Posts tagged Sony

Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Došli smo i do kraja Decembra, brojimo dane do čuvene Novogodišnje noći s nadom da će nam nova godina doneti dosta lepih stvari i trenutaka za pamćenje. Iskoristio bih ovu priliku da svi mojim čitaocima, hrišćanskim vernicima koji poštuju novi Gregorijanski kalendar čestitam najveći i najradosniji praznik Božić i nadam se da će današnji dan – Badnji dan proslaviti sa svojim porodicama.

Božić je praznik koji nas uči posebni vrednostima, gde je duhovno unapređenje i da se na prvo mesto stavi čovek, a ne stvari. Praznici nas uče da je ovo idealno vreme za praštanje, početak nekih novih lepih stvari i da se okupimo i pomognemo jedni drugima.

Pošto su Božićni i Novogodišnji praznici vreme darivanja, ja sam odlučio da vam poklonim – znanje. Izreka „znanje je moć“ je toliko puta izrečena i ponovljena da ponekad tačno možemo predvideti u kojim će situacijama ljudi iskoristiti. Čovek uči dok je živ, čovek koliko zna, toliko i vredi ipak smo mi društveno-socijalna bića koja su radoznala i svako od nas ima volju i želju da proširi svoja znanja u određenim oblastima.

U mom prethodnom postu imali ste prilike da se upoznate sa prestonicom najmanje države u Jugoistočnoj Aziji, Narodne Republike Laos – Vijentijanom. Upoznali smo se sa kulturom i običajima, ali i usput saznali razlog moje posete ovoj dalekoj i neobičnoj zemlji. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Ministarstvu za Kulturu, Informisanje i Turizam Narodne Republike Laos i avio kompaniji Qatar Airways na ovom izuzetnom iskustvu.

Prošli put smo započeli priču o “Velikoj Stupi” i “Boun That Luang” Festivalu. Boun Pha That Luang je najznačajniji verski događaj u Vijentijanu, kao i u celoj Narodnoj Republici Laos. Održava se tri do sedam dana tokom punog meseca svakog 12. lunarnog meseca (novembar, ali ponekad je to i kraj oktobra).

Festival započinje raznobojnom povorkom vernika uz voštane sveće i “kupa” od cveća (Phasat Pheung), koja otvara festival veče pre zvaničnog početka u Vat Simeuang (Wat Si Muang) budističkom hramu. Povorka se nastavlja narednog popodneva od Vat Simeuang hrama do Pha That Luang (Velike Stupe). Ljudi nose cveće, sveće, tamjan i voštane dvorce ukrašene cvećem i novčanicama.

„Voštani zamkovi“ nisu zaista zamkovi, već visoka ukrašeno žuto „drveće“, sa voštanim laticama, dodatno ukrašene zlatnim papirima i novčanicama.

Ljudi se tokom trajanja ovog verskog događaja trude da nose najbolju odeću koju imaju za ovu povorku, a tu je i poznata parada muškaraca i žena obučenih u različite Lao nošnju sa raznobojnim etno motivima, koji plešu i sviraju tradicionalnu muziku i pesme dok se približavaju Velikoj Stupi.

“Dvorci od voska” predstavljaju sastavni deo načina života Lao naroda već dugi niz godina, a donošenje jednog od njih u Veliku Stupu tokom That Luang festivala, duhovno može doprineti popravljanju stanja duha i tela.

Kao što sam napomenuo u prethodnom postu tokom That Luang Festivala monasi i vernici iz celog Laosa okupljaju se da proslave ovaj praznik sa trodnevnom verskom ceremonijom, praćenom celonedeljnim svečanostima, kako tokom dana, tako i tokom noći.

Svakog jutra (posebno poslednjeg dana festivala, kada su i nastale ove fotografije koje vidite u ovom postu) velika masa ljudi se okuplja u zoru ipsred That Luang – “Velike Stupe” da daju milostinju stotinama monaha koji dolaze ovde iz cele zemlje i da se odaju počast Velikoj Stupi. Popodne je rezervisano za okupljanje na esplanadi za tradicionalnu igru Ti Khee-a, koja se igra loptom i dugačkim zakrivljenim štapom, podsećajući na igru hokeja.

Kako se Festival bliži periodu punog meseca, tako će se ljudi iz celog Laosa okupiti oko That Luang stupe na poslednjoj povorci sveća. To je zaista neverovatan događaj, slike povorke ćete videti malo kasnije u ovom postu.

Mnogi pripadnici Lao naroda koji inače žive u inostranstvu vraćaju se da posete svoje porodice u Laosu tokom perioda festivala That Luang. Takođe bih preporučio svima koji planiraju da posete zemlju da dođu u ovo doba godine. Za one koje zanima laoška kultura, dobra je prilika da upoznaju njihovu kulturu posmatrajući verske obrede i sprovođenje nekih običaja. Vreme je takođe lepo i toplo, a Vijentijan je u ovo vreme živahniji.

Ovaj praznik svake godine okuplja sve generacije od onih najmlađih kojima je sve interesantno da pipnu, malo starijih tinejdžera koji su došli sa svojim prijateljima, do onih zrelijih generacija koji već godinama unazad sa velikom radošću u srcu dočekuju ovaj veliki budistički praznik.

Tokom ovog celog puta meni je samo na umu bila vremenska razlika od +6 časova i stalno sam razmišljao šta rade moji. Konkretno ovog poslednjeg dana festivala sam razmišljao: “svaka čast ovim ljudima kada mogu da ustanu u tri, četiri sata ujutru i da se paradno spreme za praznik!”. Vi ne možete da shvatite njihovu posvećenost, predanost i požrtvovanost kada je u pitanju That Luang praznik. Tih 7 dana se faktički i ne spava jer praznik traje program je koncipiran na osnovu 24/7 sistema.

Tokom rituala davanja milostinje unutar hrama i na izlazu, svi mirno sede na prostirkama za zemlji i slušaju molitve. Neki ljudi sipaju vodu na zemlju i traže od Ngama Thorani (ženske boginje Zemlje) da kaže duhovima svojih rođaka da dođu i prime njihove poklone, dok drugi puštaju ptice iz kaveza da bi dobili “veće zasluge”. Svi pokušavaju da uđu u Veliku Stupu kada je formalni deo ceremonije završen kako bi monasima poklonili milostinju, zapalili sveće i tamjan i mole se za sreću.

Poslednji dan je rezervisan za tradicionalni izlet, kada ljudi jedu kuvanu piletinu, pirinač i rezance u krugu prijatelja i porodice.

Ja sam uspeo uz malu pomoć tima iz Ministarstva Kulture, informisanja i turizma da uđem u Veliku Stupu malo pre ostalih da bih mogao da vam prikažem neke običaje koji lokalno stanovništvo praktikuje tokom That Luang festivala. Usput sam i ja učestvovao u davanju priloga i poklona.

Kada uđete u Veliku Stupu, tu možete pronaći monahe višeg reda kojima možete dati svoje poklone i priloge. Ako se pitate da li postoji neki redosled davanja i ko ima prednost od monaha u uzimanju poklona i priloga to ne postoji, sve je individualno i zavisi od dobre volje lokalnog stanovništva.

Možda malu prednost imaju mladi monasi, učenici, početnici koji su veoma simpatični i zbog svoje odluke da tako mladi stupe u monaške redove hrama ubrajaju simpatije ljudi. Postoji pravilo da najmlađi članovi hrama moraju navršiti devet godina života da bi imali pravo da krenu u budističku školu i da postanu Budini monasi.

Pošto je jako teško ući u Veliku Stupu u ranim jutarnjim časovima, oni odabrani koji uspeju da uđu osećaju veliki ponos i trude se da na miru ispoštuju običaje koje im religija nalaže. Jedan od običaja je šetnja koja se sastoji od 3 kruga za sreću i zdravlje. Pošto sam imao priliku da sedim u dvorištu velike stupe do popodnevnih časova imao sam utisak da viđam sve iste ljude, međutim oni se smenjuju i dolaze novi koji žele da naprave svojih tri kruga za bolje sutra.

Pošto sam visok skoro dva metra nije me teško bilo uočiti sa ovom crvenom jaknom, pa su mi mnogi ljudi prilazili sa molbom da se slikamo. Na kraju sam samo čučnuo i ljudi su sa radošću dolazili da se slikaju sa mnom.

Lao narod, bez obzira na godine su veliki ljubitelji društvenih mreža, pa kada su čuli da sam bloger koji je došao iz Evrope da promoviše Laos vest se brzo pročula pa je bilo dosta ljudi koji su želeli da se slikaju sa mnom. To mi je bilo vrlo simpatično i neobično pa sam se potrudio da skoro svim zainteresovanim ljudima izađem u susret i izdvojim vremena za slikanje.

Došlo je vreme za ručak i mali predah, pa smo rešili da odemo do restorana i nakon toga da se ja malo odmorim. Posle par sati smo se ponovo vratili do Velike Stupe kako bismo prisustvovali svečanoj ceremoniji zatvaranja That Luang Festivala uz povorku monaha i ritualom sa svećama.

Sama ceremonija zatvaranja That Luang festivala ima svečani ton. Lokalno stanovništvo nosi specijalne bukete sa cvećem i svećama sa kojima ulaze u “povorku svetlosti”. Povorku predvodi red monaha i oni obilaze nekoliko krugova oko Velike Stupe. Naravno, poslednji dan postoji i prateći muzički program i posebne igre koje su organizovane u sklopu festivala.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotelima  gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećem budističkom prazniku That Luang? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Laosu i dokazujemo mit zašto ljudi Laos nazivaju “zemljom 1000 slonova”.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Vijentijana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Ne znam da li je i vas iznenadilo ovo neobično “prolećno” vreme u sred Decembra meseca. Nadam se da će se klimatski uslovi uravnotežiti jer mislim da ovo nije prirodno. Možda prija našem organizmu, ali ovakve promene mogu samo značiti da dolazi do ubrzanog procesa globalnog zagrevanja, a to nije dobar znak.

Ja bih da mi pređemo na temu mog današnjeg posta i da vam konačno i zvanično “pošaljem” i moje prvo pismo iz Laosa! Pre par meseci kada sam dobio poziv da posetim ovu najmanju zemlju u Jugoistočnoj Aziji bio sam oduševljen činjenicom da ću upoznati jednu sasvim drugačiju kulturu i religiju koja nama iz Evrope nije tako bliska – Budizam. Tim iz odeljenja za marketing promociju Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos me je pozvao da posetim njihovu zemlju i da osetim čari i lepota dalekog Istoka.

Tokom naše konverzacije sam saznao da sam ja prvi bloger u svetu koji će imati priliku da u saradnji sa Ministarstvom i njihovim lokalnim partnerima posetim Narodnu Republiku Laos. Naravno, nakog nekog vremena u ovaj projekat se uključila i svetska avio kompanija Qatar Airways koji su omogućili da mali Marko pođe put Istoka. Iskoritio bih ovu priliku da se zahvalim svima koji su učestvovali u realizaciji ovog projekta: Ministarstvu Turizma Narodne Republike Laos, avio kompaniji Qatar Airways, kao i ostalim lokalnim partnerima koje ću spomenuti u narednim postovima.

Cilj ovog putovanja je upoznavanje Narodne Republike Laos kroz prizme kulture i religije. Laos je socijalistička država i jedina zemlja na jugoistoku Azije koja nema izlaz na okean. Smešten u srcu Indokineskog poluostrva i graniči s Mijanmarom (Burmom) i Kinom na severozapadu, Vijetnamom na istoku, Kambodžom na jugoistoku i Tajlandom sa zapadne i jugozapadne strane.

Vijentijan je glavni i najveći grad Laosa, na obali reke Mekong blizu granice s Tajlandom. Vijentijan je postao prestonica 1573. godine zbog straha od burmske invazije, ali je kasnije opljačkan i potpuno srušen 1827. godine od strane Sijamke (Tajlanda). Vijentijan je bio administrativni glavni grad tokom francuske kolonijalne vladavine, a zbog ekonomskog rasta u novije vreme, sada je ekonomsko središte Laosa. Grad je ima nešto manje od milion stanovnika.

Vijentijan je poznat kao dom najznačajnijeg nacionalnog spomenika u Laosu: That Luang, koji je poznati simbol Laosa i ikona budizma. Ovde se mogu pronaći i drugi značajni budistički hramovi, kao što je Haw Phra Kaew, u kojem je ranije bio smešten Smaragdni Buda.

Ime grada potiče od Pali, liturgijskog jezika Teravada budizma. Iako je izvorno značenje imena grada „grad sandalovine“ (sandalovina -moćno drevno drvo), kako pokazuju drevni natpisi iz Laosa (pisani piktogramski, za razliku od modernog Lao jezika, koji je napisan fonetski), u savremenom Lao jeziku, značenje imena grada Vijentijan je dvosmisleno. Mnogi, ako ne i većina ljudi iz Laosa, tvrde da naziv grada znači “grad meseca”, dok mnogi takođe tačno tvrde da naziv grada znači “grad sandalovine”, jer su reči napisane slično i izgovara se identično kao u modernom Lao jeziku.

Većina akademskih i istorijskih izvora iz Laosa zapravo podržavaju ovu tvrdnju, pojačanu gradskim tajlandskim i kmerskim imenima, a oba zadržavaju etimološki pravopis, što ukazuje na postojanost tačnog značenja „grada sandalovine“.

Na slici iznad imate priliku da vidite najveću svetinju u budističkom svetu –Pha That Luang („Velika Stupa“) je velika budistička stupa obložena pravim zlatom i nalazi se u samom srcu grada. Od njenog nastanka, pretpostavlja se da je nastala u 3. veku, stupa je pretrpela nekoliko bitnih rekonstrukcija, najvećim delom tridesetih godina prošlog veka, zbog stranih invazija kolinijalnih sila na ovom području. That Luang se smatra najvažnijim nacionalnim spomenikom u Laosu i nacionalnim simbolom.

Arhitektura ove svetkovine utiče na laošku kulturu i identitet i tako je postala simbol laoškog nacionalizma. Stupa se danas sastoji od tri nivoa, od kojih svaki prikazuje deo budističke doktrine. Prvi nivo je 67 metara sa 226 stopa (68 metara); drugi je 47 metara dužine 157 stopa; a treći nivo iznosi 98 stopa (29 metara) duž svake strane. Od nivoa zemlje do vrha, Pha That Luang je visok 44 metra. Samo je vrh stupe prekriven pravim zlatom, ostatak stupe obojen je zlatnom bojom. Područje oko Pha That Luang sada je zvanično zatvoreno da bi se sprečio saobraćaj.

Koji je osnovni razlog moje posete Laosu? Na poziv Ministarstva kulture, informisanja i Turizma Narodne Republike Laos došao sam da prisustvujem proslavi najvećeg budističkog praznika – “Boun That Luang” najvećeg verskog praznika koji se održava u Vijentijanu u trajanju od tri tokom perioda punog meseca, svakog 12. lunarnog meseca – Novembar.

Monasi i vernici iz celog Laosa okupljaju se da proslave ovaj praznik sa trodnevnom verskom ceremonijom, praćenom celonedeljnim svečanostima, kako tokom dana, tako i tokom noći. Povorka vernika počinje u Vat Si Muang u centru grada i nastavlja se kod stupe That Luang kako bi monasima prinosili svoje poklone (“ponude”) kako bi sakupili dovoljno zasluga za ponovno rođenje i bolji život.

Verski deo ovog praznika podrazumeva da vernici, noseći tamjan i sveće kao prilog, kruže oko That Luang stupe tri puta u čast Bude. Folk i ostale popularne muzičke trupe i dramske predstave doprinose značaju ovog festivala.

U narednom postu ću vam detaljnije objasniti neke od običaja koje Lao narod poštuje tokom ovog praznika. Izuzetno je zanimljivo i potpuno drugačije nego što mi to na Balkanu i Evropi radimo. To je jedan od osnovnih razloga zašto obožavam moj posao. Uvek sam u prilici da upoznam neke nove i neobične kulture i na taj način imam priliku da proširim svoje znanja o određenim kulturama i religijama.

Mentalitet Lao naroda je dosta sličan našem, izuzetno su gostoljubivi i prema gostu se ponašaju kao prema članu svoje porodice. Njihova kultura je drugačije, kao i način oblačenja. Na slici iznad imate priliku da vidite kako izgleda jedna mlada devojka koja sa svojim suprugom ide na proslavu That Luang festivala.

Izuzetno su brižni i voljni su da pomognu turistima. Meni je ispala mala količina novca u silnoj gužvi i jedno dete je trčalo za mnom par metara da mi donese novac.

Tokom moje posete Vijentijanu išao sam na That Luang festival u više navrata u različita doba dana tako da sam imao kompletan uvid u način održavanja kulturnog programa za vreme festivala. Naravno, za vreme mojih pauza za odmor uživao sam u pogledu sa terase moje hotelske sobe koja je imala izuzetan pogled na reku Mekong.

Naravno tim iz Ministarstva Turizma se potrudio da mi organizuje razgledanje njihovih najpoznatijih budističkih hramova, što ćete imati prilike da vidite na slikama koje slede. Da li možete da zamislite koliko budističkih hramova može da ima jedna od najmanjih zemalja u Jugoistočnoj Aziji, kao što je to Laos? Imajte u vidu da ova zemlja ima nešto manje od 4 miliona stanovnika…

U Laosu postoji više stotina hramova koji odaju počast Budi i monasima i monahinjama. Ova sjajna mesta su dovoljan razlog da dođete i posetite Laos. U šali kažu da su jedina zemlja na svetu koja imaju toliko hramova, da svaki dan u godini mogu da posvete nekom od mnogobrojnih hramova.

Jedan od najpoznatijih budističkih hramova u Vijentijanu je Wat Si Saket. Hram je izgrađen 1818. godine po nalogu kralja Anouvong-a (Sethathirath V.) Si je izveden iz sanskrtske titule časti Šri, prefiksirane na ime Wat Saket u Bangkoku, a preimenovao ga je savremenik Anouvong-a, kralj Rama I.

Wat Si Saket je izgrađen u siamskom stilu budističke arhitekture, sa okolnom terasom i ukrašenim petokrojnim krovom, umesto u klasičnom laoškom stilu. To je možda i ostalo na sigurnom, budući da su Siamske vojske koje su opustošile Vijentijan nakon pobune Anouvonga 1827. godine, taj objekat koristile kao svoje sedište i smeštaj.

Smatra se da je ovaj hram najstariji hram koji i dalje postoji u Vijentijanu. Francuska kolonijalna vlada obnovila je Wat Si Saket 1924. godine i ponovo 1930. godine. Wat Si Saket hram sadrži zid klaustra sa više od 2.000 keramičkih, srebrnih, zlatnih i drvenih Budinih slika. U sklopu ovog kompleksa se nalazi i muzej.

U ovom hramu ima preko 10 000 skulptura Bude različitih veličina i stilova. Hram takođe ima divnu arhitekturu i raspored, sa istorijom koja potiče iz 1818. godine. Većina tih statua su napravljene između 16. i 18. veka. Takođe možete pronaći drveno korito u obliku zmije koje se koristi tokom proslave Laoške Nove godine (možete videti na slici iznad).

Ako se odlučite kojim slučajem da posetite hram tokom ranih jutarnjih časova, sigurno ćete naići na mnoge lokalne meštane koji se mole, daju svoj prilog (“ponudu” za zaslugu) i nude monasima hranu. O tome ću vam nešto detaljnije pisati u narednim postovima koje sam vam pripremio.

Mene je oduševila arhitektura ovog hrama, prvenstveno zato što sam po prvi put došao u kontakt sa kulturom dalekog Istoka i to je nešto sasvim drugačije od gledanja neke emisije. Ovo putovanje mi je omogućilo da saznam nešto novo o Budizmu kao jednoj od najvećih svetskih religija i da osetim kako izgleda živeti u Laosu.

Nedaleko od ovog hrama, nalazi se još jedan budistički hram Haw Phra Kaew. Hram je sagrađen 1565. godine za potrebe čuvanja Smaragdnog Bude, ovaj hram je više puta obnavljan. Haw Phra Kaew hram sagrađen je 1565–1566. godine, po nalogu kralja Setthathirath-a, nakon što je prestonicu preselio iz Luang Prabang-a u Vijentijan. Hram je izgrađen na temeljima kraljevske palate kako bi se smestila figura Smaragdnog Bude, koju je Setthathirath doneo iz Čijang Maja, tada glavnog grada Lanne, u Luang Prabang.

Hram je korišten kao Setthathirathovo lično mesto bogosluženja, i zbog toga u ovom hramu nije bilo rezidencijalnih monaha za razliku od drugih hramova u Laosu. Smaragdni Buda ostao je u hramu više od 200 godina, ali 1779. godine Vijentijan je osvojen od strane siamskog generala Chao Phraia Chakri (koji je osnovao trenutnu Tajlandsku dinastiju Chakri), figura je odneta u Thonburi, a hram uništen.

Figura Bude se trenutno nalazi u Wat Phra Kaevu u Bangkoku i smatra se blagom Tajlanda. Hram je 1816. godine obnovio kralj Anouvong, a umesto izgubljenog Smaragdnog Bude, odlučili su da izrade novu figuru Bude. Međutim, hram je opet uništen 1828. godine, kada se kralj Anouvong pobunio protiv Sijama u pokušaju da ponovo zadobije potpunu nezavisnost, a Vijentijan je sravnjen sa zemljom.

Hram je ponovno obnovljen uz pomoć Francuza između 1936. i 1942. godine tokom kolonijalnog perioda Francuske Indokine. Preostali ostaci temelja starog hrama bili su korišteni kao osnova za obnovu; iako su pratili plan nacrta izgradnje starog hrama, obnovljeni hram podseća više na ubosot ili sim u Bangkoku iz 19. veka. Nekoliko decenija, 1970-ih godina hram je pretvoren iz mesta bogosluženja u muzej. Vlada Narodne Republike Laos je obnovila ovaj hram 1993. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva kulture, informisanja i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotelima  gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Vijentijanu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Vijentijanu i That Luang festivalu gde ćete saznati više o kulturi i običajima Lao naroda.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Vijentijana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez Crown Plaza Vientiane i Landmark Mekong Riverside hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Luna park na brežuljcima Tbilisija…

Moda Outfit Post 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, kako ste mi danas? Ostalo je malo vremena do kraja ove godine, da li ste napravili neke planove za Novogodišnju noć? Ja iskreno još nisam jer kod mene je sve to nekako u poslednji čas. Kada sam bio mlađi ja sam se uvek trudio da se organizujem, ali se na kraju sve izmeni. Čovek kako stari nauči se pameti, pa nema tolikih “raskoraka” već je sve opuštenije i drugačije.

Ovaj mesec sam bio jednako aktivan kako sa putopisima, tako i sa modnim postovima, pa mi je zbog toga veoma drago jer nisam zapostavio svoju prvu veliku ljubav – modu.

Kada smo Bojana i ja čitali savete na internetu nismo pronašli u preporukama da treba da vidimo jedan zabavni luna park. Ipak na kraju zbog naših mnogobrojnih šetnji glavnom prestonicom Gruzije svaki dan smo primećivali jedan veliki točak koji se nalazi na brdu koje vam deluje jako blizu, ali mi nikako nismo znali kako da pitamo ljude na adekvatan način da stignemo i mi do tog “točka”.

Jedno jutro u hotelu, mi smo pokušavali da objasnimo ljudima na recepciji šta želimo da posetimo… U početku nas nisu razumeli dok jedna devojka koja je tek tu počela da radi pokazala nam svoj telefon i na ekranu je bio taj točak. Nakon toga na gruzijskom jeziku ona im je objasnila šta želimo da vidimo i oni su svi počeli da istražuju kako mogu da nam pomognu da stignemo do tamo. Srećom bio je jedan autobus koji je išao do tamo, ali su nas upozorili da je vožnja malo duga i da se na to pripremimo.

Bojana se dala u potragu za samoposlugom, pošto je trebalo nešto gricnuti… Realno devojka je mislila na prave životne stvari, dok sam ja se trudio da se snađem na mapi na gruzijskom jeziku. Pošto smo pokupovali pola prodavnice i imali smo hranu za 3 dana (bili slatkiši na akciji, razumite nas) bili smo spremni za pokret.

Posle sat vremena potrage sasvim slučajno smo našli autobus, pošto to nije bilo njegovo stajalište mi smo preklinjali vozača da nas pusti da uđemo, hvala Bogu čovek je bio divan i razuman pa nas je pustio da uđemo.

Za nepunih sat vremena mi smo se našli na našoj destinaciji – Mtatsminda Zabavni (luna) park. Pretpostavljam da je zbog perioda kada smo mi bili u poseti Tbilisiju nije bila prava turistička sezona park je bio pust. Nismo mogli da verujemo da jedno ovako neobično mesto koje je napravljeno da bude pravo mesto iz bajke na koje bi poželelo da dođe svako dete (i možda neka starija osoba koja je zalutala…) ovaj park je bio pust.

Na slici iznad iza mene možete videti razlog naše posete Mtatsminda zabavnom parku – čuveni točak. Taj dan je bio prelep, kao stvoren za šetnju, dovoljno toplo da možeš da se šetaš napolju sa kaputom ili debljim džemperom i da ti ne bude hladno. Ovaj put možemo da se zahvalimo suncu jer nas je ova prirodna svetlost baš poslužila i dobili smo inspiraciju za naše outfit postove.

Želeo bih samo da napomenem da je ulaz u Mtatsminda zabavni park besplatan i da se plaćaju samo vožnje i igre koje se nalaze unutar ovog zanimljivog kompleksa. Postoji i mali zološki vrt i sve se to nalazi na brdu sa kojeg se prostire najlepši pogled na Tbilisi.

Jesen je učinila svoju prirodnu magiju pa je drveće dobilo novu boju koja je u trendu ove sezone – nijanse zlatne/žućkaste boje. Priroda je uvek u trendu samo bismo trebali da se malo bolje osvrnemo oko sebe!

U ovom neobičnom parku proveli smo skoro 3 sata, vreme je tako proletelo da to nismo ni primetili. Ovo je idealno mesto ako želite da se zabavite, uživate u lepoti prirode i neverovatnom pogledu na Tbilisi.

Ovaj post je nažalost i poslednji post iz Gruzije i zaključno sa ovim petim člankom završavamo zvanično moju avanturu u Gruziji. Ovo putovanje ću pamtiti zaista dugo jer sam se proveo ludo i nezaboravno, prvo jer sam imao najbolje društvo, a to je moja Bojana Rmandić moja koleginica i saborac i imao sam priliku da vidim jednu sasvim neobičnu zemlju koja se samo zvanično nalazi na mapi Evrope, a kada kročite u Gruziju shvatate da Evropa ovde nikad nije ni bila.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja petog, a ujedno i poslednjeg posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Džemper: Givenchy

Pantalone: Cavalli Class

Patike: Loriblu

Fotoaparat: Sony Alpha 7r II; Objektiv: Sony G Master 24-70 MM

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj neobični luna park na brežuljcima Tbilisija? Iskreno se nadam da ćete i vi uskoro imate priliku da posetite Gruziju i obavezno mi javite vaše utiske! Mi se vidimo za par dana sa novim pričama i započinjemo avanturu u najmanjoj zemlji u Jugoistočnoj Aziji – Narodna Republika Laos. Jedva čekam da vam prikažem lepotu te daleke i predivne zemlje osmeha.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Čarolija Nedelje Mode u Tbilisiju…

Moda Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode dobro došli u novi post na Mr.M blogu. Danas kao što sam vam prošle nedelje obećao pišem više detalja o najvećem modnom događaju u Gruziji i Istočnom delu Evrope – Mercedes-Benz Nedelja Mode Tbilisi.

MB Nedelja Mode u Tbilisiju je vodeći modni događaj u Gruziji, koji nudi međunarodnu platformu za dizajnere iz regiona kako bi se povezali sa medijima i kupcima. Događaj sam po sebi povećava kako domaću svest o domaćoj modi tako i globalno prisustvo gruzijskog dizajna, istovremeno ističući kulturu i sofisticirani glamur koji učvršćuje Tbilisi kao prestonicu stila gde istok susreće zapad.

Kao najnoviji dodatak “Fondacije Societe Anonimousme” svom globalnom portfelju vodećih događaja i inicijativa, značajni resursi se ulažu u modnu budućnost Gruzije, putem svetskih faza, digitalnim i društvenim kampanjama i timom koga čine eminentni profesionalci u modnoj industriji.

Mercedes-Benz Nedelja Mode u Tbilisiju pruža platformu za maksimalno iskorišćavanje mogućnosti u modnoj industriji, kao i učvršćivanje odnosa u medijima. Promocija kreativnosti i inovacija oduvek je bila važna za kompaniju Mercedes-Benz. Kombinacija Mercedes-Benza i mode čini jedan savršeni sklad i ovaj vid saradnje auto industrije sa modnom je od izuzetnog značaja i to je delimično tajna njihovog globalnog uspeha.

Fokus modne posvećenosti Mercedes-Benza je da ponudi dizajnerima međunarodne platforme koje im omogućavaju da se predstave u najboljem mogućem svetlu širokim masama. Osnovni cilj je promovisati dizajnere i talentovane ljude i takođe promovisati Gruziju kroz umetnost i modu. Prikazati da pored bogate istorije i kulture, Gruzija ima što sta da ponudi sa modnog aspekta kako Evropi, tako i svetu.

Moram priznati da smo Bojana i ja bili zapanjeni dozom kreativnosti koju poseduju gruzijski kreatori, kao i njihovoj velikoj volji za saradnju. Pošto smo bili njihovi specijalni internacionalni gosti, imali smo priliku da upoznamo mnoga značajna imena iz sveta mode koja “kroje” modno nebo u Gruziji. Realizacija revija je na visokom nivou, može se uporediti sa revijama u Milanu, a dodatna doza kreativosti samih kreatora dokazuje da gruzijska moda će ubrzo zaseniti i neke poznate svetske modne kuće iz Evrope i sveta.

Na skoro svim revijama na Mercedes-Benz Nedelji Mode u Tbilisiju u prvom redu ste mogli videti editore poznatih modnih časopisa, čak sam imao prilike da vidim i neke svoje prijatelje iz Nemačke pa Bojana i ja nismo bili usamljeni, niti izgubljeni u svetu mode u dalekom Tbilisiju.

Kada dobijete poziv da posetite Nedelju Mode, to nije samo puko razgledanje manekenki koje nose komade koji su izradili određeni dizajneri, to je nešto mnogo više. Taj osećaj da imate priliku da zavirite u modni svet i da dobijete inspiraciju za neke sopstvene modne poduhvate u budućnosti može dosta da pomogne svakom influenseru. Mi, influenseri smo samo “vesnici” nekih novih modnih trendova, a to mi možemo samo dobiti inspiraciju na Nedeljama Mode ili uz pomoć modnih časopisa.

Ako ste se nekada zapitali kako izgleda jedan dan na Nedelji Mode sad imate priliku da čujete neke zanimljive detalje iz prve ruke. Svaka Nedelja Mode je poseban događaj i nije istina da su samo bitne samo one revije koje se održavaju u “modnim prestonicama”: Milano, Pariz, London ili Njujork.

Pošto sam do sada imao priliku da prisustvujem modnim dešavanjima u Berlinu, Moskvi, Valeti, Milanu, Parizu i Ljubljani kada sam dobio poziv da posetim Nedelju Mode u Tbilisiju odmah sam sebi rekao: “Marko, tamo je sigurno zanimljivo jer je Gruzija poznata po nekim specifičnim motivima koje se mogu videti na njihovoj tradicionalnoj nošnji pošto je to srce Kavkaza!”.

Kada ste na neki način uključeni u rad modne industrije, prvo i osnovno zlatno pravilo je da NE POSTOJE GRANICE U MODNOM SVETU. Modni svet je specifičan i to je igralište za “decu” koja poseduju malo više kreativnosti od ostale populacije i njih ne treba podcenjivati, već ih treba podržati dovoljna je samo malo vremena i dobre volje, ništa više!

Svaka Nedelja Mode nosi određenu vrednosti i svaka od njih ima nešto specifično što će vam ostati u sećanju, baš kao što je to slučaj kod mene gde sam na svakoj Nedelji Mode naučio ponešto novo što nisam pre znao.

Uvek imate priliku da upoznate nove ljude, sklopite neka nova poznanstva, sretnete ili poznata lica pa imate razlog da odete na kafu ili da pojedete nešto i da se lepo ispričate. Cilj ovakvih događaja je da se ljubi upoznaju, zabave i da iskoriste mogućnost da se usavrše u svom poslu i iskoriste neke potencijalne poslovne mogućnosti za saradnju.

Nikada ne znate koga možete sresti tamo, možda se dopadnete nekom modnom editoru koji će pohvaliti vaš stil i upitati vas čime se bavite. U većini slučajeva editori su poprilično zainteresovani za čuju vašu priču, pa čak iako ste influenser. Jedna editorka poznatog modnog časopisa koji radi u Italiji koja je inače sedela iza mene je htela da stupi sa mnom u kontakt pa je probala da me potapše po ramenu, ali pošto sam ja nešto razgovarao sa Bojanom nisam to primetio. Nakon dva, tri minuta ona je opet pokušala i izvinila se što me uznemirava, ali je samo želela da pohvali moju odevnu kombinaciju i zanimao je brend kaputa koji sam nosio tog dana.

Divno je kada imaš priliku da spojiš posao i zadovoljstvo kao što sam ja uradio sa modom i putovanjima. Možda je moj posao ponekad stresan, naravno kao i svi drugi poslovi na ovom svetu i kod nas influensera imamo neke svoje periode uspone i padova, ali moram priznati da je ovo posao koji mi je pomogao da pronađem sebe i da upoznam divne ljude koje inače ne bih imao prilike da upoznam.

Naš posao nije samo da slikamo i da pravimo selfije već imamo i određenu dozu odgovornosti (bar u mom slučaju) da predstavim destinaciju i događaje na najbolji mogući način kako zbog svojih čitalaca koji su navikli na moje reportaže sa raznih delova sveta, tako i zbog mene samog jer smatram da bih razočarao onog malog Marka koji čuči negde u dubini mog srca i neka svoja očekivanja, a to je nešto najgore što čovek može da uradi samom sebi.

Zato se uvek maksimalno trudim da svaki svoj post ispunim korisnim informacijama koje mogu značiti svim pustolovima i ljubiteljima mode koji bi voleli da saznaju nešto više, a to nemaju priliku da pročitaju na nekom drugom mestu. Ja se iskreno nadam da ste uživali u mom današnjem postu i da ste imali prilike da kroz ovih nekoliko slika vidite kako izgleda jedan običan dan na Nedelji Mode u očima jednog sasvim prosečnog dečka koji je imao sreću da se bavi jednim neobičnim poslom 21. veka – influenser.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja trećeg posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Nedelji Mode u Tbilisiju? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu avanturu u Tbilisiju i predstavljam vam jedan zanimljivi luna park gde sam napravio slike za svoj poslednji outfit post u Gruziji.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Jedna turistička šetnja kroz kulturu i istoriju starog Tbilisija…

Moda Outfit Post 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Decembar je mesec koji je inače poznat kao period kada ljudi sumiraju neke svoje utiske, sagledavaju činjenično stanje i postavljaju neke nove ciljeve za budućnost. Neko je ispunio svoja očekivanja, neko je nenadano “propustio” šanše, ali pošto je život jedina stvar koja nema reprizu, sve neuspehe oprostimo sebi i krenemo uzdignute glave napred.

Pre par dana sam imao dosta slobodnog vremena pa sam malo seo i “porazgovarao” sa samim sobom, eto nije to nekada loše uraditi. Stavio sam na papir sve dobre i loše stvari koje su mi se desile baš ove godine i neke iskorišćene i propuštene šanse… Mogu vam reći da je tas na mojoj životnoj vagi prevagnuo u korist dobrih stvari i svih onih iskorišćenih prilika tako da sam shvatio da nemam puno stvari za kojima treba da žalim.

Putovanja i posao su ispunili moju 2019. godinu i nadam se da će 2020. godina biti još uspešnija za sve nas, valjda smo toliko zaslužili! Upisao sam i dodatne master studije, nastavio da usavršavam sebe i nadam se da će me to odvesti u dobrom smeru jer sam vremenom naučio da verujem svom instiktu.

U prošlim postovima ste imali priliku da upoznate glavni grad Gruzije – Tbilisi i da vidite jednu moju elegantnu kombinaciju u kojoj sam istražio lepote modernog dela grada. Danas ću vam pokazati moj drugi, svakodnevni zimski outfit, možda je pomalo sportska elegancija, ali smatram da je moguće lepo i sređeno izgledati i na zimskim temperaturama.

Naš najbolji saveznik tokom zimskog perioda su perjane jakne. Kako se tehnologija izrade odevnih predmeta usavršala, odeća je postala sve lakša i kompaktnija za svakodnevnu upotrebu. Pre kada neko spomene zimsku jaknu, svi odmah pomisle na masivne, kabaste jakne kada uđete u prevoz zauzmete prostor za tri osobe. Danas je malo ta modna priča drugačija, jakne su postale izuzetno lagane i zbog naših dragih dama estetika je podignuta na značajno viši nivo.

Sećam se da je moja baka uvek govorila da je prava krznena bunda ili perjana jakna kvalitetna ako je teška, to znači da se na njoj baš radilo. Danas je kvalitet kada je jakna lagana kao pero, a izrazito topla i pogodna za sve zimske uslove. Tako je i sa mojom novom jaknom – parkom koju sam dobio od mojih prijatelja iz kompanije Paul & Shark.

Nove tehnologije proizvodnje Fill Power 700 i 900 modne kuće Paul & Shark pruža neverovatnu udobnost sa odličnim termičkim svojstvima koja omogućava da vam jakna pomogne da podnesete i najniže temperature. Snaga punjenja 700 i 900 označavaju izolacijsku snagu određujući njegov odnos težine i jačine punjenja: smatra se jednim od najboljih raspoloživih jakni na tržištu, zahvaljujući visokom stepenu toplotne izolacije u poređenju s njenom veličinom. Perje stvaraju “male džepove vazduha” koji stvaraju toplotnu barijeru, osiguravajući maksimalnu zaštitu.

Moram priznati da me je ohrabila toplota ove jakne pa me je ohrabrila da je skinem i za potrebe slikanja, to inače kaže Marko Tadić osoba koja se zakopča do grla, stavi kapu, šal i rukavice i pita za još neki dodatni sloj… Bilo je zanimljivo šetati kaldrmom starog dela Tbilisija i “kopati” po istoriji Gruzije. Moj avanturistički duh je procvetao kada smo se Bojana i ja popeli uz pomoć žičare na brdo Sololaki, gde se nalazi najpoznatiji simbol grada – “Majka Gruzije”. Pogled na grad sa ovog brda je izvanredan, nešto što bi očaralo svakog pustolova.

Za see one ljude koji planiraju putovanje u Tbilisi, mogu vam reći par stvari koje će vam biti dovoljne da se odlučite da par sati provedete u ovom divnom ambijentu gde preovladava jedan stari tradicionalni duh Tbilisija. Definitivno jedan od najlepših delova grada, čak i ako je pomalo turistički ali hej, sviđa mi se što turisti dodaju neku novu vrednost i živosti gradu da i ne spominjem dodatni prihod. Odlično mesto za šetnju gde možete videti dosta starih zgrada (bilo bi lepo kada bi gruzijske vlasti uvidele da se isplati obnova i održavanje ovog dela grada), prelepe ulice sa kaldrmom, „gradska“ brda sa žičarom do vrha.

Pretpostavljam da su dosta hostela, hotela i B&B-a takođe doprineli popularnosti ovog dela grada. Jedino što treba napomenuti je da su cene (ne uvek) mogu biti negde 25-100% veće nego u ostalim delovima grada.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja trećeg posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Jakna: Paul & Shark

Pantalone: Loro Piana

Polurolka: Loro Piana

Patike: Roberto Botticelli

Fotoaparat: Sony Alpha 7r II; Objektiv: Sony G Master 24-70 MM

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam prošetao ulicama starog grada u Tbilisiju. Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu avanturu u Tbilisiju i pišem vam nešto više o Nedelji Mode u Tbilisiju. 

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Veliko hvala mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana i kompanije Paul & Shark. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Jedan neobičan modni dan u Tbilisiju!

Moda Outfit Post 3 Comments

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog! Zvanično smo ušli u poslednji mesec ove 2019. godine i polako se spremamo za Novogodišnje i Božićne praznike! Nikako ne smemo da zaboravimo i Srpsku Novu Godinu tako da nam se period za slavlje produžava do prve polovine Januara 2020. godine. Iskreno se nadam da ćete ove praznike provesti na najbolji mogući način sa porodicom i prijateljima bez obzira da li se odlučite da provedete praznike u inostranstvu ili na nekim od brojnih planinskih odmarališta širom Srbije.

U prethodnom postu sam vam opisao glavni grad Gruzije – Tbilisi, koji je inače dobio epitet “Srce Kavkaza”. Danas ću vam ispričati kako je protekao jedan dan u Tbilisiju, ali na jedan malo drugačiji način.

Ne mogu da se požalim imali smo stvarno izuzetan hotel – Iota Hotel koji se nalazi u samom centru grada tako da smo bili u mogućnosti da otkrijemo sve lepote Tbilisija na najbolji mogući način. Moram priznati da je meni najgora moćna mora kada idem na Nedelje Mode i tada poneseš brdo garderobe pošto nisi uopšte siguran šta će na kraju obući pa poneseš sve stvari za koje misliš da će biti modni pogodak! Lepo je kada sve te stvari spakuješ u kofer, ali kada stigneš na željenu destinaciju moraš sve te stvari i da ISPEGLAŠ pošto nije u trendu da se ide “ižvakan”, bar ne još!

Bojana je bila impresionirana kako sam opsednut peglanjem stvari, a ja sam bio srećan jer je pegla bila savršenstvo bez manje pa sam sav posao radio po kratkom postupku…

Novi dan u Gruziji je obećavao pa smo Bojana i ja rešili da malo obiđemo grad i vidimo koje lepote ovaj zanimljivi gradić poseduje. Naravno, Bojana je bila veoma dobro raspoložena pa smo od ranog jutra počeli sa slikanjem.

Da li možete da verujete koliko sam bio pospan da nisam video boju čarapa, pa sam umesto onih koje sam spremio navukao neke sasvim druge čarape. To sam tek primetio taj dan kada smo se vratili u hotel i posle krenuo da sređujem slike. Dobro, šta da se radi… Pokušajte da zanemarite ovaj moj mali peh!

Možda se neko od vas seća ovog kaputa od prošle sezone kada sam ga nosio u Helsinkiju za potrebe promocije finske modne kuće Turo koja je napravila ovaj divni “širokog kroja” kaput od najfinije vune. Ja sam osoba koja čuva stvari i pažljivo ih smešta u svoj ormar. Eto, vidite da smo i mi blogeri kao i sav drugi normalni svet pa i mi ponovo nosimo neke svoje stare odevne komade.

Nepisano pravilo u našoj branši je “svaki komad slikaš jednom i to je to”, ali pošto je to faktički nemoguće (bar kod mene…) ja se trudim da prikažem ljudima što više kombinacija sa nekim istim kapitalnim odevnim komadom, kao što je u ovom slučaju ovaj kaput koji mi je uvek neiscrpna modna inspiracija.

Pored ovog kaputa imali ste priliku da vidite i ove naočare za sunce u jednom od postova iz letnje sezone na mom blogu. Obećao sam da se neću od njih razdvajati, ali ovaj put su imale sreće da su ostale u džepu od kofera jer sam zaboravio da ih izvadim iz istog kada sam se vratio iz Egipta.

Priznajem da sam se malkice obradovao kada sam ih video i Bojana mi je odmah rekla da ih ponesem i da odlično stoje uz ovu odevnu kombinaciju, poslušao sam je ipak žene imaju istančan ukus kada je u pitanju moda.

Ceo dan nam je bio ispunjen dobrom zabavom i naučili smo dosta zanimljivih stvari o Gruziji, koje sam sa vama podelio u prethodnom postu. Posetili smo Muzej Gruzijske Likovne Umetnosti, crkve i Operu. Nakon obilaska centralne ulice, nastavili smo na revije na Nedelji Mode u Tbilisiju gde smo bili njihovi dragi gosti.

Kakve su cene u Gruziji? Ako posmatramo iz ugla jednog prosečnog srpskog turiste ili iz našeg regiona mogu vam reći da je sve značajno jeftinije nego u Srbiji. Evo, na primer cena karte za prevoz je 0.50 larija, a to je nekih 18-20 dinara. Da dobro ste pročitali cena karte za prevoz u jednom smeru je 20 dinara.

Cene namernica u samoposlugama su takođe drastično niže nego kod nas. Sećam se da smo Bojana i ja uzeli par kifli, sokove, čokolade, slatkiše, gumene bombone i par suhomesnatih proizvoda i još neke stvari i platili smo oko 5 evra, što je zapanjujuće! Njihov životni standard je sličan našem, ali su njihove cene prilagođene njihovim primanjima nije nesrazmerno kao što je to slučaj kod nas u Srbiji gde je nemoguće preživeti od prosečne plate.

Na internetu sam negde pročitao kako se u Tbilisiju naplaćuje ulazak u određene crkve što je jedna velika laž. Gruzini su izuzetno religiozan narod i veoma su ponosni na svoju istoriju. Zbog određenih patnji koje su pretrpeli okrenuli su se građenju bogomolja. U Gruziji je skoro 85% stanovništva pravoslavno, tako da su im i crkve dosta slične našim.

Smatram da su u arhitektonskom smislu crkve u Tbilisiju uređenije i da su neki određeni detalji učinili da sve to izgleda potpunije.

Kada pričamo o cenama ulaznica muzeja, malo su jeftinije ulaznice nego u drugim delovima Evrope. Jedino što je malo skuplje je sam prevoz do Gruzije jer ne postoje direktni letovi, pa samim tim plaćate veću cenu karte.

Gruzini su zaista bili fantastični domaćini i proveli smo neverovatnih 6 dana u Gruziji koje su zaista na nas ostavili izuzetan utisak. Za kraj bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su bili tako divni pa sam imao priliku da ulicama Tbilisija šetam u njihovim preudobnim patikama, što je meni obično teško.

Moja stopala su izuzetno osetljiva i lako “zaradim” žuljeve na putovanjima zbog dugog hodanja u neudobnoj obući. Pored ovih divnih patika od njih sam dobio rolku i pantalone pa možete videti kako je sve to u jednoj divnoj modnoj harmoniji.

OUTFIT

Kaput: TURO

Pantalone: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Naočare: Givenchy poklon dragih prijatelja iz Edel Optics-a

Patike: Loro Piana

Fotoaparat: Sony Alpha 7r II; Objektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja drugog posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija koju sam poneo na otvaranju Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu avanturu u Tbilisiju i pišem vam nešto više o Nedelji Mode u Tbilisiju.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Veliko hvala mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana i kompanije Edel Optics. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Tbilisi, nova raskrsnica Istoka i Zapada…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Posle peskovite avanture u dalekoj Africi, mali Marko je nastavio svoj put ka raskrsnici Istoka i Zapada. Gruzija, zemlja koja je blago “uglavljena” na mapi Evrope, ali kada tamo odete shvatite da tamo Evropa nikad nije ni kročila. Na ovom putovanju sam imao malo drugačije društvo moju drugaricu Bojanu Rmandić, koja za sebe kaže da je sociolog koja je pronašla sreću u zanimanju 21. veka – influensera.

Bojana i ja smo čist dokaz da prava prijateljstva na Instagramu mogu postojati i da prostorne barijere ne oredstavljaju problem da ponekad odemo na neke zanimljive destinacije uz pomoć našeg zajedničkog prijatelja kompanije Turkish Airlines, koja nam je i ovaj put pomogla da naši snovi postanu stvarnost i da posetimo srce Kavkaza.

Nakon putovanja od par sati i kratkoj poseti Istanbulu došli smo do naše željene destinacije – Tbilisi. Letovi su nam prošli tako brzo jer od naše priče nismo ni bili svesni koliko je vremena zaista prošlo… Nakon pasoške kontrole i preuzimanja našeg prtljaga dočekali su nas naši domaćini – organizatori Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Da, upravo tako razlog naše posete Gruziji je bila Nedelja Mode u Tbilisiju jer smo bili pozvani kao internacionalni influenseri da prisustvujemo jednom veličanstvenom modnom dešavanju kao što je to MBFW Tbilisi.

Kao što ste navikli i do sad i ovaj put ćete od mene čuti neke opšte informacije o destinaciji. Naime, Gruzija iako ima skoro 4 miliona stanovnika je zemlja sa burnom istorijom, koja će zaintrigirati sve pustolove željne avanture. Trenutno iz Srbije i zemalja bivše EX-YU ne postoje direktni letovi do ove zemlje koja je nekada pripadala Sovjetskom Savezu.

Bitna informacija je da vam nije potrebna viza za ulazak na teritoriju Gruzije ako posedujete pasoš Srbije ili neke od država iz regiona (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska). Gruzija je zaista neobična zemlja i kada sletite u Tbilisi imaćete osećaj da ste sleteli na jedan potpuno drugačiji, nesvakidašnji prostor.

Sigurno je jedno od prvih pitanja koje vam se trenutno mota u glavi: Zašto putovati baš u Gruziju? Šta ima tako posebno tamo da se vidi? Mi, ljudi sa Balkana smatramo za sebe da smo najbolji domaćini i da svojom srdačnošću i domaćinskom toplinom dočekujemo goste. To sve stoji i to je nešto što nas izdvaja od drugih naroda, ali Gruzini (pravilan naziv za stanovnike kavkaske države Gruzija) su to unapredili i zadali nam domaći zadatak.

Dosta su slični našem mentalitetu i veoma su srdačan i veseo narod. Njihov životni standard je vrlo sličan našem, ako ne i niži pošto smo primetili po njihovim cenama u marketima da su namernice značajno jeftinije nego kod nas. Pored toga u razgovoru sa par lokalaca saznali smo da im je prosečna plata oko 200-230 evra, što Gruziju svrstava među zemlje sa niskim prosečnim zaradama (kao što je to i Srbija).

Prvi dan u Tbilisiju nam je prošao u razgledanju grada i “krstarenju” centralnim ulicama gde smo Bojana i ja već imali priliku da vidimo neke modne dodatke koji bi nam pomogli da upotpunimo naše modne kombinacije koje smo specijalno spremili za Nedelju Mode u Tbilisiju. Prvi utisci su da je Tbilisi grad sa zanimljivom arhitekturom, pošto su bili deo SSSR-a vidi se direktan uticaj carske Rusije na lokalnu arhitekturu. Obradovala me je činjenica da su Gruzini izuzetno ponosni na svoju istoriju i pravoslavlje pa su izgradili veliki broj bogomolja.

Takođe na ulicama smo videli raznovrsne noćne ulične markete koje smo prosto morali da obiđemo. Na uličnim tezgama smo videli mnošto zanimljivih stvari što bi naš narod rekao “od igle do lokomotive” i skoro nema prodavca koji nas nije zvao da pogledamo baš njegovu tezgu i da se uverimo u kvalitet proizvoda. Moram biti iskren i priznati da smo se Bojana i ja najviše zadržali na tezgama sireva i slatkiša! 🙈 Slatke muke…

Prvi dan nam se završio na najbolji mogući način sa punim kesama sireva sa kojim nismo znali sta da radimo pa smo kupili neke kifle koje su hvala Bogu sačuvale svežinu i uz sok pojeli sve sireve. Bojana je veliki fan sireva, dok moja malenkost prednjači u “ljubavi prema slatkišima”.

Sledeći dan smo veselo započeli uz pesme sa naših muzičkih lista koje verno čuvamo na našim telefonima, pa su se mogli čuti hitovi od Mine Kostić, Tarkana i ostalih što bi neki rekli “od Silvane do Nirvane”! Pošto smo do kraja odslušali sve naše pesme za dobro jutro mogli smo da idemo da nešto malo i doručkujemo pošto smo već potrošili dosta energije od mahanja rukama i “mini-koncerta”.

Prvi doručak u našem hotelu je bio izuzetan! Naš hotel – Iota Hotel koji nas je ugostio tokom naše modne avanture u Tbilisiju je hotel koji su skoro svi turisti koji su pre boravili u njemu ocenili sa najvišim ocenama zbog 3 stvari koje krasi ovaj hotel. Ovaj hotel podržava lokalnu zajednicu i uzima sve potrebne namernice i proizvode od lokalnih farmera i malih proizvođača što je zaista za pohvalu! Druga stvar je interijer hotela koji je moderan i minimalistički uz elemente prirode.

Na drugoj slici iznad možete videti njihov “zeleni” zid koji svakodnevno neguje više ljudi da bi se mi turisti mogli redovno slikati pored njega. Za kraj kao jednu od bitnijih stavki koja je svakom putniku bitna je lokacija, ovaj hotel se nalazi u samom srcu grada nedaleko od Trga Slobode (Liberty Square) i glavne ulice Ruštaveli koja je žila kucavica Tbilisija.

Pošto smo Bojana i ja zajedničkim snagama pomogli hotelu da smanje količinu hrane mogli smo da krenemo u nove radne pobede. Odlučili smo da pred početak revija posetimo ulicu Ruštaveli i da obiđemo neke znamenitosti. Naravno, pre svega toga palo je jedno dobro slikanje kao dokaz da ja idem negde sređen kao sav normalan svet i da ja pored farmerki mogu da se sredim, ali pošto to kratko traje odličio sam da se slikam što pre dok magija opeglanih pantalona “magično” nestane!

Nakon nekog vremena zbog moderne fasade zgrade Muzeja likovnih umetnosti u kojoj se nalazi bogata privatna zbirka klasične i moderne likovne umetnosti jednog poznatog lokalnog milionera odlučili smo jednoglasno da je posetimo. Ulazak u muzej je 15 GEL (lokalna valuta je Lari i otprilike 1 lari je oko 36 dinara).

Siguran sam da ne bih preterao ako bih kojim slučajem napisao da je ovo jedan od najboljih umetničkih muzeja na svetu. Kolekcija je sveobuhvatna i obimna, proizašla iz privatne kolekcije osnivača. Muzej prikazuje preko 3500 dela koje je stvorilo preko 100 gruzijskih umetnika.

Kolekcija obuhvata nekih 70 godina umetničkog periosa i svaka izložbena soba je posvećena drugom umetniku. Ako ste ljubitelj umetnosti ovo je definitivno mesto koje morate obići. Prilikom ulaska u muzej primetićete zanimljivo stepenište koje je izrađeno od stakla, pošto ja imam strah od svega i svačega plus sam gledao seriju Rubi više puta ja sam izabrao da idem liftom dok je Bojana bila “hrabrija”!

Kako je ustvari nastao ovaj muzej? George (Gia) Jokhtaberidze i Manana Shevardnadze počeli su sakupljati umetnička dela 1990-ih godina prošlog veka. Nakon uspešnih preduzetničkih poduhvata, goapodin Jokhtaberidze je počeo kupovati umetnička dela kao veliki zaljubljenik umetnosti.

Jednom prilikom tokom njegove posete galeriji, radnici su pakovali jednu sliku koja je trebala biti poslata u inostranstvo po nekoj veoma niskoj, smešnoj ceni. Ubrzo je gospodin Jokhtaberidze shvatio da će delo biti zauvek izgubljeno ako se tako rasipa širom svetom bez odgovarajuće kolekcije i adekvatne izložbe. Pošto je većina umetničkih dela nastala tokom perioda Sovjetskog Saveza i Gvozdene zavese, umetnost još nije bila dobro poznata na prostorima Gruzije. Tako je nastala misija: prikupljanje, restauracija i očuvanje gruzijske umetnosti. U početku, misija nije uključivala ideju za izgradnju potpuno nove zgrade muzeja, ideja je bila da se sva umetnost sakupi i daruje državnim muzejima.

Međutim, zbog raspada SSSR-a i posledičnih ekonomskih i građanskih previranja, državni muzeji su bili u teškoj situaciji i nisu bili u mogućnosti da skladište sva umetnička dela. Nakon što je 23 godine sakupljao razna umetnička dela i uspeo da bude na čelu najveće telekomunikacione kompaniju u Gruziji, gospodin Jokhtaberidze je video priliku da kupi nekretninu ispred zgrade parlamenta Gruzije. Prilika se brzo pretvorila u stvarnost i nastao je plan za izgradnju kompleksa zgrada koje bi postale Gruzijski muzej likovnih umetnosti i Umetnička kuća.

Nakon dvosatne posete ovom neverovatnom muzeju nastavili smo naše razgledanje Tbilisija. Tokom naše šetnje centralnom ulicom prestonice Gruzije naišli smo na mnoga vesela lica koja su nam davala upustva kako da dođemo do mesta gde se održavala Nedelja Mode. Pored ljudi, imali smo priliku i da sretnemo naše četvoronožne krznene prijatelje koji su pronašli svoje sklonište na baštenskim klupama centralnih restorana.

Gruzini su inače veliki borci za prava životinja i sve lutalice su registrovane i čipovane (ako dobro uvećate prethodnu sliku, videćete na desnom uvetu psa jedan žuti čip sa kodom). Svuge po centru možete videti posebne “pet stanice” za napuštene pse i mačke koje ljudi zaposleni u gradskim službama, kao i lokalno stanovištvo svakodnevno čisti i stavlja svežu hranu i vodu za piće za napuštene ljubimce.

Pošto smo se mi odlučili na junačku šetnju od nekoliko minuta, za nekih dvadesetak minuta smo bili na svom odredištu i zvanično smo stigli na našu prvu reviju na Nedelji Mode u Tbilisiju.

Mercedes-Benz Nedelja Mode u Tbilisiju (MBFWT) je gruzijska nedelja mode koja je sponzorisana od strane Mercedes-Benz grupe koja se svake godine održava u glavnom gradu Gruzije – Tbilisiju. Komitet za organizaciju Nedelje Mode u Tbilisiju je osnovan 2015. godine. Tokom modne nedelje uporedo se odvijaju i drugi kulturno-umetnička dešavanja poput ARTGeorgia likovne izložbe i BENEKST međunarodni konkurs modnog dizajna.

Obećavam vam da će jedan od narednih postova na blogu biti posvećen isključivo Nedelji Mode u Tbilisiju gde ćete saznati nešto više o ovom modnom događaju koje je za kratko vreme bilo zapaženo od strane najeminentnijih ljudi sa modne scene.

Nakon revija odlučili smo da je najbolje da kupimo nešto za jelo i da se spremimo za spavanje jer je Nacionalna turistička organizacija Republike Gruzije za nas spremila zanimljiv plan i program za naredni dan.

Sutradan od ranog jutra sam bio zvanično najveselija osoba u hotelu pošto sam bio naspavan i bio u potpunosti spreman za doručak i da nastavim sa planom i programom koji su nam spremili naši prijatelji iz Turističke organizacije u saradnji sa Ministarstvom turizma.

Plan je bio obilazak starog dela grada i odlazak na brdo Sololaki gde se nalazi “Majka Gruzije” koja sa velikim ponosom ljubomorno čuva svoj Tbilisi.

Nakon par minuta vožnje od našeg hotela stigli smo do Starog Grada. Ne znam da li ste kojim slučajem upoznati sa činjenicom da je Tbilisi jedan od najstarijih gradova u delu sveta koji leži u južnom Zakavkazju. Zbog svog povoljnog položaja bio je teško osvajan od stane velikih sila, ali su kroz istoriju Gruzini dosta propatili.

Jedino svetlo na kraju tunela je bila Kartlis Deda, u prevodu Majka Gruzije koja je danas jedan od simbola Tbilisija. Statua žene koja simbolizuje duh žitelja Tbilisija i ove neobične zemlje koja se nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada. Kolosalna statua, visoka 22m, predstavlja ženu obučenu u tradicionalnu gruzijsku nošnju: u levoj ruci joj je pehar vina, kao simbol srdačne dobrodošlice svakom ko otvorenog i čistog srca dođe u grad, a u desnoj ruci, pripremljen mač, za one koji imaju neke zle namere osim da budu cenjeni gosti…

Do brda Sololaki na kojem se nalazi ova znamenistos se dolazi posebnom žičarom. Cena je simbolična tako da svako ko se odluči da krene put Gruzije i poseti Tbilisi bi trebao da poseti stari deo grada i oseti nepokolebiv duh Gruzina koji i dan danas verno neguju.

Raspoloženje je bilo na nivou i naš balkanski duh je bio u potpunosti spreman da se susretne sa gruzijskim. Vožnja žičarom traje nekoliko minuta, sasvim dovoljno vremena da uživate u pogledu i da stignete to da zabeležite svojim telefonom ili fotoaparatom. Tek kada stignete na vrh Sololaki brda shvatite u stvari koliko je Tbilisi jedan veliki grad, uprkos veličini uspeo da vremenom zadrži svoj šarm i dušu Zakavkazja koja sa sobom nosi dugu istoriju.

Nakon ovog divnog pogleda sa vidokovca do Majke Gruzije nas je vodila jedna obeležena staza gde smo sretali mnogobrojne turiste koji su se vraćali nazad na žičaru. Nekoliko minuta kasnije pred nama se ukazao simbol Tbilisija – Majka Gruzije.

Tu smo se zadržali neko vreme sasvim dovoljno da Bojana i ja napravimo adekvatan sadržaj koji ćete imati prilike da vidite sledeće nedelje na blogu. Samo za tih pola sata koliko smo proveli pored simbola grada uvideli smo brojnost turista koji dolaze da posete Tbilisi.

Pošto smo završili sa obilaskom starog dela grada tim ljudi iz Turističke organizacije nas je odveo na čaj i da probamo neke lokalne slatke poslastice. Verujte mi da sam znao da idem da probam slatkiše preleteo bih sa tog brda bez žičare!

Pošto smo žurili na revije, naša slatka pauza je bila malkice kraća nego što je bilo planirano pa smo užurbanim koracima pohitali ka hotelu na sređivanje.

Još jedan dan ispunjen revijama, videli smo neke nove modne kreacije koja su bila prava osveženja na modnoj sceni. Mogli smo zaključiti i po izrazima lica nekih od vodećih urednika modnih časopisa da je ova godina bila izuzetno plodonosna za gruzijske modne kreatore.

Narednih par dana smo većinom proveli na modnim dešavanjima, tako da nismo imali puno vremena za obilazak grada, ali smo uspeli da uhvatimo još dva slobodna dana koje smo odlučili da utrošimo na istraživanje lepota Tbilisija.

Jedan modni kreator nam je rekao da je svoju inspiraciju za novu kolekciju pronašao u jednom lokalnom zabavnom parku. Bojana i ja smo ga samo pogledali i on nam je sa smeškom rekao adresu i da se sami uverimo u neobičnu lepotu luna parka koji se nalazi na najvišoj tački u Tbilisiju.

Dobro došli u Mtatsminda Park, poznati uređeni tematski luna park smešten na vrhu planine Mtatsminda, sa pogledom na Tbilisi. U parku se nalaze karusele, tobogani, rolera, uspinjača i veliki točak na ivici planine, s kojeg se pruža prekrasan pogled na grad. Ovaj park je takođe i nama poslužio da napravimo neke zanimljive slike za naše modne outfit postove.

Ovaj luna park me je u potpunosti vratio u one bezbrižne dane detinjstva, kada nisam imao potrebe da brinem o svakodnevnim nebitnim stvarima već je samo bio cilj da se zabavim, uživam u sećernoj vuni i razmišljam na koju sledeću vožnju ću se uputiti. Danas je malo drugačije umesto vožnji u luna parku upustio sam se u najkomplikovaniji tematski park koji se zove život i svakog dana imam neke vožnje koje mogu da promene tok mog daljeg rada, ali dobro sve je bezbedno dok imaš nevidljivi pojas koji te štiti od neplaniranog pada.

Kako je nastao ovaj park? Park je osnovala sovjetska vlada tridesetih godina prošlog veka i nekada je bio proglašen trećim najposećenijim javnim parkom u SSSR-u. Pokojni gruzijski milijarder Badri Patarkatsishvili zajedno sa suprugom Innom Gudavadze započeo je transformaciju parka u tematski park 21. veka. Badri je bio vlasnik parka kao dobrotvorni projekat, uz brojne komercijalne imovine u Gruziji, uključujući fabriku čelika Rustavi, vodu Borjomi i TV stanicu Imedi.

Patarkatsišvili je 2007. postao glasni protivnik Partije nacionalnog pokreta i kao rezultat toga više nije bio omiljen predsedniku Mihailu Sakašviliju, pa je novembra 2007. godine, njegovu imovinu, uključujući park Mtatsminda i Imedi TV stanicu, zaplenila je vlada pod tvrdnjama da je kompanija „više puta prekršila“ uslove ugovora i da nije platila naknadu za zakup.

Predstavnici Patarkatsishvili-ja su odmah odbacili ove tvrdnje, rekavši da su “neutemeljene”. Nakon smrti Patarkacišvilija u njegovoj kući u Engleskoj u februaru 2008. godine, njegova udovica Inna Gudavadze započela je međunarodni arbitražni postupak protiv Vlade Gruzije, tvrdeći da je Mtatsminda Park, zajedno sa ostalom gruzijskom imovinom, vlada nepravedno prisvojila. 29. oktobra 2008. godine, Inna Gudavadze je na konferenciji za štampu u Tbilisiju rekla da su park Mtatsminda, kao i TV stanica Imedi bili „Badrijevi lični projekti za Gruziju i gruzijski narod”. U julu 2011. godine porodica Patarkatsishvili postigla je nagodbu sa vladom koja je videla da se park Mtatsminda vratio Inni, a porodica je u zamenu za njih odustala od svih potraživanja vlasništva nad Imedi TV.

Nakon pada predsednika Mihaila Sakašvilija, Imedi Televizija je takođe vraćena Inni i njenoj porodici u oktobru 2012. godine pod novom vladom. U julu 2014. godine tužilaštvo Gruzije podiglo je krivičnu optužnicu protiv bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija i grupe državnih zvaničnika zbog njihove uloge u ilegalnoj eksproprijaciji gruzijske imovine u vlasništvu porodice Patarkasishvili.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tbilisiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Gruziju? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Tbilisiju, ali kroz jedan modnih outfit post gde ću vam ispričati neke dogodovštine koje su me pratile tog dana u glavnoj prestonici Gruzije.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Avanture Putovanja 5 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Siguran sam da vam ovi hladni poslednji dani Novembra nisu pokvarili raspoloženje. Polako, ali sigurno ulazimo u praznični mesec i počinjemo da odbrojavamo poslednje dane 2019. godine. Čudno je kako nam na početku svake godine onih 365 dana deluje predugačko, ali vreme neumoljivo leti.

Danas je došlo vreme da napišem i svoj poslednji post, poslednje pismo iz Egipta. Ovu specijalnu seriju postova iz Egipta završićemo u jednom egipatskom letovalištu koje je svima nama dobro poznato – Hurgada. Da, to je ono letovalište koje možete uvek pronaći u ponudama skoro svih domaćih turističkih agencija jer dosta ljudi iz naše zemlje i regiona letuje na plažama Crvenog mora u Hurgadi.

Kada je tim Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipat u poslednji čas organizovao naše putovanje i ceo program se radio bukvalno danas za sutra jedno veče sam dobio mail da li želim da idem u Dolinu Kraljeva ili želim da idem na mini odmor u Hurgadu? Nakon kratke “konstruktivne prepirke” sa svojim fotografom odlučili smo da je možda bolje zbog raznovrsnosti sadržaja da posetim i jedno poznato letovalište da ne bude ceo put čistog edukativnog karaktera.

Kada sam javio mami da putujem za Hurgadu, ona je rekla da sam pravi Srbin jer svaki Srbenda u svom životu mora bar jednom posetiti Hurgadu… Mama je uvek spremna za šalu, još ako je na moj račun tu je posebno inspirisana. Što bi rekao naš narod: “Majka k’o majka!”.

Turistička organizacija se pobrinula da moj mini odmor bude organizovan na najbolji mogući način, tako da smo moj fotograf i ja imali priliku da se malo izležavamo i odmaramo u jednom od najlepših hotela u Hurgadi – Steigenberger ALDAU Beach Hotel.

Ovaj hotel predstavlja pravo “sklonište” sofisticiranog luksuza smešteno u centru novog dela Hurgade na obalama Crvenog mora. Hedonistički raj koji će zadovoljiti zahteve i onih najzahtevnijih posetilaca prožimaju ovaj nalazi se na azurno plavoj obali Crvenog mora. Moj um se konačno malo odmorio u zelenilu uređenih bašta, akva-marine Crvenog mora i crvenim koralnim grebenima. Ovaj višestruko nagrađivani hotel kombinuje vrhunski luksuz i vrhunsku uslugu.

U sklopu Steigenberger lanca hotela pored ALDAU Beach Hotela, postoje još tri hotela koji se nalaze u neposrednoj blizini, a to su Steigenberger Aqua Magic, Steigenberger Pure Lifestyle hoteli i Steigenberger Makadi.

Aldau Beach Hotel u kojem sam ja odseo, Aqua Magic i Pure Lifestyle hoteli su rezervisani za sve ljubitelje vodenih sportova, dok je Makadi hotel za ljubitelje golfa. Moj odmor je bio ispunjen mnogim dogodovštinama i kao osoba koja je prošla pola sveta mogu reći da je Steigenberger Aldau hotel ispunio sva moja očekivanja. Iako nisam bio zahtevan, niti sam osoba koja bilo šta zahteva na putovanjima osoblje u hotelu je učinilo i neke dodatne stvari koje ja nisam očekivao.

Po dolasku pošto smo bili ogladneli, moj fotograf i ja smo otišli na ručak kada smo došli u sobu imali smo šta i da vidimo. Sva odeća je bila osvežena, ispeglana, cipele izglancane i sve je bilo na svom mestu… Čak su nam i kofere sredili, mislim da je onaj moj jadni kofer konačno dobio poliranje i izgledao je čak i bolje nego kada sam ga ja izneo iz prodavnice. Sat vremena pre završetka večere dobijamo poziv da se vreme večere završava i da možemo večerati u sobi ili izabrati neki od par restorana koji se nalaze u samom rezortu u zavisnosti od kuhinje koju volimo.

Moram priznati da sam se ja izgubio u listi navedenih internacionalnih kuhinja i da sam onako bunovan izabrao prvi restoran koji sam video sa terase pošto moj mozak nije mogao za sat vremena da shvati sve navedene opcije…

Osoblje hotela će učiniti sve da se osećate kao kod svoje kuće, iskreno ja kod svoje kuće moram sam sebe da peglam i sređujem tako da bih se ja lako preselio u Hurgadu da živim jer svako od nas bi voleo da bude tako lepo mažen i pažen i da ne brine o sitnicama koje inače preokupiraju naš svakodnevni život.

Kada završite sa odmaranjem od dokolice tj. nerada ili što bi neki rekli od odmora od odmora možete uživati u nekim zanimljivim aktivnostima u sklopu hotela kao što su ronjenje, vožnja vodenih skutera, fitness ili možete se prošetati Promenadom u kojoj se nalazi bezbroj prodavnica suvenira, supermarketi, apoteke i ostale prodavnice koje mogu olakšati vaš odmor.

Pošto sam ja osoba kojoj djavo nekad ne da mira ja sam se šetao u ono doba dana kada svi normalni ljudi su na plaži ili imaju popodnevni odmor ja sam zaradio sunčanicu pa sam skoro sve vreme bio delimično klimavog raspoloženja negde između ženskog pms-a i perioda prehlada pa sam bio u fazonu hoću – neću jer sam uspeo da sam sebi izrežiram najbolji scenarija odmora, ali sam uspeo na trenutke i to da ublažim jer sam pio tablete za bolove čisto da mi ne propadne ovako lep odmor.

Ja sam od onih osoba koje ne znaju kako da se ponašaju na odmoru jer ja spavam sa fotoaparatom i stalno imam potrebu da slikam i da pišem i snimam audio snimke da imam posle podsetnik o čemu treba da pišem.

Kako se snaći u Hurgadi? Imate dve opcije: ludu i normalnu. Luda opcija je da peške idete do centra koji je udaljen 10 do 15 kilometara ili da se vodite razumom i da izaberete normalnu opciju i uzmete taksi do centra. Morate uvek da se potrudite i da razvijete moć pregovaranja i cenjkanja inače će vas taksisti kao i u ostalim zemljamama “odrati do gole kože” sa cenama. Prvo i osnovno pravilo je da se prvo pogodite za cenu vožnje pa tek onda da prihvatite vožnju. To kažem kao napomenu jer mnogi turisti samo kažu destinaciju bez prvobitnog informisanja o ceni naručene vožnje…

Ja sam testirao svoje fizičke limite pa sam uveče šetao nekih 4-5 kilometara i nazad do hotela i bio redovan posetilac promenade jer sam našao nove drugare kamile koje su njihovi vlasnici dovodili na promenadu zbog turista (naplaćuju slikanje, nema jahanja kamila). Neki bi rekli da je to eksplatisanje živih bića u ovom slučaju kamila, ali je ovo malo drugačije. Kamile su čiste i zdrave, lepo uhranjene, negovane i koriste se samo za slikanje ne koriste ih kao prevozno sredstvo. Na neki način ovo je jedna vrsta po nekom mom mišljenju simbioze i svi imaju neku korist, tako da je na obostrano zadovoljstvo.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog, ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanija Austrian Airlines i EgyptAir. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Steigenberger ALDAU Beach hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hurgadi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi postovi u kojima vas vodim do Gruzije gde sam imao priliku da posetim glavni grad Tbilisi i da budem deo jedne neobične modne priče. Sa velikim nestrpljenjem odbrojavam dane do novog posta jer jedva čekam da vam pokažem nešto novo i neobično, a Tbilisi je zaista fascinantan grad koji treba posetiti i osetiti tu neobičnu energiju.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz daleke Hurgade,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanija Austrian Airlines i EgyptAir. Ovaj odmor ne bi bio moguć bez Steigenberger ALDAU Beach Hotela koji pripada svetskom lancu hotela Steigenberger. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica neozaobilaznog arapskog šarma…

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog. Nadam se da ste uspešno završili sve obaveze i da pripreme dobrog provoda za vikend može da počne! Danas nastavljamo našu avanturu u Egiptu, posle Egipta i Gize došlo je vreme da vam predstavim kolevku helenizma i amanet Aleksandra Makedonskog – Aleksandriju!

Malo je gradova na svetu sa tako veličanstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao što je ima Aleksandrija. Ovaj zanimljivi grad koji leži na obalama Sredozemnog mora osnovao je Aleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po njemu i dobio ime. Ali, još mnogo pre dolaska Aleksandra Velikog, čuveni grčki pesnik Homer je sa velikim oduševljenjem pisao o ovom delu Afrike u svojoj Odiseji, a ponajviše o ostrvu Faros.

Jedini ostaci praistorijske luke, koju Homer takođe spominje, nađeni su na obalama ostrva Faros. Naspram ovog ostrva, na kopnenom delu Egipta, nalazilo se malo selo, utvrđeno baš na mestu gde se danas nalazi Pompejev stub. Kako se stara egipatska civilizacija razvijala uglavnom duž reke Nil, veoma malo se zna o ostrvu Faros.

U IV veku pre nove ere u Egipat je došao Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Kada je došao u Memfis, Egipćani su ga dočekali sa oduševljenjem, jer su prezirali vlast Persijanaca. Aleksandar Veliki je u to vreme bio izuzetno mlad i sa svojih 25 godina živots, već je bio proslavljeni osvajač, koji je započeo svoj dug put kroz Grčku, malu Aziju i Siriju, poražavajući i sa izuzetnom lakoćom porazio sve grčke i persijske snage koje su mu se našle na putu. Imao je planove za mnogo duže putovanje do Persije, Centralne Azije i Indije.

Ali, najpre je morao da poseti oazu Siva i da se konsultuje sa proročanstvom Amona. Na svom putu ka oazi, Aleksandar Veliki je sa divljenjem posmatrao predeo koji se nalazio između Mediteranskog mora i jezera Mareotis, kao i obližnje ostrvo. Naredio je da se tu osnuje grad koji će biti prestonica te regije. Ova lokacija je bila idealna, jer se nalazila “u sredini” Velike Grčke, naspram Mediteranskog mora, i ostatka Egipta. U to vreme Nil je bio povezan sa Crvenim morem jednim kanalom, pa je Aleksandrija mogla da služi i kao prolaz za Indijski okean.

Plan grada napravio je grčki arhitekta Dinokrates, a spoljašnje zidove grada označio je sam Aleksandar Veliki. Tako je 7. aprila 331. godine pre nove ere nastala nova prestonica Egipta – Aleksandrija. Grad je dobio ime po Aleksandru Velikom, iako je on odmah napustio grad i nije video nijednu građevinu koje je tu podignuta. Ipak, kada je umro, Aleksandar Veliki je vraćen u Aleksandriju i u njoj sahranjen. Posle smrti Aleksandra Velikog, nijedan njegov naslednik se nije pojavio da nasledi ujedinjeno kraljevstvo.

Pre nego što smo krenuli u sam obilazak grada moj fotograf i ja smo zajedno sa timom iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipat se smestili u hotel. Taman sam dobio onih dva sata da se osvežim i sredim da mogu da krenem da istražujem Aleksandriju. Kao što vidite moje prve impresije o hotelu su divne jer sam dobio prelepu sobu sa pogledom na more…

Danas, Aleksandrija je drugi po veličini grad u Egiptu i glavni ekonomski centar, prostire se oko 32 km duž obale Sredozemnog mora, u severnom centralnom delu zemlje. Njena nadmorska visina na delti Nila čini je veoma ranjivom i osetljivom na sam porast nivoa mora. Aleksandrija je važan industrijski centar zbog svojih gasovoda za prirodni gas i naftu iz Sueckog Kanala. Aleksandrija je takođe danas postala jedna od popularnijih turističkih odredišta u Egiptu.

Od kraja 18. veka, Aleksandrija je postala glavni centar međunarodne brodske industrije i jedan od najvažnijih trgovinskih centara na svetu i zato što je profitirala od lagane kopnene veze između Sredozemnog i Crvenog mora, i unosne trgovine u egipatskom pamuku.

Aleksandrija, rođena u vreme helenizma, praktično ni iz čega je izrasla u jedan od najvećih, ako ne i najveći grad na svetu. U vreme prva tri Ptolemeja grad se iz peska mediteranskih obala čudesno preobrazio u najveću svetsku naučnu i intelektualnu Meku. Iz nasleđa Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od čuda starog sveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate…

Poznato je da u to vreme u Egiptu nije bilo sve samo “med i mleko”. Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najveći u Starom svetu. Kraljevska palata bila je centar kraljevskih spletki i porodičnih skandala, uključujući i ubistva. Ali, ipak se mora reći da su prva tri Ptolemejevića obeležila zlatno doba Aleksandrovog grada.

Na slici iznad možete videti Pompejev stub, rimski trijumfalni stub u Aleksandriji, najveći takav tip građevine izgrađen izvan carskih prestonica Rima i Carigrada. Jedina poznata slobodno stojeća građevinska struktura u rimskom Egiptu. Pompejev stub je jedan od najvećih drevnih monolita i jedan od najvećih monolitnih stubova ikada podignut.

Neko bi mogao pomisliti da je Pompejev stub jedina zapažena znamenitost na arheološkom nalazištu. To sigurno izgleda tako, ali stvarnost je malo drugačija. Osim dve sfinge koje čuvaju stub, ostatak tog područja izgleda kao nešto malkice više od običnog nasipa ruševina. Kad se udaljite od Pompejevog stuba i nastavite dalje određenom obeleženom stazom, primetićete da odbačene drvene daske navode put nazad do samog stuba. Čini se neobično, ali ako ga pratite videćete malu delimično skrivenu stazu. Ovde ćete pronaći “Kćerku biblioteke u Aleksandriji” i hram Serapeum.

Kćerka Biblioteke Aleksandrije bila je mali produžetak glavne biblioteke u Aleksandriji. Ovde je sačuvano preko 7000 spisa. Danas možete istražiti unutrašnjost ostataka biblioteke i verovatno nije toliko impresivno kao što bi neko mogao zamisliti. Ako ste ljubitelj istorije Egipta, kao i ja poseta ovoj biblioteci doneće vam samo neopisivu sreću i radost jer ste naučili nešto novo!

Hram Serapeum je verovatno jedna od najveličanstvenijih građevina u arheološkom kompleksu Pompejevog stuba. Danas biste mogli proći pored njega a da to ne primetite! Hram se nalazi odmah pored “Kćerke Biblioteke Aleksandrije”. Danas repliku statue bika još uvek možete pronaći tamo gde je prvobitno bila postavljena originalna. Ova znamenitost je najviše uništena tokom napada hrišćana tokom njihovih borbi u kojoj je cilj bio iskoreniti paganstvo. Ostali su samo Pompejev stup, dve sfinge i ostaci kćerke biblioteke Aleksandrije i Serapeum hrama.

Nakon posete ovom arheološkom nalazištu, nastavili smo obilazak Aleksandrije i čuvene moderne verzije Biblioteke u Aleksandriji pošto je prethodna koju mi svi možemo samo da zamišljamo i veličamo u našoj mašti potpuno uništena u velikom požaru.

Biblioteka Aleksandrina je glavna biblioteka i kulturni centar koji se nalazi na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. To je ujedno i jedino sećanje na Aleksandrijsku biblioteku izgubljenu u antičkom dobu i pokušaj da se ponovo prikaže nešto od sjaja koji je predstavljao ovaj centar proučavanja i erudicije. Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao univerzitet u Aleksandriji izabrao zemljište za svoju novu biblioteku. Građevinski radovi su započeti 1995. godine i nakon što je utrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren u oktobru 2002. godine.

Današnja moderna biblioteka ima prostor za police za skoro osam miliona knjiga, a glavna čitaonica biblioteke zauzima površinu od skoro 20.000 kvadratnih metara. U novootvorenom kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za stare mape, multimediju, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Čitanje spisa je u potpunosti prilagođeno osobama sa invaliditetom (slabovide osobe, slepe i gluvoneme) i takođe osobe koje se kreću uz pomoć kolica mogu bez ikakvih problema da uživaju u ovom modernom kulturnom kompleksu.

U muzeju koji se nalazi u sklopu novog modernog kompleksa Biblioteke u Aleksandriji možete videti zanimljive stalne postavke i izložbe o egipatskoj istoriji. Uvek možete naučiti nešto novo i dobijate priliku da saznate nešto novo o kulturi i načinu života naroda u Starom Egiptu.

Dimenzije ovog kompleksa su zaista impresivne, biblioteka ima prostor za police za osam miliona knjiga sa glavnom čitaonicom koja pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih metara ceo kompleks) na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za mape, multimediju, specijalni centar slepe i slabovidne, centar mlade ljude i za decu zajedno sa bibliotekama, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Arhitektura biblioteke podjednako je upečatljiva. Glavna čitaonica nalazi se ispod krova sa staklenim pločama visokim preko 30 metara, nagnutom prema moru poput suncobrana. Zidovi su od sivog asvanskog granita, sa uklesanim likovima iz 120 različitih spisa. Zbirka koja se nalazi u Biblioteci Alekandrina je donirana iz skoro svih krajeva sveta. Španci su donirali dokumente koji su detaljno opisali njihov period vladavine Maura. Francuzi su takođe dali svoj doprinos, poklanjajući biblioteci dokumentaciji koja se odnosi na izgradnju Sueskog kanala kao i mnogi drugi.

Najzanimljiviji muzej u ovom kompleksu je Muzej Sadat. Starije generacije koje je interesovala politička scena u svetu sigurno su nekada čuli sa Anvara Sadata, predsednika Arapske Republike Egipat.

Muzej Sadat je prvi muzej u Aleksandriji koji je posvećen pokojnom predsedniku Anvaru Sadatu. Smešten na površini od 260 kvadratnih metara. Muzej je deo nastojanja da se dokumentuje istorija modernog Egipta. Pre ulaska u muzej, posetioci imaju priliku da pogledaju emisiju o predsedniku Sadatu. Takođe je dostupno za gledanje 12 sati video sadržaja koje je donirala egipatska nacionalna televizija. Ovi snimci uključuju brojne govore predsednika Sadata, prikaz svih dokumenata o egipatsko-izraelskom mirovnom procesu i Oktobarskom ratu i zbirka snimaka koji nikada nisu emitovani u Egiptu ili arapskom svetu.

U ovom muzeju je izložena i zbirka Sadatovih ličnih stvari, poput njegovog radio-aparata, stola i njegove lične biblioteke, koja sadrži zbirku veoma retkih knjiga koje su mu poklonjene od strane mnogih uticajnih i poznatih ličnosti. Pored toga, posetioci će naći veliki broj Sadatovih portreta zajedno sa zbirkom arapskih mačeva, spomen-štitova, njegovog ličnog štapa, cevi i specijalne nacionalne nošnje koju je nosio kad god je posećivao njegovo rodno mesto, Mit Abul Kom, koje se nalazi na severu Egipta.

Muzej sadrži brojna odlikovanja i povelje koje su u Egiptu i drugim zemljama dodeljivali predsedniku Sadatu u raznim fazama njegovog života, uz brojne zlatne, srebrene, bronzane i bakarne ordene koje su on i gospođa Jehan Sadat dobili na poklon.

Ovde možete videti zanimljivu kolekciju civilnih i vojnih odela predsednika Sadata, od kojih je najvažnije vojničko odelo natopljeno krvlju koje je nosio na dan atentata 6. oktobra 1981. godine.

Jedan dan je bio ispunjen i saznali smo dosta toga zanimljivog o antičkom, ali i o modernom Egiptu. Aleksandrija je veliki grad i ne možete sve znamenitosti posetiti za samo jedan dan. Moja preporuka je da za Aleksandriju izdvojite 2 do 3 dana, ako ste u mogućnosti i više jer ćete biti u prilici da saznate nešto više.

Tvrđava Kajtbej je odbrambena tvrđava iz 15. veka, smeštena na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. Izgrađena je 1477. godine od strane Sultana Al-Ašraf Sef al Din Din Kajtbeja. Grad – Tvrđava Kajtbej u Aleksandriji smatra se jednim od najvažnijih obrambenih uporišta, ne samo u Egiptu, već i duž obale Sredozemnog mora. Formirao je važan deo fortifikacionog sistema Aleksandrije u 15. veku.

Ova citadela se nalazi na ulazu u istočnu luku na istočnoj tački ostrva Faros. Podignuta je na tačnom mestu čuvenog Aleksandrijskog svetionika, koji je bio jedno od sedam čuda drevnog sveta. Svetionik je nastavio s radom sve do vremena arapskog osvajanja, tada se dogodilo nekoliko katastrofa i oblik svetionika je u određenoj meri promenjen. Obnova je započeta u periodu Ahmeda Ibn Tuluna. Tokom 11. veka dogodio se zemljotres koji je oštetio osmerokutni deo.

Temelj je preživeo udar, ali je mogao je poslužiti samo kao kula, a na vrhu je sagrađena mala džamija. U 14. veku je došlo do vrlo razornog zemljotresa i cela zgrada je potpuno uništena.

Sultan Kajtbej je otputovao u Aleksandriju, zajedno sa još nekim knezovima Mameluke, da poseti mesto starog svetionika i tokom ove posete naredio izgradnju Citadele. U mesecu Šabanu, sultan Kajtbej je ponovo otputovao u Aleksandriju, kada je izgradnja završena. Obezbedio je tvrđavu hrabrom legijom vojnika i raznim oružjem. Takođe je, kako je Ibn Aias spomenuo, posvetio nekoliko vakufa iz kojih je finansirao građevinske radove, kao i plate vojnika. Tokom perioda Mameluke, a zbog svog strateškog položaja, Citadelu su dobro održavali svi vladari koji su došli posle Sultana Kajtbeja.

Citadela je neko vreme bila zanemarena, sve do 1904. kada je Ministarstvo odbrane obnovilo gornje delove tvrđave. Kralj Farouk je hteo da pretvori Citadelu u kraljevsku kuću za odmor, pa je naredio brzu rekonstrukciju. Nakon revolucije 1952. godine, egipatske mornaričke trupe su zgradu pretvorile u Pomorski muzej. Najveći restauratorski radovi datiraju iz 1984. godine, kada je egipatsko ministarstvo za starine napravila ambiciozne planove za obnovu tvrđave.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Mediterranean Azur hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Aleksandriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Hurgade, gde Crveno more zapljuskuje savršene bež boje pesak.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz daleke Aleksandrije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian Airlines, Mediterranean Azur Hotel. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste spremni za još jednu novu priču iz daleke Afrike. U prethodnom postu ste imali prilike da upoznate glavni grad Egipta – Kairo i predgrađe Gizu gde se nalaze jedina preostala svetska čuda antičkog sveta – piramide.

Ako niste stigli da pročitate moj prethodni post iz Egipta, sad je idealni trenutak i izdvojte par minuta da uživate u lepoti Kaira i Piramida jer će današnji post biti nastavak na moju prethodnu priču iz Kaira. Naime, kada sam video da je po planu i programu poseta Egipatskom Muzeju u Kairu mislio sam da će to biti dovoljno da zaokružimo sa jednim postom priču o Kairu.

Pre nego što započnem svoj današnji post želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj Organizaciji Arapske Republike Egipat na srdačnom pozivu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da upoznam Egipat i da dobijem priliku da svim mojim pustolovima koji vole moje priče približim kolevku civilizacije.

Nakon posete muzeju, moj fotograf i ja smo shvatili da će tu biti mnogo više materijala i odlučili smo da je možda najbolje da se ovoj riznici posveti jedan specijalan post. Egipatski Muzej u Kairu se nalazi u samom srcu grada u neposrednoj blizini poznatih lanaca hotela. Osoba iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipta nam je napomenula da bismo zbog gužve mogli da vidimo ako postoji mogućnost ranijeg ulaska u muzej.

Kada smo došli pred muzej ja sam mogao sam da vidim reku ljudi koji čekaju da kupe karte i da uđu u muzej. Moram priznati da mi je bilo drago da vidim ljude koji su zainteresovani za istoriju drevnog velikog egipatskog kraljevstva.

Postavka muzeja je podeljena u više epoha i od samog ulaza u muzej svoju priču kroz istoriju započinjete od najstarijih kraljevskih dinastija koje su vladale u Egiptu tokom njihove istorije koja seže nešto više od 4500 godine pre nove ere.

Muzej egipatskih antikviteta (starina), poznat kao Egipatski Muzej ili Muzej u Kairu predstavlja dom jedne od najvećih zbirki antičkih egipatskih starina. Pod jednim krovom možete pronaći oko 120.000 predmeta, većina predmeta je izložena, dok se jedan manji deo čuva u specijalnim delovima muzeja koji je zatvoren za javnost. Zgrada muzeja je izgrađena 1901. godine od strane italijanske građevinske kompanije Garozzo-Zaffarani prema dizajnu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Ovaj muzej je jedan od najvećih muzeja u Africi. Smatra se da će otvaranjem novog Velikog Egipatskog Muzeja (Grand Egyptian Museum) 2020. godine, novi muzej će zauzeti prvo mesto po veličini u svetu. Ako budem imao dovoljno sreće možda ćemo sledeće godine u ovo vreme čitati na Mr.M neke novosti o novom muzeju u Kairu, držite mi palčeve! 🙂

Egipatski muzej u Kairu sadrži mnoge važne delove istorije starog Egipta. U njemu se nalazi najveća svetska kolekcija antičkih faraona. Egipatska vlada osnovala je muzej koje je izgrađen davne 1835. godine u blizini vrta Ezbekeyah, a kasnije se preselio u kairsku Citadel. Malo kasnije 1855. godine egipatska vlada je vojvodi Maksimilijanu od Austrije poklonila sve artefakte. Ti predmeti se trenutno nalaze u Muzeju Kunsthistorisches u Beču.

Novi muzej osnovan je na Boulaqu 1858. godine u nekadašnjem skladištu, nakon osnivanja novog Odeljenja za starine pod upravom Augustea Mariettea. Zgrada se nalazila na obali reke Nil, a 1878. godine pretrpela je značajnu štetu tokom poplave Nila. Sve kolekcije predmeta su 1891. godine premeštene u bivšu kraljevsku palatu, u kairskom okrugu Giza. Tamo su svi izložbeni predmeti ostali do 1902. godine, kada su poslednji put premešteni u sadašnji muzej na trgu Tahrir, koji je izgradila italijanska kompanija Giuseppe Garozzo i Francesco Zaffrani prema projektu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Pre 15 godina godina muzej je dobio prvu ženu generalnog direktora muzeja – Wafaa El Saddik. Za vreme egipatske revolucije 2011. godine muzej je provaljen i tom prilikom su uništene dve mumije. Nakon saniranja štete radnici u muzeju su uvideli da je prilikom upada u muzej oštećeno i nekoliko važnih artefakata. Kada su izvršili finalni popis predmeta nedostajalo je oko 50 objekata. Na sreću do sada su u saradnji sa vlastima muzej uspeo da pronađe i povrati u svoje vlasništvo 25 predmeta. Muzej i određeni predmeti su restaurirani i postavljeni su 2013. godine u izložbi pod nazivom “Oštećeni i Obnovljeni”.

Među izloženim artefaktima su dve statue kralja Tutankamona, napravljene od kedrovog drveta sa pozlatom, statua kralja Akhenatena, statue Ushabtija koji su pripadali nubijskim kraljevima, mumija deteta i mala polikromirana staklena vaza.

Tokom ove posete sam naučio dosta zanimljivih stvari i zapamtio neke zanimljive priče koje ću danas podeliti sa vama. Na primer na prethodnoj slici i na slici pre nje vidite statue sa muškim likom. To su bile žene! U starom Egiptu žene koje su pretendovale da budu vladari su morale da dokažu narodu da su dovoljno jake i sposobne da sprovode politiku i da na mudar način upravljaju Egiptom. Skulpture koje vidite su vezane za raniji period velikog Egipatskog Carstva, mnogo pre Kleopatre o kojoj svi mnogo znamo.

Njene prethodnice su morale da otvore put ženama u politici i mnogo je bilo teže zato su njihove skulpture u početku imale muški lik da bi ih narod poštovao i cenio.

Da li se sećate Velike Keopsove piramide iz prethodnog posta? To je ona najveća piramida u Gizi koju je sebi za potrebe zagrobnog života sagradio čuveni Faraon Keops koji je bio drugi faraon četvrte dinastije starog kraljevstva.

Moj vodič koji mi je pomogao da bolje razumem istoriju starog Egipta, upitao: “Marko, da li si spreman da vidiš najveću statuu faraona Keopsa?!”. Ja sam kratko odgovorio “da” i klimnuo značajno glavom i pitao se da li ću uspeti da slikam pošto su neke statue bile toliko velike da sam se namučio da ih uhvatim u kadar… Međutim, mi smo došli u prostoriju i vodič je sa osmehom pokazao statuu velikog kralja Keopsa koja reda veličine moze da stane u malo veći džep jakne ili kaputa… To je za sada jedina i najveća figura faraona Keopsa koju su arheolozi uspeli da pronađu. (slika iznad)

Ovaj predmet je pokazao da se sa vremenom položaj žene u društvu starog Egipta promenio. Žena je postala jak i stabilan stub porodice! Ovde je prikazana jedna stasita i zdrava žena, koja je bez obzira na sve ostala uz svog supruga.

Postoje razna tumačenja muške figure, možda je suprug bio bolestan od rođenja ili je nastradao i on je manji od žene. Ako pogledate malo bolje on umesto nogu ima dvoje dece koja na neki način u potpunosti nadomestaju njegov nedostatak i uz snažnu suprugu njihov život se nastavlja bez ikakvih problema. Posle dužeg perioda ovo je figura na kojem je ženski lik nasmejan i čvrsto i sa puno ljubavi drži muškarca. Takve figure se pre nisu pravile…

Porodična sreća je zabeležena i u kraljevskoj porodici. Ovde možete videti kako je jedan faraon provodio vreme sa svojom suprugom i decom. Obično na kraljevskim portretima supružnici nisu bliski i nisu pokazivali ni najblažu vrstu naklonosti i ljubavi. Ovo je bio prvi portret kraljevske porodice gde se mogu videti svi članovi u svakodnevnom životu. Pravac istorije Starog Egipta se menja i polako dolazimo do novih dinastija koje su vladale Egiptom.

E sad dolazimo do zanimljivog dela postavke ovog muzeja. Siguran sam da smo svi mi zapamtili neke detalje o istoriji Egipta i kako su Egipćani bili pobožni imali su svoje bogove i verovali su u život posle smrti – zagrobni život. Pošto su tada bili izraženi društveni slojevi u zavisnosti od sloja kom pripadate od toga zavise i vaše mogućnosti da se adekvatno pripremite za život posle smrti.

Hajde da krenemo od višeg staleža. Par sa dvora koji su inače bili preci čuvenog faraona Tutankamona, tačnije Yuya je bio njegov pradeda, dok je Thuya bila njegova prababa. Oni su živeli u periodu 18. dinastije Novog Kraljevstva. U Egipatskom Muzeju u Kairu možete videti njihove posmrtne predmete, kao i posmrtne predmete drugih faraona čije su grobnice pronađene u Dolini Kraljeva u Luksoru.

Grobnica Iuie i Tjuiu-a bila je, do otkrića Tutankamonove grobnice, jedna od najspektakularnijih ikada pronađenih u Dolini kraljeva, uprkos tome što Iuia nije bio ni faraon. Iako je mesto sahrane opljačkano u antičko vreme, mnogi predmeti koje pljačkaši nisu smatrali vrednim pljačke su ostali. Obe mumije su u velikoj meri netaknute i bile su u neverovatnom i očuvanom stanju. Njihova lica su posebno bila neiskrivljena procesom mumifikacije i pružaju izvanredan uvid u stvarni i prirodni izgled pokojnika dok je bio živ.

Iuia i njegova supruga sahranjeni su u Dolini kraljeva u Tebi, gde je James Kuibell 1905. godine otkrio njihovu grobnicu. Iako su u grobnicu provalili pljačkaši, možda uznemireni jer je Kuibell već pronašao većinu pogrebne opreme i dve mumije koje su praktično bile netaknute. Kao što je egiptolog Ćiril Aldred napomenuo: Iako je grobnica u antičko vreme pukla, pogrebna sprema je u velikoj meri netaknuta, nije bilo sumnje u identitet para koji su pronađeni među odrezanim platnenim omotima, unutar svojih grobnica.

Pošto su oni bili par koji su živeli na dvoru i preci čuvenog Tutankamona oni su najbolji primerak kako je izgledala priprema bogatijeg društvenog sloja u Egiptu. Zbog administrativnih problema i zbog velike gužve u muzeju da bi se uradilo slikanje Tutankamonovog blaga bilo je potrebno isprazniti tu sobu, ali zbog velikog broja posetilaca nije bilo u tom trenutku moguće moguće uz svu dobru volju ministarstva Antikviteta i ministarstva turizma čiji sam ja bio gost, a zbog našeg plana i programa nisam mogao da se vratim pred zatvaranje muzeja i nisam uspeo napraviti slike.

Problem je u tome što se inače Tutankamonovo blago ne sme fotografisati, osim za posebne medijske delegacije kada se soba isprazni zbog vrednosti predmeta nije moguće slikanje u grupama, već isključivo pojedinačno i pod nadzorom.

Statua koja je pronađena u grobnici Tutankamona koja je bila jedan vid zaštite same grobnice. U grobnici je pronađeno nešto više od 5.000 predmeta, uključujući čvrsti zlatni kovčeg, posmrtnu zlatnu masku za lice težine oko 11 kilograma, prestole, lukove za streličarstvo, trube, kalež sa lotosom, hranu, vino, sandale i donje rublje od lanenog platna.

Nedavna analiza pokazuje da je bodež nađen u grobnici imao železnu sečivo napravljeno od meteorita. Proučavanje artefakata tog vremena, uključujući ostale artefakte iz Tutankamonove grobnice, moglo bi pružiti dragoceni informacije o tehnologiji obrade metala širom Sredozemlja u to vreme.

Istorija drevnog Egipta je bila burna i nju su obeležile mnoge ličnosti koje su svojim delima učinile da priče o Egiptu ostanu zauvek žive i da to budu dela o kojima će svet zauvek pričati. Oni su bili napredni za svoje vreme, imali su veru i svoja uverenja koja su ih vodila do cilja.

Danas svi ovi eksponati su deo istorije i imaju svoju priču i privlače ljude širom sveta da dođu u Kairo. “Zvezda dana” je bio bog podzemnog sveta i mumifikacije Anubis. Do njega je bilo teško doći, možete i sami videti koliki red se čekao da biste mogli slikati Anubisa. Takođe sam siguran da ste možda zapamtili da su sve osobe koje su vršile mumificiranje nosile tokom tog procesa masku Anubisa na svom licu.

Na slici iznad možete videti kako je izgledala mumija jedne mlade devojke u periodu Rimskog Carstva. Prisutni su novi detalji i umetnute su slike preminulih. Tehnika mumificiranja i izrada kovčega se značajno promenila. Smatra se da je ova devojka bila iz imućne porodice po načinu izrade kovčega.

Primer posmrtne maske iz Novog Kraljevstva. U pitanju je mlada muška osoba.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Conrad Cairo i Marriott Mena House hotelima u kojima smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Takođe želeo bih da se zahvalim osoblju iz Egipatskog muzeja i vodiču na pruženim informacija i pomoći da napravimo kvalitetne fotografije koje će vam pomoći da zamislite kako je nekada Egipat izgledao.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećoj istorijskoj riznici u Egiptu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kairo? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Aleksandrije.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian Airlines, Conrad Cairo Hotela i Marriott Mena House. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST