Posts tagged Švedska

Pisma iz Kraljevine Švedske: Nationalmuseum, najveća umetnička riznica u srcu Skandinavije!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Današnji post će biti poslednji post za jul mesec i ujedno i poslednje pismo u seriji postova iz Švedske.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

3) Vasa, legendarni raskošni ratni brod čija plovidba nije dugo trajala…

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Nationalmuseum (Nacionalni Muzej) i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Nacionalni muzej je centralni švedski državni muzej u Stokholmu, a ujedno i najveći švedski muzej umetnosti. Zbirke ove neobične umetničke riznice se sastoje od raznih dela slikarstva, skulpture i umetnosti na papiru od oko 16. veka do 20. veka, kao i umetničkih i zanatskih i dizajnerskih predmeta od 16. veka do danas. Ukupan broj izloženih dela dostiže neverovatnu cifru od skoro 700.000 predmeta. Nacionalni Muzej se nalazi na Blaziholmenu u Stokholmu u zgradi koju je za tu svrhu projektovao nemački arhitekta Fridrih Avgust Štuler. Zgrada je završena 1866. godine, ali istorija muzeja je starija od toga i seže do 28. juna 1792. godine kada je osnovan Kraljevski muzej. Narodni muzej je stoga jedan od najstarijih muzeja umetnosti u Evropi.

Kolekcije su premeštene u Blaziholmen nakon što su prethodno delimično bile smeštene u Kraljevskom muzeju, koji je otvoren 1794. godine u severnom krilu Kraljevske palate u Stokholmu. Kao i kod nekoliko drugih nacionalnih muzeja umetnosti, zbirke su u značajnoj meri zasnovane na generacijama kraljevskih kolekcionara, koje su iz različitih razloga prešle u državno vlasništvo. Na primer, dela koja su pripadala Gustavu Vasi mogu se danas videti u Narodnom muzeju.

Aktivnosti muzeja se takođe izlaze iz okvira, tako da određena dela možete videti izvan zgrade na Blasieholmenu. Nacionalni muzej uključuje i kolekciju portreta švedske države izloženu u zamku Gripsholm. Pored toga, predmeti iz zbirki muzeja izloženi su u nizu brojnih muzejskih institucija širom Švedske.

Ovaj muzej ima dugu istoriju i potrudiću se da u najkraćim crtama vam objasnim neke od najvažnijih istorijskih momenata vezanih za ovu instituciju. U ranoj istoriji Nacionalnog Muzeja, kao i kod nekoliko drugih evropskih nacionalnih galerija, istorija Nacionalnog muzeja je u velikoj meri sinonim za razvoj od kraljevskih, državnih i šire dostupnih kolekcija. U Švedskoj je u 18. veku postavljen temelj za današnje državne umetničke zbirke. Nekoliko dela uključenih u zbirku Narodnog muzeja, na primer deo francuskih slika iz 18. veka nekada je bila u vlasništvu kraljice Lovise Ulrike. Do 1777. godine, kraljičina finansijska situacija postala je neodrživa, delom kao rezultat velikog i skupog ulaganja u umetnost. Dugove je izmirio njen sin, tadašnji švedski kralj Gustav III, u zamenu da se odrekla svojih kolekcija i zamka Drotningholm.

Za današnji Nacionalni muzej od značaja je to što kralj nije koristio svoja finansijska sredstva, već državna, što je sprečilo da se zbirke rasturaju tokom sukcesije. Verovatno su državni fondovi korišćeni i kada je Gustav III, posle smrti svog oca Adolfa Fredrika, nabavio nekoliko umetničkih dela, uključijući Šardenovog Teknarena. U isto vreme, kralj je takođe izvršio važnu akviziciju zbirke crteža Karla Gustava Tesina koju je Adolf Fredrik kupio od njega 1755. godine. Zbirka crteža je odmah poklonjena Kraljevskoj biblioteci, ali je potom prebačena u Kraljevski muzej kada je otvoren 1794. godine.

Kako se odvijala ta transformacija od kraljevske umetničke kolekcije do državnog muzeja? Ne postoje zvanični spisi koji nam mogu objasniti šta je Gustav III nameravao sa svojim muzejskim uređenjem. Verovalo se da je ciljao na javno dostupnu instituciju, ali novija istraživanja su pokazala da za to nema pouzdanih dokaza. Treba imati na umu da je značaj stavljanja nečega na raspolaganje javnosti tada bilo nešto drugačije nego što je to danas, zbog čega se veruje da bi kraljevski muzej postao privatna stvar, dostupna onima koji bi se mogli smatrati nadležnima. Bez obzira na namere Gustava III, Kraljevski muzej je osnovan 28. juna 1792. godine, samo tri meseca nakon kraljeve smrti.

U to vreme nisu imali pripremljene prostorije za izložbe, a radovi na zgradi posle kraljeve smrti nisu bili gotovi. Prenos umetničkog nasleđa izvršen je decembra 1792. godine i imao je veliki značaj za budućnost muzeja. Prilikom rada na matičnom registru istaknut je značaj koja je finansijska sredstva (državnih ili privatnih), kralj koristio za nabavku umetničkih zbirki. U to vreme nisu postojali čvrsti zakoni koji su uređivali šta se smatra kraljevom privatnom svojinom, a šta državnom.

Prenosom nasleđa su sve kraljeve umetničke kolekcije prešle u državnu svojinu. Na taj način su kraljeve umetničke zbirke su postale vlasništvo naroda, ali će tek kasnije postati potpuno javno dostupni.

Prve decenije 19. veka bile izuzetno težak period za muzej. Nedostatak interesovanja u kombinaciji sa veoma malim resursima koji se graniče sa maltene nepostojećim značilo je da je posao održavan u životu energijom posvećenih zaposlenih ljudi muzeja. Nedostatak sredstava je u velikoj meri onemogućio nove akvizicije. U isto vreme, mnoge velike muzejske zbirke u Evropi nastale su u to vreme zahvaljujući agresivnoj politici nabavke, koju su podržali zabrinutiji sudovi i buržoazija. Od 1817. godine Kraljevski muzej je zaista dobijao godišnju državnu pomoć, ali to nije bilo dovoljno za nešto više od samog održavanja koje je bilo neophodno da bi se zbirke sačuvale od potpunog propadanja. Međutim, donacije su spasile muzej jer su legitimisale muzej kao sopstveni autoritet.

Međutim, poprilično oskudni ekonomski uslovi su otežali situaciju da je prvi deo 19. veka protekao potpuno bez događaja. Najznačajnija stvar koja se dogodila u to vreme je velika nabavka skulptura Johana Tobijasa Sergela 1815. godine. Posle Sergelove smrti Kraljevski muzej je mogao da nabavi sve skice skulptura u gipsu i terakoti koje su bile deo njegovog stvaralaštva.

Može se reći da je nabavka i postavljanje Sergelovih skulptura označila prekretnicu u izložbenim aktivnostima muzeja jer predstavlja kako klasicizam tako i autohtonu umetnost. Jer, u isto vreme kada je kolekcija Sergel predstavljena javnosti u umetničkoj Švedskoj su se podigli glasovi koji su želeli da skrenu fokus sa klasicizma na domaću i nacionalno orijentisanu umetnost. U ovom kontekstu, može se primetiti da je 1818. godine kralj Karl XIV Johan naručio od Bengta Erlanda Fogelberga kolosalne skulpture koje predstavljaju bogove Asa Odena, Tora i Baldera. Oni će kasnije biti smešteni u Kraljevski muzej.

Nešto malo kasnije u 19. veku, slikarstvo će imati značajnije mesto u muzejskoj delatnosti, što se vidi i iz dokumentacije o drastičnim promenama koje je pokrenuo direktor muzeja. Direktor je odveo muzej u 19. vek na jedan sasvim drugačiji način sa novom kolorističkom šemom, povezanom pre svega sa danskim i nemačkim bidermajerom, a izložbe su raspoređene na moderan način za to vreme, od klasično orijentisanog prosvetiteljskog principa do izazivačke mašte, romantično sugestivne izložbene estetike.

20. vek je doneo određene novine, pa je osnovano odeljenje za modernu umetnost 1952. godine. Prva izložba bila je obilazak Gernike Pabla Pikasa u oktobru 1956. godine, kada je renoviranje muzeja završeno, objekat je nazvan “Moderna Muzeet”, koji je zvanično otvoren 9. maja 1958. godine. Do 1975. godine, Moderni muzej je bio pododeljenje Nacionalnog Muzeja.

Kasnije, Moderni muzej je postao jedinstvena odvojena institucija, koja je zajedno sa Narodnim muzejom i Muzejom istočne Azije bila deo zajedničkog organa Statens konstmuseer. Kada je Moderni muzej prešao u samostalnu ustanovu 1999. godine, Statens konstmuseer je promenio ime u Nacionalni muzej sa Valdemarsudde Prinsa Eugena. Istovremeno, Istočnoazijski muzej je prenet u nadležnost novoformiranog Državnog muzeja za svetsku kulturu. Pre nekoliko godina, tačnije 2017. godine, Valdemarsudde je ponovo postao nezavisna fondacija, a autoritet se od tada zove Nacionalni muzej.

Veliki broj dela u zbirkama muzeja potiče iz kraljevskih kolekcija mnogih generacija. Iz galerije slika Gustava Vase koje su bile u zamku Gripsholm, moguće je sa sigurnošću identifikovati nekoliko slika koje se danas nalaze u Narodnom muzeju. Zbirka Gustava Vase sastojala se uglavnom od umetničkih dela severnoevropskih slikara.

Od dela sa prošlošću u kraljevskom vlasništvu, mnoga su nabavljena na pozadini različitih ličnih preferencija, ali i nekoliko primera predmeta koji su u 17. veku dolazili u kraljevske zbirke kao ratni plen.

Veliki deo dela za koje se danas smatra da čine jezgro zbirke slika Narodnog muzeja pre 1800. godine uglavnom potiče iz nekoliko zbirki: Karla Gustava Tesina, kraljice Lovise Ulrike, kralja Adolfa Fredrika i Gustava III. Međutim, nekoliko najznačajnijih dela u kraljevskim zbirkama je na različite načine nabavljeno preko Tesina.

