Posts tagged Sony Deutschland

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije BurberryMakia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Iz Beograda s Ljubavlju…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da se opet obave neke pripreme odmora za vikend. Petak je čaroban dan, nema osobe koja se ne raduje ovom danu. Možda se neki ljudi više raduju ovom danu nego praznicima, moram priznati da ih razumem… Čoveku je uvek potrebno određeno vreme za odmor, ali obaveze i svakodnevica nam ne daju baš puno slobodno vremena i možda je baš petak, simbol slobode koji svake nedelje dočekujemo sa osmehom na licu.

Pošto sam morao da izađem iz svoje pećine (kuće) da platim račune i da se vidim sa predstavnicima dve kompanije za saradnju, odlučio sam da napravim slike za novi post. Pozvao sam fotografa i “zauzeo” najinstagramičnije mesto u Beogradu (najpoznatije mesto, gde se ljudi najviše slikaju za Instagram) – raskrsnice Uzun Mirkove i Kralja Petra. Ta raskrsnica je toliko puta slikana i nema influensera koji nije napravio slike ove. Rešio sam da vidim čoveče šta ima tako posebno na toj raskrsnici, da li će i meni to mesto pomoći da se naprave neke nove lepe slike za blog.

Dobro, moram priznati lokacija sama po sebi jeste veoma fotogenična, ali izbegavajte slikanje radnim danima u sred gradske gužve. Dobro, nije bilo loše, ali sa druge strane želeo sam nešto malo drugačije. Fotograf mi je dao ideju da pošto nemamo baš puno vremena da se ipak malo pomerimo u malo manje prometne ulice u gradskom jezgru da bismo napravili slike za ovaj post. Poslušao sam savet i krenuli smo da se slikamo po beogradskim uličicama koje čine srce Beograda jedinstvenim i tako originalnim.

Novogodišnja rasveta je još na ulicama, valjda se vlasti plaše da će narod “upasti” u masovnu epidemiju “postpraznične” depresije pa se trude da rasvetu drže na ulicama Beograda što je duže moguće (čuo sam da je slično stanje i u ostalim gradovima u Srbiji).

Ja sam odlučio da prkosim zimskim temperaturama, pa sam zimsku jaknu zamenio mantilom i uneo sam malo boje u svoju monotonu bež-sivu kombinaciju – crvenu torbu. Kada sam bio u kompaniji Picard, tokom obilaska sam primetio lepe uzorke kože crvene boje, ali nisam video kako izgleda neki proizvod u toj koži. Na moje pitanje da li su izradili neku torbu ili nešto od kožne galanterije u ovoj neobičnoj crvenoj boji, oni su mi pokazali model ranca koji ste videli u jednom od prethodnih postova – LINK i ovu poslovnu torbu, kojoj je inače namena da se nosi laptop.

Pošto sam već izabrao ranac u braon boji, bilo mi je pomalo glupo da uzimam isti model ranca u crvenoj boji, ali sa druge strane šta će mi poslovna torba?! Moje nedoumice je rešila devojka koja mi je pravila društvo tokom obilaska i navela mi je par ključnih razlog zašto bih trebao da imam jednu poslovnu torbu u svom garderoberu.

Dugo je ova torba čekala svoju “šetnju” Beogradom, ali je konačno ugledala svetlost dana kada je mali Marko shvatio da je neozbiljno nositi fascikle i bitne papire onako nesređene u rancu i da je ova poslovna torba idealna da mali Marko zakorači u poslovni svet. Sastanci su prošli u najboljem mogućem redu, čak je ova crvena lepotica dobila pregršt komplimenata, upravo na račun njene neobične boje.

Tako je prošao još jedan petak, torba je doživela svoje vatreno krštenje na beogradskim ulicama i Marko je nakon završenih obaveza i slikanja za ovaj post častio sebe sa par stotina grada suvog keksa Marijane i Srbijanke u “Soko Štarku” i podelio sa svojim fotografom. Naravno, prelepi sunčani petak je iskorišćen na najbolji mogući način – u dobroj priči i šetnji ulicama koje čine ovaj grad tako posebnim.

Da li si i ti spreman za predstojeći vikend dragi moj Beograde? Sigurno te kao i uvek, zanima šta sam obukao pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu verujem u tvoju reč, izvoli!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Džemper: Turo x Ikla

Torba: Picard

Pantalone: Dsquared2

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas ovog petka? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia, finske modne kuće Turo i kompanije Picard.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pismo iz Londona: Centar Engleskog Hedonizma u 48 sati

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste obavili sve pripreme za vikend? Kao što sam vam obećao prošle nedelje danas ću vam predstaviti prestonicu Engleske – London. Pre par dana sam uz malu pomoć svojih prijatelja iz Turističke organizacije grada Londona, bio u prilici da po prvi put “poslovno” posetim London i da provedem nezaboravnih 48 sati u prestonici Evrope koja nikad ne spava.

Kada vam neko pomene London, koja je vaša prva asocijacija? Meni je kiša, tmurno vreme, predivna arhitektura i naravno nezaobilazni mantili i kišobrani brenda koji blago rečeno obožavam – Burberry. London je grad za hedoniste, mesto gde je prosto nemoguće da budete nezadovoljni uslugom ili izborom brendova ili prodavnica jer je London sam po sebi centar istinskog hedonizma.

London sam prvi put posetio kao jedan klinac koga su roditelji naterali da pođe sa njima i radije bih tada ostao u Beogradu da se igram sa svojim vršnjacima. Sećam se da je bila zima, decembar mesec pre praznika. Sve vreme sam kukao, dok me roditelji nisu odveli da vidim kako je ukrašena čuvena robna kuća “Harrods” koju je prosto nemoguće zaobići kada dolazite u London.

Nebitno, imali vi novca za kupovinu ili dolazite čisto onako turistički da uživate, novogodišnji duh u toj robnoj kući je bio neverovatan, posebno za jednog klinca koji više nije hteo da se vrati kući. Novogodišnja magija je učinila nepopravljivu “štetu” u srcu jednog malog Marka.

Simboli Londona su crvene govornice i crveni dabldeker autobusi i svaki put kada sretnete neki od ova dva simbola na ulici znate da se došli u prestonicu Engleske. Englezi i svi ostali narodi koji ulaze u sastav Ujedinjenog Kraljevstva su sasvim drugačiji od ostatka Evrope. Mentalitet, način života, pa čak i humor je potpuno drugačiji i ko nije proveo sa njima duže vreme ne može da shvati neke njihove postupke i način života. Njihov humor na prvu loptu nije prepoznatljiv, njihove šale nama nemaju smisla, ali ako provedete neko vreme sa njima shvatite da su oni potpuno drugačiji.

Šetnja pored Temze me uvek opušta, kada god dođem u ovaj grad ja moram da se prošetam kraj ove reke i da posetim Hajd park zbog neobičnih krznenih prijatelja – veverica koje su prosto toliko krupne zato što ih svi živi hrane, ali su preslatke. Pošto ovaj put nisam bio u mogućnosti da obiđem sve za 48 sati koliko sam imao na raspolaganju u Londonu, odlučio sam da svoje slatke krznene prijatelje posetim nekom drugom prilikom.

London je grad koji raširenih ruku dočekuje sve svoje posetioce, nebitno je da li ste putnik koji ima limitiran budžet ili prebogati putnik kome ispadaju dijamanti iz džepa, London je tu uvek da vas dočeka. Jedino što je malo teže za neke zemlje kao na primer za Srbiju i okolne zemlje iz regiona je viza! Dobiti vizu za Englesku je nekad nemoguća misija, moje drugarice su dva puta bile odbijene, prosto ni same ne znaju zašto, ali su treći put dobile vizu… Ni dan danas niko od nas ne može da shvati zašto. Druga stvar je cena vize koja je menja s vremena na vreme, ovaj put nisam platio vizu pa ne znam koja je njena trenutna cena, ali znam da nije uopšte jeftina cena je uvek preko 100 Britanskih Funti (B. Funta je značajno jača od evra).

Šta treba videti u Londonu? Mojih top 10 znamenitosti koje ne biste smeli propustiti! (sadržaj na linkovima je na ENG jeziku)

  1. Big Ben zvonik
  2. Bakingemska Palata
  3. Milenijumski Točak – Londonsko Oko – London Eye
  4. Tauer Bridž – Most
  5. Trg Trafalgar
  6. Najstariji javni muzej na svetu – Britanski Muzej
  7. Nacionalna Galerija
  8. Hajd Park
  9. Šetnja kraj reke Temze
  10. Katedrala Svetog Pavla

Avionski prevoz iz Srbije nije skup, ako se kupi karta na vreme (2,3 ili više meseci unapred) ili se iskoristi akcija sa niskobudžetnom avio kompanijom Wizzair možete posetiti London za 40,50 evra iznosi cena povratne avio karte. Jedino na šta biste trebali da obratite pažnju je lokacija aerodroma Luton (gde saobraća kompanija Wizzair) i da znate da je to grad koji se nalazi malo dalje od Londona, pa morate da uračunate da ćete morati da u prevozu do Londona provedete okvirno oko 2 do 2 i po sata. To je jedna mala napomena za sve avanturiste koji se odluče za ovaj način dolaska u London.

Da li je moguće posetiti sve najvažnije znamenitosti u Londonu za 48 sati? Odgvor zavisi od vas samih, prvenstveno šta vi želite da posetite u Londonu. Za sve poznate atrakcije u gradu se ponekad čeka veliki red, a ako imate na raspolaganju samo dva dana da vidite grad, onda je bolje da se odlučite za jednu do dve atraktivne znamenitosti i da dođete rano da stanete u red i da se molite Bogu da što pre dođete na red.

London je imposanten grad sam po sebi. Uvek je bila neka vrsta rivalstva između Pariza ili Londona, koji je lepši, koji je grad zanimljiviji. Ja mogu reći da je svaki grad lep na svoj način, Pariz je šarmantniji i melodičniji, sa druge strane London je urbani centar, nešto sasvim drugačije.

Gradovi kao što su Rim, Pariz ili London se ne menjaju, oni se samo održavaju i blago unapređuju to su gradovi koji ne menjaju svoj izgled i možda se upravo u tome krije čar njihove popularnosti koja prosto ne jenjava sa vremenom. London je centar kulture, umetnosti i svih mogućih i nemogućih dešavanja. To je jednostavno grad koji ne spava i u kojem je sve moguće.

London je ujedno i jedan veliki centar za sve ljubitelje gastronomije. Ko voli i zna da uživa u ovoj vrsti umetnosti, da za mene je spremanje hrane umetnost. Naravno, svi mi moramo svakodnevno da skuvamo nešto da pojedemo, ali kada odemo u neki poseban restoran ili želimo da osetimo čari neke nove kuhinje ili egzotične ukuse onda svako od nas voli da ode da uživa i hrana tada izlazi iz svakog okvira svakodnevice i prelazi u jednu novu dimenziju umetnosti. Ako želite da uživate u carstvu bezbroj neobičnih kuhinja, London je idealno mesto za vas.

Naravno, ko voli kupovinu mora odmah znati da je došao u pravi mali raj za kupoholičare. U zavisnosti od vašeg budžeta London vam može ponuditi proizvode od 2 funte pa do nekih cifara od kojih normalnim smrtnicima može se zavrteti u glavi. To je prosto London i u tom gradu je prosto nemoguće biti nezadovoljan izborom, ali uvek se mogu pronaći lepe stvari u zavisnosti od vaših mogućnosti. Naravno ne bi bilo loše da odete da vidite kako izgleda čuvena Bond ulica i New Bond ulica koje prosto odišu luksuzom.

Naravno u okolini Londona postoje i outlet centri, čitavi mali gradići u kojima možete kupiti stvari po sniženim cenama. Želeo bih samo napomenuti da vam je za to zadovoljstvo potrebno malo više dana boravka u Londonu, pošto u tim outlet selima se provede skoro jedan celi dan, a sa druge strane ponuda brendova je većinom srednje klase i luksuzni premium brendovi koji se mogu kupiti po sniženim cenama. Postoji i mali broj jeftinijih uličnih brendova u njihovoj ponudi, ali iskreno ne isplati vam se dati 20 funti za kartu do outleta da biste uštedeli 15 funti za neku stvar koju biste inače kupili u gradu.

London je inače poznat centar mode i svake godine se održavaju Nedelje mode – London Fashion Week i posebno su odvojene kolekcije za muškarce i za žene tako da su rasporedjeni tokom cele godine (4 modna dešavanja za 2 modne sezone). Tada na ulicama možete videti prave modne ikone i London postane jedna velika modna pista. To je poprilično zanimljivo videti, ali kao bloger još nisam imao priliku da odem na taj jedinstveni događaj, ima vremena duga je ova godina!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u februaru ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Londonu neke od značajnijih znamenistosti kao što je Big Ben toranj je bio u obnovi, pa zato nisam objavljivao slike određenih znamenitosti. Nadam se da ću tokom moje sledeće posete Londonu ove godine imati više sreće pa ću uspeti da vam nadoknadim propušteno!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Zimske čarolije u Beogradu

Zdravo svima, kako ste mi danas? Došlo je vreme da malo radi pa sam odlučio sa vama da podelim neke novine i napišem novi post na blogu. Ja sam od onih ljudi koji vole da planiraju i rade mnoge stvari unapred i pred Novu Godinu samo zaželim jednu stvar – da sve što je dogovoreno, bude i realizovano! Ma koliko god ljudi se trudili da šire negativnu energiju, ne treba dozvoliti da nas uvere da se trud i rad ne isplati. Naravno, svako od nas ima neke svoje želje, planove i nebitno je da li su oni mali ili veliki svako ima pravo da teži nečemu što jarko želi.

Pre neki dan sam se baš prisetio jednog razgovora koji sam imao sa svojom prijateljicom pre skoro 4 godine kada me je uveravala da od bloga nema ništa, da je to čisto gubljenje vremena i živaca pa je počela da navodi imena osoba koje su tada bile popularne u ovoj grani posla. Postavio sam pitanje: “A šta ako se dogodi da se igrica preokrene? Da li možeš pronaći mesto za sebe?” ona nije imala odgovor na to pitanje. Tako je počela moja priča o Mr.M kao nekoj vrsti novog izbora, kao dokaz da je sve moguće ako se istinski trudiš i stvarno voliš ono što radiš. Pisanje bloga nije lako, to je veoma težak umni rad, gde se zahteva određena doza kreativnosti. Kada počnem sa pisanjem posta svaki put imam osećaj određene vrste treme, koja nije prošla sa vremenom.

Mnogi od vas me redovno pitaju gde sam naučio ovako da pišem, da li sam bio na nekom kursu stilskog pisanja ili pohađao nastavu neke škole? Odgovor je NE! Nisam išao na kurseve niti bilo kakve škole jer ja u to iskreno ne verujem. Škole prave kalupe, jednostavno navode ljude da razmišljaju slično. Ne pišem ja ozbiljna strukturna dela kao proslavljeni Ivo Andrić, niti pretendujem da to radim ili da postanem osoba koja će biti značajna u književničkim krugovima, ali želim da uvek na pravi i jedinstven način iskažem svoj stav i mišljenje.

Takođe sam dobijao pitanja tipa: “Odlično pišeš za razliku od neke navedene osobe ili određene skupine, šteta što nemaš veći broj čitalaca na svom blogu, kako ti se isplati?” jednom prilikom sam odgovorio na jedan takav mejl jednim dugačkim sastavom, valjda sam bio ljut, a sa druge strane razočaran da li je moguće da neko tek tako ima pravo da na takav jedan način poredi nekoga.

Ja izuzetno cenim i poštujem sve moje kolege, bilo da su u pitanju blogeri ili ljudi koji su influenseri (ljudi koji su uticajni na društvenim mrežama, ali nemaju svoj blog – sajt) i nema potrebe da se takmičimo ili poredimo. Svako ima pravo da uređuje svoj blog i da brine o svom javnom “imidžu” na društvenim mrežama. Od samog početka sam se trudio da svoj blog vodim na način da može jedna prosečna osoba da me razume, neko ko je sličan meni samom. Ne mora sve u životu da se svodi na zaradu, naravno i mi treba da preživimo i da nešto zaradimo, ali ipak čar našeg posla leži u tome da osetimo reakciju ljudi na naš rad.

Uvek se maksimalno trudim da koristim terminologiju koja je svima poznata ili bar većini ljudi na našim prostorima i drago mi je da su ljudi koji redovno čitaju ove moje kreativne izlive iz mog blogerskog mozga prepoznali i pronašli nešto kvalitetno u celoj Mr.M priči. Blog sam započeo sa idejom da podelim neke svoje priče sa nadom da će zabaviti nekog i ulepšati mu dan. Nakon nekog vremena sam dobijao poruke sa pohvalama da su moje priče poučne i edukativne. Ako je tako onda je to odlično, bar neko nešto da nauči nešto pametno i korisno od mene! 🙂

Sad jedino pitanje koje me najviše muči: Kada će da nestane ovaj sneg? Neka se više ispada kako treba, ne može čovek normalno da funkcioniše, čas ga nema, a par sati kasnije Beograd postane beli Sibir i saobraćaj je u kolapsu pa jadni ljudi ne znaju ni sami šta da rade. Hteo bih malo da vam ispričam nešto zanimljivo o ovoj odevnoj kombinaciji.

Jaknu ste imali prilike prošle godine da vidite na blogu, neki ljudi su se brinuli da bacam stvari, eto čisto da vidite da i mi blogeri ne živimo nekim ekskluzivnim načinom života pa da posle slikanja bacamo stvari i oblačimo svaki dan nove… To je jedna malaaaa slatka laž, ponavljamo mi određene komade dosta puta. Ipak mi živimo u zemlji Srbiji gde je prosečna plata jedna dovoljna za pokrivanje troškova računa i hrane o modi neću da komentarišem!

Džemper sam dobio od mojih prijatelja iz finske modne kuće Turo, imali ste priliku da ga vidite ove zime na blogu, link posta. Crvena boja mi uvek popravlja raspoloženje, a ovaj džemper je toliko topao i mekan da čisto sumnjam da ću se tako lako rastati sa njim ove zime, pošto ovaj sneg može da nas iznenadi i u maju kako stvari stoje…

Farmerke su posebna priča, iskren da bude ne znam ni sam da kažem koliko su koje stare pošto svake godine kupujem i dobijam slične ili iste, tako da neki ljudi misle da imam stalno iste farmerke. Ne dragi moji, ja imam skoro 20 pari sličnih farmerki kojim iskreno ni ja ne vidim razliku, pa vas zato i razumem…

Ranac je posebna priča za sebe i veoma sam ponosan na ovu saradnju sa poznatim nemačkim brendom kožne galanterije Picard. Ne znam koliko ste upoznati sa ovim brendom, možda ste nekad čuli za njega, ali u Nemačkoj je izuzetno popularan i za neki njih prosečan standard spada u srednju klasu proizvoda po cenovnom rangu, ali je kvalitet izuzetan.

Nemci su jako štedljiv narod i kada nešto kupe od odeće ili modnih dodataka uopšteno njima je bitno da to što duže traje i da je kvalitetno, još kada za to plate korektnu cenu niko srećniji od njih. Picard je nemački brend koji je uspeo da uskladi želje i potrebe svojih kupaca. Jednostavan dizajn, neprolazna klasika i kvalitet proizvoda su osnovne karakteristike ovog poznatog nemačkog brenda. Njihova modna priča je započela još davne 1928. godine i od tada olakšavaju svakodnevni život svojim potrošačima.

Zbog svega toga mi je drago da sam dobio priliku da sarađujem sa brendom kao što je Picard i što ću imati prilike da vam u narednim postovima prikažem neke njihove modele torbi koje možete nositi u svim prilikama i da budete primećeni. Takođe, Picard ima odličnu ponudu torbi za žene i na snićenju mogu biti povoljne pa iskoristite priliku da sa vremena na vreme posetite njihove sajt i pogledate njihove sezonske akcije.

Ineče sam veliki ljubitelj pastelnih boja, braon boja je moja najomiljenija boja i ljubav prema toj boji sam nasledio od majke koja inače obožava pa skoro sve modne komade u ovoj boji, samo ću vam reći koliko je ta ljubav prema braon boji velika kada je i njena džezva za kafu braon boje, kao i šoljice za kafu. Toliko o tome! 🙂

Da li ste zapisali sve svoje novogodišnje odluke? Ako niste još nije kasno, ljudi kažu januar je ionako mesec za odmaranje prava godina počinje od februara pa imate još par dana da razmislite o svojim ciljevima za ovu godinu i da polako krenete sa realizacijom istih.

Dragi moji došli smo do kraja ovog modnog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo novu avanturu.

OUTFIT

Jakna-Parka: Burberry

Šal: Burberry

Ranac: Picard

Džemper: Turo x Ikla

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax Shoes

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija koju sam odabrao za vas? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brenda Picard Lederwaren, modne kuće Turo i Grupacije Tendam.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Došao je i taj 31. decembar kada se opraštamo od stare godine i sa srcem punim isčekivanja i lepih želja dočekujemo novu godinu za koju se nadamo da će nam biti bolja i uspešnija od prethodne. Inače znate da sam do sada praktikovao da pišem postove petkom, da biste imali vremena da pročitate nove postove za vikend, ali ovaj put sam želeo da se rastavim sa 2018. godinom sa poslednjim postom sa kojim sa obeležio moju avanturu na Kipru.

U prethodnim postovima ste imali priliku da upoznate neke lepote Kipra kao što su Larnaka – post i Nikozija i Lefkara – post. Ako niste bili u prilici zbog obaveza da pročitate moje postove sa Kipra, to možete učiniti sad tokom praznika. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih od srca da se zahvalim turističkoj organizaciji Kipra na ovom izuzetnom iskustvu i na pruženoj prilici da se upozna mediteranski raj kao što je Kipar.

Jedno novembarsko jutro nam je bilo ulepšano ovim predivnim morskim prizorom u kojem smo imali priliku da uživamo sa terase naše hotelske sobe u Limassolu. U trenutku sam zaboravio na grip koji me je tih dana prevladao i moram priznati da mi je ova avantura pomogla da aktivno prezdravim grip na nogama i da sam uspeo čak na putovanju ozdravim uprkos naporima. Ko zna, možda stvarno more čini čuda, kao što to kažu naši stari.

Limasol sa svojih 200.000 stanovnika, zauzima drugo mesto po veličini na ostrvu. Grad je najvažnija kiparska luka i ujedno jedna od važnijih luka u Evropi zbog svog izuzetnog položaja između Sueskog kanala i Evrope. Postoje i određene zanimljivosti koje se tiču istorijskih detalja ovog izuzetnog grada. Limasol se nalazi između dva antička grada Amatusa i Kuriona, koja su tokom antičkog doba bila značajna na Kipru. Razvoj današnjeg grada počinje tek početkom drugog milenijuma. Engleski kralj Ričard Lavlje Srce je uništio Amatus 1191. godine. Limasol je verovatno izgrađen nakon razaranja Amatusa. Ipak, samo područje grada su naseljavali starosedeoci još od antičkih vremena, jer tu su otkriveni grobovi starosti čak i do 4.000 godina.

Britanci su preuzeli Kipar 1878. godine. Stabilna i napredna uprava Velike Britanije omogućila je da se Limasol tokom kasnog 19. i početkom 20. veka polako, ali sigurno razvija. Tada se u gradu javljaju savremene građevine, uvodi se potpuno nova infrastruktura.

Limasol danas ima oko 100 hiljada stranovnika u gradskoj zoni i oko 165-180 hiljada stanovnika u širem gradskom području. Danas su stanovnici mahom Grci, dok se nekada prisutna turska manjina iselila posle turske invazije. Istovremeno grad je primilo na hiljade grčkih izbeglica sa severa ostrva. Poslednjih godina u grad se naseljava i sve više stranaca, ili ekonomskih useljenika sa Istoka ili nekadašnjih turista sa Zapada. Poslednja istraživanja su pokazala sa se u ovaj zanimljivi primorski gradić doselilo preko 40.000 stanovnika ruskog porekla.

Razvoj turizma u Limasolu započeo je 1974. godine nakon turske okupacije Famagustei Kerinije, koje su dotad bile glavna turistička središta Kipra. Najveća kiparska luka je postao isto 1974. godine, a pre toga je to bila Famagusta. Limasol je danas najveća kiparska luka sa veoma razvijenom trgovinom. Okolina Limasola je poznata po vinogradarstvui uzgajanju maslina i južnog voća. Oko grada postoje mnogi vinogradi.

Poslednjih decenija grad je postao poznata turistička destinacija, kako zbog blage klime i lepih plaža u okolini, tako i zbog očuvanog starog gradskog jezgra samog Limasola.

Srednjovekovni dvorac u Limasolu se nalazi u samom srcu starog grada, odmah iznad stare luke. Prema tradiciji, ovo je mesto gde se engleski kralj Ričard Lavlje Srce, oženio Berengarijom iz Navara, gde je ujedno i krunisana kao kraljica Engleske 1191. godine. Utvrđeni zidovi su od velikog arheološkog i istorijskog značaja i smatraju se bitnim delovima mnogo većeg dvorca koji je tu nekada bio.

Tačan datum izgradnje ovog zdanja nije poznat; prema Etienne de Lusignan, dvorac je sagrađen 1193. godine od strane osnivača dinastije Lusignan, Guy de Lusignan, ali prvi službeni pisani dokument potvrđuje da je dvorac sagrađen do 1228. godine, u vreme kada je vladao u vreme okupacije Kipra nemački kralj Frederik II.

Crkva Aja Napa sagrađena je krajem 19. i početkom 20. veka, na ruševinama stare, manje vizantijske crkve.

Prema predanju, crkva je dobila ime po ikoni Bogorodice, koja je pronađena u šupljini na zidu. Drugi izvori veruju da crkva duguje svoje ime hramu podignutom u franačkom periodu, posvećenom Svetom Napu Sv. Berenice, poznatoj pod nazivom “Sveti Nape”.

Današnja crkva – koja je dovršena 1906. godine – sa mramornim ikonostasom i freskama uglavnom na kupoli, i sadrži srebrnu ikonu Bogorodice.

Nakon obilaska grada krenili smo ka našoj drugoj planiranoj destinaciji – Pafosu. Pafos je peti po veličini grad na Kipru, smešten u jugozapadnom delu ostrva. Pafos je i središte istoimene oblasti Pafos.

Pafos je po predanju mesto rođenja Afrodite, grčke boginje ljubavi. U doba stare Grčke i starog Rima, Pafos je bio glavni grad Kipra. Ostaci palate rimskog kralja sa divnim mozaicima predstavljaju danas veliko turističko nalazište.

U 1. veku grad je posetio i apostol Pavle. Zbog svega navedenog Pafos se nalazi na spisku evropske kulturne baštine UNESCO-a.

Putovanje između Limasola i Pafosa traje otprilike sat vremena i ako imate priliku da iznajmite automobil, možete uživati u lepoti Afroditine stene koja je postala znamenitost i deo evropske kulturne baštine. Postoji više legendi o nastanku ove stene, ali jedna od njih se posebno izdvaja:

Grčka boginja ljubavi Afrodita, sudeći po legendi Afrodita se rodila iz posebne morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa između stena, biće večito mlad! Drage moje dame, ako želite da uštedite i pritom da se oduprete pritiscima sredine da idete na preskupe estetske tretmane, uverite se u legendu. Moja parola je: “Uvek sve treba isprobati!”. Plaža je šljunkovita, pazite se ako idete bosi, ali samo more je izuzetno čisto, pa i ako vam se želje za večnom mladošću ne ispuni, nećete zažaliti što ste izdvojili malo svog vremena da provedete u ovom divnom prirodnom ambijentu.

Put nas zove dalje, vreme leti a treba i Pafos obići! Talija nas podseća na naše obaveze i da moramo krenuti dalje! U redu, što se mora nije teško! Nakon kratke vožnje dolazimo i do našeg poslednjeg odredišta ove naše avanture na Kipru – Pafos.

Pafos je postepeno izgubio veći deo svoje značajnosti kao administrativni centar, posebno nakon osnivanja Nikozije. Grad i njegova luka nastavili su da opadaju tokom srednjeg veka i otomanske vladavine, kao što je Nikozija, a lučki grad Larnaka dobijao na svom značaju.

Grad i okrug su nastavili da gube stanovništvo tokom britanskog kolonijalnog perioda i mnogi njegovi stanovnici su se preselili u Limasol i Nikoziju. Grad i okrug Pafos su ostali najnerazvijeniji deo ostrva do 1974. godine. Današnji Pafos, sa populacijom od oko 35.000 stanovnika, je popularno turističko naselje sa atraktivnom ribarskom lukom. Ktima je glavni rezidencijalni deo grada, dok je Kato Paphos, pored mora, izgrađen oko srednjovekovne luke i sadrži većinu luksuznih hotela i ostale bitne turističke infrastrukture grada. Avenija Sv. Pavla, najposećenija ulica u Pafosu, povezuje dva dela grada. Počinje u blizini centra grada na trgu Kenedi i završava se izvan zidina grada kod srednjovekovne tvrđave koja se nalazi u neposrednoj blizine gradske luke.

U samom srcu grada, nalazi se jedna zanimljiva riznica ručnih rukotvorina i zanatskih proizvoda koja ujedno predstavlja i jedno pravo malo skriveno blago regiona i istoimenog grada Pafos. Mesto (The Place) je naziv ovog malog umetničkog ćoška, koji svakodnevno nesebično dočekuje veliki broj turista koji su odlučili da svoj odmor provedu u ovom delu Kipra.

Siguran sam da ćete uvek pronaći neki zanimljiv poklon za sebe, svoje domaćinstvo, sebi drage osobe, najlepše i interesantne poklone za svoje prijatelje.

Nakon posete ovoj prodavnici, rešio sam i da obiđem vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran.

Talija , naš vodič nam je objasnila da nekoliko stotina ljudi poseti ovaj zanimljiv gradić i da svojim šarmom osvaja njihova srce. Pored šarma i moderne arhitekture, Pafos poseduje i ovaj očaravajući vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran. Nadam se da sam uspeo da dočaram lepotu i da to zabeležim svojim aparatom jer je to bilo jedinstveno iskustvo za mene.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta sa Kipra i ove 2018. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz St. Raphael rezorta u Limasolu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Limasolu i Pafosu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana u novoj 2019. godini!

Želim da iskoristim priliku da vam poželim srećnu Novu Godinu i da vam 2019. godina donese sve ono o čemu ste maštali. Ja ću vam za početak poželeti ono najvažnije a to su: zdravlje, sreća i ljubav, a sve ostalo će doći vremenom doći. Nadam se da ćemo se ovako lepo družiti i u 2019. godini i da ćemo otkrivati neke nove destinacije zajedno na Mr.M blogu. Hvala vam divnim komentarima, sugestijama i kritikama koje ste mi ostavljali tokom 2018. godine i samim tim ste učinili da se Mr.M blog unapredi. Još jednom hvala na nesebičnoj ljubavi koju ste mi pružili i nadam se da će i u novoj godini biti tako. Danas je vreme za slavlje i svima vama želim lud i nezaboravan provod! 🙂

Blogerski novogodišnji pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i St. Raphael resort hotela, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koji su spomenuti u prethodnim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Praznici su lepši kada smo zajedno!

Zdravo svima, kako ste? Nadam se da vam je ova praznična čarolija popravila raspoloženje i da dočekujete praznike ispunjeni radošću koji sa sobom nose praznici. Želeo bih da iskoristim priliku da čestitam veliki verski praznik Božić svim pripadnicima katoličke veroispovesti. Božić nas svake godine  podseća na najbitnije životne vrednosti: ljubav i poštovanje. Nadam se da ćemo svi pronaći mir za kojim stalno tragamo. Ja sam se potrudio da čestitam svim mojim prijateljima i saradnicima koji slave ovaj veliki praznik, kao što se i oni svake godine potrude da mi srdačno i otvorenog srca požele sve najbolje u januaru svake godine kada se proslavlja pravoslavni Božić.

Danas sam rešio da budem u prazničnom duhu i da na ovaj neobičan način čestitam mojim prijateljima iz modne kuće Turo ovaj veliki verski praznik i nadam se da će im moja modna čestitka ulepšati ovaj veličanstveni dan.

Ako ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodni post koji sam uradio sa modnom kućom Turo, to možete i sad učiniti, ako posetite ovaj link. Nadam se da ćete uživati! Slike za ovaj post su urađene još početkom Novembra, ali zbog obaveza mog fotografa nismo uspeli da objavimo ovaj post ranije. Zahvaljujem se mojim prijateljima iz modne kuće Turo na razumevanju.

Iznenadna saradnja sa ovim neodoljivim finskom brendom je potpuno zbunila sva moja “blogerska” čula i moram priznati da nisam imao ideju gde bih mogao napraviti slike da bih uspeo na adekvatan način da predstavim ovaj neobični komad – kaput. Novu specijalnu kolekciju TURO x IKLA koju je modna kuća Turo spremila ove sezone je nešto sasvim novo kada pričamo o muškoj modnoj sceni. U prethodnom postu sam vam detaljnije predstavio neke osnovne ciljeve i viziju kako samo kreatora ove specijalne kolekcije – Ikla Wright, mladi Finac koji je svoju sreću pronašao u modnom svetu u glavnoj prestonici Engleske, u Londonu. Iako je nakon brojnih uspeha koje je zabeležio kao modni kreator u Engleskoj, Ikla nije zaboravio svoju domovinu i odlučio je da modnoj kući Turo podari jednu pravu modnu svežinu.

Neobični krojevi, sloboda u pokretima i osnovne kapitalne boje koje će uvek učiniti svakog muškarca bezvremenskim je bio osnovni cilj mladog kreatora da podstakne mlade generacije muškaraca da zavole na neki novi način klasičnu mušku modu.

Berlin, kao grad novih ideja, centar ulične mode gde su nastali mnogi poznati svetski brendovi je možda bio i idealno mesto za fotografisanje ovog outfita. Kao što vidite meni je uvek zabavno, pa čak i onda kada je hladno jer sama pomisao da imam priliku da se slikam u Berlinu, ogreje moje srce pa mi niže spoljašne temperature ne mogu pokvariti raspoloženje.

Neki naučnici su nakon određenih dugogodišnjih istraživanja došli do zaključka da boja može dosta uticati na pozitivnu promenu raspoloženja osoba i samim tim doprineti poboljšanju opšteg zdrastvenog stanja pojedinca. Crvena boja osim što je privlačna oku, ima dosta uticaja i na promenu raspoloženja. Siguran sam da ste svi čuli kako je crvena boja simbol radosti i ljubavi. Zbog te simbolike, dosta modnih kuća svake godine pred zimske praznike kreiraju posebne kolekcije koje sadrže crvenu, zelenu, teget i nezaobilaznu belu boju.

Ovaj crveni džemper je mene podsetio na praznike, na one trenutke koje provedete sa svojom porodicom i prijateljima za vreme praznika gde delite sreću, radost i pozitivnu energiju jer praznici su najbolji kada smo zajedno.

Moj fotograf je imao potpunu drugačiju koncepciju moje odevne kombinacije, pa sam umesto Božić Bata zbog neobičnog kroja kaputa dobio kompliment da izgledam kao student koji kasni za voz na Hogvorts jer se tamo odvija radnja poznatog holivudskog filmskog ostvarenja “Hari Poter”. Niko ne može da te ukopa bolje nego tvoj saradnik.

Dobro moram priznati, možda je taj kompliment i bio najpribližniji opisu ove moje odevne kombinacije i to je dokaz da svako od nas ima neko svoje lično viđenje stvari koje može biti takođe realno, samo što u prvi mah mi to lično ne primećujemo.

Pantalone ste imali priliku da vidite i u prethodnom outifit postu gde ste mogli da vidite kako su se one isto vrlo dobro uklopile i uz toplije pastelne boje. Neobičan model pantalona, sa visokim strukom koje mogu da pomognu muškarcima kao što sam ja da bar vizuelno na tren “izduže” svoj donji deo tela. Ja možda jesam visok, ali moje noge su za par santimetara kraće jer je moje težište kukova za moju visinu malo niže i trup dolazi do većeg izražaja.

U prethodnih par meseci sam dobio par interesantnih mejlova kako od mladjih, tako i od starijih muškaraca u vezi odabira najboljih pantalona muškaraca koji imaju jače kukove, pošto su primetili da i ja imam sličan “problem”. Naravno, to nije ništa ozbiljno već je tako fizionomija određenih muškaraca i onda imamo problem da nadjemo idealne pantalone. Moj savet je da ako imate problem jačih kukova, a donji deo nogu je mršaviji da uvek birate modele pantalone koje su šire u gornjem delu, dok su u donjem delu blago sužene ili što bi modni znalci rekli “cigaret” pantalone.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog modnog posta koji sam uradio u saradnji sa modnim brendom Turo, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Naredni post o Kipru će ujedno biti i poslednji post u ovoj godini i iskreno se nadam da će vam se dopasti i da ćemo se na pravi način, kako dolikuje, oprostiti od 2018. godine sa osmehom na licu.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turo brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo ovim postom da vam predstavim novu urbanu klasiku kojom TURO X IKLA kolekcija odiše! ?

OUTFIT

Kaput: Turo x Ikla

Džemper: Turo x Ikla

Pantalone: Turo x Ikla

Rukavice: Burberry

Čizme: Makia Clothing

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopala ova moja odevna kombinacija? U narednom postu, koji će ujedno biti i poslednji post za ovu 2018. godinu ću se potruditi da sumiramo neke naše zajedničke trenutke koje smo nesebično delili i ove 2018. godine na Mr.M blogu. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Turo. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Kipar, zimsko letovanje sa stilom

Dragi moji, došao je još jedan petak koji označava kraj radne nedelje. Iskreno se nadam da vam ova nedelja nije bila naporna, ali moram priznati da smo danas dobili još jednog “nezvanog belog gosta”, ne morate puno da pogađate siguran sam da ste primetili da je danas Beograd i još mnogi gradovi u Srbiji dobili novi beli ogrtač. Neko se iskreno raduje i uživa u zimskim radostima, ali ja spadam u onu drugu grupu ljudi koji bi ako je moguće samo sneg da pada na planinama pošto je nekada u gradu opasno. Drugarica koja inače radi na hirurgiji mi je danas pričala kako ima dosta pacijenata i preloma, zato se pazite i pažljivo koračajte bolje i da zakasnite par minuta nego da padnete i na taj način povredite sebe zbog nebitnih stvari.

Danas nastavljam moju priču sa Kipra, samo što će to danas biti jedna mala modna pričica iz Larnake. Borim se protiv zime, snega i hladnoće jednim okupanim suncem i toplim postom sa Kipra, nije ni to tako loša ideja. Mislim da će mi pomoći u mentalnom smislu da prebrodim ovu trenutnu hladnoću koju osećam jer hvala Bogu opet nešto eksperimentišu sa grejanjem…

Ko je bio u prilici da pročita moj prethodni post sa Kipra, siguran sam da je uveliko upoznat sa lepotama kojim ovo predivno ostrvo zrači i svake godine privlači sve veći broj posetilaca kako iz sveta, tako i iz Evrope. Ko nije stigao da pročita post, može sada to da učini – LINK.

Ovaj post sam uspeo da uslikam prvog jutra na Kipru, jer smo po planu i programu koji su nam organizovali moji dragi prijatelji iz Turističke organizacije Republike Kipra primetili da ćemo već sledeće jutro napustiti Larnaku i nećemo biti u prilici da napravimo post. Zato je moja umorna, veoma bolesna, ali neobuzdana duhom malenkost odlučila da je najbolje da odmah napravimo outfit post koji će obeležiti moje putovanje na Kipru.

Sunačno jutro me je izmamilo napolje, iako sam moram priznati jaknu koju sam spakovao u ranac jer sam ipak zbog prehlade imao osećaj da mi je hladno. Uspeo sam nekako da nateram sebe da izdržim u kratkim rukavima jer sam primetio da su svi ljudi na šetalištu bili u kratki rukavima, neki čak i u šorcu tako da sam bio uveren da je u pitanju moja prehlada koja mi nije davala mira.

Šta napisati o ovom outfitu? Iskreno nema neke posebne priče možda da sam kupio ove zanimljive pantalone u Zari letos u Nemačkoj na finalnom sniženju skoro 3 broja veće i da sam posle jurio krojača da mi uradi kako treba (i opet nisu urađene kako sam zamislio, ali bar me teši činjenica da bar sada stoje na meni!). Svi znamo da na sniženju u većini slučajevaje mozak oslobađa malo veću količinu hormona sreće – endorfina…

Na to utiču one lepe cene kada vam sniže omiljene pantalone sa 60 evra na 7 evra pa daj da kupim bilo koji broj neće da se baci… To sam ja uradio sa ovim pantalonama. Na kasi sam dobio informaciju da su to jedini broj pantalona ovog modela i da ima manji broj, ali u nekom manjem gradu koji je otprilike 300,400 km od Berlina… Samo sam rekao da uzimam, a o krojaču ću posle da razmišljam. Kao što kaže čuveni Giga Moravac: “O problemima ću da razmišljam kao i svaki Jugosloven… Kada dođe na naplatu!”. Posle sam uspeo da ih nekako sredim, kao što se može primetiti na slikama u ovom postu. 🙂

Crvena majica, jako draga takođe kupljena na sniženju u Zari, ali u Beogradu. Imam bar 10 crvenih majica iz Zare koje su slične, niko u porodici ne vidi razliku, a ja tačno znam u kom gradu sam određenu majicu kupio i koliko puta sam je slikao za post. Neko će pomisliti da sam skrenuo sa ima – “da sam ćaknut”. Ja mogu reći u svoju odbranu da su to lepe uspomene i jedna vrsta treniranje moždanih vijuga…

Patike ste imali prilike da vidite u dva posta do sada na mom blogu, outfit post 1 i outfit post dva (outfit sa kožnom crnom jaknom). Patike sam kupio ovog leta u outletu u Italiji. Opet slična situacija kao sa pantalonama, samo sam sad kupio dva broja manje patike, kada sam video cenu nisam mogao da poverujem tako da je moj plitak blogerski džep mogao sebi nešto lepo da kupi. Hvala Bogu imam fantastičnog obućara koji se uvek raduje svakoj mojoj poseti jer mislim da sam ja najredovnija mušterija i uvek isti problem… Ako je nekom potreban dobar obućar u Beogradu slobodno mi se javite, tu sam da podelim sa vama informaciju.

Dobro sad set saznali kako sam se “snašao” za ovaj outfit. Niko nije savršen, pa nisam ni ja. Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa svim svojima vrlinama i manama koje nam možda otežavaju život ili pak olakšavaju. Sad dok pišem ovaj post i gledam ove predivne slike iz Larnake samo se setim sunca, vetrića i mirisa vode… Završi se i ta avantura, ali sada sam bar u prilici dok delim sa vama moje uspomene sa Kipra kroz moje postove osvežim neke lepe trenutke sa Kipra.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture na Kiptu.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopao ova moja vesela crvena kombinacija? Da li i vi volite da rizikujete pa da kupujete stvari na sezonskim sniženjima pa da ih prepravljate po svojoj meri? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, a sada vas ostavljam da uživate u pogledu na more i ovu egzotiku Mediterana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu! Navikli ste da skoro sve moje putopise naslovljavam sa “Pisma” ili “Razglenice” iz/sa određene destinacije i veoma mi je drago da je to dosta ljudi koji redovno čitaju moje vesele putopise to primetilo. Danas za vas sam pripremio prvi post sa jednog ostrva u Evropi na kojem se nalazi jedna od najmanjih, a ujedno jedna od najbogatijih ostvrtskih zemalja u Evropi – Kipar.

Nakon moje uzbudljive avanture u Maroku u maju ove godine, dobio sam mail od Nacionalne Turističke Organizacije Republike Kipar sa ponudom o potencijalnoj saradnji, ako sam zainteresovan da posetim Kipar u novembru ove godine. U prvi mah, pomislio sam dasleko je Novembar mesec, ali sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov srdačni poziv da ostvarimo lepu saradnju i da vam kroz par specijalnih putopisa predstavim ovu malu neobičnu ostrvsku zemlju.

Čovek se uvek lako prevari kada je u pitanju vreme… Vreme samo proleti! Od maja do novembra možda ima dosta meseci kada gledamo to sa nekog racionalnog matematičkog gledišta, ali život je sasvim druga stvar. Čovek je svakog dana preokupiran svakodnevnih aktivnostima, radostima i problemima koji ispune dane, nedelje pa i mesece. Čovek to ne primeti i vreme uradi svoje – proleti kao dlanom o dlan. Tako se i meni dogodilo, pa su mi dani, nedelje i meseci prolazili i došao je taj čuveni početak novembra koji je trebao označiti početak moje nove avanture.

Zima u Beogradu je učinila svoje, unela mi je strah u kosti pa nisam ni znao šta treba da ponesem na “zimsko” letovanje na Kipru pa sam na kraju kao i svaki prosečni Srbin, poneo od svega pomalo! Uz svu tu muku, sa sobom sam poneo i mog najboljeg zimskog drugara – gospodina prehladu čiji simptomi mi u određenim trenucima nisu dozvoljavali da u potpunosti uživam u čarima ove neobične ostrvske zemlje.

Možda smo moj fotograf i ja došli u neke rane jutarnje sate, ali moja malenkost nije mogla spavati. Popio sam sve moguće lekove koji su se mogli popiti, zamislio da ne osećam hladnoću zbog prehlade i obukao se kao sav normalan svet. Osmeh nije izostao ni ovaj put, stvarno sam bio presrećan jer sam imao priliku da osetim čari zimskog leta na Kipru.

Kipar poseduje više aerodroma, ali zbog trenutne političke situacije na teritoriji Republike Kipra normalno saobraćaju dva aerodroma: Aerodrom u Larnaci i aerodrom u blizini Pafosa. Kada dolazite iz Srbije, avio prevoznici koriste aerodrom u Larnaci. Život na ostrvu je zanimljiv zbog jedne veoma jednostavne činjenice – svaki grad je relativno blizu. Bilo da koristite usluge autobuskog prevoza, želite da iznajmite auto ili auto sa vozačem, verujte mi sve je blizu. Želim samo da napomenem za sve one avanturiste koji žele da iznajme auto na Kipru i da istražuju ostrvo samostalno, imajte na umu činjenicu da se na Kipru primenju pravila vožnje kao u Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleskoj). Vozi se suprotno, nego što smo mi na Balkanu to navikli, hteo sam samo da vas upozorim na tu činjenicu.

Larnaka – Biser na obali mora

Larnaka je sa nešto malo više od 70.000 stanovnika zauzela treće mesto po veličini grada na Kipru. Nalazi se na jugoistoku ostrva i Larnaka je najstariji grad na Kipru, legenda kaže da je nastao u 4000. godini p.n.e. U antičkim vremenima grad je dobio naziv Kition. Zbog svog neobičnog geografskog položaja i kao grad koji se nalazio na raskršću civilizacija, grad je imao burnu i bogatu istoriju. Na slikama iznad možete videti  Stari Trg u Larnaci, mesto koje je danas centar grada i centar kulture na kojem se svake godine održavaju mnoga kulturna dešavanja.

Jedno od najvažnijih era koje su obeležile istoriju ovog grada je bilo Vizantijsko razdoblje zbog crkve Svetog Lazara koju je osnovao prvi arhiepiskop Sveti Lazar. Njegov grob su pronašli u podrumu crkve na kojem je pisalo “Lazar, Hristov prijatelj”. Danas je crkva Svetog Lazara jedna od najvažnijih znamenitosti grada.

Pravoslavna crkva Sv. Lazara se nalazi u starom delu grada u neposrednoj blizini Promenade grada. Osnivač crkve je Sveti Lazar, za kojeg se smatra da je bio najbolji Isusov prijatelj. Isus ga je vaskrsao i poslao na Kipar. Ako uzmemo u obzir period kada je crkva sagrađena, njena arhitektura je impozantna.

U centru crkve se nalazi ikonostat, koji pleni svojom lepotom. Imao sam priliku da vidim kako se stariji žitelji Kipra mole u crkvi i neke njihove svakodnevne običaje pri poseti ovom svetom mestu. Možda je način malo drugačiji od našeg, ali nas spaja ista vera. Pravoslavna Crkva na Kipru je samostalna i nije finansijski ili na bilo koji drugi način zavisna od neke druge crkve. Na ovom putovanju sam imao priliku da posetim mnoga sveta mesta i nadam se da ću uspeti da vam to prikažem u nekim od narednih postova.

 

Cape Greco i Aja Napa

Nakon obilaska Larnake i nekih njenih osnovnih znamenitosti krenuli smo u obilazak obližnjeg mesta – Aja Napa. Usput smo imali priliku da uživamo u lepoti ovog prirodnog kamenog mosta – Giofyri tou Koraka koji pripada nacionalnom parku Cape Greco. Priroda je čudo, nekako uvek može da zaseni sve one velelepne građevine koje je ljudska ruka napravila. Napravili smo malu pauzu da uživamo u lepoti prirode i u ovoj nestvarnoj boji vode. Moram priznati da nas je vreme odlično poslužilo na našem putovanju na Kipru.

Vreme u ovom prelepom nacionalnom parku nam je proletelo i bilo je vreme da nastavimo svoj put ka krajnjem odredištu za danas – Aja Napa. Nadam se da ste bar malo uživali u lepoti ovog prelepo pogleda na kristalno čisto plavo more.

Polako se bližilo vreme za čuveni kiparski ručak, a mi nismo ni do pola puta stigli! Vreme je da požurimo Aja Napa nas čeka! Siguran sam da dosta vas povezuje mesto Aja Napa sa našom poznatom muzičkom estradnom umetnicom Svetlanom Cecom Ražnatović. Svakog leta možemo čuti kako se ona odmarala u svojoj kući na Kipru koja se nalazi u mondenskom letovalištu Aja Napa. Ja nisam bio u prilici da posetim Cecu, ali sam otišao na jedan lep ručak u jednu riblju tavernu. Nakon ručka smo obišli poznati manastir u Aja Napi.

Ovaj manastir je sagrađen u samom srcu Aja Nape oko 1500. godine i sagradila ga je jedna izuzetno hrabra i odvažna žena. Devojka koja je bila ćerka poznatog venecijanskog aristokrate je odlučila da pobegne daleko od svoje kuće jer je shvatila da neće moći nikada da se uda za onoga koga stvarno voli, osim za pripadnika tadašnjeg aristokratskog društva. Ovaj ženski manastir je sagrađen kao u jednoj vrsti forme srednjovekovnog dvorca. Jedan deo manastira je sagrađen i ispod zemlje, ali to još nije dovoljno istraženo i taj deo ovog manastira nije otvoren za javnost. Za ovaj manastir je vezana burna istorija, ali je on i pored svega što se dogodilo uspeo da odoli zubu vremena.

Ovaj manastir je bio utočište svim ženama koje su bile odbačene od svoje porodica i društva. Ljudi obično misle da ljudi koji potiču iz veoma bogatih porodica su sebični i samoživi, ali ovo je jedan primer koji pokazuje da nije tako. Jedna žena koja je htela da bude voljena, to nije uspela da ostvari pa je rešila da postane izgnanik i da svoje utočište pronađe u stranoj zemlji. Ona se potrudila da pomogne i drugim ženama koje se bore za svoje svoje, zamislite kako je tad to bilo nezamislivo i veoma teško u periodu oko 1500. godine naše ere, kada mi u 21. veku i dalje dozvoljavamo da se žene bore za svoja prava jednakosti koja bi trebala da budu stečena rođenjem. Ja se stvarno divim toj ženi kako je to uspela sve sama da ostvari i da pomogne drugim ženama da ostvare svoje neispunjene snove.

 

Potamos Liopetriou – Prirodno sklonište ribara

Nakon što imali priliku da nešto više čujemo o ovoj hrabroj mladoj ženi i da se malo bolje upoznamo sa istorijom ovog prvog ženskog manastira, vodič nam je saopštio da ima jedno zanimljivo iznenađenje za kraj i ako smo raspoloženi biće dobro da posetimo baš kada je period zalaska sunca, pre večere koju su za nas isplanirali naši prijatelji iz Turističke organizacije Kipra. Naravno da smo pristali i nakon nekoliko minuta vožnje stigli smo do mesta Potamos Liopetriou – koje je poznato kao prirodno sklonište za ribare.

Talija, naš vodič je po ko zna koji put tokom ovog našeg prvog dana na Kipru bila u pravu. Ovo je predivno! Ovde imate jedinstvenu priliku da vidite kako žive i rade ribari na Kipru. U ovom neobičnom mestu se nalazi i jedna riblja taverna koja je povoljna i gde možete uživati u ribljim specijalitetima, a da ne potrošite puno novca.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz Frangiorgio hotela u Larnaci koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom rajskom ostrvu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Jesenji modni karavan u Talinu

Dragi moji ljubitelji mode, kako ste mi danas? Nadam se da ste iskoristili ovaj vikend na najbolji mogući način, iako nam vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni ovih dana. Danas vam na blogu predstavljam jednu posebnu malo drugačiju priču iz glavne prestonice Estonije. Moram priznati da sam se dosta razmišljao danas oko samog naslova ovog posta jer je Talin sam po sebi jedan neobičan grad. Moderan grad koji poseduje neki šmek srednjovekovnih vremena, gde je tradicija i kultura bila na zavidnom nivou. Druge vrednosti su više bile cenjene, umetnost je bila drugačija, uzvišena, možda je čak i imala svoj kult, koji je danas vidno izbledeo.

Talin je grad sa jednom posebnom energijom, mislim da su nam se na neki način od samog početka i uklopile. Jedna neprospavana noć, još završite i na krstarenju. Od uzbuđenja sam i zaboravio na kišobran, a da ne pričam koliko sam puta te noći proveravao vremensku prognozu, pa sam se setio da počnem da paničim u tramvaju koji je vozio fotografa i moju malenkost do glavne luke u Helsinkiju. Srećom, kada imate fotografa koji je prošao svet uzduž i popreko sve mora da se ima u rancu… U mom rancu je bio keks, kapa, šal i par mapi iz Helsinkija… To samo ja mogu da ponesem u 3 ujutru, samo ću vam reći da sam od sve te silne opreme iskoristio keks! 😀

Došli smo u rane jutarnje sati u Talin, mislim da je bilo oko 7 sati ujutru, znam samo da nije bilo žive duše na ulici. Dobro, sa jedne strane to je odlično kada slikate modnu kombinaciju. Sa druge strane nisam mogao odmah da osetim dušu grada, jer kao što svi znamo dušu svakog grada predstavljaju njegovi žitelji, stanovnici. Dobro, brzo je i ta praznina prošla, taman dok sa ja završio sa mojim keksom, mogli su se čuti i prvi, užurbani udarci ženskih potpetica koje bukvalno samo što ne počnu da trče niz ove talinske kaldrme. Uvek sam se divio ženama kako uspeju da održe ravnotežu na potpeticama po neravnom terenu, pritom još i da potrče na tim visokim potpeticama koje nekim ženama život znače.

Dobro, nakon što smo gledali malu uličnu predstavu kako tri drugarice idu zajedno na neki ozbiljan posao, po odeći se moglo reći da je u pitanju neka ozbiljnija kompanija, možda neka advokatska kancelarija jer su sve 3 bile savršeno ispeglane u toniranim kompletima sa akt tašnama i modernim torbama… Možda su i neke poslovne žene iz ozbiljnog korporacijskog poslovnog sveta, koje mi blogeri nikada nećemo moći razumeti.

Sve je to bilo super, ali mom fotografu je toliko smetala moja jarko narandžasta rolka koja je po njegovom skromnom mišljenju nikako nije uklapala uz ovu braon kombinaciju… Meni nije bila tako loša, prvo materijal je bio malo deblji od moje bež rolke koju sam planirao da nosim uz ovaj outlet, druga stvar je što sam primetio da su fasade u Talinu pretežno svetlijih boja pa nisam hteo da budem deo iste! Zato sam spojio lepo i korisno, nisam postao deo arhitekture Talina, ali bogami se nisam ni smrzao. Znate ja sam od onih osoba koje mogu lako da se razbole i zbog toga na sva moja putovanja nosim 9,999 lekova jer nikada ne znate šta mene može da “usreći” na nekoj od mojih avantura.

Ubrzo se otvorila i glavna kancelarija Turističke organizacije grada Talina, pa smo dobili neke smernice, kako da iskoristimo par sati u Talinu na najbolji mogući način. Na slici iznad možete videti Marka, čovek koji je “prostudirao” vodič kroz Talin, ja sam se toliko zagledao da nisam ni primetio da je fotograf odneo moj ranac, a ovu kesicu sam nosio celi bogovetni dan, čak sam je poneo za Srbiju i našao sam joj prikladno mesto. Obožavam crvenu boju, onda zamislite moju opsesiju kada sam kesicu zaštitio na najbolji mogući način, da se ne izlomi do Beograda. Srećom, eno je savršeno očuvana i prava stoji pored ostalih milion “gluposti” – kako to voli da nazove moja mama, ali ja sam srećan! 🙂

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na ovoj slici sam sebi izgledam kao Željko Samardžić, lišće oko mene, park samo neka balada u pozadini i voila eto novog spota! Ne brinite nisam talentovan za pevanje (zbog toga stvarno i najviše tugujem u životu), ali mogu da poslužim za statiranje u sportu ako ništa drugo! 😀 Jesen je ove godine imala neke sasvim drugačije boje. U Finskoj i Estoniji je nekako sve okrenuto prirodi, pa sam zbog bogate prirodne vegetacije imao prilike da uživam u magiji zlatne jeseni. Kao što sam napisao u prethodnom postu, modni stručnjaci su rekli da je ove sezone zlatna boja u trendu, ja samo mogu primetiti da priroda u Helsinkiju, a bogami i u Talinu prati najnovije modne trendove! 🙂

Dragi moji došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz Estonije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Kratka avantura u Talinu se završila, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture u Helsinkiju. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja modna priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj dragulj Baltika? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije grada Talina, kompanije Tallink i brenda Makia i  Cortefiel Group uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST