tih 7 dana se faktički i ne spava jer praznik traje program je koncipiran na osnovu 24/7 sistema.

Tokom rituala davanja milostinje unutar hrama i na izlazu, svi mirno sede na prostirkama za zemlji i slušaju molitve. Neki ljudi sipaju vodu na zemlju i traže od Ngama Thorani (ženske boginje Zemlje) da kaže duhovima svojih rođaka da dođu i prime njihove poklone, dok drugi puštaju ptice iz kaveza da bi dobili “veće zasluge”. Svi pokušavaju da uđu u Veliku Stupu kada je formalni deo ceremonije završen kako bi monasima poklonili milostinju, zapalili sveće i tamjan i mole se za sreću.

Poslednji dan je rezervisan za tradicionalni izlet, kada ljudi jedu kuvanu piletinu, pirinač i rezance u krugu prijatelja i porodice.

Ja sam uspeo uz malu pomoć tima iz Ministarstva Kulture, informisanja i turizma da uđem u Veliku Stupu malo pre ostalih da bih mogao da vam prikažem neke običaje koji lokalno stanovništvo praktikuje tokom That Luang festivala. Usput sam i ja učestvovao u davanju priloga i poklona.

Kada uđete u Veliku Stupu, tu možete pronaći monahe višeg reda kojima možete dati svoje poklone i priloge. Ako se pitate da li postoji neki redosled davanja i ko ima prednost od monaha u uzimanju poklona i priloga to ne postoji, sve je individualno i zavisi od dobre volje lokalnog stanovništva.

Možda malu prednost imaju mladi monasi, učenici, početnici koji su veoma simpatični i zbog svoje odluke da tako mladi stupe u monaške redove hrama ubrajaju simpatije ljudi. Postoji pravilo da najmlađi članovi hrama moraju navršiti devet godina života da bi imali pravo da krenu u budističku školu i da postanu Budini monasi.

Pošto je jako teško ući u Veliku Stupu u ranim jutarnjim časovima, oni odabrani koji uspeju da uđu osećaju veliki ponos i trude se da na miru ispoštuju običaje koje im religija nalaže. Jedan od običaja je šetnja koja se sastoji od 3 kruga za sreću i zdravlje. Pošto sam imao priliku da sedim u dvorištu velike stupe do popodnevnih časova imao sam utisak da viđam sve iste ljude, međutim oni se smenjuju i dolaze novi koji žele da naprave svojih tri kruga za bolje sutra.

Pošto sam visok skoro dva metra nije me teško bilo uočiti sa ovom crvenom jaknom, pa su mi mnogi ljudi prilazili sa molbom da se slikamo. Na kraju sam samo čučnuo i ljudi su sa radošću dolazili da se slikaju sa mnom.

Lao narod, bez obzira na godine su veliki ljubitelji društvenih mreža, pa kada su čuli da sam bloger koji je došao iz Evrope da promoviše Laos vest se brzo pročula pa je bilo dosta ljudi koji su želeli da se slikaju sa mnom. To mi je bilo vrlo simpatično i neobično pa sam se potrudio da skoro svim zainteresovanim ljudima izađem u susret i izdvojim vremena za slikanje.

Došlo je vreme za ručak i mali predah, pa smo rešili da odemo do restorana i nakon toga da se ja malo odmorim. Posle par sati smo se ponovo vratili do Velike Stupe kako bismo prisustvovali svečanoj ceremoniji zatvaranja That Luang Festivala uz povorku monaha i ritualom sa svećama.

Sama ceremonija zatvaranja That Luang festivala ima svečani ton. Lokalno stanovništvo nosi specijalne bukete sa cvećem i svećama sa kojima ulaze u “povorku svetlosti”. Povorku predvodi red monaha i oni obilaze nekoliko krugova oko Velike Stupe. Naravno, poslednji dan postoji i prateći muzički program i posebne igre koje su organizovane u sklopu festivala.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotelima  gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećem budističkom prazniku That Luang? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Laosu i dokazujemo mit zašto ljudi Laos nazivaju “zemljom 1000 slonova”.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Vijentijana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Sve što želim za Božić…

Ćao svima! Dobrodošli u moj prvi post u ovoj 2018. godini! Nadam se da ste se lepo proveli za novu godinu i da se spremate za najveći hrišćanski praznik – Božić. To je praznik kome se svi raduju, a ponajviše deca. To je pravi porodični praznik, niko nije sam. Siguran sam da su mnogi od vas videli one čuvene američke reklame gde stariji ljudi (otac ili majka, baka ili deka najčešće udovci i udovice) čekaju pored telefona da ih pozovu deca, a od poziva ni reči… Na kraju svake reklame vidite nasmejana lica njihove dece, njihovih partnera i naravno male dece koja se raduju što vide svoje najmilije. Takve reklame uvek vas navedu na razmišljanje i postavite sebi pitanja:

Da li je tako i u Srbiji i na našim prostorima uopšteno? Da li smo i dalje ostali poznati po našem mentalitetu da smo izuzetno bliski i vezani? Da li nas je standard promenio?

Božić je praznik koji nas podseća na neke prave vrednosti: ljubav i poštovanje. To ne treba nikad da zaboravimo. Možda nam je standard značajno opao, možda smo postali više nervozni i nestrpljivi…

Praznici su jedino vreme kada na sve to zaboravimo i uzmemo kredu i sve bude u najboljem redu! (“uzeti kredu” – preuzet žargon za podići kredit u banci, najčešće oni gotovinski keš krediti). Mi kao i svi narodi sa Balkana smo poznati po tome da brinemo o novcu, kad nešto stigne na naplatu. Ko zna nekad je to i dobro, čovek mora da živi… Mi sa Balkana smo pravi umetnici u životu kako uspemo da preživimo sa 200,300 evra mesečno! Verujte mi da se Nemci krste i levom i desnom rukom kada to čuju…

Nismo se izgubili kao ljudi, to je ono najbitnije. Znamo za provod, pesmu i veselje, tuga neka pričeka ispred vrata! Imamo toliko dana u godinu za tugu daj da bar ove praznike provedemo u sreći, miru i veselju.

Juče sam išao da preuzmem jedan paket na autobuskoj stanici i primetio sam dosta ljudi koji su došli u Srbiju da provedu Božić (i možda Srpsku Novu Godinu) sa svojim najmilijima. Suze radosnice, smeh na ozarenim licima majki i očeva koji dočekuju svoju decu i unučiće i ono najbitnije: Kinder jaje! Deca odmah reaguju! Meni je pažnju privukla jedna devojčica koja po nekoj mojoj proceni ima oko 4,5 godina koja je čekala svoju tetku iz Nemačke! Tetka je naravno došla i donela veliki paketić u obliku kinder jajeta… Juče sam baš zavideo toj devojčici, što ja nemam tu tetku iz Nemačke da mi donese paketić, iako imam 25 godina i ja sam nečije dete! 😀

Što kaže moja mama: “Sve je dobro dok je dete malo i traži slatkiše, sve ga razumeš. Posle odraste i počne tražiti ajfon i tada prestane svako razumevanje!” Da se razumemo, ja sam i dalje dete koje se raduje čokoladi!

Jako je bitno da se tokom ovih praznika podsetimo na neprocenjivu vrednost međusobnog razumevanja i poštovanja. Postoji mnogo porodičnih rituala, ali to je sve slično što je u duhu naše vere. Imao sam spremljen tekst o tome na koji način moja porodica proslavlja ovaj veliki praznik, ali sam na kraju shvatio da o tome nije potrebno pisati. Najbitnije stvari za obeležavanje ovakvog praznika su česnica i topao dom pun ljubavi i razumevanja. Svakom je to dovoljno!

Kao što sam rekao na samom početku ovog posta, ovo je moj prvi post u novoj godini i nadam se da vam se dopada. Slike su malo drugačije, promenjen je način obrade slika i dobile su neki novi umetnički smisao. Hvala vam od srca za sve lepe komentare i nesebičnu podršku koju ste mi pružili u protekloj godini i iskreno se nadam da će nam biti još bolje u ovoj 2018. godini sa novim temama, zanimljivim slikama i modnim pričama.

Još jednom želim da vas podsetim da je Božić, vreme praštanja i povezivanja ljudi… Ako imate neke nesuglasice ili ste izgubili kontakt sa nekom dragom osobom, pozovite je ili još bolje iznenadite je svojom posetom. Mi se vidimo uskoro u nekoj novoj modnoj priči ili avanturi sa putovanja.

Do sada ste naučili da je kod mene sve moguće! Mislim da će vam februar mesec biti vrlo zanimljiv mesec na mom blogu, a o tome još neću da pričam, ali obećavam da ćete saznati na vreme! 🙂

Nadam se da ste uživali u mom današnjem postu i da ćete poslušati neki moj savet. Voleo bih da čujem kako vam se dopao moj današnji outfit u postu? Mnogi od vas su me pitali za ovu jaknu još prošle godine kada sam je slikao u Berlinu… Tad je već bio kraj zime, ali znate da je u Berlinu uvek hladno i ova jakna mi je dobro došla! Da nije bilo mojih prijatelja iz Glamood by Spence i uz malu pomoć modne kuće Saint Laurent, ova “lepotica” ne bi krasila moj današnji post! Ona je možda iz neke prošle sezone, ali svi dobro znamo da je stil neprolazan i da neki dobri modni komadi ostaju večni! Ja se zahvaljujem mojim prijateljima iz kompanije Glamood na razumevanju i što su dozvolili da post “kasni” skoro godinu dana! 🙂

Blogerski pozdrav,

Marko

OUTFIT

Jakna: Saint Laurent

Pantalone: Pedro del Hierro

Džemper: Massimo Dutti

Cipele: Saint Laurent

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

Ovaj post je sponzorisan od strane: Glamood by Spence, Grupo Cortefiel i Inditex Deutschland.

SHARE THIS POST

Srećna Nova Godina!

Ćao svima! Nadam se da ste dobro i da ste spremi za moj poslednji post u ovoj 2017. godini. Danas imamo više razloga da se radujemo. Dobro, petak je sam sebi dan za sreću jer nema osobe koja se prosto ne raduje vikendu. Ovaj vikend je poseban – prelazimo u novu godinu. Mislim da je došlo vreme da konačno sumiramo sve svoje utiske i da svi kažemo “Ćao 2017-ta, vreme je da krenem dalje!”.

 

 

Poslednjih par godina praktikujem jednu pomalo neobičnu radnju, ali to sada gledam kao naviku koju rado sprovodim na kraju svake godine. Složićemo se oko jedne stvari, a to je da svako od nas ima neke lepe želje koje želimo da ostvarimo i one manje lepe stvari koje želimo da zaboravimo. Imam jedan trik!

Lepe želje: Napišete 10 želja koje želite da se ostvare u sledećoj godini na 10 zasebnih papirića. Kada završite sa pisanjem želja, svaki papirić presavijte na pola i pocepajte ga na tri dela. Zašto na tri dela? Svi znate da broj tri je simbol za sreću i zbog toga se ovo radi, da bi se “uvećala” šansa da vam se vaše želje ispune. Na kraju bi trebalo da bacite u vatru, jer verovanje kaže da tako želje lakše prenose i brže ispune. Napomena: nemojte molim vas da zapalite kuću! 😀

Stvari koje želimo da zaboravimo: Isti je postupak kao i za lepe želje. Napišete 10 stvari koje želite da zaboravite iz ove godine. Svaki papirić presavijete na pola i pocepate tri puta. Samo je potrebno da se ti delovi od svih papirića stave u kesu koju ćete svezati tri puta i baciti u kantu za smeće.

To je moj ritual kad se rastajem sa tekućom godinom, meni je pomoglo. Voleo bih da mi javite kakvi su rezultati kod vas… (ako se neko seti tokom 2018. da mi se javi! :D).

 

 

Nova Godina je tu da nas uvek podseti da je jedan određeni period u našem životu prošao. Čovek ni ne primeti od svojih svakodnevnih briga ne primeti kako dani, meseci prolaze, ali 31. decembar je svakom odličan podsetnik. Bilo da putujete negde ili dočekujete kod kuće zajedničko je svima jedna stvar: Radost. Nadam se da će radost ispuniti vaša srca i ovog 31. decembra.

Drugi veliki praznik koji svi dočekujemo je Božić. Ponoviću opet ono što sam napisao pre par dana na mojoj Facebook stranici. Želim vam da praznike provedete ispunjeni ljubavlju, razumevanjem i osećajem bliskosti. Delite radost i pomažite onima kojima je pomoć potrebna. Jako je bitno da se tokom ovih praznika podsetimo na neprocenjivu vrednost međusobnog razumevanja i poštovanja.

Iskreno se nadam da ste nešto novo naučili tokom ove godine i da sa malo više iskustva ulazite u 2018. godinu.

 

 

Kao što sam napisao na samom početku ovog posta, ovo je moj poslednji post u ovoj godini. Naučio sam dosta u ovoj godini i na tome moram da zahvalim svima vama. Hvala vam! Hvala vam za sve lepe komentare i bezuslovne reči podrške. Mnogi ljudi su mi se javljali nakon objave posta i kažu kako su naučili nešto novo. Ja sam naučio mnogo toga od vas i hvala vam od srca na tome.

Iskreno se nadam da će nam 2018. godina svima nama doneti mnogo toga lepog. Možete očekivati neke novine na mom blogu početkom sledeće godine i možda nove urednike u mom timu čije ćete priče rado čitati. Biće priča o Beogradu, Srbiji, regionu… Putovaćemo, upoznavaćemo svet, a i vi sa nama. Siguran sam da ćete uživati!

Onima koji putuju negde za ove praznike želim srećan put i da se lepo provedu. Oni koji ostaju kući ne očajavajte nikad se ne zna zašto je to dobro. Čovek uvek može lepo da se zabavi, samo treba da pronađe pravi način.

 

 

Još jednom želim da vam čestitam Novu Godinu i da vam poželim sve najbolje od srca. Sledeći post možete očekivati neki dan pre Božića. Ako imate neke svoje želje koje biste hteli da podelite sa mnom i sa drugima napišite u komentaru. Jedva čekam da ih pročitam!

 

Srdačan pozdrav,

Marko

 

OUTFIT

 

Jakna: Burberry

Duks: Kenzo

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Versace

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Praznici nam stižu…

Ćao svima! Nadam se da ste mi dobro i da ste spremni za moj novi post. Vreme leti, to nije ništa čudno, ali kada na kalendaru ugledamo da se bliži kraj Decembra… Svi znamo šta to znači! Vreme je za odmor i Novogodišnje čarolije. Da li ste sumirali svoje utiske od ove godine? Da li ste podvukli crtu? Ako slučajno to niste uradili, nemojte da očajavate, nisam ni ja (čekam 30. decembar). Spremite se da poželite neku lepu želju 31. decembra. Ako niste okitili jelku, nemojte ni to da vas brine.

 

 

Ja sam zadovoljan sa svojim dostignućima ove godine. Čovek ne bi trebalo da ima neka prevelika očekivanja, ali treba da radi i da se nada da će biti bolje. Kažu ljudi da nada poslednja umire, u to sam se uverio i sam par puta u životu. U novoj godini želim vam samo najbolje! Onaj osnovni paket “zdravlje, sreća, ljubav” se podrazumeva, ali je veoma bitno da je čovek ostvaren i u poslu.

Neki ljudi smatraju da je blogovanje jedna smešna i besmislena stvar, da mi blogeri jednostavno gubimo vreme… Pisanje za svoju dušu je lepo, blog je jedna vrsta otvorenog dnevnika gde čovek deli svoje mišljenje i na kraju pronađe svoje istomišljenike. Veoma sam zahvalan što sam dobio priliku u životu da se oprobam i kao bloger. Blog je jedna veoma opširna tema, postoji toliko tema za pisanje, toliko pristupa i načina vođenja bloga… Svi na kraju pronađu sebe, baš isto kao u životu. Blog je malo drugačiji jer sam kreiraš svoje radno mesto, radno vreme i od tebe zavisi sve. Blog i kada je uspešan ne možeš da ga pustiš da on radi “sam” posao. Uvek moraš da budeš prisutan i da aktivno uređuješ sadržaj. Da li volite posao koji trenutno radite? Da li se osećate samo umor nakon posla?

 

 

Ljubav, nada i požrtvovanost su glavni pokretači svako, ali bukvalnog svakog posla, projekta pa čak i u ljubavi… Nema toga? Piši propalo! Uvek treba da voliš to što radiš, da se nadaš da će biti sve bolje i bolje. Požrtvovanost? O da… To rade samo najhrabriji. Nekad kad prigusti nema spavanja, nema odmora, nema vremena za neke druge zanimljivije stvari… Bilo da učite ili radite, verujem da vam je vrlo dobro poznat taj koncept.

 

 

“Dobro misli, dobro radi i dobrom se nadaj”

To je moj malo izmenjeni moto. Mislim da bi to svako trebao da praktikuje u svom životu. Ja sam najviše zahvalan svojim prijateljima iz S&L Jokić za predivnu saradnju i ovo će biti godina koju ću pamtiti.

Moja preporuka za današnji dan: dobar čaj i oni bakini kolačići sa mrvicama čokolade. To je meni potrebno za uživanje ovih dana, sreća je u malim stvarima. Da li je ovo bio outfit post? Nema priče o outiftu? Ovo je priča o zahvalnosti! Hteo sam da podelim moje iskustvo sa vama. Bilo šta da radite u životu potreban je rad, vera, nada i odricanje (kada je to potrebno!).

Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post. Neću još da vam poželim srećne praznike jer biće još jedan post do kraja ove 2017. godine. Voleo bih u vašim komentarima da pročitam šta je vas naučila ova 2017. godina i na čemu ste zahvalni. Jedva čekam da ih pročitam!

 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

OUTFIT

Jakna: Burberry

Rolka: Pal Zileri

Farmerke: Pedro del Hierro

Sat: Hugo Boss

Cipele: Burberry

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

 

Post je sponzorisan od strane S&L Jokić – Svet satova i nakita i Grupo Cortefiel.
SHARE THIS POST