U ovim zbirkama dominiralo je francusko, holandsko i gustavijansko švedsko slikarstvo, što je u velikoj meri uticalo na sastav zbirke Narodnog muzeja kako ona danas izgleda. Nekoliko Rembrantovih dela muzeja su u vlasništvu ovih ljudi, kao i druga važna dela iz Holandije iz 17. veka i neka iz Flandrije iz istog perioda.

Od ova četiri kolekcionara, Karl Gustaf Tesin je nesumnjivo imao najveći značaj, ne samo zato što je veliki deo kolekcija Adolfa Fredrika i Lovise Ulrike tamo završio uz njegovu brigu. Sa devetnaest godina, Tesin je krenuo na veliku turneju tokom koje je boravio u Parizu između 1714. godine i 1716. godine Kasnije će se vratiti nekoliko puta, ali je tokom ove prve posete pribavio veliki broj majstorskih crteža i 23 takozvana contre-epreuve autora Antoana Vatoa i upoznao nekoliko umetnika tog vremena.

Kasnije, Tesin se vratio u Pariz, sada sa boljim finansijskim uslovima pošto je postavljen za nadzornika odgovornog za zgradu zamka u Stokholmu, nasledio je oca i oženio se bogatom naslednicom. Sada je nabavio slike umetnika kao što su Fransoa Lemoan, Fransoa Desport, Nikola Lankre i Žan-Batist Pater.

Međutim, nije ništa kupio od Vatoa, koga je veoma cenio. Objašnjenje za to se vidi u činjenici da je umetnik sada preminuo i da se Tesin koncentrisao na žive umetnike i da su cene Vatoovih dela porasle. Boravak u Parizu je takođe značio da se umetnost kupuje u ime izgradnje zamka. Iz Pariza je otputovao u Veneciju da pokuša da ugovori sa Đovanijem Batistom Tijepolom, ali bezuspešno.

Kasnije, 1739. godine Tesin se ponovo vratio u Pariz, gde se umetnička scena ponašala drugačije sa ponovo uspostavljenim salonom od 1737. godine. Tokom ove posete, on se fokusirao na Fransoa Bušea i Žan-Batista-Simeona Šardena, nabavivši između ostalih Bušeov Trijumf Venere, koji je prikazan na Salonu 1740. Tesin je takođe nekoliko puta kupovao holandske slike na pariskom tržištu, uglavnom preko trgovca umetninama Edme – Fransoa Gersena. Među tim delima su značajni Rembrantov Portret mlade žene u profilu i Uspavani student Konstantina Verhauta.

Sve do 2013. godine, kada je zgrada Nacionalnog muzeja na Blaziholmenu u Stokholmu zatvorena zbog renoviranja, godišnje se prikazivalo više privremenih velikih izložbi. Neki primeri su bili Anri de Tuluz-Lotrek, Dizajn Sigvard Bernadot, Strašno lepa, Prevara oko, Prerafaeliti, Kaspar David Fridrih, Rubens i van Dajk, Koncept dizajn, Oblik vremena i Spora umetnost. U galeriji gravera prikazane su manje izložbe sa radovima uglavnom iz sopstvenih kolekcija.

Muzej pozajmljuje veliki broj dela za izložbe u drugim muzejima u Švedskoj i inostranstvu. U Nacionalnom muzeju se istraživanja sprovode i na osnovu sopstvenih zbirki kao polazišta, kao i sopstvenih izdavačkih delatnosti.

Nacionalni muzej ima i arhiv slika. Muzej je takođe zadužen i za Biblioteku umetnosti, koja je jedna od najvećih biblioteka umetnosti u nordijskim zemljama i koja je zajednička biblioteka Nacionalnog muzeja i Modernog muzeja.

U muzeju postoji odeljenje za konzervaciju, fotografiju i umetnički menadžment sa orijentacijama prema predmetima svake zbirke. Odeljenje radi na očuvanju predmeta i sarađuje sa Odeljenjem za zbirke i istraživanja na tehničkim istraživanjima.

Nacionalni muzej upravlja, u celini ili delimično, zbirkama predmeta na velikom broju destinacija za posetioce širom zemlje. Ovo uključuje, na primer, zamak Drotningholm, zamak Gripsholm, zamak Ulriksdal, zamak Nines, zamak Lacko, dvorac Lovstabruk, zamak Vadstena i fabriku porcelana Gustavsberg. Muzej oranžerije u zamku Ulriksdal i Muzej de Vris u Drotningholmsmalmenu čuvaju centralne delove muzejske zbirke skulptura. Od 2018. godine Narodni muzej ima ogranak u Ostersundu – Nacionalni muzej Jamtli.

Prins Eugens Valdemarsudde je do 1. jula 2017. godine pripadao nadležnom Nacionalnom muzeju sa Prins Eugens Valdemarsuddeom. Vlast (sada se zove samo Narodni muzej) potpada pod Odeljenje za kulturu. Udruženje prijatelja muzeja Nationalmusei vanner osnovao je 1911. godine, tadašnji prestolonaslednik Gustaf (VI) Adolf i tokom godina je dalo značajan doprinos muzejskim zbirkama.

Nacionalni muzej u Stokholmu zatvoren je 3. februara 2013. godine zbog renoviranja. Muzeju je bila potrebna opsežna obnova i renoviranje, jer je zgrada bila jako pohabana intenzivnom upotrebom. Nekoliko tehničkih sistema u muzeju je dostigao svoj vek trajanja.

Nacionalni Muzej je 13. oktobra 2018. godine ponovo otvorio počeo sa radom i ceremoniju otvaranja je obavio lično kralj Karl XVI Gustav u prisustvu članova kraljevske porodice, ministarke kulture Alis Bah Kunke i hiljada posetilaca. Izložbeni prostor muzeja je proširen i sada može da primi duplo više posetilaca i prikaže skoro tri puta više umetničkih dela. Pored tehničkog ažuriranja, prethodno blokirani prozori i krovni prozori su otvoreni kako bi se stvorilo više dnevne svetlosti i pogleda prema gradu. Bučni restoran je dobio bolju, mirniju lokaciju i zamenjen je prozračnom i tihom baštom skulptura. Muzej je povratio šemu boja inspirisanu originalnom paletom.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog i ujedno i poslednjeg posta iz serije postova o Kraljevini Švedskoj, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Nacionalnom Muzeju u Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Vasa, legendarni raskošni ratni brod koji nije daleko otplovio…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove avanture! Ovo je poslednji post za ovaj mesec i želeo sam da podelim sa vama neobičnu legendu o jednom raskošnom ratnom švedskom brodu Vasa.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Vasa Muzeju i legendi o ovom neverovatnom ratnom brodu i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Mislim da se starije generacije sećaju legende o jednom raskošnom ratnom brodu koji je trebao svojom lepotom i luksuzom da pokaže moć i silu, ali je nakon pređenih 1300 metara od luke potonuo… Kako je ovaj brod od velike sramote postao ponos Švedske, otkrićemo zajedno u današnjem postu na Mr.M blogu.

Vasa ili Wasa je čuveni švedski ratni brod izgrađen između 1626. i 1628. godine. Brod je potonuo nakon što je preplovio otprilike 1.300 m na svom prvom putovanju 16. avgusta 1628. godine u sumrak.

Pošto je Vasa bio jedan od najskupljih brodova svih vremena sa modernom ratnom opremom uz izuzetnu izradu, sigurno se pitate šta je pošlo po zlu?

Postavljala su se brojna pitanja: Da li je brod bio pravilno spremljen za vetar? Da li je posada bila trezna? Da li je balast pravilno spremljen? Da li je oružje bilo propisno obezbeđeno? Međutim, niko nije bio spreman da preuzme krivicu. Članovi posade i brodograditelji su formirali dve grupe i svako od njih je pokušao da okrivi drugog i svi su se zakleli da su svoju dužnost izvršili bez greške i tokom istrage su otkriveni detalji demonstracije stabilnosti.

Zatim je pažnja bila usmerena na brodograditelje. “Zašto ste napravili brod tako uzak, tako loš i bez dovoljno dna da se prevrnuo?” pitao je tužilac brodograditelja Jakobsona. Jakobson je izjavio da je sagradio brod prema uputstvima glavnog brodograditelja, koji je zauzvrat sledio specifikaciju koju je odobrio lično kralj. Jacobson je u stvari proširio brod za oko pola metra (50 cm) nakon što je preuzeo odgovornost za izgradnju, ali je izgradnja broda bila previše odmakla da bi se omogućilo dalje proširenje.

Na kraju se nije mogao pronaći krivac. Odgovor Arent de Groot koji je postao legendaran, kada je na pitanje suda zašto je brod potonuo bio je “Samo Bog zna”. Gustav Adolf je odobrio sva merenja i naoružanje, a brod je izgrađen prema uputstvima i napunjen određenim brojem topova. Na kraju, niko nije kažnjen niti proglašen krivim za nemar, a krivica je praktično pala na Henrika Hibertsona.

Neka današnja istraživanja su pokazala da je Vasa potonuo jer je imao vrlo malu početnu stabilnost, što se može smatrati otporom navijanju pod dejstvom vetra ili talasa koji deluju na trup. Razlog za to je što distribucija mase u konstrukciji trupa i balasta, topova, tereta i drugih predmeta natovarenih na brod daje preveliku težinu brodu. Težište je previsoko, tako da je potrebna vrlo mala sila da bi se brod prevrnuo, a nema dovoljno momenta ispravljanja, sile koja pokušava da natera brod da se vrati u uspravan položaj.

Razlog što brod ima tako visok centar gravitacije nije zbog topova. Oni su bili teški nešto više od 60 tona ili oko 5% ukupnog deplasmana natovarenog broda. Ovo je relativno male težine i trebalo bi da bude podnošljivo na brodu ove veličine. Problem je u samoj konstrukciji trupa. Deo trupa iznad vodene linije je previsok i preteško izgrađen u odnosu na količinu trupa u vodi. Prostor za glavu na palubama je veći nego što je potrebno za članove posade koji su u proseku bili visoki nepunih 1,70 metara i stoga je težina palube i oružja koje nose veća iznad vodene linije nego što je potrebno. Pored toga, grede na palubi i njihova noseća drva su predimenzionirana i preblizu raspoređena za teret koji nose, tako da doprinose prevelikoj težini već visokim i teškim gornjim radovima.

Ovaj brod je proveo 330 godina potopljen i bilo je više pokušaja da se olupina broda dovede na površnu broda. Brod je spašen sa uglavnom netaknutim trupom 1961. godine. Bio je smešten u privremenom muzeju pod nazivom Vasavarvet („Vasa brodogradilište“) do 1988. godine, a zatim je trajno preseljen u Muzej Vasa u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku[ u Stokholmu. Brod je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Švedske i videlo ga je preko 35 miliona posetilaca od 1961. godine. Vasa je postao opštepriznat simbol Švedske imperije.

Brod je izgrađen po naređenju švedskog kralja Gustava Adolfa u okviru vojne ekspanzije koju je pokrenuo u ratu sa Poljskom i Litvanijom (1621–1629). Konstruisana je u mornaričkom brodogradilištu u Stokholmu po ugovoru sa privatnim preduzetnicima i naoružana prvenstveno bronzanim topovima izlivenim u Stokholmu. Bogato ukrašena kao simbol kraljevih ambicija prema Švedskoj i njemu samom, po završetku bila je jedno od najmoćnije naoružanih plovila na svetu. Međutim, Vasa je bio opasno nestabilan, sa prevelikom težinom u gornjoj strukturi trupa. Uprkos ovom nedostatku stabilnosti, naređeno joj je da izađe na more i potonula je samo nekoliko minuta nakon što je naišla na vetar jači od povetarca.

Naredba za plovidbu bila je rezultat kombinacije faktora. Kralj, koji je predvodio vojsku u Poljskoj u vreme njenog prvog putovanja, bio je nestrpljiv da vidi kako Vasa zauzima mesto vodećeg broda rezervne eskadrile u Alvsnabbenu u Stokholmskom arhipelagu. Istovremeno, kraljevim potčinjenima je nedostajalo političke hrabrosti da otvoreno razgovaraju o problemima broda ili da se prvo putovanje odloži. Švedski tajni savet je organizovao istragu da se pronađu odgovorni za katastrofu, ali na kraju niko nije kažnjen.

Tokom istraživanja olupine 1961. godine, morski arheolozi su pronašli hiljade artefakata i ostatke najmanje 15 ljudi u Vasinom trupu i oko njega. Među mnogim pronađenim predmetima bili su odeća, oružje, topovi, alati, novčići, pribor za jelo, hrana, piće i šest od deset jedara. Artefakti i sam brod pružili su naučnicima neprocenjiv uvid u detalje o pomorskom ratovanju, tehnikama brodogradnje i svakodnevnom životu početkom 17. veka u Švedskoj. Danas je Vasa najbolje očuvani brod iz 17. veka na svetu i ujedno i najposećeniji muzej u Skandinaviji. Olupina Vase se kontinuirano prati i istražuje kako se može najbolje može sačuvati ovaj istorijski primerak.

Kako izgleda Vasa kao olupina i šta je ostalo? Vasa ima četiri očuvane palube: gornju i donju topovsku palubu, ostavu i orlop. Zbog ograničenja pripreme broda za konzervaciju, arheolozi su morali da rade brzo, u smenama od 13 sati tokom prve nedelje iskopavanja. Gornja topovska paluba bila je u velikoj meri poremećena raznim projektima spasavanja između 1628. i 1961. godine i sadržala je ne samo materijal koji je pao sa opreme i gornje palube, već i više od tri veka lučkog otpada.

Palube ispod su sve manje uništene. U palubama su se nalazili ne samo lafeti, tri preživela topa i drugi predmeti vojne prirode, već su bili i mesta gde je većina ličnih stvari mornara bila smeštena u vreme potonuća. To je uključivalo široku lepezu rasutih nalaza, kao i sanduke i bačve sa rezervnom odećom i obućom, alate i materijale za popravku, novac, privatno kupljene namirnice i sve predmete za svakodnevnu upotrebu. potreban za život na moru.

Većina nađenih predmeta je od drveta, što svedoči ne samo o jednostavnom životu na brodu, već i o generalno nesofisticiranom stanju švedske materijalne kulture početkom 17. veka. Donje palube su se prvenstveno koristile za skladištenje, pa je skladište bilo ispunjeno buradima namirnica i baruta, namotajima sidrenog kabla, gvozdenim sačmima za oružje i ličnim stvarima nekih oficira. Na orlop palubi, mali odeljak je sadržao šest od deset brodskih jedara, rezervne delove za opremu i radne delove za brodske pumpe. Drugi odeljak je sadržao stvari brodskog stolara, uključujući i veliki sanduk za alat.

Nakon što je sam brod spašen i iskopan, mesto gubitka je temeljno iskopano tokom 1963–1967 godine. Ovo je proizvelo mnoge elemente pribora za opremanje, kao i strukturno drvo koje je otpalo, posebno sa kljunaste glave i krmenog zamka. Većina skulptura koje su ukrašavale spoljašnjost trupa takođe je pronađena u mulju, zajedno sa sidrima broda i skeletima najmanje četiri osobe. Poslednji predmet koji je pomenut bio je dugački čamac od skoro 12 metara, koji se na švedskom zove esping, pronađen kako leži paralelno sa brodom i veruje se da ga je Vasa vukao kada je potonuo.

Muzej Vasa je nešto što ne smete propustiti kada dolazite u Stokholm. Postoje različite izložbe u muzeju sa razčičitom tematikom kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Muzej ima besplatan WiFi internet. Pored toga, tu je i dobro snabdevena prodavnica i prijatan restoran za ručak i fiku (divan i neobičan švedski običaj koji morate probati). Važno je napomenuti da je besplatan ulaz u muzej za decu do 18 godina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o čuvenom istorijskom brodu Vasa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Stokholm, moderni zeleni grad kulture na vodi!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Danas sam za vas spremio jedan simboličan poklon za leto i početak jula meseca – prvi putopis iz serije postova o prestonici Kraljevine Švedske – Stokholm.

Oduvek sam želeo da posetim ovu zemlju, pošto sam inače očaran skandinavskom kulturom i načinom života, zbog toga sam želeo da posetim srce Skandinavije – Stokholm. Svi mi imamo neke svoje asocijacije za određene destinacije, ali Stokholm je poseban, grad koji se teško može opisati u samo 3 pojma, ali sam se potrudio da složim svoje misli i došao sam do sledećih pojmova: Švedska kraljevska porodica, Nobelova Nagrada i Acne Studios. To su moje asocijace za Stokholm, samo što sam uvideo da postoji još jedna važna asocijacija – Zeleni Grad.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o ovom neobičnom gradu i želeo bih da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Šveđani imaju posebno poštovanje prema kultu prirode i izuzetno su zdrava nacija, neka istraživanja koja su sprovedena su pokazala da su Šveđani jedni od najsrećnijih naroda u Evropi. Pošto vode računa o zdravom načinu života i svojoj okolini, oni sve svoje napore ulažu da zaštite svoju okolinu i vode računa o održivosti u svakom sektoru.

Stokholm se smatra jednim od najlepših gradova na svetu, izgrađen na jezeru i susreće se sa morem, na četrnaest ostrva i sa osam vekova bogate istorije i kulture jedan je od najlepših gradova u Severnoj Evropi. Sektori kao što su moda, tehnologija, muzika, film, dizajn i industrija igara beleže neverovatan rast. Stokholm je mesto gde kreativnost raste i gde se ostvaruju mnogi snovi i rađaju nove ideje. Najvažnije od svega je činjenica da je Stokholm grad otvorenog srca za sve!

Stokholm je takođe jedan od ekološki najprihvatljivijih gradova Evrope i međunarodni uzor globalnog ekološkog i klimatskog delovanja. Pet decenija nakon Konferencije UN 1972. godine u Stokholmu gde je stvorena veza između životne sredine i siromaštva i postavila je na čelu međunarodne agende, Stokholm ponovo dočekao svet u junu 2022. godine na konferenciji
„Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih nas – naša odgovornost i naša prilika.”

Švedska je poznata po svojom dizajnu, neverovatnoj arhitekturi i posebnom pristupu prema modnoj industriji. Skandinavski dizajn je poznat po mešanju minimalizma i funkcionalnosti sa stilom i inovatovnošću. Stokholm definitivno ostaje epicentar švedskog dizajna i jedan je od najboljih na svetu kada je u pitanju dizajn i održivost. Osim osnovne težnje da se nešto bude dobre izrade i atraktivnog izgleda, dizajn u Stokholmu teži da bude praktičan i primenljiv.

Svaki dizajnirani komad služi kao gradivni blok koji se može mešati i uskladiti sa drugim dizajnom elemenata. Od čvrstih do svetlih otisaka pastelnih boja i teških tradicionalnih dezena, tkanine takođe igraju važnu ulogu u kulturi dizajna grada. Svi stokholmski dizajni su dostupni za svakodnevnu praktičnu upotrebu i postoje različiti visokokvalitetni dizajni po različitim cenama koji su prilagođeni za svačiji džep.

Istorijski gledano, švedske arhitekte su bile pod velikim uticajem pokreta i stilova iz inostranstva. Ali zbog svog geografskog položaja, ovi kulturni tokovi su stigli kasnije i evoluirali u nešto jedinstveno tipično švedskom stilu. Kada je Art deco došao u Švedsku u punoj snazi, transformisao se u nordijski klasicizam da bi se zadovoljio svačiji ukus i uspostavio balans. Švedski ukusi i funkcionalizam prerasli su u njegov švedski izdanak „funkis“.

Modernu švedsku arhitekturu, kako komercijalnu tako i stambenu, karakteriše održivost u skladu sa prirodom. Planirano je da novi projekti rade u skladu sa zaštitom životne sredine i mnogo pažnje se polaže na to da građevinski materijali budu energetski efikasni i ekološki prihvatljivi. Ovo je proizvelo neke zaista spektakularne projekte.

Kada pričamo o modnom sektoru, u Švedskoj postoje brojne priče o uspešnim brendovima kao što su Acne Studios i Stutterheim do novojih omiljenih modnih brendova današnjice kao što su Totême i Rodebjer. Švedska moda se uvek trudi da uvede i priključi modnom svetu mnoge talentovane dizajnere.

Takođe, da ne zaboravimo, neke glavne predstavnike brendova ulične mode kao što je H&M i drugih brendova Weekday, Monki, COS, Other Stories i Arket koji su takođe rado viđeni brendovi koji su osvojili srca ljudi širom sveta. Novitet kod nekih brendova da vaš pol ne treba da diktira šta možete da nosite. Primer za to je švedski brend Hope, koji je na primer prvi primenio filozofiju pravljenja uniseks odeće koja izgleda zapanjujuće i fantastično bez obzira na pol.

Kada pričamo o modi u Stokholmu, vrlo je bitno spomenuti jednu modnu svetinju koju svakako morate posetiti kada dođete u pretonicu Švedske. Nordiska Kompaniet (skraćenica NK) je naziv za robne kuće koja se nalazi u Stokholmu, a postoji još jedna u drugom gradu u Švedskoj – Geteborgu.

Ovu robnu kuću u Stokholmu godišnje poseti oko dvanaest miliona posetilaca, a njena istorija je duga skoro 120 godina i ujedno je prva robna kuća koja je otvorena na ovim prostorima. Ova robna kuća je dom mnogih internacionalnih poznatih svetskih modni brendova i takođe možete pronaći mnoge poznate skandinavske brendove, kao i dizajnere u usponu.

Stokholm je kulturni, medijski, politički i ekonomski centar Kraljevine Švedske. Sam region Stokholma čini više od trećine BDP-a zemlje i nalazi se među 10 najboljih regiona u Evropi po BDP-u po glavi stanovnika. Ocenjen kao alfa-globalni grad, največi je u Skandinaviji i glavni centar za korporativno sedište u Severnoj Evropi. U gradu se nalaze neki od najboljih univerziteta u Evropi, kao što su Karolinska institut, Stokholmska ekonomska škola, Kraljevski institut za tehnologiju KTH i Univerzitet u Stokholmu.

Stokholm je poznat i kao domaćin godišnje ceremonije dodele Nobelove nagrade i banketa u Stokholmskoj koncertnoj dvorani i Gradskoj kući grada Stokholma. Jedan od najcenjenijih muzeja u gradu, Muzej Vasa, je najposećeniji neumetnički muzej u Skandinaviji. Stokholmski metro, ​​otvoren 1950. godine, dobro je poznat po uređenju svojih stanica, poznat je i kao najduža umetnička galerija na svetu.

Sada dolazimo i do onog najvažnijeg dela za sve turiste i odgovora na čuvena pitanja: Šta videti u Stokholmu? Šta ne treba propustiti?

Stokholm je divan grad, bogat raznim kulturnim sadržajima i siguran sam da će ovaj grad ispuniti sva vaša očekivanja. U današnjem postu pokušaću ukratko da vam dam neke savete i smernice šta biste trebali da posetite u prestonici Švedske i da se pohvalite vašim prijateljima novim stečenim znanjima! Neke od navedenih znamenitosti u današnjem postu, opisaću detaljnije u narednim pismima iz Kraljevine Švedske, tako da se nemojte brinuti za detalje! 🙂

Prva stanica za koju smatram da je važna za upoznavanje Stokholma i Kraljevine Švedske uopšteno je poseta kraljevskom kompleksu koji se nalazi u srcu Starog Grada. Da biste došli do kraljevskog kompleksa iz centra grada, dovoljno je da imate udobnu obuću i od NK robne kuće do kraljevskog kompleksa vas deli samo 5-10 minuta hoda! Uživaćete u lepoti i zelenilu gradskih parkova i izuzetnoj arhitekturi i videćete zašto se kaže da je Stokholm jedan od najlepših zelenih gradova na vodi.

U sklopu kraljevskog kompleksa se nalazi nekoliko zasebnih muzeja koje možete posetiti, a to su: Kraljevske odaje sa odajama za njihove goste, muzej kreljevskih dragocenosti i dragulja, Muzej Tri Krune, Muzej kolekcije skulptura Gustava III, Kraljevska Kapela, Muzej Kraljevske Oružarnice. U zavisnosti od vaših interesovanja možete posetiti muzeje za koje smatrate da vam odgovaraju, ali mogu vam reći da je svaki od njih poseban i unikatan, tako da biste trebali posetiti svaki od njih, ako imate dovoljno vremena.

U narednim postovima ću posvetiti više pažnje određenim znamenitostima, tako da ćete dobiti više informacija i saznati više detalja, tako da ćete sa odličnim predznanjem otići u posetu prestonici Kraljevine Švedske! Kraljevska palata u Stokholmu je zvanična rezidencija Njegovog Veličanstva Kralja i takođe je mesto zvaničnih prijema monarhije, otvorenih za javnost tokom cele godine. Ova neobična kombinacija kraljevske rezidencije, radnog mesta i kulturno-istorijskog spomenika otvorenog za posetioce tokom cele godine čini Kraljevsku palatu u Stokholmu jedinstvenom među evropskim kraljevskim rezidencijama.

Palata je izgrađena u baroknom stilu i ima više od 600 soba podeljenih na jedanaest spratova sa državnim stanom okrenutim prema gradu i manjim dnevnim boravcima okrenutim ka unutrašnjem dvorištu. Palata sadrži mnogo zanimljivih stvari koje vredi videti. Pored kraljevskih apartmana, postoje tri muzeja prožeta kraljevskom istorijom: riznica sa regalijama, muzej Tre Kronor (Tri Krune) koji prikazuje srednjovekovnu istoriju palata i Muzej skulptura i antikviteta Gustava III.

Tokom letnjih meseci otvorena je i Kraljevska kapela, kao i crkva Ridarholmen – kraljevska grobna crkva pet minuta hoda od palate, za koju je dostupna kombinovana karta.

Nedaleko od Kraljevske Palate, nalazi se Muzej Nobelovih Nagrada. Osnovni cilj ovog muzeja je da širi znanje i stvori interesovanje i diskusiju o prirodnim naukama i kulturi kroz kreativno učenje, izložbene tehnike i modernu tehnologiju.

Muzej Nobelove nagrade ilustruje vek kreativnosti, gde posetioci mogu da prate promene 20. veka kroz Nobelovu nagradu i dobitnike Nobelove nagrade. Istražite rad i ideje više od 900 kreativnih umova predstavljenih kroz kratke filmove, originalne artefakte i kompjutere. Muzej Nobelove nagrade nalazi se u srcu Stokholma, u Starom gradu.

Budite inspirisani idejama koje su promenile svet. Muzej Nobelove nagrade sadrži sve bitne informacije o najprestižnijoj nagradi na svetu, Alfredu Nobelu i nobelovcima. Mogući su samostalni obilasci, kao i obilasci sa vodičem. Pomoćna sredstva kao što su filmovi i raznovrsni objekti vode vas od ideje do Nobelovog banketa. Bistro koji služi ručak, Nobelov sladoled, takođe je moguće naručiti i obroke sa prethodnih banketa, ali za tu vrstu usluge postoji duga lista čekanja, kao i još mnogo toga. Ovo je muzej koji vredi posetiti kada se nađete u Starom delu grada.

Sledeća stanica koja bi mogla da vam pomogne da sagledate umetničke pravce i umetnost u Švedskoj i Skandinaviji. Nationalmuseum je švedski muzej umetnosti i dizajna. Nacionalni muzej je takođe državni organ sa mandatom da čuva kulturno nasleđe i promoviše umetnost, interesovanje za umetnost i poznavanje umetnosti. Kolekcije obuhvataju slikarstvo, skulpturu, crteže i grafike od 1500-1900. godine i primenjenu umetnost, dizajn i portrete od ranog srednjeg veka do danas.

Nakon višegodišnjeg renoviranja i modernizacije, Nationalmuseum – glavni muzej umetnosti i dizajna u Švedskoj, ponovo je otvorio svoja vrata 2018. godine. Novi prostor je skrojen, prilično bukvalno, da istakne ogromnu kolekciju klasične umetnosti u muzeju. Ulaz u muzej je besplatan, osim za određene gostujuće izložbe. U jednom od narednih postova ću vas provesti kroz aktuelna izložbe koje se trenutno nalaze u muzeju.

Sada je vreme za muzej koji je obeležio istoriju Švedske – Muzej Vasa je pomorski muzej. Smešten na ostrvu Djurgarden, muzej prikazuje jedini skoro potpuno netaknut brod iz 17. veka koji je ikada spašen, ratni brod Vasa sa 64 topa koji je potonuo na svom prvom putovanju 1628. godine. Muzej Vasa otvoren je 1990. godine, a prema zvaničnim informacijama, ovaj muzej je najposećeniji muzej u Skandinaviji. Zajedno sa drugim muzejima kao što je Stokholmski pomorski muzej, pripada Švedskim nacionalnim pomorskim muzejima (SNMM).

Postoje različite izložbe oko broda u rasponu od tema kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Besplatan ulaz za decu do 18 godina. U jednom od narednih postova napisaću nešto više o ovom brodu i zašto je on vrlo bitan za švedsku istoriju i kulturu.

Kada smo završili sa kulturnim uzdizanjem, vreme je da se čovek malo zabavi, pa sam čuo da u Stokholmu postoji jedan popularni zabavni luna park i otišao sam da vidim kakva atmosfera tamo vlada!

Gröna Lund (bukvalan prevod „Zeleni gaj“) ili poznat među lokalcima kao Gronan je najpoznatiji zabavni park koji je osnovan 1883. godine u prestonici Švedske. Smešten na morskoj strani ostrva Djurgarden, relativno je mali u poređenju sa drugim zabavnim parkovima, uglavnom zbog svoje centralne lokacije, koja ograničava širenje. Ovaj zanimljiv park ima preko 30 atrakcija i popularno je mesto za koncerte tokom leta.

Gröna Lund poseduje većinu atrakcija uobičajenih za zabavne parkove, kao što su tunel ljubavi i sedam rolerkostera. Gröna Lund je takođe poznat po održavanjima koncertima rok i pop muzike. Park je lako dostupan tramvajem broj 7, autobusom 67 i kao trajektom iz centra grada. Njegova centralna lokacija omogućava posetiocima da vide velike delove Stokholma sa viših atrakcija.

Pošto smo prešli neke zanimljive muzeje i mesta za zabavu, kroz slike ste mogli da vidite da je Stokholm jedan živopisan grad na vodi. Postoji veliki broj turističkih brodova sa kojima možete razgledati lepote Stokholma sa vode. Pored toga, ako koristite kartu za prevoz postoji i brodovi koji se koriste kao javni gradski prevoz pa možete i na taj način upoznati Stokholm.

Kao što sam rekao na samom početku ovog posta, Stokholm je jedinstven grad koji je nemoguće opisati sa par reči, to je grad koji je otvoren za sve i treba ga doživeti na neki svoj način.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o zelenom Stokholmu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Severne Evrope?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST