Posts tagged Tajland

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST