Posts tagged Sony

Minhen: Jedna bavarska priča o gradu pereca

Avanture Putovanja 3 Comments

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi vreme je za novi post! Siguran sam da su vam pomalo nedostajale moje priče sa putovanja zato sam vam danas spremio jednu malu zanimljivu pričicu o gradu pereca (i dobrog piva) za koji sam siguran da ste svi čuli. Dobro došli u Mihen! Minhen je glavni grad savezne pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći grad po veličini u Nemačkoj. Šta mislite koliko stanovnika uživa svakodnevno u slasnim đakonijama poput pereca i popije koju čašu više piva? Ne znate? Niste sigurni? Razmislite malo… Dobro, dao sam vam šansu da pogađate, sad budite iskreni da recite da li ste bili blizu – 1,45 hajde priznaćemo odgovor 1,5 miliona, ali ako gledamo sa okolinom grad Minhen broji skoro 2 miliona duša.

 

 

Ko su stanovnici Minhena? Neke statistike kažu da trećinu stanovništva čine stranci, neke statistike sa druge strane pokazuju da polovinu stanovništva ovog živopisnog grada u Bavarskoj čine stranci. Ne morate da puno da razmišljate o strukturi stanovništva jer većinu čine Turci, Jugosloveni i Italijani. Slična je struktura u Berlinu, samo ruku na srce Jugoslovena je tamo mnogo, mnogo manje.

Ja sam imao priliku da uživam u ovom gradu uz nesebičnu mojih prijatelja iz Turističke organizacije grada Minhena i nacionalne železnice iz Nemačke – Deutche Bahn, koji su pomogli da se mali Marko transportuje iz Ciriha nazad do Nemačke, pa je rešio pre nego što se vrati kući svrati malo i uživa u bavarskom peciju. Hvala vam dragi moji prijatelja od srca i hvala mojim vodičima koji su istrpeli sva moja pitanja, nadam se da vam nisam bio previše naporan! 🙂

 

 

Minhen je idealan grad za istraživanje ako ste veliki ljubitelj obilaska grada peške jer je većina grada pretvoreno u pešačku zonu. Ja sam bio tamo u Avgustu i bile su velike vrućine i još veće rasprodaje pa se moj fotograf stalno žalio na loše uslove rada i “zlostavljanja” u Zarinim prodavnicama. Zahvaljujem se na strpljenju i moram priznati da sam presrećan što sam zadržao fotografa! 😀

Minhen je pravi grad hedonizma, sigurno se pitate zašto? Malopre sam vam pomenuo strukturu stanovništva, sa jedne strane imamo ljude iz Nemačke koji osvajaju turiste sa čuvenim bavarskim pecivom, bilo slano ili slatko sve se u slast pojede! Sa druge strane imamo mnogobrojne ljude iz Turske koji su sa sobom doneli preukusne bakvalve, bureke i druge turske specijalitete. Ako volite sve ove specijalitete, možete slobodno da se oprostite od lepe i vitke linije.

 

 

Po prvi put sam pronašao inspiraciju u slučajnim prolaznicima – turistima koji sede na stepenicama i odmaraju svoju napaćenu istraživačku dušu. Razumem ih u potpunosti i ja imam sliku sa ovih stepenica, ali sam bilo toliko lep na 37 stepeni, mokar i svež da to nije baš bilo reprezentativno pa se nismo trudili da sredimo tu sliku! 😀

U vreme moje posete Minhenu, grad se ranovirao jer su se ubrzano spremali za novu turističku sezonu. Grad nije bio pust, naprotiv bio je pun pustolova koji su iskoristili svoj godišnji odmor da posete ovaj neobični grad.

 

 

Ako imate priliku da posetite Minhen, bez ikakvog razmišljanja učinite to jer sam siguran da će ovaj grad ispuniti sva vaša očekivanja. Prave ljubitelje arhitekture, oduševiće raskoš fasada i savršeno uklopljeni tonovi fasada koju nadopunjuje kaldrma. Ako ste kao ja veliki ljubitelj hrane i slatkih zadovoljstava ovo je savršen grad za vas! Hrana je na svakom koraku, potrošićete možda koji dinar, evro više, ali pamtićete slatku perecu koju ste jeli na glavnom trgu u Minhenu. Mene umalo da napadnu gladni golubovi, iskreno volim životinje i hoću da ih nahranim, ali onaj gladni bloger u meni kada “proradi” bolje da ne ratuju sa mnom! 🙂

 

 

Što se tiče kupovine, lako je pronaći sve prodavnice samo što ja nisam imao puno sreće pa su se neke prodavnice zatvorile ili su ih preselili zbog renoviranja fasada zgrada u kojima su se trenutno radnje nalazile. Pošto sam ja jadan celo leto jurio Zaru po Nemačkoj i njihova čuvena sniženja fotograf mi je očigledno pogrešno čitao mapu pa smo išli nekim “specijalnim” putevima do Zarinih radnji i prošli pored skoro svih znamenitosti u gradu pa smo našli samo JEDNU Zarinu radnju. Ja radim po principu pamti, pa vrati sada kada krene nova sezona putovanja mislim da će fotograf prvi utrčavati u radnje da se ogreje. Dođe na kraju i mojih “pet minuta”! 🙂

 

 

Minhen je takođe poznat i po čuvenom Oktoberfestu koji tradicionalno počinje krajem Septembra i traje do kraja prve nedelje Oktobra. Ja nisam imao prilike da posetim taj događaj, ali sam čuo iskustva drugih ljudi koji su oduševljeni duhom samog događaja i legenda kaže da tih dana umesto vode, pivo teče ulicama Minhena i da sve fasade postaju ukusne poput pereca. Voleo bih da mi neko potvrdi ovaj mit! Ko je iskusio Oktoberfest u Minhenu neka slobodno napiše svoje iskustvo u komentarima. Voleo bih da čujem sve o toj magiji koju taj događaj nosi sa sobom.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Za kraj ovog posta bih želeo da vas obavestim da je ovo zvanično i zadnji putopis na mom blogu za ovu letnju sezonu i da sa postovima iz Italije otvaramo novu sezonu na Mr.M by Marko Tadić blogu.

Kako se vama dopala ova moja vesla priča o gradu pereca i gde ulicama za vreme Oktober festa ulicama teče dragocena tečnost koju svi mi muškarci obožavamo – pivo? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Mihena i Nacionalnog nemačkog prevoznika kompanija Deutsche Bahn. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života 6 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Umetnost će promeniti svet…

Avanture Putovanja 9 Comments

Dragi moji pustolovi, dobro došli u moj novi post! Par dana mi stižu poruke kada ću nastaviti avanturu u Lincu i došlo je vreme da se napiše i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Linca. Današnji post ću posvetiti ljudima koji žive u ovom prelepom gradu i umetnosti koja ih okružuje. Iz prethodnih postova se saznali nešto novo o ovom gradu, što možda niste imali priliku da pročitate do sad, današnji post će biti malo drugačiji. Pre nego što počnem hteo bih da se zahvalim na nesebičnoj pomoći Turističke organizacije grada Linca koja je omogućila da upoznam ovaj predivni grad.

 

 

Grad koji je uspeo za veoma kratko vreme da objedini lepotu umetnosti sa lepotom življenja ubrzanog tempa je upravo Linc. Veliki procvat umetnosti i razvoj kulture su pomogli samom uzdizanju grada na društveno-političkim lestvicima i grad Linc se nalazi na drugom mestu nakon Beča po brojnosti svih najbitnijih kulturno umetničkih dešavanja koje se održavaju na prostoru Austrije. U jednom od prethodnih postova se imali priliku da pročitate da je Linc pre par godina bio Evropska prestonica kulture.

 

 

Ne znam da li ste nekada imali priliku da pročitate, čujete od nekog ili pak da se sami uverite o jednoj akciji pod imenom ” Klavir za sve” (eng: Open Piano). To je jedna specijalna akcija koja je sprovedena širom Evrope i sveta, gde se u samom centru grada nalazi klavir koji je dostupan svima. Cilj ove akcije je skupljanje pomoći svim izbeglicama kojima je potrebna pomoć uz malu i nesebičnu pomoć muzike. Medicina je dokazala da muzika pozitivno utiče na zdravlje i da može dosta da pomogne u lečenju raznih vrsta bolesti. Ovde je muzika dobila jednu prenosnu ulogu spasitelja, koji može da pomogne nemoćnima da dođu do ispunjenja osnovnih ljudskih prava koje bi inače trebala biti zagarantovama svima na ovoj planeti.

Kako se sprovodi ova akcija? Slogan ove akcije svuda u svetu je: ” Svako je dobro došao da svira, svako je dobro došao da sluša, svaka donacija od srca je i više nego dobro došla!”. Svi koji žele mogu da sviraju na klaviru, znanje nije od presudnog značaja, ovde je bitna samo dobra volja i jaka želja. Fotograf i ja smo tokom ove posete bar dva sata dnevno presedeli na klupi da bismo uživali u nastupima. Bilo je tu izuzetno talentovanih ljudi koji su pored talenta za sviranje pokazali i svoje neverovatne vokalne sposobnosti. Jedna devojka je toliko bila talentovana da sam pomislio da se nalazim na nastupu Adel ili Selin Dion. Zanimljiv koncept koji mi je povratio neka moja sećanja iz detinjstva kada sam učio da sviram klavir. Nisam imao sluha, ali sam bio izuzetno uporan… Nisam završio osnovnu muzičku školu, ali nosim u srcu lepe uspomene.

 

 

Linc je grad čije ulice odišu umetnošću i nekom posebnom elegancijom. Turisti dolaze iz raznih krajeva Evrope i sveta da istraže ovaj dragulj na severu Austrije. Svako će poneti sa sobom neki deo priče o Lincu, gradu koji je nadahnuo mnoge poznate istorijske ličnosti i neke ličnosti koje su inspiracija u ovom 21. veku.

Ovaj grad mi je prosto “zapao” za srce, ne znam da li je to zbog izuzetne lepote i šarma ili zbog neposredne blizine Dunava ili pak prelepog letnjeg vremena koje sam uspeo da na trenutak uhvatim u ovom austrijskom gradiću. Nisam siguran, nemam konkretan odgovor! Možda je to neka kombinacija svega navedenog, ali to ću ostaviti vama da prosudite. Voleo bih da mi kažete vaše mišljenje o Lincu? Kako ste ga vi doživeli kroz moje priče? Pogotovo bih voleo da čujem mišljenja osoba koje su već imale priliku da posete ovaj grad. Jednostavno, uvek volim da čujem utiske drugih ljudi da bih znao koliko sam bio uspešan u predstavljanju ovog grada.

 

 

Linc je poznat i pod imenom “Grad mira”. Glavno Gradsko veće je 1986. godine proglasio glavni grad Gornje Austrije kao „Linc Grad Mira“. Cilj ove odredbe je bila isključivo podizanje društvene odgovornosti čija je bila glavna uloga održavanja mira. Uz proglašenje „Grada mira“ u oktobru 1986. godine, grad Linc je preuzeo obavezu da održava „čežnju za mirom i posvećenost mira ljudi u gradu i da tim putem se održava osnovni princip budućnosti lokalne politike i stabilnosti odnosa u zajednici“.

 

 

U razgovoru sa par ljudi koji su već četvrta ili peta generacija koja je odrasla u Lincu saznao sam par zanimljivih stvari o načinu života u lokalnoj zajednici grada Linca. Linz je sam po sebi inovativni centar Gornje Austrije i predstavlja grad novih mogućnosti.

Kvalitet života u svim sferama života i širok raspon usluga čine glavni grad Gornje Austrije traženim mestom za život. Trenutno je u Linzu preko 100.000 stanova na raspolaganju – ponuda stanova koja stalno raste. Primarni cilj je da se stvori za što više ljudi optimalno stambeno i životno okruženje po povoljnim cenama. Izuzetno se vodi računa o ljudima koje žive sa minimalnim primanjima i njima je uvek obezbeđen osnovni paket socijalne pomoći svakog meseca.

 

 

Njihov zdrastveni sistem je vrlo uređen i svi troškovi zdrastvenih usluga su pokriveni u zavisnosti od zdrastvenog fonda koji izaberete: državni ili privatni. Sličan je kao zdrastveni sistem Nemačke, ali je malo fleksibilniji i ima više pogodnosti. Bilo mi je zabavno da razgovaram sa ljudima koji žive i rade u ovom gradu i kada su čuli da sam bloger koji će predstaviti Linc na svom blogu hteli su da odgovore na sva pitanja. Bilo mi je drago što sam imao priliku da upoznam divne ljude koji su pokazali da je Linc grad otvorenog srca. Stvarno jedno predivno iskustvo, koje ću zasigurno pamtiti dugo, dugo.

 

 

Umalo da propustimo avion zbog moje pričljivosti, hvala Bogu da uvek imam neku odgovornu osobu pored sebe pošto bih ja mogao slušati priče satima. Sunce je polako zalazilo, a  i naša poseta u ovom zanimljivom gradiću se završila. Bilo je to jedno kratko, ali slatko putovanje. Linc će uvek imati posebno mesto u mom srcu i iskreno se nadam da ću se uskoro vratiti da nastavim svoju započetu blogersku avanturu.

 

 

Na kraju smo morali malo i da potrčimo inače bi propustili naš prevoz za aerodrom! Moj fotograf je našao pravi trenutak da napravi savršenu poslednju fotografiju sa ovog putovanja… Ne volim rastanke, teško mi je da se oprostim od nekog grada, ali sam rekao “Ćao dragi moj Lincu, vidimo se mi opet uskoro!”. Tim rečima sam se oprostio i ušao u automobil. Vožnja do aerodroma je bila mnogo kraća nego kada smo dolazili u grad. Valjda je bio preveliki umor prisutan i vreme mi je prosto proletelo.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post, možete pročitati ovde.

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Linca na predivnom iskustvu i hotelu Schwärzer Bar na gostoprimstvu. Bilo je to putovanje za pamćenje i nadam se da sam vam dočarao ovu malu austrijsku avanturu na najbolji mogući način. Nekada su reči suvišne, zato ću vam reći da pogledate zadnju fotografiju u ovom postu i moj osmeh će vam reći sve one reči hvale koje nisam stigao da napišem u postovima.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i Schwarzer Bär Hotela u Lincu.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

 

SHARE THIS POST

Priča iz Ciriha: Moja definicija hedonizma

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu. Danas vas vodim u Cirih, rajski grad gde caruje čist hedonizam. Putovanja su tu da obogate naš život i da pored razonode upoznate svet i neke nove kulture. Švajcarska je najbolji primer gde imamo priliku da na relativno malom prostoru spoznamo razlike između najpoznatijih jezika sveta kao što su nemački, italijanski i francuski. Svaki kanton u Švajcarskoj je jedinstven, svaki od njih poseduje neku posebnu draž koja ga izdvaja od ostalih.

Ja sam imao priliku da ovog leta posetim društveno-politički i ekonomski centar nemackog kantona u Švajcarskoj – Cirih. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim na nesebičnoj podršci mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Ciriha. Bilo je to zanimljivo putovanje i prisetio sam se nekih uspomena iz detinjstva koje me vežu za ovaj grad.

 

 

Kada pomislimo na Cirih, prva asocijacija je Ciriško jezero i beli labudovi koje se sunčaju na travi. Naravno, neki od nas pomisle i na one lepe vile koje se nalaze na obali jezera, ali to je za neki naš prosečni balkanski džep blago rečeno nedostižno. Ostaje nam samo da uživamo u lepoti jezera kao posetioci grada. Sa druge strane nikad se ne zna, ja sam od onih ljudi koji veruju u snove i nemoguće pa se posle ne iznenadim ako se neka stvar o kojoj sam dugo maštao jednostavno ostvari.

To je pozitivna stvar kod nas večitih sanjara, ne gubimo nadu i zbog toga nikad ne padamo u depresiju i očaj zbog neispunjenja snova već nastavljamo dalje da verujemo u čuda.

 

 

Kada bih imao priliku da živim u ovom gradu, siguran sam da bih svako jutro pre posla uživao u jutarnjem suncu i hranjenju labudova. Kao što sam rekao u nekom od prethodnih postova, postoji neka posebna veza između vode i mene iako na moju žalost ne znam da plivam.

 

 

Staze koje okružuju jezero su veoma sređene tako da možete nesmetano da uživate u lepoti jezera i da se ne brinete da li će vas “zakačiti” neki biciklista. Posebnu draž daju kamene klupe koje se nalaze uz samo jezero i imate osećaj da ćete svakog trenutka ući u jezero. Koliko je zastrašujuće, toliko i adrenalin uradi svoje pa samo uzbuđenje raste. Ceo taj doživljaj pojačavaju zanimljivi kristalno beli labudovi i predivno cveće i bilje koje se nalazi uz samo jezero što čini ovo jezero pravom oazom.

 

 

Proveo sam dobrih dva sata u šetnji oko samog jezera, bio sam relaksiran i opušten valjda je to zbog uticaja vode na moj um. Dok pišem ovaj post i gledam ove slike prisećam se onog mirisa vode koji opušta sva čula. Znam da sam se previše zadržao, zato sam naterao sebe da krenem dalje Cirih me zove treba otkriti sve lepote grada.

 

 

Dok sam se polako vraćao u samo srce grada, primećujem ljude na biciklima koji užurbano okreću pedale svojih dvotočkaša ne bi li na vreme stigli na posao. To je ta organizovanost o kojoj stalno slušamo! Siguran sam da ste negde čuli izraz: “Tačan si k’o švajcarski sat!”. Ljudi koji su prolazili pred mene na biciklima u odelima su me podsetili na značenje tog izraza i sa blagim osmehom na licu nastavio sam svoje istraživanje grada.

 

 

Polako ulazim u jezgro grada, glavna ulica, izlozi koji te prosto prizivaju da baciš pogled na najnovije kolekcije svetskih dizajner i  brendova koji prosto zrače luksuzom, ali kao što sam malopre napisao naš prosečan balkanski džep nije dosrastao toj misiji pa nam ostaje da sa osmehom na licu ispratimo u izlogu najnovije trendove.

 

 

Prema nekim istraživanjima ulica Banhöfstrasse je jedna od najlepših i ujedno i najskupljih ulica u svetu. Cirih je manji grad i ako posmatramo grad kao celinu ova ulica je dugačka i prelepa, zbog arhitekture zgrada koje krase ovu ulicu luksuza. Pošto sam se umorio od šetnje, seo sam ispred jedne prodavnice, uzeo kroasan koji sam kupio u prodavnici i posmatrao ljude oko sebe.

Prosečna žena u Švajcarskoj zastane pored izloga, duboko uzdahne i trepne par puta dok se oprašta sa preskupom Hermes torbom u izlogu. Izgleda da ni tamo ne teče med i mleko kako nam mediji predstavljaju. Sa manjom dozom tuge u očima, žene nastavljaju svojim putem i užurbanim korakom žure da uhvate tramvaj da ne zakasne na posao.

Sa druge strane imamo žene koje su vrlo doterane, sređene, imaju na sebi aktuelne prepoznatljive simbole luksuza, luksuzna tašna, lepe cipele, parfem koji se oseća bar dvesta metara niz ulicu i sa potpunim drugačijim smeškom posmatraju tu istu skupocenu torbu. Jedna gospođa je čak i imala u ruci i njen pogled je prosto govorio: “Kupujem sutra i u ovoj boji, neka se nađe!”. To je Cirih, grad kontrasta!

 

 

Pošto sam analizirao skoro sve prolaznike, požurio sam da završim sa jelom i da napravim što bolje slike jer kada “upekne” sunce slike nisu baš najbolje. Iskren da budem da sam hteo da se izgubim ne bih uspeo da pronađem ovaj simpatični trgić sa zanimljivim prodavničicama. Niz ulicu se nalazi ulica sa restoranima koja je slična našoj Skadarliji, jedino što nas razlikuje je cena. 🙂

 

 

Ljudi danas kada žele da Cirih porede sa nekim drugim evropskim gradom i dalje ne mogu da se odluče da li je Cirih švajcarska verzija Venecije ili švajcarska verzija Amsterdama. Istini za volju ni ja sam ne znam koje poređenje bi više odgovaralo ovom gradu, ali jedno je sigurno – ovaj grad živi na vodi! Uzane uličice, arhitektura, kaldrma, mostovi sve nekako podseća na nešto, a sa druge strane izgleda kao nešto sasvim novo i originalno.

 

 

 

Cirih je grad koji ima da ponudi dosta toga i grad u kome caruje hedonizam. Razne internacionalne kuhinje, gurmanski specijaliteti, zanimljive slatke poslastice i predivni pejzaži su dovoljni razlozi da posetite Cirih. Siguran sam da Cirih za svakog ima po nešto da ponudi.

 

 

Morao sam da se malo osvežim, kupio sam neki čokoladni sladoled na akciji i mogu vam reći da je bio odličan! 🙂 Pošto sam završio sa svojom poslasticom, malo se odmorio u hladu nastavio sam svoje “krstarenje” ovim švajcarskim gradom.

Šarm koji poseduje ovaj grad će svakog od vas privući i pokazati vam ono najlepše. Cirih je pravi svet u malom, ljudi sa naših prosota Cirih nazivaju “Juga u malom” zato se nemojte začuditi kada shvatite koliko ustvari ljudi ima sa naših prostora. Život tamo nije čist sjaj i raskoš, ali ljudi lepo i pristojno žive od svog rada.

 

 

Lutajući gradom naišao sam na crkvu svetog Petra koja ima toranj sa satom. Moja mene je mene uvek vodila drugim putem, još kad sam bio dete izgledalo je mnogo drugačije i veće.

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog specijalnog posta iz Švajcarske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na nekom drugom mestu.

 

Voleo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Ciriha na predivnom iskustvu. Kako vam se dopala moja današnja priča o Cirihu? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Ciriha.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Prođe još jedna godina…

Moda Outfit Post 9 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Septembar je možda najomraženiji mesec u godini jer ljudi se vraćaju sa odmora, a i đacima nije baš sreća naklonjena jer kreće nova školska godina. Nisam ni ja nešto posebno voleo taj period u životu, ali kada sve to prođe onda shvatite da je sve to bio najzabavniji period i da su sve te brige bile najslađe jer svet odraslih je mnogo drugačiji. Ja sam uvek imao jedan veoma dobar razlog da volim Septembar, sigurno se pitate zašto. Odgovor je jednostavan – rođendan! Uvek mi je taj polazak u školu mnogo lakši jer sam znao da ću naredni dan dobiti poklone i onda sve muke zaboravim.

 

 

E sad dolazimo do one druge teme godine… Da se razumemo, niko od nas ne voli da stari i siguran sam da svako od nas poželi da prosto ostane “zamrznut” u nekoj godini. Pre sam se stalno pitao zašto starije osobe kriju godine, a onda dođem i ja do 26-te godine i shvatim da je sve tako brzo prošlo. Danas sam baš razmišljao o nekim stvarima koje sam uspeo da ostvarim do sad.

Voleo bih da sutra napunim 22 godine, ali to je nemoguće. Mogu bar sebi da olakšam pa umesto svećica u obliku brojeva jednostavno stavim jednu malu “gomilicu” na tortu i možda će mi lakše pasti, osim ako ne izazovem požar. Ja sam to hteo da pokušam pre par dana kada je bio mojoj mami rođendan, ali kada smo shvatili koliko pakovanja treba da kupimo, rešili smo da je najbolje da kupimo manji kolač i jednu svećicu. Na kraju je sve prošlo odlično.

 

 

Ostalo je još par sati da sumiram svoje utiske, zažmurim i da poželim sebi sve najbolje. Svake godine imam iste želje, a to je sreća, zdravlje i da svoj kofer napunim uspomenama sa putovanja. Ova godina je bila puna avantura, uspeo sam u svoj “online” dnevnik da unesem ono najlepše što svet može da ponudi. Azija, Afrika, Evropa… Tri kontinenta koje sam uspeo da osvojim ove godine, ali moj nemirni duh želi da istraži više, da ode što dalje. Možda do sledećeg rođendan osvojim i ostale kontitente! “Sve je moguće onom koji veruje” je poznata Isusova izreka, koja mi je dosta pomogla.

 

 

Potrudiću se da sutra dočekam i ovu 26-tu godinu sa osmehom na licu i sa velikom nadom da će mi ona ujedno biti i najuspešnija godina do sada sa dosta novih dogodovština. Slike za ovaj post su napravljene u gradu koji je zasigurno obeležio ovu godinu u mom monotonom blogerskom životu – Milanu. Milano nije samo hladni i moderni grad u kojem vlada moda. Ima tu nešto mnogo više kada se prošetate tim ulicama, to nisu samo prodavnice to su prava umetnička dela samo je pitanje kako će to vaše oko prepoznati.

 

 

Italija je zemlja u kojoj hedonizam caruje na svom nevidljivom tronu, a sva vaša čula će imati samo jedan jedini zadatak, a to je da uživaju! To je avantura koju ne smete propustiti, priča koja će imati dosta nastavaka, lepih stvari za pamćenje. Rim, Milano, Venecija, Napulj… da li treba dalje da nabrajam? Lepo sam rekao priča sa više nastavaka! Zemlja kojoj ćete se uvek rado vraćati po još jednu dodatnu dozu uzbuđenja i avanturističkog adrenalina koji će učiniti da sav vaš umor od šetnje kaldrmom nestane. Da, to je Italija, to je mnogo više od one poznate etikete “Made in Italy”. Ja iskreni verujem da su najlepši snovi skrojeni u zemlji večite klasike gde reč “prolaznost” ne postoji u rečniku. Dosta je bilo pisanja, treba ispeglati stvari koje ću sutra obući da proslavim svoj dan sa mojim dragim Beogradom. Sutra imamo dogovoreni sastanak, koji ne smem propustiti!

 

 

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Moncler

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog mog rođendanskog posta iz Milana, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Austriji.

Kako se vama dopala ova moja šarena rođendanska kombinacija? Da li imate nešto da dodate na ovu temu godina i starenja? Da li se vi “plašite” starenja i kako se borite sa godinama? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Priča sa druge strane Dunava

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi, dobrodošli u novu avanturu! Danas nastavljamo našu avanturu kroz Linc. “Mali grad, velikih mogućnosti” to su reči koje mogu u kratkim crtama da opišu ovaj živopisni grad u Austriji. Grad koji je predstavnik nove multimedijalne umetnosti, a ujedno je 2009. godine bio proglašen za Evropsku prestonicu kulture. Linz se u proteklih 15 godina polako, ali sigurno razvijao i postao jedan od razvijenijih centara kulture u Evropi.

Pre nego što počnem sa današnjim postom voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Linca. Bilo je to jedno prelepo iskustvo, predivan letnji viked koji ću pamtiti dugo!

 

 

Linc je treći grad po veličini u Austriji koji predstavlja glavni društveno, politički i administrativni centar pokrajine Gornja Austrija. Beograd i Linc imaju nešto zajedničko, sigurno to nikada ne biste ni pomislili, ali oba grada se nalaze na lepom plavom Dunavu. Dunav kao i kod nas, protiče kraj samog srca grada i čini život zanimljivijim, ali o tome ćemo malo kasnije. 🙂

 

 

Pre nego što počnem sa nekim zanimljivostima koje su vezane za današnjicu ovog grada, siguran sam da biste voleli da saznate kako je ovaj grad nastao. Istoričari smatraju da su u praistoriji Kelti naselili prostor današnjeg grada i nazvali ga Lentos, nakon njih prostor su naselili stari Rimljani i grad je dobio novo ime – Lentija. Za vreme starih Rimljana Linc se prvi put pominje kao grad 799. godine, kada se Bavarska proširila na jug. Zbog svog geografskog položaja Linc je bio najznačajniji trgovinski centar za vreme vladavine cara Fridrika III. Nakon smrti cara, značaj grada opada u korist Beču. U ranom srednjem veku germanska plemena su naselila grad. Tada je grad dobio ime Linz (Linc), ime kakvo mi danas poznajemo.

 

 

Kako je Linc postao grad kulture? Linc se nakon Drugog svetskog rata počeo razvijati kao kulturni centar na pola puta između Beča i Salzburga. U prethodnih nekoliko godina, Linc je izgradio mnoge građevine koje su od izuzetnog kulturološkog značaja, kao što su moderni muzej Lentos i koncertna dvorana Brucknerhaus.

Donaulände je park uz Dunav u kojem se održavaju festivali i kulturne razna kulturna dešavanja (značajan je Ars Electronica Festival). Takođe u Lincu je otvoren i muzej moderne muzičke umetnosti – Ars Electronica Center.

U gradu postoji dvorac cara Fridrika III. i najstarija austrijska crkva sv. Martina. Značajna je neogotička crkva Svete Marije.

 

 

Linc je nekada bio poznat kao “Grad čelika”, zbog veoma jake nekadašnje metaloprerađivačke industrije, koja je pored tekstilne bila vrlo razvijena u ovom austrijskom gradiću. Danas su to potisnuli različiti kulturni programi i razvijeni rečni turizam na Dunavu. Slika o ovom gradu je promenjena i kao što sam malopre pomenuo 2009. godine zajedno sa Vilniusom postaje Evropska prestonica kulture.

 

 

Linc je grad koji treba doživeti! Meni se najviše dopao kako se grad razvio i ujedno razvio je nove mogućnosti kao što su plovidbe Dunavom. Život kraj reke ume da bude vrlo zanimljiv i takođe je bitno održavati okolinu, kao što to rade u Evropi. Primetio sam da boja Dunava nije ista u Lincu i Beogradu. Siguran sam da i sami znate odgovor na ovo pitanje. Otpad koji se gomila na obalama reka u Srbiji je potrebno što pre ukloniti, ali i to je samo trenutno rešenje. Najbitnije je da nama kao stanovnicima zemlje Srbije prosto uđe u glavu da ako svoju okolinu održavamo čistom, život će svima mnogo biti lakši. Konzerve, flaše i ostali otpad koji pluta Dunavom i Savom nije lepa slika koju možemo poslati svetu, zato bismo trebali što pre da se preispitamo i da počnemo od sebe samih.

 

 

Grad je mali i lepo organizovan, ako kojim slučajem ne možete da obilazite grad peške na raspolaganju su vam odlični tramvaji, postoje par linija. Mi smo se malo zabavljali i tek nakon par vožnji smo shvatili da Linz i nije baš tako mali grad kako se na prvi pogled može nekome učiniti. Cene u poređenju sa drugim gradovima Evrope su u istom rangu. Eventualno neke životne namernice su skuplje u Lincu nego u Berlinu na primer. To je neko moje merilo standarda života u Evropi, pošto provodim dosta vremena u nemačkoj prestonici.

 

 

Pošto smo mi bili u prilici da provedemo vikend u Lincu, obavezno sam posetio pijacu koja se održava na glavnom gradskom trgu. To je jedan pravi mali raj za osobe koje žele da kupe sebi neku zanimljivu sitnicu. Na pijaci možete pronaći svašta naš narod u žargonu kaže: “od igle do lokomotive”, a ja ću reći na ovoj zanimljivoj pijaci možete pronaći zanimljive knjige, krpice i svilene persijske tepihe… Sve to vikendom može se pronaći u samom srcu grada. Ako imate priliku da posetite ovaj grad vikendom zabeležite subotu i spremite se za gužvu! 🙂

 

 

Ako ste već stigli u Linc, nemojte da zaboravite da posetite Mariendom (Nova Katedrala). Nova Katedrala je najveća katedrala na prostoru Austrije i arhitektura je zadivljujuća. Možete da sednete i da nesmetano uživate u lepoti ovog prostora. Jedno veče smo bili u prilici da slušamo koncert ispred crkve, bili su zanimljivi izvođači. Nikad ne bih rekao da može da bude tako zanimljiva muzika na crkvenom muzičkom festivalu. Linc je grad koji slavi različitost i gde je sve moguće. U narednom postu vam otkrivam još neka zanimljiva mesta u Lincu koje morate posetiti.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u ovom zanimljivom austrijskom gradiću. Ko nije stigao da pročita moj prvi post, možete pročitati ovde.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik

Avanture Putovanja 3 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu avanturu? Došlo je vreme da pakujemo svoje online kofere i da posetimo jednu od najpoznatijih gradova kulture u Evropi. Nije daleko, nalazi se u Austriji u zemlji u kojoj su Srbi pronašli svoje mesto pod suncem. U redu, još jednom da priupitam! Da li smo spremni za Salzburg?! Verujem da ste nestrpljivi da saznate nešto više o ovom šarmantnom austrijskom gradiću.

Na samom početku želim da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Salzburga na saradnji. Ovo putovanje je stvarno bilo neverovatno, putovanje koje je proširilo moje vidike. Hvala od srca!

 

 

Salzburg je četvrti po veličini grad u Austriji. Grad koji je domaćin svih većih kulturnih dešavanja kako u Austriji, tako i u Evropi. Zanimljiva činjenica je da u samom jezgru grada živi 3000 ljudi dok sa okolnim delovima grad Salzburg broji skoro 160.000 stanovnika. Bez obzira na broj stanovnika i površinu Salzburg je grad koji svake godine privlači sve veći broj ljubitelja prave umetnosti i kulturnih dešavanja. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post o Salzburgu možete ga pročitati na ovom LINKU.

 

 

Arhitektura grada je prosto očaravajuća. Vekovi ne mogu da unište tu lepotu, te detalje koji krase ulične fontane u kojima je uživao i poznati muzički genije Volfgang Amadeus Mocart… To je jednostavno grad koji ne možete opisati u kratkim crtama, tu su potrebni pravi eseji da bi se na pravi način opisala ta iskonska lepota kojom ovaj grad neprestano zrači.

 

 

Kao bloger koji je proputovao veliki deo Evrope i sveta, kada upoznajem grad u kome se nalazim najbitnije je da grad ima dušu, onda je sve mnogo lakše. Sigurno se pitate o čemu ja sad to pričam, kako grad može da ima dušu?! Verujte mi da može, svaki grad ima neku svoju priču samo je pitanje da li će neko imati malo više vremena da je sasluša. Grad isto čine njegovi žitelji, stanovnici grada koji su glavni predstavnici tog grada.

U Salzburgu sam imao priliku da upoznam ljude koji su 4. ili 5. generacija koja je rođena u Salzburgu. Oni su vrlo ponosni što potiču iz Salzburga i na svoju dugu tradiciju i specifičnu narodnu nošnju. Ne znam koliko ste upoznati sa njihovim običajima i njihovom tradicionalnom nošnjom, ali Austrija ima različite vrste narodne nošnje u svakom delu zemlje. Većinom je to kožna garderoba, kožne pantalone i kožna košulja za muškarce i kožne suknje i kožne haljine za žene.

 

 

Ti odevni komadi nisu jeftini i kada pričamo o tom delu njihove kulture veoma je bitno da napomenem da je veoma bitno da ti komadi su već dugo u porodici i da se kod njih ceni sama starost tih predmeta, što su kožne pantalone starije, nasleđene od nekog pretka to je vrednost veća. Nakon par godina, ta garderoba menja boju i po tome se najvernije prepoznaje prava vrednost nasleđa.

Neki ljudi verno prate i neguju taj način života, pa na posao idu obučeni u njihovu narodnu nošnju ili obavljaju svoje dnevne aktivnosti. Neki ljudi vole da kombinuju tradicionalno i moderno, pa sam primetio jednu gospođu sa kožnom haljinom, modernim cipelama, korpom od pruća i modernim naočarima za sunce da je krenula na subotnju pijacu. Ona je meni bila toliko simpatična, čak sam je zamolio da je slikam i objasnio sam da sam ja pisac/bloger i da pišem o Salzburgu i da bih voleo da je slikam za blog, ali je ona kulturno odbila i ispričala mi par zanimljivih stvari o njihovoj kulturi.

 

 

Pokazala mi je 3 radnje u Salzburgu koje prodaju te odevne komade i ispričala mi je kako je tu haljinu nasledila od svoje bake koja je pobegla u njoj sa venčanja, nakon što se “izvukla” iz venčanice. Toliko smo joj bili simpatični da je insistirala da nas vodi na čaj i na čuvenu štrudlu od maka i skoro sat vremena smo pričali o svakodnevnom životu u Salzburgu. Na moje pitanje, da li bi se preselila možda u Beč samo je uzdahnula i rekla: “Možda ako poludim i srušim kuću odem da živim u Beč, tamo je veoma bučno ni sami ljudi ne mogu da čuju sopstvene misli u takvoj gužvi!”. Naravno, nakon što je saznala da sam ja iz Srbije ona je rekla da su njene tri najbolje prijateljice sa kojima se zna više od 20 godina, takođe iz Srbije… Imala je samo reči hvale za ljude iz naše zemlje.

 

 

Nakon razgovora sa ovom simpatičnom gospođom, moj fotograf i ja smo nastavili sa našom avanturom. Lutali smo neko vreme gradom dok nismo došli do jedne zgrade na kojoj je bio nacrtan znak elektronske žičare, bili smo sigurni da je pogled sa okolnog brda fantastičan pa smo iskoristili pogodnosti specijalne Salzburg kartice za turiste uz koju su određene atrakcije potpuno besplatne. Vožnja žičarom inače košta oko 15 evra, ali kao što sam napomenuo u prethodnoj rečenici uz specijalnu Salzburg karticu jedna povratna vožnja žičarom je besplatna. Ko bude u prilici da poseti ovaj predivan grad, trebao bi da iskoristi mnoštvo pogodnosti ove kartice.

 

 

Salzburšku karticu (Salzburg Card) možete kupiti za period od 24, 48 ili 72 sata u zavisnosti koliko planirate da ostanete u ovom gradu. Pogodnosti ove kartice su izuzetne i određene znamenitosti kao što su:

DomQuartier (muzej umetnostnosti), žičara koju smo mi koristili do tvrđave, Mocartovu rodnu kuću (preciznije – stran) gde je proveo svoje prve godine života, kao i njegovu kuću gde je posle živeo pre odlaska u Beč. Takođe možete posetiti muzej moderne umetnosti Rupertinum, Hellbrunn palatu, Zološki vrt koji se nalazi u sklopu Hellbrunn palate i mnoge druge znamenitosti možete posetiti potpuno besplatno jedanput, dok javni prevoz možete koristiti u onom periodu za koji ste kupili karticu: 24, 48 ili 72 sata potpuno besplatno. Za određene atrakcije imate poseban popust i listu možete pronaći na linku.

Na kraju kada saberete i oduzmete sve pogodnosti koje ova kartica pruža shvatićete koliko ustvari ova kartica znači i da se isplati njena kupovina jer pojedinačna cena ulaznica za neke od znamenitosti nije ispod 10 evra. Na primer Mocartova rodna kuća, cena ulaznice je 15 evra, žičara je 15 evra, ulaznica za muzej DomQuartier je između 10 i 15 evra. Za cenu prevoza iskreno nisam siguran, ali siguran sam da jedna vožnja nije ispod 1 – 1,50 evra, a uz ovu karticu imate besplatno korišćenje prevoza tako da možete posetiti i McArthur Outlet centar. Do outleta možete stići javnim prevozom i veoma lako se stiže. Outlet ima veoma bogatu ponudu i siguran sam da ćete pronaći brendove koje volite.

 

 

Salzburg je izuzetan grad, jedan pravi mali dragulj Austrije koji bi trebali posetiti. Grad koji ima bogatu istoriju i priče o legendama koje će vas oduševiti. Grad je idealan za osobe koje traže destinaciju za miran odmor, uživanje u umetnosti, dobroj hrani i ne zaboravite čuvene Mocart kugle jer taj slatkiš je poznat svuda u svetu, ali u Salzburgu postoji poslastičarnica koja pravi ovu poslasticu po originalnom receptu.

 

 

Hteo bih da iskoristim priliku da se zahvalim Sheraton Grand Salzburg Hotelu na gostoprimstvu. Osoblje je bilo divno, devojke sa recepcije su uvek tu bile da mi pomognu, hrana izuzetna. Pošto ja uvek pamtim destinacije i hotele po poslasticama, Sheraton Grand Salzburg ću pamtiti po šljivama punjene orasima i prelivene čokoladom koje su me uvek čekale na jastuku kada se mrtav umoran vratim u sobu nakon napornog dana. Moj osmeh na slici ispod to i potvrđuje! 🙂

 

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog prvog posta iz Salzburga, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Austriju. Vodim vas u Linc, mali grad nove ere, centar nove vrste elektronske umetnosti. Siguran sam da će vam se dopasti! 🙂

Kako vam se dopala moja priča o Salzburgu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Salzburga i Sheraton Grand Salzburg hotela koji pripada lancu hotela Marriott International. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7 Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana

Avanture Putovanja 9 Comments

Zdravo pustolovi moji, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi svi dobro i da ste pronašli način da savladate vrućine. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak avanture u Maroku. Danas nastavljam priču o Esauiri, zanimljivom i vedrom ribarskom gradiću na obali Atlanskog okeana. Da li ste spremni za novu avanuturu? Ako je vaš odgovor DA! ovo je pravi način da se oprostimo od ovog pretoplog Jula i da se osvežimo uz ovo plavetnilo poznatije pod imenom Esauira.

 

 

Ko je imao prilike da pročita moj prethodni post – LINK, sigurno je pročitao pričicu o ovom zanimljivom gradu. Nije problem ponoviću. 🙂

Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću sigurno pamtiti dugo!

 

 

Ovaj “Plavi” grad svake godine svojom neobičnom lepotom i istorijom privlači svake godine sve veći broj turista. Mi smo proveli par dana u ovom gradu i moram da priznam da sam zavoleo Maroko zbog ljudi i njihovih zanimljivih priča. Ne samo to, već i njihova srdačnost. Većina ljudi, prodavci na ulicama, ribari kada su čuli da smo došli na poziv Turističke organizacije Kraljevine Maroko, odmah su ponudili da pomognu na bilo kakav način, da probamo njihove proizvode. Da sam prihvatio sve one koji su mi nudili svoje proizvode ja stvarno ne znam kako bih se ja vratio za Srbiju. Taj broj kofera bi nadmašio sva očekivanja, ali hvala Bogu uspeo sam da im objasnim da ja nemam mesta da te stvari ponesem i ostavio ih da vode svoje male zanimljive prodavnice na otvorenom.

 

 

 

Nisam mogao da odbijem dve osobe. Prvi je bio jedan stariji iskusni ribar koji nam je dao ribu, to je veliki dar. Zahvaljujuću Saulovom znanju francuskog jezika pored poklona saznali smo i par zanimljivih stvari o ribolovu i ponešto o istoriji Esauire. Druga osoba je bila jedna baka koja je prodavala čajeve koja nas je primetila u glavnoj ulici dok smo slikali, upitala nas je šta radimo i da li smo raspoloženi za čaj. Naravno opet je Saul bio prevodilac jer ja razumem francuski jezik, sećam se nešto malo što sam učio u detinjstvu, ali to naravno nije dovoljno. Nakon par šoljica čaja i dobre priče nastavili smo istraživanje ovog marokanskog grada.

 

 

Zidine ovog grada su neverovatne, kriju neke zanimljive priče koje samo čekaju strpljive pustolove, željne avanture da ih do kraja “saslušaju”. Malo je reći da je pogred sa glavnog zida božanstven, dobro jeste da je tu najveći udar vetra i da posle sam 3 sata pokušavao da dođem k sebi, ali je definitivno vredelo.

 

 

 

Pogled neprocenjive vrednosti, koji prosto treba osetiti. Zvuk okeana koji prolazi kroz glinene vaze je magičan, neobična melodija, jedna prava simfonija. Nakon šetnje smo odlučili da se vratimo u hotel i da napunimo svoje “baterije”. Nakon dobrog odmora, kao što možete videti osmeh se vratio na moje lice. Hteo bih da se zahvalim Sofitel Mogador hotelu na gostoprimstvu i što su bili tu da odgovore na svako moje dosadno pitanje. Naravno, ljudi su shvatili ozbiljno moju ljubav prema pici pa su mi napravili specijalnu Marokansku Srećnu picu! Sreća, sreća, radost! Iskustvo koje se pamti!

 

 

Odmorne i vesele nakon dobre klope naši vodiči su odlučili da nas odvedu ponovo u grad, ali na jedan zanimljiv muzički festival. Gnaoua Svetski Muzički festival predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i dalje nastavljaju da istražuju neke nve muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

 

 

Kada sam dobio poziv za ovo magično putovanje u Maroko i da ću imati priliku da prisustvujem jednom takvom događaju gde caruje ona prava i čista umetnost, gde nisu umešani ostali elementi koji inače mogu da pokvare lepotu umetnosti, kao što to nekad čini politika. Moram priznati da inače nisam neki poznavalac muzičkih pravaca, ali sam hteo da otkrijem nešto novo i da čujem te egzotične zvuke, jer sam ja to u svojoj glavi zamišljao na jedan sasvim drugačiji način.

Gnaoua muzički festival je definitivno promenio mišljenje i  razrešio sve moje nedoumice koje su bile vezane za ovu vrstu muzike. Maroko je zemlja koja je ostala verna tradiciji, ali sa dolaskom novog doba oni su prosto sa osmehom na licu i otvorenog srca prihvatili novitete i sad to uspešno “mešaju” sa svojom tradicionalnom kulturom i verovanjima.

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

 

Ovi neobični zvuci su mi ulepšali moje dve večeri koje sam proveo u ovom neobičnom gradu u Maroku. Ja inače imam poteškoća sa nesanicom kada sam na putu, ali priznajem da ovog puta to nije bio slučaj i da sam se lepo naspavao. Konačno da na nekom putovanju nemam one tamne kolutove ispod očiju, koji zabrinjavaju osobe oko vas pa vas svi pitaju po nekoliko puta da li ste dobro. U Maroku sam imao i lep ten, dobar san i u jednom od hotela sam imao fenomenalnu kremu za lice, zamislite kada sam pitao na recepciji koja je krema u pitanju, a kao odgovor sam dobio zalihe za dobrooo mazanje. Arganovo ulje izgleda stvarno pomaže, nisu priče za malu decu! 😀

 

 

Poslednji dan u Esauiri je protekao fantastično, nakon ukusnog doručka Saul i ja smo odlučili da se oprostimo od ovog grada kako dolikuje i da iskoristimo jutarnje sunce, fotografi inače uvek predlažu da se najbolje slike prave između 7 i 9 sati ujutru, ako govorimo o letnjem periodu i posle 5 sati popodne. Ko nije znao, neka pokuša legenda kaže da su tada senke na pravom mestu i da fotografije budu najbolje. Eto još nešto da korisno naučite u ovim mojim postovima! 🙂

 

 

Dušu ovog grada čine mali sokaci koje možete primetiti iz glavnih ulica, tu se može videti onaj pravi svakodnevni život u Maroku. Meni je ovaj vedri sokak dao inspiraciju i ova gospođa nas zamolila da objavimo slike gde se ne vidi njen lik jer nam je bila zanimljiva njena nošnja. Bila je to jedna divna baka koja je htela da nam pomogne i pozirala nam je par minuta i Saul je čak izradio u obližnjoj prodavnici jednu sliku da ona ima za uspomenu. Mislim da su suze radosnice bile najbolji pokazatelj da joj se slika dopala.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. Ja se ovde odjavljujem i ostavljam vas da uživate u ovom egzotičnom raju.

Kako se vama dopao ovaj plavi raj na obali Atlanskog okeana? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, organizatora Gnaoua Muzičkog festivala i Sofitel Essaouira Mogador hotela. Hotel pripada lancu Accor Hotela. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauire

Moda Outfit Post 5 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu priču iz dalekog Maroka? Danas ću vam predstaviti drugi grad koji sam posetio u ovoj predivnoj zemlji. Dobro došli u Esauiru! Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Na početku ovog posta želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću pamtiti!

 

 

Put od Marakeša do ovog primorskog mesta je bilo vrlo zanimljivo za mene… Samo ću reći “Drvo koza” u sledećem postu ćete imati priliku da vidite kako to zaista izgleda. Zaista je očaravajuće kada posle peska i pustinje odjednom ugledate Atlanski okean. Pejzaž za pamćenje! Možda smo Saul i ja bili malo umorni od puta, ali nam je bilo potrebno dvadesetak minuta da se “resetujemo” i spremimo za novu avanturu. Kada sam ugledao to jutarnje sunce, prosto sam morao da se presvučem, znao sam da ću sigurno napraviti nove slike za modni post.

 

 

Fasade su u plavim klasičnim primorskim tonovima i sreo sam dosta četvoronožnih prijatelja i ljubitelja ribe – mačke. Mačke uživaju u ovom mestu velike privilegije. Žitelji ovog grada prosto obožavaju životinje, pa čak i svaki ulični prodavac ima svoju mačku koja mu pravi društvo, pa čak i na visokim temperaturama. To su prava prijateljstva!

 

 

Uspeo sam da uskladim svoju odevnu kombinaciju sa primorskim duhom ovog marokanskog grada. Kao što vidite čak sam prošetao i pijacom koja je bila zatvorena jer smo isuviše rano došli i krenuli sa svojim aktivnostima. Osmeh je najbolji način da se započne novi dan, ne škodi ni na prazan stomak! 🙂

 

 

Esauira (Esaura) je neobičan grad, ulice su slične i imao sam osećaj da se vrtim u krug dok nisam opet iskoristio svoju sposobnost snalaženja u prostoru pa sam uz malu pomoć mačaka koje su pravile društvo svojim vlasnicima, uličnim prodavcima na ulici uspeo da uživam u ulicama ovog neobičnog grada.

 

 

Čovek kojeg vidite pored mene je bio naš vodič tog dana u Esauiri, on je ovde rođen pa nam je čak i pokazao ulicu u kojoj je rođen i ispričao jednu kratku priču u svom detinjstvu i kako izgleda odrastanje u Esauri. Vrlo zanimljiva priča, malo neobična za nas iz Evrope, ali vrlo poučna. Pošto je tog dana bila odlučujuća utakmica za reprezentaciju Argentine na Svetskom prvenstvu, pa su mislili da naš vodič navija za Argentinu. Marokanci su inače vrlo komunikativan i veseo narod, svako će izdvojiti par minuta da popriča sa vama na ulici (pod uslovom da znate francuski ili da naiđete na osobu koja zna engleski).

 

 

Ovo je ulica u kojoj je odrastao naš vodič, pokazivao mi je gde su se nalazile prostorije gde su njihove majke i bake spremale hleb pošto nisu imali kuhinje u svojim malim stanovima. Imali su posebne prostorije gde su mesili i pekli hleb, a posebne prostorije za pranje veša. Svako je imao svoj termin i to su svi uvek poštovali. Zajedno u jednom komšiluku su živele jevrejske i muslimanske porodice i vera im nije smetala da imaju dobre odnose.

 

 

Nakon obilaska grada, bili smo u prilici da posetimo okolne vinograde. Bilo je vrlo zanimljivo i mali Marko je konačno nešto više naučio o vinu. Ako je osmeh malo kriv, oprostite mi pala je čaša vina, a ja nisam navikao da pijem! 😀 Iskoristio sam priliku i slikao modne detalje u ovom divnom ambijentu.

 

 

Moram priznati da sam uživao i hteo bih da se zahvalim VAL D’ARGAN vinariji na gostoprimstvu i da sam saznao dosta novih i korisnih stvari o proizvodnji vina, koje ću sa vama podeliti u narednom postu. Verujte mi da ćete se iznenaditi!

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Dolce & Gabbana

Ranac: Louis Vuitton

Mokasine: Tod’s for Ferrari 

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

Fotoaparati: Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Esauiru.

Kako se vama dopao ova moja letnja kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, vinarije VAL D’ARGAN i kompanije Tod’s Group S.p.A. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

 

SHARE THIS POST

Šri Lanka: Vreme je za čaj!

Avanture Putovanja 3 Comments

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za još jednu avanturu. Danas nastavljam da vam pišem svoje utiske sa Šri Lanke i ovo će ujedno biti i poslednji post iz ove serije postova sa ovog putovanja. Ako kojim slučajem niste pročitali prethodne postove, Šri Lanka: Biser Indijskog okeana – LINK i Šri Lanka: Znakovi pored puta – LINK. Ovim putem bih želeo da vam se zahvalim za nesebičnu podršku i predivne komentare koje mi šaljete na društvenim mrežama i putem mejlova. HVALA!

 

 

U mojim prethodnim postovima ste imali priliku da pročitate dosta zanimljivih stvari o ovom predivnom rajskom ostrvu. Saznali ste nešto novo i po čemu je to Šri Lanka prepoznatljiva u svetu. Da li ste znali da se Šri Lanka nalazi na listi zemalja pet najvećih izvoznika čaja u svetu? Niste znali? Ni ja to nisam znao dok nisam čuo priču naših vodiča na plantaži čaja.

 

 

Vreme u ovom delu Šri Lanke je uvek maglovito i temperatura je drastično niža nego u drugim delovima ostrva. Vlažnost i hladnije vreme prija listovima čaja, ali meni koji sam došao sa sunčanih trideset i kusur stepeni nije odgovarala baš ova temperatura, ali hvala Bogu pa sam poslušao mamu i za svaki slučaj poneo jaknu. Samo ću reći: “Hvala mama!”, majke znaju najbolje!

 

 

Naučio sam dosta toga o čaju, čak smo i malo brali listove čaja. Bilo je zabavno, pokazali su nam na koji način se pravilno beru listovi čaja i ubacujemo u korpe koje su nam dali da nosimo na svojim leđima.

 

 

Saznali smo koje sve vrste čajeva uzgajaju na ovoj plantaži, malo radili (kao što vidite više smo se slikali) i vreme nam je proletelo, proveli smo 2 sata u polju a da to nismo ni osetili. Na slici iznad vidite moju koleginicu Rakel koja je došla sa Filipina da upozna ove lepote Šri Lanke.

 

 

 

Nakon rada u polju, naši domaćini su nas odveli u fabriku gde se dalje suši i prerađuju listovi čaja pa sve do finalnog proizvoda – čaj na meru ili u filter kesicama.

 

 

Ovo što vidite na traci je moja dika i ponos. To su listovi koje sam ubrao, nisam loš ako uzmemo u obzir činjenicu da mi je to bio prvi put u polju ali ovo ne bi bilo dovoljno da napuni jednu filter kesicu čaja… (Tako su mi rekli!)

 

 

Fabrika u kojoj se proizvodi čaj na prvi pogled izgleda dosta staro i moja prva pomisao je bila da oni sve rade ručno. Prevario sam se! Izgled ume da vara i fabrika je opremljena novom tehnologijom koja pomaže radnicima da uvećaju svoju produktivnost.

 

 

Plate na Šri Lanki nisu sjajne, nekada i oni nisu zadovoljni. Oni su srećni što imaju posao jer je tamo teško pronaći posao još kada ste starija osoba, kao i svugde u svetu šanse za zapošljavanje su manje. Poslodavci su korektni prema starijim osobama imaju određene povlastice u radu puput kraćeg radnog vremena i duže pauze. Starije osobe vole da rade i u većini slučajeva su bolji radnici i za kraći vremenski periodu u toku radnog vremena obave znatno više posla nego mlađe osobe.

 

 

Miris koji nas je zatekao u fabrici čaja je neverovatna, prirodan miris kao neki najlepši parfem. Jedino je malo veći problem sa vlagom i dodatnom toplotom jer je u fabrici skoro 40 stepeni zbog određenih procesa koji se moraju izvršiti prilikom obrade i sušenja listova čaja. Kao i svaki posao i ovaj ima neke svoje prednosti i mane.

 

 

Ova gospođa radi na sektoru finalne obrade čaja, treći i poslednji proces obrade listova čaja. Šta je to fermentacija čaja? To je proces obrade listova čaja gde se vrši hemijski proces pretvaranja netopljivih molekula iz listova čaja u topljive i probavljive. Ako bi se kojim slučajem “preskočio” ovaj proces, čaj bi bio vrlo zasićen i ne ukusan.

 

 

Nakon što smo završili obilazak plantaže i fabrike čaja, oprostili smo se sa našim domaćinima i blogerska družina je krenula u nove radne pobede. Pejzaž koji smo imali prilike da vidimo tokom puta je bio neverovatan. Prosto smo morali da stanemo i da zabeležimo ovaj momenat. Vodiči su razumeli našu opčinjenost pa su nas odveli na ručak u obližnji restoran. Promenili su plan zbog nas i zbog toga smo im veoma zahvalni.

 

 

Pošto je put bio poprilično dug, skoro 6 sati kasno u noć smo stigli u Kendi. Lepo sam se odmorio i ustao ranije od ostalih da bih imao prilike da uživam u pogledu. Dobro jutro Kendi!

 

 

Domaćini u hotelu su počeli sa pripremom specijalnog doručka čim su me videli da se “vrtim” okolo i slikam pa sam ih tajno slikao, nije loše ispala ova slika. Ovo je prava slika Šri Lanke, pravi egzotični tropski raj.

 

 

Doručak, prvi deo! Ovo je bio prvi deo mog doručka, prvo što mi je zapalo za oko je zanimljiva dekoracija i bogatstvo boja. Hteo bih da se zahvalim mojim domaćinima iz Mahaweli Reach hotela na predivnom iskustvu i na toploj dobrodošlici.

 

 

Toplo vreme, sunce, bazen, dobra hrana šta više poželeti od života! Ja sam sve vreme na ovom putovanju bio kao malo dete u prodavnici slatkiša. Hvala Bogu nisam poneo sa sobom i višak kilograma, a opet sam uživao u raznim egzotičnim slanim i slatkim đakonijama u ovom raju! Za kraj bih voleo da se zahvalim Turističkoj organizaciji Šri Lanke na ovom predivnom iskustvu. Hvala vam od srca!

Dragi moji došli smo i do kraja ovog trećeg, a ujedno i poslednjeg posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj tropski raj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Republike Šri Lanke i hotela Mahaweli Reach. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.
SHARE THIS POST