Posts tagged srbija

Modni Dnevnik: Zanimljiva paleta boja koje možete nositi ovog leta

Moda Outfit Post

Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u moj novi post. Na samom početku posta voleo bih da vam se zahvalim za predloge koga biste voleli da vidite kao gosta u novoj rubrici na blogu “Moja strana sveta”.

Veliki broj poznatih ličnosti sam uspeo da kontaktiram i na naše veliko zadovoljstvo ovog leta uživaćemo u putovanjima sa nama dragim osobama iz javnog života. Ne brinite tu će biti ljudi iz raznih sfera u Srbiji od ljudi iz kulturnog i javnog života do političara. Verujte mi biće veoma zanimljivo!

Danas sam odlučio da sa vama podelim jedan modni post sa jednom odevnom kombinacijom koja vam može poslužiti kao inspiracija za ove letnje dane. Siguran sam da je većina nas šokirana zbog ovih vremenskih promena. Tokom karantina, mogli smo primetiti da je vreme bilo stabilno dok se nakon ukida vanrednog stanja vreme konstantno menjalo, imali smo priliku da za jedan dan “proživimo” sva četiri godišnja doba.

Prethodni dani su dokaz da je leto zvanično došlo u Srbiju i naravno visoke temperature koje su karakteristične za ovaj period. Verujem da svima nama nije do razgovora o modi, ali moramo se potruditi da brinemo jedni o drugima i da se nadamo da će pandemiji uskoro doći kraj.

Korona virus je zavladao u celom svetu i nema zemlje u Evropi koja nema zabeležen ponovni skok obolelih od COVID-a 19 tokom juna meseca. Apelovao bih na sve da se pridržavaju zdrastvenih mera i da u zatvorenom prostoru (tržnim centrima, prodavnicama, pekarama, restoranima) i prevozu nosite maske.

Tokom ovog slikanja trudio sam se da sve slike napravim na otvorenom uz socijalno distanciranje. Ako mislite da to vama neće ništa pomoći, onda bar pomislite na svoje bližnje siguran sam da svako od vas u svom domaćinstvu imate osobe koje su osetljive na posledice koje može izazvati ovaj virus, a to su starije osobe od 65 godina, osobe sa oslabljenim imunitetom i zdrastvenim problemima i deca. Hvala što brinete o svom zdravlju!

Koje su vaše “modne” asocijacije na leto? Kao i uvek biću iskren sa vama pa ću reći: Dobra pegla, pamuk, viskoza i lan… Prvenstveno je najbitnije da se svako od nas oseća komotno u svojoj odevnoj kombinaciji jer letnje vrućine mogu biti nekad nepodnošljive. Tokom letnjeg perioda svako od nas ima probleme sa znojenjem u manjem ili većem obimu. Zbog sveta toga najbitnije je odabrati prave materijale koji bi omogućili koži da diše!

Kao što sam rekao na početku prethodnog pasusa materijali poput pamuka, viskoze i lana su “modni simboli” leta, ali nije svaki materijal isti. Kada pričamo o pamuku, to je materijal kod koga je najbitniji završni način obrade ili da li će se pored pamuka još neki materijal pronaći u sastavu nekog odevnog proizvoda.

Pamuk je materijal koji se lako gužva i siguran sam da je svako od nas imao situacije u životu kada provede pola sata (ako ne i više) peglajući pamučne stvari, niste ni izašli iz svog doma, a odevni predmet se izgužvao…

Ja imam jedan mali trik koji koristim za pamučne košulje i to ću vam sad otkriti. Verujem da ste nekada u svom životu prali zavese i da ste primetili kada stavite štirak zavese lakše padaju i ne gužvaju se! Tako je i sa pamučnim košuljama (probao sam i sa pantalonama, ali sve zavisi od debljine materijala) jednom ili maksimalno dva puta tokom letnje sezone tokom pranja dodajte štirak i vaše košulje od pamuka biće dugotrajnije i manje će se gužvati.

Naravno i peglanje je veoma bitna stvar, kada peglate pamučne stvari podesite temperaturu pegle na niže temperature i na taj način ćete izbeći dodatno gužvanje tokom peglanja i nećete oštetiti materijal. Nema na čemu i drugi put! 🙂

Koje su boje u trendu ovog leta? Pored standardnih pionira u modnoj industriji poput bele, bež, drap, teget i crvene boje pojavljuju se i neke boje koje su izvedene varijacije navedenih boja uz dodatak novih. Boje koje su takođe aktuelne ove letnje sezone su: koralno roze boja (mešavine jarko crvene boje i svetle pink boje, veoma zanimljiva kombinacija), boja šafrana (kombinacija narandžaste i žute boje), tamno zelena boja luka (Chive), tirkizno zelena boja i za kraj svetlo plava boja, ali ona nijansa izbleđenog džinsa.

Odlučio sam da moj današnji post bude u standardnoj bež – drap – beloj boji. Ova odevna kombinacija predstavlja svakodnevnu neobaveznu sportsku eleganciju za muškarce.

Priča koja se krije iza ove odevne kombinacije?

Modne detalje iz ovog posta poput naočara i patika ste imali prilike da vidite prošlog leta, samo su lepo održavane i evo nas ponovo na ulicama Beograda. Odevni komadi su novi i nadam se da ću napraviti još neke zanimljive kombinacije tokom ovog perioda. Bela košulja uvek će pronaći neke savršene klasične pantalone ili džins u koje se može elegantno uvući i učiniti nas “modnom ikonom”. Kroj pantalona i taj “vrećasti” momenat je olakšavajući modni detalj koji će usput olakšati višesatne letnje šetnje.

OUTFIT

Košulja: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Naočare za sunce: Givenchy

Patike: Makia Clothing

Kako se vama dopala ova moja današnja modna kombinacija? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane brendova Makia Clothing i Loro Piana. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim vanvremenskim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Putovanja Srbija u mojim očima

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Moja strana sveta Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Bitno da je nekad bilo lepo…

Moda Outfit Post 6 Comments

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, kako ste mi danas? Sedim u ovom karantinu i nešto razmišljam kako nam je nekad bilo lepo, al dođe Korona, pa nam pokvari sve planove koje smo imali…

Nego, šta ćemo mi sa ovom “poslovnom” ljubavlju u vreme Korone? Glavno pitanje je: “Ima li posla?”. Siguran sam da ste čuli razne odgovore na ovo čuveno pitanje i verujem da je Korona duboko ušla i zarazila sve sektore, ali moramo priznati da je najviše stradala uslužna delatnost. Restorani i kafići zatvoreni, ko se snašao da sklopi dogovor sa kompanijama koje raznose hranu, uspeo je i to je to! Hoteli su prazni, avioni prizemljeni i pitanje je kada će se ponovo vinuti u nebo.

Da li ste se navikli na ovaj prinudni odmor ili na rad od kuće, gde ni sam ne znaš kada je dan, a kada noć. Korona ostavlja pustoš za sobom, mnogo hiljada života se ugasilo, reka ljudi je ostala bez posla, a vodopad ravan Nijagarinim će se tek sručiti na Zavode za tržište rada širom sveta… I onda se pitamo da li je glad u svetu toliko velika da je onaj tip u Vuhanu morao da pojede onog šišmiša? A nas su ubeđivali da u Kini jedu pse. Da su se držali pasa i mačaka sada ne bismo svi sedeli u kući i razmišljali kako nam je nekad bilo lepo. Malo crnog humora nije naodmet u vreme Korone…

Inače, kako ubijate vreme u izolaciji? Gradite kule od tolet papira? Snimate klipove za Tik Tok? Upoznajete svoje ukućane? Neke studije kažu da je tokom ovih vanrednih situacija najveća stopa razvoda i veliki broj potvrđenih trudnoća. Reklo bi se da je tanka razlika između ljubavi i mržnje…

Prestao sam da gledam televiziju, niko više ne zna tačno koliko će ovo stanje da traje, tragedije na sve strane pa sam rešio da radim neke zanimljive stvari i da se posvetim nekim svojim hobijima koje sam zbog svakodnevnog posla i putovanja zapostavio.

Da li će nam se navike promeniti posle COVIDa – 19? Iskreno ne znam. Mislim da će uticati na našu svest da se promenimo u nekoj meri. Ipak vodeći se onom čuvenom da vuk dlaku menja, ali ćud nikad, ne mislim da ćemo dugo moći da vodimo dnevnik Ane Frank i da ćemo uskoro prigrliti slobodu kada nam se za to ukaže prilika. Možda će se jedno ipak promeniti, makar na kratko, slobodu nećemo shvatati zdravo za gotovo.

Možda je najbolje da ovih dana stavimo na sebe najlepši modni detalj koji ništa ne košta, ali puno vredi – osmeh i nadati se najboljem. Moda je igranje sa modnim detaljima, svako od nas ima pravo da izabere svoj način oblačenja i da pronađe svoje mesto pod užarenim modnim suncem.

Kao što znate ja se uvek trudim da kombinujem neke odevne komade koje imam već neko duže vreme sa nekim novim detaljima i zato sam odlučio da ponovo izvadim ovu lanenu jaknu i dočekam neke lepe dane u mojim omiljenim patikama koje su možda teške za održavanje, ali su srcu ipak drage. Kao i u životu, čovek voli neke stvari koje su teže i neobičnije, to su te neke male životne radosti.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Makia

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku obalu Dorćola? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Makia Clothing. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Avala, verni čuvar istorije iz oblaka…

Lista zelja Moda 7 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste uspeli da pronađete neku vrstu razonode tokom ove novonastale situacije zvana Korona. Neću da vam dajem savete kako da provedete vreme tokom ove nedaće koja se trenutno odvija u Srbiji, samo želim da vas zamolim da se koliko možete pridržavate uredbi koje su trenutno na snazi tokom ovog vanrednog stanja.

Ovo je vreme koje treba da provodimo sa porodicom i da putem telefona i drugim vidovima komuniciranja ostanemo u kontaktu sa prijateljima, okolinom i spoljnim svetom.

U mojim prethodnim postovima potrudio sam se da prvenstveno zbog ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o znamenitostima Beograda poput Kule na Gardošu koja čini srce Zemuna na obali Dunava i Topčiderskog Parka koji je ostao poznat kao omiljena zelena oaza Kneza Miloša Obrenovića. Danas sam želeo da vam predstavim najpoznatiju beogradsku “planinu”.

Avala je brdo koje se nalazi u jugoistočnom delu Beograda i na samo nepunih 16 kilometara od srca grada imate priliku da uživate u izuzetnom pogledu na Beograd, Vojvodinu i Šumadiju. Najpoznatija beogradska “planina” je visoka 511 metara.

U srednjem veku, grad Žrnov ili “Avalski Grad” je bio smešten na samom vrhu Avale. U 15. veku Žrnov je bio osvojen i pod opsadom Otomanske imperije koja je sagradila potpuno novi grad i preimenovala ga u “Havale”, reč koja potiče iz arapskog jezika i znači prepreka.

Avala se od 1859. godine nalazi na listi zaštićenih dobara kao prirodni spomenik i lokalitet od izuzetnog kultorološkog i istorijskog značaja grada Beograda. Avala je tek 2007. godine ušla u krug zaštićenih zelenih površina grada Beograda.

Planina je proglašena nacionalnim parkom 1936. godine. Nekoliko godina kasnije, Avali je dodeljen status javnog dobra od opšteg interesa i uprava je bila dodeljena vladi Republike Srbije. Sredinom šesdesetih godina, tačnije 1965. godine izgrađen je 202 metra visok Avalski toranj, jedna od najviših građevina na Balkanu. Toranj je nažalost uništen u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Srećom, odlukom Vlade rekonstrukcija je započeta 2006. godine, a zvanično novi Avalski toranj je otvoren za javnost 21. aprila 2010. godine. Novi toranj je verna kopija uništenog i Avala je još jednom dobila priliku da potvrdi svoju titulu najpoznatijeg izletišta Beograđana. 

Na Avali se mogu pronaći i Spomenik Neznanom junaku, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Memorijalni park, Spomenik Vasi Čarapiću.

Predivna šuma, obnovljeni toranj i Spomenik Neznanom Junaku su neosporno simboli današnje Avale, međutim, malo ljudi zna da je na temeljima Spomenika neznanom junaku nekada stajala veoma dobro očuvana tvrđava srednjovekovnog grada Žrnova.

Po želji i naredbi kralja, ostaci utvrđenja su uništeni dinamitom sa željom da se na ostacima podigne novi Spomenik neznanom junaku. Vodila se javna polemika zašto je kralj Aleksandar doneo takvu odluku, ali se nije došlo do pravog zaključka. Želeo bih da sa vama podelim činjenicu da je u to vreme, nedaleko od novog, već postojao Spomenik neznanom junaku, ali je i on srušen. Od njega je ostao samo krst koji se danas nalazi u crkvi u Belom Potoku.

Novi spomenik neznanom junaku, na vrhu beogradske planine Avala simboliše veliko stradanje jedne zemlje. Da li ste se nekada zapitali ko je Neznani junak koji počiva na Avali?

To je jedan dečak kojem je detinjstvo nasilno prekinuto 1915. godine kada ga je pogodila granata. Skulptor Ivan Meštrović je hteo da prikaže simbol petovekovnog ropstva pod Turcima sa skulpturama koje označavaju različite nacionalnosti bivših republika u staroj Jugoslaviji…

S druge strane mnogi veruju da je spomenik Neznanom Junaku upotrebljen ne da bi se dao zvaničan smisao tajanstvenom junaku, nego da se nakićenim brojnim masonskim simbolima prikaže srpska istorija. Mnogi i danas veruju da su kralj Aleksandar i Ivan Meštrović bili masoni.

Da li je Spomenik neznanom junaku, u stvari grandiozni masonski simbol izgrađen iz nama nepoznatih razloga, ili kako mnogi veruju, to samo jedna potvrda privrženosti ideji ujedinjenja, kojom je kralj Aleksandar Karađorđević pokušao da dokaže svoju odanost Jugoslovenima… To je tajna koju ćemo možda uspeti da saznamo, ali jedno je neminovno Avala je simbol Beograda kojim se možemo ponositi.

Ja ću reći da sam pametno iskoristio jedan dan i da sam imao priliku da saznam nešto više o Avali. Kao i u prošlim postovima nakon “šetnje” kroz istoriju moram vam nešto malo reći o mojoj odevnoj kombinaciji.

Kada ste bloger uvek vam bude velika čast i osećate neizmernu sreću i zadovoljstvo kada dobijete poziv za saradnju sa brendom koji godinama gradi svoju priču i pozove baš vas da budete i vi deo te modne porodice. Ne znam da li ste čuli za brend WELLENSTEYN, ali to je jedan od poznatijih luksuznih nemačkih modnih brendova. Možda ga već nosite godinama, ali da li znate priču koja stoji iza ove marke?

Istorija brenda Wellensteyn započinje, negde oko 1960-ih godina u Nemačkoj, ali danas se ovaj brend može videti u prodavnicama širom Sjedinjenih Država i Severne Amerike.

Tada je, pre šezdeset godina, Adolf Wuttke bio proizvođač mehaničkih instrumenata koji su se koristili za uranjanje u dubine Severnog mora. Uvek se trudio da bude blizak sa svojim kupcima, kako bi na pravi način otkrio oni šta žele. Naravno uvek je bio rado viđen gost na pristaništima i brodogradilištima koja su svakodnevno koristila njegove instrumente.

Nakon nekog vremena uočio je potrebu za adekvatnom radnom odećom koja neće samo biti deo radne uniforme, već i da poseduje određenu eleganciju. On nije želeo da stvori bilo kakvu odeću, njegova vizija je bila da proizvede najbolje jakne za muškarce. To je upravo ono što je uradio!

Stvorio je pravu liniju stilskih jakni i kaputa koji su bili jedinstveni jer su bili izrađeni od specijalnih voskiranih materijala koji će odlično podnositi vetar i kišu, a sa druge strane svakog radnika na pristaništu održavati bezbednim, utopljenim od svih prirodnih nepogoda.

Kompaniju je preuzeo Adolfov sin Tomas. Danas modni brend Wellensteyn ima i žensku kolekciju, sa više različitih modela jakni koje će vam u svakom godišnjem dobu pružiti izuzetan komfor i besprekornu eleganciju. Brend neguje stil funkcionalne elegancije, gde sam se ja odlučio da vam predstavim jedan model iz njihove nove kolekcije za Proleće-Četo 2020. godine. U narednim postovima imaćete priliku da vidite još neke interesantne modele.

OUTFIT

Jakna: Wellensteyn

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Tod’s

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku planinu Avalu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Wellensteyn. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modnih kuća Loro Piana i Tod’s Group koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Topčiderski park, oaza mira kneza Miloša Obrenovića…

Moda Outfit Post 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, nadam se da ste dobro jer danas za vas imam jednu pravu poslasticu. Pre par dana sam vam napisao nešto o Gardoš Kuli koja čini samo srce Zemuna, na obali Dunava. Danas ću vam napisati neke zanimljivosti o Topčiderskom parku, znamenitost koja se nalazi na listi svakog turiste koji poseti Beograd. Siguran sam da ste bar nekad imali priliku da iz kola ili prevoza vidite ovaj park, ali niste znali da je u pitanju oaza koju je tokom 19. veka stvorio knez Miloš Obrenović izgradivši dvorski kompleks koji je bio središte kulturnog i društvenog života tridesetih godina 19. veka u Beogradu.

Kada mojim prijateljima strancima spomenem Beograd, oni me uvek pitaju šta mogu da vide u Beogradu i kakvu vrstu arhitekture i prirodnih lepota oni mogu da očekuju? Kada im kažem ono čuveno SVE, oni samo kažu ma da… Da ih ja ne bih nagovarao, ja lepo ukucam na guglu “ŠTA VIDETI U BEOGRADU” i izađe pregršt izuzetnih slika koje dočaraju lepotu srpske prestonice. Posle se usude da ukucaju “ŠTA VIDETI U SRBIJI” pa nakon par dana mi pošalju poruku da dolaze u Beograd i možda će da malo proputuju po Srbiji.

Pošto sam proveo više godina u Nemačkoj i drugim zemljama uvideo sam koliko su neki narodi u Evropi zaljubljeni u svoje domovine. Jedan prosečan Nemac će se u 90% slučajeva odlučiti da svoj budžet za putovanja najradije potroši u sopstvenoj zemlji. To nisam ni znao dok nisam sa svojim prijateljima išao po Nemačkoj i obilazao njihove lokalne znamenitosti, gradove kulture i prirodne lepote, posebno bih izdvojio njihova jezera jer su stvarno neobična i uređena.

Pošto sam dosta naučio od njih ja sam rešio da to sprovedem u delo i da upoznam strance i domaće stanovništvo sa nekim neobičnim mestima. Zbog trenutne situacije sa Korona virusom, još par dana ću ostati u Beogradu dok ne dobijemo dozvolu za posetu drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da će vam se dopasti novi zanimljivi postovi kojima će glavna tematika biti Turizam u Srbiji.

Da li ste znali da je Topčiderski park najstariji park na teritoriji Beograda? Reč Topčider potiče od dve turske reči TOPŽI (značenje: topovi) i DERE (značenje: potok ili dolina) i u bukvalnom prevodu bi bilo tobdžijska dolina (potok) jer su pre skoro pet vekova Turci na ovom prostoru izvodili vežbe i pripreme za bitke.

Ovaj park je oduvek bio omiljen u Srbiji i mesto gde su svi dolazili da uživaju u prirodi, malo odmore i zabave sa porodicom. Urbanizacija i proširivanje Beograda je dovela do toga da se smanjuje zelene površine oko Topčiderskog parka i Košutnjaka.

Zanimljiv je podatak da je 2015. godina održana specijalna sednica Vlade gde je Topčiderski park proglašen najvažnijim prirodnim spomenikom kulture. Topčiderski park se nalazi na opštini Savski venac i nalazi se u državnom vlasništvu Republike Srbije kao zaštićeno dobro.

Kada zavirimo malo u istoriju dolazimo do zanimljiv podataka da je knez Miloš Obrenović odlučio da izgradi sebi rezidenciju i da je to poželeo da bude u sklopu Topčiderskog parka. U periodu od 1831. do 1834. godine završena je izgradnja osnovnog dela dvorskog kompleksa.

Park u sklopu dvorskog kompleksa je počeo sa uređivanjem počeo još u doba kneza Miloša, posebno od vremena dolaska inženjera Atanasija Nikolića 1839. godine, koji uređuje i prvi rasadnik na ovim prostorima 1846. godine. Neki istoričari tvrde da su u izgradnji parka učestvovali fracuski i češki pejzažni arhitekti koji su ostavili svoj lični pečat tokom uređivanja Topčiderskog parka.

Ispred samog Miloševog Konaka nalazi se stablo Javorolisnog platana koji se takođe nalazi na listi zaštićene prostorno kulturno-istorijske baštine Topčider – Košutnjak.

Nije poznato kada je tačno zasađen ovaj platan, ali se po nekim navodima smatra da je zasađen po nalogu kneza Miloša Obrenovića kada je sagrađen Konak. Ovaj platan se smatra jednim od najvećim i najlepšim primerkom svoje vrste i predstavlja živu istorijsku i hortikulturnu baštinu Beograda.

Milošev Konak, koji imate priliku da vidite na slikama izgrađen je 1831. godine i predstavlja spoj tradicije i kulturne srpske baštine 19. veka. Ova građevina se sa velikim ponosom mogla uporediti sa drugim objektima od kulturnog značaja svog doba.

Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, imao je veoma značajnu ulogu suda i na ovom mestu su se redovno održavale skupštine i zborovi.

Drugo preuređivanje Topčiderskog parka obeleženo je postavljanjem obeliska u čast Miloševog povratka u Srbiju 1859. godine. Pozicija obeliska je pažljivo osmišljena tako da se u preseku osa simetrija konaka i crkve se povezuju ključni objekti u praku.

Oko obeliska se nalazila kružno oblikovana živa ograda i niski četinari pravilnog oblika. Uvedeni su i simetrični zasadi sa egzotičnim biljakama, poput stabala banane, koja su bila veoma popularna u uređenju evropskih parkova u 19. veku.

Početkom 20. veka u Topčiderskom parku je i dalje vidno prisutno geometrijsko uređivanje prostora, a javljaju se i brojni noviteti u sklopu dvorskog kompleksa.  U ovom kulturnom kompleksu možete posetiti i spomenik Arčibaldu Rajsu. Podignut je 1931. godine u spomen na dr Arčibalda Rajsa velikog prijatelja Srbije, stručnjaka za kriminalistiku i profesora Univerziteta u Lozani.

Početkom dvadesetih godina 20. veka uređenje parka se bitno promenila, sa kontrolisanom primenom slobodnog engleskog pejzažnog stila oblikovanja prostora i nestajanjem pravilne geometrije. 

Danas se Topčiderski park prostire na više od 13 hektara, samo pet kilometara od srca grada i okružen je pošumljenim brdima Košutnjaka i rekom Topčiderkom. Pomalo zapušten i zaboravljen, daleko od nekadašnje slike sjajnog i raskošnog evropskog parka. Ovaj park poseduje veliku vrednost i predstavlja jedan neiskorišćeni potencijal Beograda. 

Ako poželite da se opustite i odmorite sa svojom porodicom i prijateljima posetite ovu oazu. Verujem da je svima nama uvek potrebno onih pet minuta bez ikakve buke iz užurbanog spoljnog sveta…

Ja sam iskoristio lepo i sunčano vreme da posetim ovaj dragulj Beograda i sa svojim fotografom sam se potrudio da za vas napravim ove fotografije za koje se iskreno nadam da ce vam se dopasti. Nadam se da sam uspeo barem malo da vam dočaram lepote ove prirodne oaze.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju rečenicu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 

Kada dođe zima u koja je većinom suva i vlada “zubato” sunce, najbolji savetnik u tom slučaju je kaput. Kaput je možda malo elegantniji od perjane jakne, ali je možda mala mala što se može nositi isključivo po suvom i hladnom vremenu. Zato sam rešio da iskoristim ove sunčane dane i prošetam svog “najboljeg drugara” i zajedno osetimo svežinu i lepotu prirode u Topčiderskom parku.

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Roberto Botticelli

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najstariji i najveći park u Beogradu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Urbana Prolećna Elegancija na Gardošu…

Moda Outfit Post 3 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Nadam se da se čuvate i da ste preduzeli određene mere predostrožnosti zbog ove novonastale situacije sa Korona virusom. Moramo biti svesni da je to samo početak i da je Korona jedna respiratorna infekcija kojom se svako od nas može lako zaraziti i da je to kao i svaki drugi grip. Naravno ovo je samo početak pandemije i moramo biti spremni na činjenicu da će biti veliki broj obolelih, bitno je ostati priseban i ne paničiti.

Korona je opasna za ljude iz osetljivih grupa, to su ljudi koji su već oboleli od nekih autoimunih bolesti, ljudi sa oslabljenim imunitetom i starija populacija. Svi oni koji su osetljivi na grip, sećam se pre pet godina kada je moja baka umrla od običnog gripa koji je doveo do upale pluća u 89-toj godini života. Moramo biti svesni te činjenice da je to virus koji će trajati još neko vreme. Bitno je ne paničiti i čuvati se na adekvatan način, održavati higijenu i dobro se zaštiti pre nego što izađete napolje.

Ja sam se odlučio da napravim slike za novi post pa sam iskoristio priliku da posetim jednu od najvažnijih znamenitosti u Zemunu – Kulu na Gardošu. Kada gledate razglednice i magnete koje stranci mogu kupiti prilikom posete Beogradu ne možete zaobići Kalemegdan, Spomenik Pobedniku i Kulu na Gardošu.

Naučnici su na osnovu tragova i pronađenih ostataka zaključili da su neka od prvih naselja u blizini Beograda i Zemuna pronađeni u blizini Kule na Gardošu. To je danas istorijski spomenik gde svako može uživati na predivan pogled na prelepi plavi Dunav i srpsku prestonicu. Ovaj istorijski spomenik je izgrađen još u vreme Ugarske Monarhije, ali je do danas zbog velikih napora vlasti očuvana i imamo prilike da uživamo u lepoti ovog nesvakidašnjeg kulturnog spomenika.

Pošto mi je fotograf došao u Srbiju jer smo trebali da idemo na planirano putovanje u Južnu Ameriku, ali je sve otkazano u poslednji čaš zbog situacije sa Korona virusom, fotograf je odlučio da mu bar ne propadne karta za Srbiju pa smo razmatrali neke opcije za putovanja po Srbiji i regionu tokom marta i aprila meseca.

Do sada su određene organizacije bile spremne da pokažu spremnost i volju za saradnju uprkos trenutnoj situaciji i zbog toga mi je izuzetno drago. Nadam se da ćete uživati u postovima koji slede.

Svi koji redovno prate moj blog znaju da moji modni postovi su velikim delom i edukativni, to ću se potruditi da dokažem i ovaj put. Kako je nastala Kula na Gardošu? Čuvena zemunska kula koja krasi Gardoš izgrađena je 1896. godine, kada su Mađari proslavili svoju hiljaditu godišnjicu seobe sa dalekog Urala i došli u Evropu. Povodom proslave tog važnog jubileja sagrađene su četiri milenijumska spomenika koja su označila tačne granice Ugarske sa svih strana.

Centralni milenijumski spomenik iz ovog neobičnog sastava, sa statuama poglavara sedam plemena koji su osnivači države i značajnim ličnostima koje su obeležile bogatu mađarsku istoriju, nalazi se danas na Trgu heroja u Budimpešti. Kula na Gardošu je izgrađena da bi obeležila okvirnu južnu granicu Ugarske Monarhije i ovo je jedini preostali sačuvani spomenik izvan prostora granica današnje Narodne Republike Mađarske. Kule u Slovačkoj, Ukrajini i Rumuniji nažalost više ne postoje.

Prvobitno ova kula je dobila ime Milenijumska Kula, zbog označavanja jednog milenijuma, odnosno 1.000 godina od dolaska Ugara na ove prostore. Srbi koji su naseljavali današnji prostor Zemuna imali su različite nazive, ali najomiljeniji među narodom je bio naziv “Kula Sibinjanin Janka”, po čuvenoj istorijskoj ličnosti Janošu Hunjadiju, koji je ratovao protiv Turaka i koji je kao veliki junak zbog svog junaštva i velikih dela opevan u mnogim narodnim pesmama. Taj naziv je bio opšteprihvaćen u narodu i prihvaćen i od strane Vlade nakon Prvog svetskog rata. Današnji naziv Kula Gardoš dobila je po znamenitom bregu na kom je pre više od jednog veka izgrađena.

Danas je ovo mesto centar kulturno-umetničkih dešavanja, tako da je ova vremešna lepotica na Gardošu dobila novo značenje i sjaj. Kula na Grdošu je srce Zemuna na obali Dunava koja je otvorena za posetioce svakog radnog dana od 10 do 19 časova. Siguran sam da ćete uživati jer je pogled sa kulte zaista veličanstven i neponovljiv.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju pohvalu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 🙂

Siguran sam da ste tokom ovih godina primetili, realno kako i ne kada sam toliko ponavljao na društvenim mrežama koliko sam ustvari jedan veliki zaljubljenik i pobornik urbane elegancije gde je mantil nešto više od odevnog komada, već je to kult!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Loriblu

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najveći kulturni spomenik? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Mr.M modni vodič: Kako nositi kožni mantil?

Moda Outfit Post 8 Comments

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi kako ste mi danas? Mislim da nam je ova zima bila najblaža do sada, nije bilo snežnih padavina što je morate priznati za veliku pohvalu. Ova godina nas je uzbunila zbog Korona virusa koji nas je sve digao na noge, iskreno se nadam da će se broj obolelih smanjiti i da će se pronaći vakcina i adekvatni lekovi koji će smanjiti smrtne ishode.

Pošto se pripremam za Sajam Turizma u Beogradu jer ću ove godine biti “ambasador” destinacije Arapske Republike Egipat koja je ujedno i zemlja partner ovogodišnjeg 42. Beogradskog Sajma Turizma. Ako budete bili u prolazu svratite na štand Arapske Republike Egipta da se družimo u periodu od 20. do 23. februara, a posebno želim da pozovem sve zainteresovane koji su u mogućnosti da dođu na specijalnu konferenciju – okrugli sto gde će srpski novinari prikazati neka svoja viđenja Egipta. Okrugli sto će se održati 22. februara sa početkom u 12 časova u hali 4 (velika sala za konferencije). Iskreno se nadam da ćemo se videti!

Danas sa vama delim jedan zanimljiv modni post gde ćete imati priliku da vidite način na koji sam ja kombinovao jedan od najpoželjnijih modnih komada u svetu – kožni mantil. Kada spomenete odevne predmete od kože, muškarcima najpre na pamet padaju neke dobre kožne jakne, različitih dužina i modela, ali mantili ređe jer nekada nisu praktični. Ruku na srce, kožni mantil zahteva malo više nege i nije praktičan odevan komad ako imate da obavljate dosta poslovnih obaveza.

Srećom, odvojio sam jedan dan pre nego što krene gužva sa sastancima oko organizovanja sajma da napravim slike i napišem neke moje utiske o ovoj odevnoj kombinaciji. U saradnji sa mojim dugogodišnjim modnim prijateljima bloga, modnom kućom Burberry, danas sam u prilici da vam pokažem jedan “večiti” komad iz njihove nove kolekcije za proleće/leto 2020. godine. Kada sam birao odevne komade iz nove kolekcije trudio sam se da budu neobični i autentični. Pošto sarađujemo više od tri godine, bio sam u prilici da osetim lepotu njihovog čuvenog gabardena, ali sam ove godine sam se odlučio za malo drugačiji materijal – kožu.

Zbog moje visine, postao sam veliki ljubitelj mantila koji su iznad kolena jer smatram da bi me oni duži “pojeli” i da bih vizuelno izgledao značajno niže. Kada nosite neki odevni predmet od kože morate pažljivo da razmatrate i činjenicu da morate paziti na vremenske uslove. Koža je veoma osetljiva i ne prija joj vlaga, zato je bitno da odevne predmete od kože nosite po suvom vremenu jer na nekim vrstama koža mogu se javiti fleke od vode (najčešće je to slučaj sa velur/prevrnutom kožom).

Verujte mi pazite, ja sam to naučio na teži način kada sam svoj novi kožni mantil od prevrnute kože upropastio pri PRVOM nošenju jer me zadesio strašan pljusak. Pošto je mantil bio svetlije boje, ostale su sve po njemu tamne flekice od kiše. Nosio sam ga par puta tako, posle sam ga prefarbao ne pitajte bolje kako je završio… Toliko mi je žao tog mantila da ga i dalje držim u kesi okačen u ormaru, prosto mi je žao da ga bacim…

Ovom konkretno mantilu kiša ne bi toliko smetala jer je u pitanju jači teleći boks, ta vrsta kože je otporna, malo je teža, ali je kvalitetna. U prilog ovom mantilu ide i tamna boja pa se eventualni tragovi od kapljica kiše ne bi ni tako lako videli na površini. Ostao sam dosledan sebi pa sam ovaj “avangardni” modni komad iskombinovao sa klasičnim pantalonama i džemperom sa rolka kragnom.

Moram priznati da mi je jedini izazov bio pravilan odabir obuće. Prvo sam u svojoj glavi imao neku osnovnu ideju vodilju da ovaj mantil treba iskombinovati sa klasičnim čizmama, ali na kraju su nenadano pobedile moje patike koje sam pre nekoliko godina kupio u outletu. Nisam ih nosio godinama, samo sam ih sredio i smestio na policu mog cipelarnika sve dok mi danas nisu bukvalno pale na glavu… Pomislio sam ne bi bilo loše za ovu modnu kombinaciju da dobiju neku pomalo svakodnevnu, ležernu notu i da kombinacija ne bude previše ozbiljan.

Iskreno se nadam da sam uspeo da iznesem ovaj odevni kultni komad. Nisam možda Matriks, ali je to lepo ispalo na kraju prateći moj stil urbane elegancije. Mi se vidimo za par dana sa nekom novom pričom, možda bi bilo zanimljivo da se napravi neki presek putovanja i da napravim jedan kratak presek destinacija koje sam obišao u 2019. godini. Voleo bih da čujem vaše mišljenje i ako možete da mi date neku ideju.

Bilo je planova za nove avanture u Aziji početkom ove godine, ali su putovanja odložena do daljnjeg jer turističke organizacije nisu želele da nas izlažu opasnosti. Trudim se da organizujem neka nova putovanja i da na Mr.M blogu čitate neke nove zanimljive priče, zato ću učiniti sve da nešto neobično organizujem i da moje drage čitatelje obradujem zanimljivim pismima iz nekih neobičnih predela Afrike i Evrope.

OUTFIT

Kožni Mantil: Burberry

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Saint Laurent

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ulice našeg glavnog grada? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Kako i zašto voleti Beograd?

Moda Outfit Post 7 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Izgleda da je jesen odlučila da nam na samom početku sezone pokaže ono najgore, pa je ova jesenja sezona otvorena sa “promenljivom” vremenskom sezonom! Danas dok sam spremao doručak, pala mi je na pamet ideja da napišem još jedan post na temu ljubavi prema svom gradu. Seo sam za sto i odjednom, u minutu su nadolazile reči, ali stvaralačka blokada je bila pristutna. I tako, nakon 2 sata, nastao je ovaj tekst.

Volite li vi svoj grad? Da li ste pronašli svoje mesto? Ako vas zanima iskreni odgovor samo se malo zamislite, odgovor će doći sam. Obratite pažnju na svoje emocije. Siguran sam da svako od nas ima neke lepe i one malo manje lepe uspomene koje nas vezuju za naš rodni grad…

Moji prijatelji koje sam do sad upoznao su većinom iz unutrašnjosti Srbije i uvek smo se trudili da jedni druge posećujemo. Tako je to bila neka naša interna verzija “Žikine šarenice” karavan koji se s vremena na vreme seli u drugi grad u Srbiji, ali život i posao nas uvek vraćao nazad u glavni grad.

Duško Radović je jednom prilikom izjavio: “Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.”

Beograd je grad koji svakodnevno ispraća i dočekuje ljude iz svih krajeva sveta, još kada sam uzme u obzir da je to jedna višemilionska “košnica” gde su svi u pokretu. To je grad koji je tako prirodan, a ujedno moderan i ležeran. Grad za sve nas! Pošto se moja životna priča odigrava na relaciji Srbija – Nemačka, pored Beograda nešto više od 1000 kilometara dalje nalazi se moj drugi dom – Berlin. Beograd i Berlin su različiti, nebo i zemlja, ali na svaki od njih je lep na svoj način.

Beograd, dinamičan i užurban grad. To je Beograd kakvog ga danas poznajemo i kakav utisak ostavlja dok poslom „trčimo“ od Terazija ka Zelenom vencu… Haotičan, dok panično u kolima ulazimo na kružni skver Slavija, savremen i moderan dok stojimo na eskalatorima Ušća ili Delta City-ja…

Ovo je ukratko opisana beogradska svakodnevica ali, ako odvojite malo vremena ili ako ste turista koji je ovde došao da bi upoznao ovaj grad, upoznaćete jedno drugačije lice i jednu nestvarnu metropolu prepunu znamenitosti kako kulturnih tako i istorijskih, mesta na kojima se odigravala istorija i događaji koji su promenili Evropu i svet. Lepe fasade, neobične građevine, kao i lepa i nasmejana lica Beograđana koji važe za dobre i uljudne domaćine.

Ja sam odlučio danas da vas podsetim na lepe, sunčane i vedre septembarske dane, dok nas sumorna i kišna svakodnevnica kvari raspoloženje. Bio je to jedan sunčani petak, kada sam se dogovorio sa fotografom da uradimo neko zanimljivo slikanje na ulicama Beograda. Dugo nisam slikao na ulicama Beograda i moram vam priznati da mi je nedostajao!

Iskoristio sam priliku da “prošetam” moj novi modni dodatak – sunčane naočare koje sam dobio od mojih dragih prijatelja Edel Optics. Edel Optics je jedna od najvećih evropskih online prodavnica naočara za vid i sunce. Pored online radnje koja posluje u svim zemljama Evropske Unije, imaju prodavnicu u Hamburgu, Nemačka.

Potrudio sam se da se lepo sredim za grad, neutralnu bež boju sam hteo da razbijem sa neobičnom nijansom crvene boje i mislim da sam lepo uspeo. Patike ste već imali prilike da vidite prošle godine u mojim postovima i eto vam odgovora na jedno od pitanja koje mi ljudi postavljaju: “Da li nosiš ti sve te cipele što dobijaš ili bacaš?!”. Ja sam od onih osoba koje čuvaju svoje stvari.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Pantalone: Loro Piana

Majica: Loro Piana

Naočare: Givenchy poklon dragih prijatelja iz Edel Optics-a

Patike: Roberto Botticelli

Fotoaparat: Sony Alpha 7r II; Objektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta iz Beograda. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Polako se spremam za moju novu avanturu i pripremam vam neke nove zanimljive priče iz neistraženih krajeve sveta.

Kako se vama dopala ova moja priča o Beogradu? Da li vam se možda svidela moja odevna kombinacija?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža. Sve informacije možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Edel Optics i brenda Givenchy. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Lifestyle Moda Outfit Post Priče iz života 6 Comments

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST