Posts tagged price iz svakodnevnog zivota

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST