Zdravo svima, kako ste mi danas? Siguran sam da vas je ovaj naslov asocirao na još jedan zadatak iz srpskog, koji ste nekada imali kao temu za domaći zadatak… Znam verujte mi da sam i ja imao isti problem da smislim naziv ovog posta, gledam satima u tastaturu, ali reči nikako da se slože u mojoj glavi. Nakon burnog leta, došlo je vreme da odmorim par dana i polako da se pripremim za nove avanture koje me očekuju već krajem ovog meseca.
Pre neki dan sam dobio poruku od drugarice kako je čula da sam u Beogradu i da moramo da odemo na kafu i da “pretresemo” sve važne teme i da se malo ispričamo. Naravno da sam odmah pristao i odložio neke obaveze koje sam imao taj dan. Na kraju razgovora je samo spomenula da ponesem aparat i da ako imam nešto za slikanje da bi ona volela da me slika. Razmišljam ja u svojoj glavi par sekundi, čoveče gde mi je fotoaparat?! Kada ne koristite neke stvari par dana, zaboravite u potpunosti na njih. Tako sam i ja nekad potpuno rasejan.
Ljudi koji me poznaju znaju koliko sam ja organizovan i da sve svoje obaveze, sastanke upisujem u poseban rokovnik i samo prekrižim posle obaveze i sastanke koje sam obavio. Jednu saradnju nisam primetio jer sam izgleda u nekom trenutku bio zamišljen, pa sam bio malo kreativan i šarao svoj rokovnik… Pogledam ja bolje piše “Bež pantalone za post objaviti do 29.08” . U trenutku šoka ja sam rekao “Auu, pa imam ja vremena danas je tek 11. ne moram to danas da slikam… Nastavio sam da pregledam dalje stvari i uzeo da opegledam odeću koju sam planirao da obučem. Pustio muziku, peglam u ritmu neke latino pesme i u tom trenutku mi udari u glavu “PA MARKO, SADA JE SEPTEMBAR!”. Brzo opet uzmem da okrećem, prevrćem rokovnik i shvatim da ja kasnim i to ozbiljno!
Brzinom svetlosti sam pronašao pantalone jer su kod mene stvari složene hronološki za slikanje, to mogu da zahvalim mojoj mami koja redovno čita rokovnik i tako slaže stvari koje stignu kada ja nisam tu. Niko kao majka… Opet uključi peglu da osvežim pantalone, nastavim da peglam u ritmu muzike… Stiže poruka od drugarice: “Kasniću 15 minuta, nemoj da šiziš!”. Zna devojka koliko sam osetljiv na kašnjenje, da samo zna koliko ja kasnim, ne bih ostao živ od njenih komentara. Ponosan što sam dobro ispeglao pantalone, stvarno ženama treba dići spomenik heroja za peglanje klasičnih pantalona na crtu, to ko zna da opegla naučio je sve životne škole! 😀
Taj osećaj sreće i ponosa je trajao kratko jer sam shvatio da se majica koju sam malopre peglao uopšte ne slaže sa nijansom pantalona i traži sad dalje majicu koju ću uklopiti. Našao sam idealnu majicu koja je već bila opeglana, ne možete da shvatite tu količinu sreće, prosto sam hteo da zaplačem što sam se rešio one pare koju pegla pušta!
Na kraju je mali Marko kasnio više od deset minuta, tako da je dogovorena kafa pomerena, ali nismo marili za to jer smo krenuli sa našim pričama koje nemaju kraja. Nismo se videli mesecima, to se nakupilo dovoljno “materijala”, ali pošto smo mi profesionalci sve najbitnije smo uspeli da skratimo u rekordnih sat vremena. Spomenula mi je neki kurs fotografije i da bi volela da me slika pa sam nenadano postao i prvi model koga je zvanično slikala…
Iskreno, prezadovoljan sam rezultatima naše prve saradnje i nadam se da će ih biti još u budućnosti. Pokušala je ona mene da “dovede u red”, ali to je skoro pa nemoguće! Nisam ja profesionalni model kojeg ćeš ti staviti u kalup, pokušali su mene mnogi da promene zarad moje karijere da bi slike bile bolje i “viralnije” na društvenim mrežama i internetu, ali to meni nikada nije bilo od nekog značaja. Bolje je ostati svoj i bez popularnosti nego prodati sebe za šaku gluposti iz koje posle nema izlaza.
I ovaj put ulice mog Beograda su mi dobro poslužile i pomogle da ovaj post dobije neku dodatnu vrednost. Mnogi od vas su me pitali da li sam zaboravio Beograd, ne dolazim… Ne možete nikada zaboraviti mesto koje je vaš dom! Možda imam priliku da obiđem svet, ali uvek ću se vratiti svojoj kući. Ovo je bila jedna kratka epizoda “Marko se vraća kući” i nadam se da vam se dopala moja jučerašnja avantura u Beogradu. Voleo bih da iskoristim priliku da se zahvalim kompaniji Eleventy na predivnoj saradnji i razumevanju, kao i mojoj prijateljici za ove divne fotografije.
OUTFIT
Jakna: Carolina Herrera
Majica: Zara
Pantalone: Eleventy
Patike: Saint Laurent
Fotoaparat: Sony Alpha Mark II
Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Lincu.
Kako se vama dopala ova moja crvena kombinacija koja prkosi jeseni u Beogradu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!
Blogerski pozdrav,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Eleventy.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
