Posts tagged turizam

Luciano K: Luksuzni boutique hotel smešten u srcu boemskog Santijaga…

Avanture Putovanja

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg posta gde ću se potruditi da vam dočaram lepotu malog simpatičnog luksuznog boutique Luciano K hotela u boemskom srcu prestonice Čilea – Santijaga, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Čilea su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma, Nacionalne Turističke Organizacije Čilea (Chile Travel) i Luciano K hotela.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodni putopis iz Čilea ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti o Santijagu, iskoristite priliku da posetite sledeći LINK pre nego što nastavite sa čitanjem današnje recenzije hotela Luciano K.

Bario Lastarija (naselje Lastarija) je istorijsko naselje u centru Santijaga. Sada popularno turističko središte, Bario Lastarija je centar kulturnih aktivnosti, sa bioskopima, pozorištima, muzejima, restoranima i barovima. Razne kulturne aktivnosti poput festivala i nastupa uživo se obično održavaju širom ulica Lastarije zbog njenog snažnog kulturnog karaktera, posebno u ulici J.V. Lastarija i parku Forestal.

Bario Lastarija se graniči sa Alamedom i Kulturnim centrom Gabrijela Mistral na jugu, brdom Santa Lusija na zapadu, parkom Forestal na severu i trgom Bakedano na istoku. U ovom kultnom naselju u srcu Santijaga nalaze se brojni luksuzni hoteli, a među njima je i Hotel Luciano K.

Luciano K je boutique hotel sa 38 soba, koji predstavlja idealnu mešavina antičkog karaktera i art deko dizajna. Ovaj ljupki hotel ima lobi, bar, saunu i prelepi restoran koji se nalazi na prvom spratu. Terasa na krovu od 300 kvadratnih metara sa barom, grejanim bazenom i spektakularnim pogledom na Park Forestal i Alamedu.

Zgrada u kojem se nalazi Luciano K hotel je istorijski dragulj u srcu gastronomskog i kulturnog naselja Lastarija. Prvobitno ju je projektovao arhitekta Lučano Kulčevski 1920-ih. U vreme izgradnje, ovo je bila najviša zgrada u Čileu i prva sa liftom i centralnim grejanjem. Njena arhitektura i stil vraćaju nas u glamur i eleganciju 1920-ih, praćene najboljom udobnošću i najsavremenijom tehnologijom u međunarodnim hotelima.

Kada pričamo o uređenju soba u Hotelu Luciano K, budite uvereni da je svaki detalj pažljivo osmišljen kako bi gostima pružio nenadmašno iskustvo u srcu Južne Amerike, prestonici boemske prestonice Čilea. Sa sofisticiranim i savremenim stilom, sve sobe u Luciano K hotelu nude ugodnu i opuštajuću atmosferu. Od luksuzne posteljine do najsavremenije tehnologije, svaki element se kombinuje kako bi stvorio prostor gde se gosti mogu odmoriti i napuniti baterije nakon istraživanja Santijaga.

Tokom mog boravka u prestonici Čilea, imao sam priliku da osetim lepotu komfora Deluxe sobe, sobe od 28 m2 za najviše dve osobe sa sopstvenim kupatilom, toaletnim priborom i pogledom na park i grad.

Deluxe soba u Luciano K hotelu može ponuditi potpunu udobnost jer je opremljena bračnim krevetom ili sa dva odvojena kreveta u zavisnosti od vaše preferencije, luksuznim ogrtačima i papučama, od tehničkih mogućnosti izdvojio bih brzi WiFi internet, neverovatne Bluetooth zvučnike uz koje možete uživati u svojoj omiljenoj muzici tokom boravka u ovom hotelu, kao i pametni televizor od 40 inča i kablovske televizije. Važno je napomenuti da je doručak na bazi švedskog stola uključen u cenu.

U sobi imate i veliki radni sto, sef, šank frižider, dok je luksuzno kupatilo opremljeno svim higijenskim potrepštinama uključujući i fen za kosu. Tokom boravka u Luciano K hotelu možete očekivati izuzetnu i kvalitetnu uslugu koju ćete pamtiti.

Luciano K Hotel ima jednu od najboljih gastronomskih ponuda u samom hotelu. Ovaj boutique hotel ima restoran na prvom spratu zgrade, a takođe imaju krovnu terasu „Terazza K“ tako da možete uživati u izvrsnim pićima dizajniranim ekskluzivno za Luciano K goste i posetioce, uz tapas meni, sa nenadmašnim pogledom na prestonicu Čilea.

Probajte ukusan meni koji je pripremio njihov kuvar sa gurmanskim i kvalitetnim jelima, uz jedinstvenu atmosferu, stvorenu za sve vrste sastanaka, kako poslovnih sastanaka, tako i susreta sa prijateljima ili možda romantičnih večera.

Doručak na bazi švedskog stola se poslužuje svakog jutra u restoranu na prvom spratu, dok večeru možete imati na predivnoj krovnoj terasi gde sam bio u prilici da uživam u neverovatnom pogledu na grad uz fantastične specijalitete.

Pored ukusnih jela, možete uživati u alkoholnim i bezalkoholnim koktelima sa svojom porodicom ili prijateljima.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa iz Čilea gde smo uživali u lepotama Luciano K hotela u seriji putopisa Čilea gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma, Nacionalne Turističke Organizacije Čilea (Chile Travel) i Luciano K hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Santijagu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Čilea.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Ministarstvu ekonomije, razvoja i turizma, Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Čilea (Chile Travel) i Luciano K hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične čileanske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Santijagu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hotelu Luciano K i predstavljanje ovog ljupkog boutique hotel u srcu boemske četvrti prestonice ispod Anda? Da li ste imali priliku do sada da posetite Santijago i prelepi Čile?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Santijaga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva ekonomije, razvoja i turizma, Nacionalne Turističke Organizacije Čilea (Chile Travel) i Luciano K hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Argentine: Groblje La Recoleta, šetnja kroz bogatu argentinsku istoriju…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram lepotu argentinske istorije jednom šetnjom kroz najlepše groblje na svetu La Recoleta, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Argentine su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela.

Da bismo nekada razumeli sadašnjost, moramo razumeti prošlost. Groblje ne mora nužno da bude mesto gde preovladava osećaj tuge, već može da bude mesto gde možete naučiti nešto o istoriji naroda, kulture jedne zemlje i uživati u arhitekturi.

Groblje La Rekoleta (na španskom: Cementerio de la Recoleta) je groblje koje se nalazi u prestižnom naselju Rekoleta u Buenos Ajresu. U njemu se nalaze grobovi značajnih eminentnih ljudi, uključujući Evu Peron, predsednike Argentine, dobitnike Nobelove nagrade, osnivača argentinske mornarice i vojnih komandanta kao što je Hulio Argentino Roka. BBC ga je 2011. godine proglasio jednim od najboljih svetskih groblja, a 2013. godine CNN ga je uvrstio među 10 najlepših groblja na svetu.

Groblje se prostire na površini od 5,5 hektara,a sadrži 4691 grobnice, sve su izgrađene iznad zemlje, od kojih je 94 argentinska vlada proglasila nacionalnim istorijskim spomenicima i zaštićena su od strane države. Ulaz u groblje je kroz neoklasične kapije sa visokim dorskim stubovima. Groblje sadrži mnogo složenih mermernih mauzoleja, ukrašenih statuama, u širokom spektru arhitektonskih stilova kao što su Art Deco, Art Nouveau, Barok i Neogotika, a većina materijala korišćenih između 1880. i 1930. godine u izgradnji grobnica je uvezena iz Pariza i Milana.

Fratri iz reda franjevačkih rekolekta su početkom 18. veka stigli bosi u područje gde se trenutno nalazi groblje Rekoleta, tada na periferiji Buenos Ajresa. Na tom mestu su 1732. godine podigli manastir i crkvu koju su stavili pod pokroviteljstvo Bogorodice Pilar. Trenutno je bazilika Gospe od Pilara nacionalni istorijski spomenik. Meštani su crkvu Recolects nazvali jednostavno La Recoleta, ime koje se proširilo na celo područje.

Kada je orden raspušten 1822. godine, 17. novembra te godine, bašta manastira je pretvorena u prvo javno groblje u gradu Buenos Ajresu. Zaslužni za njegovo stvaranje bili su tadašnji guverner provincije Buenos Ajres, Martin Rodrigez (njegovi ostaci počivaju na groblju) i njegov ministar vlade Bernardino Rivadavia. Njegova prva dva stanara bili su oslobođeni crni dečak Huan Benito i mlada Marija Dolores Masijel.

La Recoleta groblje je 1863. godine izgubilo je status groblja zbog sukoba sa masonima, pošto je te godine je umro mason Blas Aguero, koji je odbio da primi svete sakramenta, pa mu je crkva uskratila sahranu, ali mu je na zahtev njegovog nećaka, predsednik Bartolome Mitre dao dozvolu, na šta je nadbiskupski status groblja se nije ugasio.

Tokom 1870-ih godina, kao rezultat epidemije žute groznice koja je poharala grad, mnogi porteni iz više klase napustili su četvrti San Telmo i Monserat i preselili se u severni deo grada u Rekoletu. Kada je postalo naselje više klase, groblje je postalo poslednje počivalište najprestižnijih i najmoćnijih porodica Buenos Ajresa. Istovremeno je svečano otvoreno groblje Chacarita ili Zapadno groblje, za razliku od Severnog groblja, manje uobičajenog naziva Recoleta.

Na samom ulazu u groblje na podu su uklesana tri datuma: 1822. godina, kada je nastalo La Recoleta groblje, 1881. godina kada je izvršeno prvo preuređenje groblja i 2003. godina, kao godina drugog preuređenja groblja. Groblje Recoleta je amblematski pogrebni spomenik u Buenos Ajresu, prepoznat po svojoj umetničkoj i istorijskoj vrednosti. Njegov glavni ulaz ima portik formiran od četiri grčka dorska stuba, završen tokom renoviranja 1881. godine pod nadzorom gradonačelnika Torkuata de Alveara. Spoljne i unutrašnje fasade ukrašene su latinskim natpisima: „Requiescant in pace“ (Počivaj u miru) spolja, a „Expectamus Dominum“ (Čekamo Gospoda) iznutra, simbolizujući dijalog između živih i mrtvih.

Na prednjoj strani, iznad stubova, ispisani su prvi simboli života i smrti, predstavljeni u jedanaest alegorija: vreteno i makaze: nit života koja se može preseći svakog trenutka. Krst i slovo P: mir Hristov na grobljima. Kruna: zavet trajnog sećanja. Sfera i krila: proces života i smrti koji se neprestano vrti kao sfera. Krst i kruna: smrt i sećanje. Pčela: marljivost. Zmija grize rep: početak i kraj. Plašt nad urnom: napuštanje i smrt. Baklje sa plamenom usmerenim nadole: smrt. Sova: čuvar, a prema nekim verovanjima, najavljuje smrt. Vodeni sat ili Klepsidra: prolazak vremena ili prolazak života.

Groblje ima 4.780 grobnica raspoređenih na 54.843 kvadratna metra, od kojih je 80 proglašeno nacionalnim istorijskim spomenicima. Na groblju se nalazi nekoliko mermernih mauzoleja, ukrašenih statuama, u širokom spektru arhitektonskih stilova. La Recoleta groblje je organizovano u vidu blokova, zamišljeno kao jedan mali grad, sa širokim drvoredima koji vode do sporednih aleja oivičenih mauzolejima i svodovima. Tu je veliki centralni kružni tok od kojeg polaze glavne avenije, sa skulpturom Hrista koju je uradio vajar Pedro Zonca Briano, 1914. godine.

Mauzoleji, izgrađeni u različitim arhitektonskim stilovima, obično su označeni prezimenom na fasadi, a često sadrže bronzane ploče sa imenima sahranjenih pojedinaca. Među poznatim ličnostima sahranjenim na ovom groblju su ličnosti iz argentinske politike, kulture i društva.

Pisac Horhe Luis Borhes je u jednoj od svojih pesama izrazio želju da bude sahranjen na ovom mestu, iako je konačno sahranjen u Ženevi. Groblje Recoleta se može smatrati „gradom u gradu“, jer ga njegova arhitektonska konfiguracija, raspored i skulpture čine jednim od najpoznatijih mesta u Buenos Ajresu. Ovo groblje je jedinstven prostor koji svojim urbanim rasporedom odražava organizaciju sličnu gradskoj.

Njegov raspored karakterišu ortogonalne ulice koje dele zemljište na pravilne parcele, stvarajući avenije, sokake i dijagonale. Ove karakteristike strukturiraju prostor tako da svaki deo groblja ima svoj identitet, dok skulpture koje su naručile porodice koje su vlasnici svodova vizuelno obogaćuju okruženje, različitim umetničkim prikazima života i smrti.

U centru groblja kao referentna tačka služi veliki centralni kružni tok od kojeg se odvajaju glavne avenije. U ovom prostoru nalazi se skulptura Hrista koju je izradio vajar Pedro Zonca Briano 1914. godine, koja čini veliki krst, simbol svetosti mesta.

Grobljanski prostor od samog početka ima i proširenja, značajne i referentne elemente, koji zgušnjavaju doživljaj mesta. Groblje održava praktičan odnos identifikacije sa samim gradom: prostorni raspored u mrežama, iz kojih proizilaze blokovi izgrađeni na zemljištu Recoleta, geometrijski dizajn sa ulicama, avenijama i dijagonalama. Zidovi ga sadrže, definišu i štite kao sakralni prostor.

Plan je zatražen od direktora Departmana za inženjere arhitekture provincije Buenos Ajres, inž. Prospero Catelin. Sa planom koji je odobren i koji je već u izvršenju, izdata je uredba vlade od 3. septembra 1823. godine, kojom se određuje skala cena prema lokaciji parcela i koja je interesantna za cilj ovog rada, jer određuje da „najpoželjnije grobove zauzimaju tela onih ljudi čije su vrline ili relevantne usluge društvu zaslužile da im je vlast i zapaženo mesto zauvek u društvu građana. dužnost da ovekoveči uspomenu na takve dostojne građane odlaganjem njihovog pepela.

Značajno je da Vlada, prateći ton obrazloženja uredbe, zadržava za sebe „neke grobove da ih zvanično dodeli onim ljudima koji se ističu po zaslugama ugovorenim u bilo kojoj grani javne službe“, čime je rezervisao prostor za grobne parcele za panteon zaslužnih građana, desno od glavne ulazne ulice na groblje.

La Recoleta groblje je večna kuća brojnim eminentnim ličnostima koji su na neki način ostavili trag u argentinskoj istoriji. Neki od njih su:

Bartolome Mitre
Mauzolej generala Bartolomea Mitre nalazi se preko puta stare ulazne kapije u ulici Junin 1720. Izvedene u mermeru, njegove skulpture je napravio Eduardo Rubino, rođen u Torinu, i predstavljaju „Slobodu“, „Dužnost“ i „Pravdu“. Danas je, na njegovom vrhu, ime junaka uokvireno između krilatih figura. Mitre je bio vojni čovek, novinar, pesnik i istoričar, koji je krunisao svoju karijeru kao predsednik ujedinjene nacije u periodu 1862-1868. godine.

Eva Duarte de Peron
Na jednoj od ulica u delu 16 nalazi se porodični svod Duarte, u stilu art dekoa, poznat po tretmanu pilastra i zabada koji uokviruje bronzana vrata, bogato ukrašenih festonima, cvećem i stilizovanim lišćem. Zgrada je krunisana upaljenim mangalom, simbolom večnosti. Eva Duarte de Peron, koja je obavljala opsežan socijalni rad za siromašne tokom prvog predsedništva svog supruga, generala Huana Dominga Perona, umrla je 1952. godine u dobi od 33 godine. Posle državnog udara 1955. godine, njegovi posmrtni ostaci su ukradeni i sakriveni od strane Oslobodilačke revolucije do ove restitucije i konačnog prenošenja 1976. godine.

Hulio Argentino Roka (Julio Argentino Roca)
Njegov svod je izgrađen na uglu koji formira jedna od dijagonala ove nekropole i jedna od njenih glavnih ulica, lokacija koja omogućava njeno izdvajanje sa različitih mesta. Vojnik i državnik rođen u Tukumanu 1843. i poginuo u Buenos Ajresu 1914. godine, borio se u pohodu na Paragvaj i izveo osvajanje pustinje. Predsednik Republike u dva mandata: 1880-1886 i 1898-1904. Svod ima manirističke karakteristike, a njegovi zidovi i ograda koja ga okružuje bogato su ukrašeni arabeskama, anđelima i palim bakljama. Privlači pažnju domaći karakter njenih glavnih vrata, kojima prethodi mali atrijum; Ima bogatu dekoraciju klasičnog repertoara.

Huan Manuel de Rosas (Juan Manuel de Rosas)
Junak počiva u porodičnoj kripti Ortiza de Rozasa pored svoje supruge Enkarnasion Eskure, koja je umrla 1838. godine i takođe tamo sahranjena. Svod, prekriven granitom, izgrađen je 1845. godine nakon smrti Agustine Lopez Osorio, Rosasove majke, i preuređen u prvoj deceniji 20. veka, kada su jedna od ulaznih vrata zatvorena da bi se napravio prostor za oltar. Rosas je umro u egzilu u Engleskoj 1877. godine, nakon poraza u bici kod Kazerosa, a njegovi posmrtni ostaci su vraćeni i sahranjeni u ovom mauzoleju 30. septembra 1989. za vreme vlade Karlosa Menema, nakon godina napora vođenih sektorima istorijskog revizionizma.

Manuel Dorrego
Ostaci Manuela Dorega počivaju u trezoru koji se nalazi na glavnoj ulici groblja, u blizini Centralnog Hrista. Njegova grobnica je skraćena piramida sa akropterom na uglovima i umetnički izrađenim gvozdenim vratima, koja omogućavaju da se vidi unutar urne od belog mermera gde leži junak. Dorego, guverner Buenos Ajresa, bio je vatreni branilac federalizma. Zbačen od strane Huana Lavale 1828. godine, streljan je po nalogu ovog poslednjeg u blizini Navara. Njegovi posmrtni ostaci su preneti u Rekoletu u decembru 1829. po nalogu Huana Manuela de Rosasa.

Facundo Kuiroga (Facundo Quiroga)
Grobnica Huana Fakunda Kiroge je okružena niskim gvozdenim ogradama koje se završavaju vrhom koplja. U njegovom središtu, na četvorougaonom stubu, stoji „Dolorosa“ od kararskog mermera, rad italijanskog vajara Antonija Tantardinija (1829-1879), koji se smatra prvim umetničkim delom na groblju. Kiroga, rođen 1788. u Ljanos de La Riohi, bio je guverner te provincije i borio se protiv unitarista, pobedivši Lamadrida kod ‘El Tale’ i Hosea Mariju Paza kod ‘La Tablade’. Njegov život se završio tragično 1835. godine, kada je ubijen u Baranca Iacou. Njegovi posmrtni ostaci su prvobitno bili smešteni na Groblju kanonika, pored katedrale u Kordobi, a sledeće godine prebačeni u ovu grobnicu.

Rufina Cambaceres
U uglu odeljka 13 nalazi se trezor Rufine Kambaseres pored njene porodice, koji nosi ime Antonija Kambaseresa, Rufininog ujaka, u odnosu na gospodina Kambaseresa, zemljoposednika i čoveka velikog bogatstva koji je bio na poziciji direktora pokrajinske banke Buenos Ajresa i železnice. Rufinin otac, Eugenio, bio je istaknuti pisac koji je iza sebe ostavio zanimljiva dela. Njena ćerka je umrla 31.05.1902. godine, njen 19. rođendan, verovatno sahranjena pod kataleptičkim napadom. Njena majka je odlučila da sagradi grobnicu za svoju ćerku pored porodičnog trezora. Rezultat je bio važan spomenik secesije sa stilizacijom zakrivljenih linija i obiljem stabljika, listova i cveća. To je delo Nemca Riharda Ajgnera. Rufina je prikazana kako stoji ispred vrata, držeći kvaku kao da ih otvara. Ova umetnička predstava, upotpunjena okolnostima njegove iznenadne smrti.

Domingo Faustino Sarmiento
Grobnica ovog heroja nalazi se u jednoj od unutrašnjih ulica 17. dela ove nekropole. Na podijumu sa četvorougaonom osnovom prekrivenom mozaikom stoji obelisk ovenčan bronzanim kondorom, u čijem je dnu natpis „Civilizacija i varvarstvo“. Sarmijento je bio prosvetitelj, pisac i vojnik. Bio je guverner svoje pokrajine i predsednik nacije u periodu 1868-1874.

Federico Leloir
Možemo reći da je to jedan od najupečatljivijih svodova na ovom groblju, koji je projektovao francuski arhitekta A. Guilbert. Leloari su poreklom iz francuskih niskih Pirineja, a stigli su u ove zemlje oko 1820. godine. Ovde počiva dr Luis Federiko Leloar. Nobelova nagrada za hemiju 1970. Spomenik se sastoji iz tri karakteristična dela. Velika kubična osnova, obložena uglačanim granitom: srednji deo; sastavljen od bubnja od bronze, koji podržava kupolu, element pretvoren u svetlarnik kroz koji svetlost dopire do prefinjene kapele. Ovom predsedava Hristos, delo Italijana Leonarda Bistolfija (1859-1933). Celu strukturu kruniše mali hram okružen jonskim stubovima, na kome počiva velika kupola unutar koje je u pločicama različitih boja predstavljen Iskupitelj.

Carlos Pellegrini
Mauzolej dr Pelegrinija nalazi se na centralnoj stazi, zatvarajući ulicu koja počinje kod Peristila. Ova okolnost mu daje divnu perspektivu, dodatno naglašavajući inherentne vrednosti dela. Naručio ga je Džokej klub za smeštaj posmrtnih ostataka njegovog osnivača i prvog predsednika. To je delo francuskog vajara Marins Jean Antonin Mercie.

Doktor Salvador Marija del Karil (Doctor Salvador María del Carril)
Ovaj svod predstavlja monumentalnu konstrukciju u kojoj je najistaknutiji deo igličasti nadstrešnica ovenčana likom Krona – Boga vremena. Unutar paviljona je statua pravnika, a iznad ulaza u kriptu je bista Da Tibursije Domingeza, njegove supruge. Grobnicu je napravio Kamilo Romairon Del Karil (1798-1883) koji je bio guverner svoje rodne provincije San Huan: ministar vlade i spoljnih poslova tokom guvernera Lavale.

General Huan Lavalle
Bronzani grenadir bdi nad snom hrabrog vojnika Čakabuka, Maipua, Riobambe, Pičinče i Ituzainga, između ostalih vojnih akcija. Reč je o trezvenom svodu od crnog granita, sa prefinjenim vratima koje se ističu. Bio je guverner provincije Buenos Ajres i kao šef jedinice intervenisao je u Navarovoj akciji.

Grobnica Žozea Klementea Paza (1842-1912) jedan je od spomenika izuzetne skulpturalne grupe Francuza Žila Feliksa Kutana (1848-1939), koji je izveo radove u ime porodice Paz, u čast njihovog pokojnog sina, Hozea Jakoba Paza, godine kasnije u Eightu Gainza Paz4. 1912. u ovom trezoru je sahranjen predsednik lista La Prensa Hoze Klemente Paz.

Feliks Kutan je bio poznati francuski vajar svog vremena. Njegovi radovi se ističu po svojoj pažnji prema detaljima i radu nabora. Stvorio je skulpture u bronzi i mermeru sa neoklasičnim pristupom i uredio ih tako da se gledaju sa prednje strane, sadržane u zadnjim osloncima, čineći ih delom arhitekture.

Grobnica ima kubični volumen prekriven crnim granitom, bronzana vrata koja služe kao postolje za dva velika anđela, postavljena s desna na levo od vrata, jedan na sidru, a drugi sa krunom kod nogu. Druga skulptorska grupa od tri figure obnavlja dramu: poluprigušena žena, skoro se onesvestila, puštajući ugašenu lampu.

U rastućem redosledu, u istoj liniji, vidimo urnu sa poluotvorenim poklopcem nazvanom sarkofag, iz koje se pojavljuje ženska figura koja predstavlja ljudsku dušu, koja se kreće ka anđelu raširenih krila i kažiprstom pokazuje ka beskonačnosti, večnosti. Ceo rad je napravljen od belog mermera, sa pedantnim detaljima i velikom dinamikom. Grobnica porodice Paz je skulpturalno delo koje se može posmatrati kao „spomenik, a ne amajlija“, pošto je cenjeno po onome što je prvobitno bilo namenjeno.

Grob Olivere De Pinjeto

Ova grobnica se nalazi u sekciji 9, a napravio ju je Luis Perloti 1946. godine. Bitno je napomenuti da su i ploče i reljef su napravljeni od dolomitskog kamena koji je mogao da potiče iz kamenoloma Olavaria, provincija Buenos Ajres, a osnova je napravljena od granita. Prikazuje sliku žene sa podignutim rukama u kojoj se vidi jednostavnost, čistota i trezvenost. Zbog južne orijentacije prednjeg dela grobnice i njegovog razgraničenja susednim zidom, grobnica je zatvorena, stvarajući veoma vlažnu mikroklimu koja pogoduje razvoju mikroorganizama, što otežava čitanje dela. Uočen je razvoj biljaka na spoju ploče i reljefa. Mikro pukotine su identifikovane u većini kamenja. Erozija je takođe bila evidentna u obliku agresivnih agenasa kao što su kiša i vetar, što je dovelo do nedostatka površinske kohezije i gubitka završne obrade površine. Zbog svih ovih propusta bilo je neophodno izvršiti restauraciju grobnice. Važno je napomenuti da je reljef, iako izložen, nakon restauracije integrisan u ukupnu kompoziciju grobnice.

Mauzolej doktora Nikolasa de Avelanede

Ovaj mauzolej se nalazi u sekciji 20, a kreirao ga je pariski vajar Žil Kutan 1910. Ovaj spomenik je u potpunosti napravljen od kararskog mermera rezbarenjem i sklapanjem ploča. Njegove dimenzije su 3m visine, 2,50m širine i 2,3m dubine. Sastoji se od visokog stuba sa alegorijskom figurom žene u molitvenom činu na svom vratilu, kapitela sa portretom junaka i postolja sa ornamentalnom dekoracijom. Ovaj spomenik je prethodnu restauraciju 1968. godine, zbog činjenice da je delo izloženo bez ikakve zaštite i pati od opšte površinske erozije. Samo u sektorima zaštićenim od kiše svojom orijentacijom (severoistok) i morfologijom, mogao se uočiti zapis prvobitnog poliranja.

U desnom profilu skulptura ima tanak crni sloj proizveden biološkim agensima koji pokriva skoro celu površinu i ugrađen je u strukturu kamena. Takođe na licu alegorije primećena je erozija sa gubitkom završne obrade, kao i lepljenjem crne kore. Konstruktivno je uočeno pomeranje stuba koji zatvara mauzolej. Uočen je i nedostatak metalnog lanca pričvršćenog za stubove kao zatvaranja spomenika. Intervencija je omogućila brzu interpretaciju spomenika s obzirom na njegovu lokaciju na kraju jedne od grobljanskih ulica. Stojeći u blizini skulpture, jasno se mogu uočiti različiti tretmani na istom materijalu.

Mauzolej pukovnika Federika Brandasena

Ovaj mauzolej se nalazi u sekciji 9, a sagradio ga je Karlos Romairone 1905. godine. Nosivi materijal spomenika je kararski mermer sa venama, osim biste, koja je napravljena od otkrivenog kararskog mermera. Spomen-ploče i ornamentika postavljeni na otvaranju spomenika izliveni su u bronzi. Dimenzija je visoka 5m, sa osnovom 2m sa 2m. Vizuelno poređenje između istorijske dokumentacije i sadašnjeg stanja spomenika otkrilo je neke razlike, kao što je dodavanje stepenika na prednjoj strani spomenika. I alegorija i portret pukovnika predstavljaju značajnu akumulaciju površinskog društva i promenu granulometrije.

Ovo je primećeno u oblastima izloženim tamjanu kiše i proteže se duž linija oticanja koje generiše morfologija. Ovome je pridodat i mehanički efekat peskarenja urađen u prethodnim izmenama. Mermer predstavlja značajne pukotine kao i film oksida od metalnih dekorativnih elemenata. Uočene su i pukotine i pukotine, neke od njih sa nanošenjem cementnih maltera proizvoda prethodnih intervencija. Kriterijumi za intervenciju podrazumevali su izmeštanje spomen-ploča, koje su postavljene ispred spomenika, što zbog blizine ulaza u groblje omogućava brz pregled.

Grobnica Marije Sančez de Tompson i Mendevil

Ova grobnica se nalazi u odeljku 3, a napravio ju je anonimni umetnik 1870. godine koristeći tehniku okretanja, sa kararskim mermerom sastavljenim u delovima. Njegove dimenzije su 2m visine i 2m širine i dubine 1,7m. Najveća zabrinutost u vezi sa ovim radom, kada je u pitanju njegova konzervacija, bilo je njegovo propadanje strukture, rezultat pomeranja tla pod uticajem rasta drveća u blizini. Njegova kvadratna osnova i orijentacija stvaraju značajnu razliku u habanju između prednjeg dela sa direktnom izloženošću kišnici i vetru u poređenju sa profilima koji imaju manje habanja. Ornamenti i ploče pokazuju izraženu eroziju, čiji napredak reljefno otkriva žile mermera. Na prednjoj strani grobnice uočava se visok procenat oksidacije, što je brzo vidljivo. Konstruktivno održavanje grobnice je rezultat tehničke dostupnosti vezane za njen istorijski trenutak, koji je vremenom revalorizovan.

Od početka 19. veka, političke prilike koje su se odvijale na obe obale River Plate, od engleskih invazija pa nadalje učvrstile su posebnu posvećenost vojničkoj slavi, a posebno posthumnim počastima koje su date herojima rekonkviste i ulaska u eru nezavisnosti vojnim herojima nezavisnosti. Ovo priznanje se ogledalo u značajnim pogrebnim proslavama, sa komemorativnim ritualima koji podsećaju na kraljevske opseće tokom kolonijalnog perioda i efemernim arhitektonskim i umetničkim objektima od materijala i umetničkih ulaganja vrednog divljenja. Oni su dopunjeni pogrebnim spomenicima postavljenim na javnom groblju počevši od kasnih 1820-ih.

U narednom postu obradovaću vas recenzijom Loi Suites Recoleta Hotela, tako da ćete moći da saznate više o ovom fantastičnom hotelu u Buenos Ajresu i da razmotrite da baš odsednete ovde tokom vašeg boravka u prestonici Argentine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa iz Argentine gde smo saznali nešto više o argentinskoj istoriji i prošetali kroz jedno od najlepših sakralnih mesta u svetu. Ovo je drugi post u seriji putopisa Argentine gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Argentine.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Sekretarijatu za turizam, životnu sredinu i sport, Turističkoj organizaciji i kongresnom birou grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične argentinske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu.

Kako se vama dopala ova moja priča o La Recoleta groblju i predstavljanje argentinske istorije na ovakav način? Da li ste imali priliku do sada da posetite Buenos Ajres i prelepu Argentinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Buenos Ajresa,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Argentine: Buenos Ajres, grad umetnosti, tanga i evropske arhitekture

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Maj, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram prestonicu Argentine – Buenos Ajres, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Argentine su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela.

Argentina, zvanični naziv Republika Argentina je država u južnoj polovini Južne Amerike. Pokriva površinu od približno 2.800.000 km2, što je čini drugom po veličini zemljom u Južnoj Americi posle Brazila, a četvrtom zemljom u Americi i osmom zemljom na svetu. Argentina deli najveći deo Južnog konusa sa Čileom na zapadu, a takođe se graniči sa Bolivijom i Paragvajem na severu, Brazilom na severoistoku, Urugvajem i Južnim Atlantskim okeanom na istoku i Drejkovom prolazom na jugu.

Argentina je savezna država podeljena na 23 provincije i jedan autonomni grad, koji je savezna prestonica i najveći grad nacije, Buenos Ajres. Pokrajine i glavni grad imaju svoje ustave, ali postoje pod federalnim sistemom. Argentina polaže pravo na suverenitet nad Foklandskim ostrvima, Južnom Džordžijom i Južnim Sendvič ostrvima, ledenim poljem južne Patagonije i delom Antarktika.

Najranije zabeleženo ljudsko prisustvo u savremenoj Argentini datira iz perioda paleolita. Carstvo Inka proširilo se na severozapad zemlje u predkolumbovsko doba. Zemlja ima svoje korene u španskoj kolonizaciji regiona tokom 16. veka. Argentina se uzdigla kao država naslednica Vicekraljevstva Rio de la Plate, španskog prekomorskog vicekraljevstva osnovanog 1776. godine. Deklaraciju od 9. jula 1816. godine i borbu za nezavisnost (u periodu od 1810. godine do 1825. godine) pratio je produženi građanski rat koji je trajao do 1880. godine do reorganizacije kao federacija. Zemlja je nakon toga uživala relativan mir i stabilnost, sa nekoliko talasa evropske imigracije, uglavnom Italijana i Španaca, koji su uticali na njenu kulturu i demografiju.

Nacionalna autonomistička partija je dominirala nacionalnom politikom u periodu zvanom Konzervativna republika, od 1880. godine do izbora 1916. godine. Velika depresija dovela je do prvog državnog udara 1930. godine koji je predvodio Hoze Feliks Uriburu, čime je započela takozvana „Zloglasna decenija“ (1930–1943). Nakon tog puča, usledila su još četiri 1943, 1955, 1962. i 1966. godine. Nakon smrti predsednika Huana Perona 1974. godine, njegova udovica i potpredsednica, Izabel Peron, popela se na mesto predsednika, pre nego što je svrgnuta u konačnom puču 1976. godine. gde je ubijeno hiljade političkih kritičara, aktivista i levičara u Prljavom ratu, periodu državnog terorizma i građanskih nemira koji su trajali do izbora Raula Alfonsina za predsednika 1983. godine.

Argentina je regionalna sila i zadržava svoj istorijski status srednje sile u međunarodnim poslovima. Ova zemlja je glavni saveznik Sjedinjenih Država izvan NATO-a. Argentina je zemlja u razvoju sa drugim najvećim HDI (indeksom ljudskog razvoja) u Latinskoj Americi, posle Čilea. Održava drugu po veličini ekonomiju u Južnoj Americi i član je G-15 i G20. Argentina je takođe jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, Merkosura, Zajednice latinoameričkih i karipskih država i Organizacije iberoameričkih država.

Buenos Ajres, koji kontroliše vlada Autonomnog grada Buenos Ajresa je glavni i najveći grad Argentinske Republike. Nalazi se na jugozapadu Rio de la Plate. Buenos Ajres je klasifikovan kao Alfa- globalni grad, prema rangiranju Globalizacije i Svetske mreže za istraživanje gradova (GaVC) za 2024. godinu. Sam grad ima populaciju od skoro 3,1 miliona stanovnika, a urbano područje 16,7 miliona, što ga čini 20. najvećim gradskim područjem na svetu.

Grad Buenos Ajres nije ni deo provincije Buenos Ajres niti njen glavni grad, to je autonomni okrug. Nakon građanskog rata u Argentini, 1880. godine Buenos Ajres je federalizovan i odvojen od Provincije Buenos Ajres. Granice grada su proširene da bi uključile gradove Belgrano i Flores, oba sada gradska naselja. Ustavnim amandmanom iz 1994. godine, grad je dobio autonomiju, pa otuda i njegovo formalno ime Autonomni grad Buenos Ajres. Tako su građani 1996. godine izabrali svog prvog šefa vlade, prethodno je gradonačelnika direktno imenovao predsednik Argentine.

Konurbacija Velikog Buenos Ajresa obuhvata nekoliko okolnih gradova, koji se nalaze u susednim okruzima provincije Buenos Ajres. Ona predstavlja četvrtu najnaseljeniju metropolitansku oblast u Americi. To je takođe drugi po veličini grad južno od Tropika Jarca. Buenos Ajres ima najveći ljudski razvoj od svih argentinskih administrativnih podela i njegov kvalitet života je rangiran na 91. mestu u svetu 2018. godine, kao jedan od najboljih u Latinskoj Americi.

Buenos Ajres je poznat po očuvanoj eklektičnoj evropskoj arhitekturi i bogatom kulturnom životu. To je multikulturalni grad koji je dom više etničkih i verskih grupa, doprinoseći njegovoj kulturi, kao i dijalektu koji se govori u gradu i nekim drugim delovima zemlje. To je zato što je od 19. veka, grad, i država uopšte, bio glavni primalac miliona imigranata iz celog sveta, što ga čini lonac za topljenje u kome nekoliko etničkih grupa živi zajedno. Dakle, Buenos Ajres se smatra jednim od najraznovrsnijih gradova u Americi.

Prema Svetskom savetu za putovanja i turizam, turizam u glavnom gradu Argentine raste neprekidno od 2002. godine. U istraživanju koje je sprovela publikacija za putovanja i turizam Travel + Leisure Magazine, posetioci su izglasali da je Buenos Ajres drugi najpoželjniji grad za posetu posle Firence u Italiji. Buenos Ajres je međunarodno središte veoma aktivnog i raznolikog noćnog života sa barovima, plesnim barovima i noćnim klubovima koji ostaju otvoreni daleko iza ponoći.

Posetioci imaju mnogo opcija za putovanja kao što su odlazak na tango šou, estanciju u provinciji Buenos Ajres ili uživanje u tradicionalnom asadu. Nedavno su se razvili novi turistički krugovi, posvećeni Argentincima kao što su Karlos Gardel, Eva Peron ili Horhe Luis Borhes. Pre 2011. godine, zbog povoljnog kursa argentinskog pezosa, tržne centre kao što su Alto Palermo, Paseo Alkorta, Patio Bulrih, Abasto de Buenos Ajres i Galerijas Pasifiko su često posećivali turisti. Danas kurs značajno ometa turizam i posebno kupovinu. U stvari, značajni modni brendovi kao što su Burberry i Louis Vuitton napustili su zemlju zbog deviznog kursa i ograničenja uvoza. Grad je takođe domaćin muzičkih festivala, od kojih su neki od najvećih Kuilmes Rock, Creamfields BA, Ultra Music Festival (Buenos Aires) i Buenos Aires Jazz Festival.

Najpopularnije turističke lokacije nalaze se u istorijskom jezgru grada, tačnije u četvrtima Montserrat i San Telmo. Buenos Ajres je zamišljen oko Plaza de Mayo, administrativnog centra kolonije. Istočno od trga je Casa Rosada, zvanično sedište izvršnog ogranka vlade Argentine. Na severu, Katedrala Metropolitana koja je stajala na istoj lokaciji od kolonijalnih vremena, i zgrada Banco de la Nacion Argentina, parcela zemljišta prvobitno u vlasništvu Huana de Garaja. Druge važne kolonijalne institucije bile su Kabildo, na zapadu, koji je renoviran tokom izgradnje Avenida de Mayo i Hulija A. Roka. Na jugu je Congreso de la Nacion (Nacionalni kongres), u kojem se trenutno nalazi Academia Nacional de la Historia (Nacionalna istorijska akademija). Na kraju, na severozapadu je Gradska kuća.

Buenos Ajres je postao poznat i po LGBT turizmu, legalizacije istopolnih brakova 15. jula 2010. godine, čime je postao prva zemlja u Latinskoj Americi, druga u Americi i deseta u svetu koja je to učinila. Njegov Zakon o rodnom identitetu, usvojen 2012. godine, učinio je Argentinu „jedinom zemljom koja dozvoljava ljudima da promene svoj rodni identitet bez suočavanja sa preprekama kao što su hormonska terapija, operacija ili psihijatrijska dijagnoza koja ih označava kao da imaju abnormalnost“. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine navela Argentinu kao zemlju za primer za pružanje prava transrodnih osoba. Uprkos ovim pravnim napretcima, međutim, homofobija i dalje predstavlja žestoko sporno društveno pitanje u gradu i zemlji.

Buenos Ajres ima različite vrste smeštaja u rasponu od luksuznih hotela sa pet zvezdica u centru grada do jeftinih hotela koji se nalaze u prigradskim naseljima. Bez obzira na to, gradski transportni sistem omogućava lak i jeftin pristup gradu. Većina hotela nalazi se u centralnom delu grada, u neposrednoj blizini većine glavnih turističkih atrakcija.

Šta biste trebali posetiti od turističkih atrakcija u Buenos Ajresu? Teatro Kolon (na španskom: Teatro Colón) je istorijska operska kuća u Buenos Ajresu. National Geographic smatra je jednom od deset najboljih operskih kuća na svetu. Prema anketi koju je sproveo stručnjak za akustiku Leo Beranek među vodećim međunarodnim direktorima opera i orkestara, Teatro Kolon ima sobu sa najboljom akustikom za operu i drugu najbolju za koncerte u svetu. Sadašnji Kolon je zamenio originalno pozorište koje je otvoreno 1857. godine. Krajem veka postalo je jasno da je potrebno novo pozorište, i nakon 20-godišnjeg procesa, sadašnje pozorište je otvoreno 25. maja 1908. godine sa operom Aidom od Đuzepea Verdija.

Teatro Kolon su posećivali najistaknutiji pevači i operske trupe tog vremena, koji su ponekad odlazili u druge gradove uključujući Montevideo, Rio de Žaneiro i Sao Paulo. Posle ovog perioda ogromnog međunarodnog uspeha, propadanje pozorišta postalo je jasno i napravljeni su planovi za masovno renoviranje. Nakon početnog početka radova na restauraciji znamenitosti 2005. godine, pozorište je bilo zatvoreno zbog renoviranja od oktobra 2006. do maja 2010. godine. Ponovo je otvoreno 24. maja 2010. godine sa programom za sezonu 2010. godine. Pozorište je 1991. godine proglašeno nacionalnim istorijskim spomenikom.

Groblje La Rekoleta (na španskom: Cementerio de la Recoleta) je groblje koje se nalazi u prestižnom naselju Rekoleta u Buenos Ajresu. U njemu se nalaze grobovi značajnih eminentnih ljudi, uključujući Evu Peron, predsednike Argentine, dobitnike Nobelove nagrade, osnivača argentinske mornarice i vojnih komandanta kao što je Hulio Argentino Roka. BBC ga je 2011. godine proglasio jednim od najboljih svetskih groblja, a 2013. godine CNN ga je uvrstio među 10 najlepših groblja na svetu.

Groblje se prostire na površini od 5,5 hektara,a sadrži 4691 grobnice, sve su izgrađene iznad zemlje, od kojih je 94 argentinska vlada proglasila nacionalnim istorijskim spomenicima i zaštićena su od strane države. Ulaz u groblje je kroz neoklasične kapije sa visokim dorskim stubovima. Groblje sadrži mnogo složenih mermernih mauzoleja, ukrašenih statuama, u širokom spektru arhitektonskih stilova kao što su Art Deco, Art Nouveau, Barok i Neogotika, a većina materijala korišćenih između 1880. i 1930. godine u izgradnji grobnica je uvezena iz Pariza i Milana. U narednom blog postu koji će biti potpuno posvećen ovo lokalitetu potrudiću se da vam pružim neke dodatne detalje u vezi ovog lokaliteta.

Obelisk Buenos Ajresa je istorijski spomenik, koji se smatra ikonom Buenos Ajresa, glavnog grada Argentine. Izgrađen je 1936. godine u znak sećanja na četvrtu godišnjicu prvog osnivanja Buenos Ajresa od strane Pedra de Mendoze. Delo je dizajnirao argentinski arhitekta Alberto Prebiš, a izgradio ga je nemački konzorcijum GEOPE-Siemens Bauunion-Grun & Bilfinger. Obelisk ima visinu od 67,5 metara, što kulminira tačkom u rimskom stilu od oko 40 cm. Ima jednostruka ulazna vrata i na njegovom vrhu se nalaze četiri prozora. Nalazi se na Plaza de la Republica, na raskrsnici avenije Korijentes i 9 de Julio u naselju San Nikolas u Buenos Ajresu.

Ateneo Grand Splendid je knjižara koja se nalazi u naselju Recoleta. Ističe se po tome što se nalazi na mestu gde se nekada nalazilo pozorište Grand Splendid, pošto je sačuvalo originalnu arhitekturu pomenutog pozorišta, ali je u isto vreme ponovo adaptirano da funkcioniše kao knjižara. Britanski list Gardijan ju je 2008. godine izabrao za drugu najlepšu knjižaru na svetu, a 2019. godine National Geographic ju je proglasio najlepšom na svetu.

Smeštena na aveniji Santa Fe u Bario Norteu, zgradu su projektovali arhitekti Pero i Tores Armengol za impresarija Maksa Gliksmana, a otvorena je kao pozorište pod nazivom Teatro Gran Splendid u maju 1919. godine. Zgrada eklektične arhitekture sadrži freske na plafonu koje je naslikao italijanski umetnik Nazareno Orlandi i karijatide koje je izvajao Trojano Trojani, čiji rad takođe krasi venac duž Palacio de la Legislatura de la Ciudad de Buenos Aires.

Pozorište je imalo kapacitet od 1.050 sedećih mesta i priređivalo je razne predstave, uključujući i nastupe tango umetnika Karlosa Gardela, Fransiska Kanaroa, Roberta Firpa i Ignasija Korsinija. Glucksmann je 1924. godine pokrenuo sopstvenu radio stanicu (Radio Splendid), koja je emitovala iz zgrade u kojoj je njegova izdavačka kuća, Nacional Odeon, napravila neke od ranih snimaka velikih tango pevača tog vremena. Krajem dvadesetih godina pozorište je pretvoreno u bioskop, a 1929. godine prikazani su prvi zvučni filmovi prikazani u Argentini.

Danas ovo je jedna od najlepših biblioteka koje sam video u svom životu i iskoristio sam priliku da kupim knjigu na španskom od pisca kojeg tražim duže vreme jer sam poželeo da se vratim učenju španskog jezika.

Ružičasta kuća (na španskom: Casa Rosada) je predsednička radna palata prvog čoveka Argentinske Republike, koja se nalazi u samo srcu Buenos Ajresa. Palata je zvanično poznata kao Casa de Gobierno („Kuća vlade“). Obično predsednik živi u Kuinta de Olivos, predsedniku zvanične rezidencije Argentine, koja se nalazi u Olivosu, u Velikom Buenos Ajresu. Karakteristična boja Casa Rosada je bebi roze i smatra se jednom od najamblematičnijih zgrada u Buenos Ajresu. U zgradi se takođe nalazi muzej, koji sadrži predmete koji se odnose na bivše predsednike Argentine. Proglašena je nacionalnim istorijskim spomenikom Argentine.

Metropolitanska katedrala Presvete Trojice (na španskom: Catedral Metropolitana de la Santisima Trinidad) je rimokatolička katedrala u Buenos Ajresu. Nalazi se u centru grada, sa pogledom na Plaza de Mayo, na uglu ulica San Martin i Rivadavia u naselju San Nicolas. To je matična crkva Arhiepiskopije Buenos Ajresa i imala je rang prvenstvene crkve Argentine od 1822. godine do 2024. godine. Katedrala je proglašena nacionalnim istorijskim spomenikom 1942. godine.

Plaza de Mayo je trg koji se nalazi ispred Casa Rosada, sedišta Nacionalne izvršne vlasti. Nastao je 1884. godine, kao rezultat ujedinjenja Plaza de la Victoria i Plaza del Fuerte, rušenjem građevine pod nazivom Recova Vieja, koja ih je razdvajala. Nalazi se na mestu gde je 1580. godine došlo do drugog osnivanja Grada. Nalazi se u četvrti Monserat, tačnije, u takozvanom centru Buenos Ajresa, okruženom ulicama Hipolita Irigojena, Balkarse, Avenida Rivadavija i Bolivar u kvartu Monserrat. Sa njegove zapadne strane potiču tri važne avenije: Predsednik Hulio A. Roka, predsednik Roke Saenz Penja i Avenida de Majo. U njegovoj okolini nalazi se nekoliko glavnih spomenika i zanimljivih mesta: istorijski Kabildo, Casa Rosada (gde se nalazi izvršni ogranak nacije), Metropolitenska katedrala, zgrada gradske vlade Buenos Ajresa, sedište Banco Nacion i sedište Agencije za prikupljanje i kontrolu carina.

Kabildo Buenos Ajresa (Na španskom: Cabildo de Buenos Aires) je javna zgrada u gradu Buenos Ajresu, koja je korišćena kao sedište gradskog veća tokom kolonijalne ere i vladina kuća vicekraljevstva Rio de la Plate. Zgrada je bila i sedište drugih institucija, kao što je Kraljevska publika Buenos Ajresa, najviši drugostepeni sud na toj teritoriji, koji je radio od 6. aprila 1661. godine do 23. januara 1812. godine, kada ju je zamenilo Žalbeno veće. Posle, tokom 1810. godine, Primera Junta je stvorila Javnu biblioteku u Buenos Ajresu, koja je Kabildo bila njena prva lokacija za dve godine. Ipak, ustanova koja je duže radila u toj zgradi bio je zatvor u Buenos Airesu, od 1608. do 1877. godine, kada su njihovi zatvorenici prebačeni u nestalu nacionalnu kaznionicu u ulici Las Heras, kada je ona svečano otvorena. Kabildo je proglašen nacionalnim istorijskim spomenikom 1933. godine i otvoren je za javnost kao muzej 1938. godine.

Ono što ne smete da propustite ako vas put navede u Buenos Ajres je čuvena Kaminito ulica, što na španskom znači „mala staza“. Caminito je ulični muzej i tradicionalna uličica, koji se nalazi u La Boci, četvrti Buenos Ajresa. Mesto je dobilo kulturni značaj jer je inspirisalo muziku za čuveni tango „Caminito” iz 1926. godine, koji je komponovao Huan de Dios Filiberto.

Tokom 1800-ih, mali potok koji se uliva u reku Riačuelo tekao je istom rutom gde je sada Kaminito. Kasnije, ovo područje potoka postalo je poznato kao Puntin, đenovljanski umanjeni izraz za mali most koji je omogućavao ljudima da tamo prelaze potok. Kada je potok presušio, na tom mestu su postavljene staze za Ferrocarril Buenos Aires i Puerto de la Ensenada. Napuštene staze ostaju na kraju Kaminita, duž ulice Garibaldi.

Godine 1954. godine, pruga je zatvorena, a oblast u kojoj se nalazio Kaminito postala je deponija i ujedno ruglo od komšiluka. Tokom naredne tri godine, argentinski umetnik Benito Kuinkuela Martin, koji je živeo u blizini, mukotrpno je pripremao zidove koji gledaju na napuštenu ulicu, primenjujući pastelne boje i do 1960. godine postavio binu na južnom kraju, scena od drvene daske zamenjena je obližnjom pozorišnom kućom 1972. godine. Umetnik je bio lični prijatelj argentinskog tango kompozitora Huana de Diosa Filiberta, koji je stvorio poznatu istoimenu melodiju iz 1926. godine.

La Boka (na španskom: La Boca, što znači „Ušće“, verovatno reke Matanza) je naselje (bario) Buenos Ajresa. Njegova lokacija u blizini luke Buenos Ajres značila je da je ovaj kraj postao lonac za topljenje različitih kultura tokom 20. veka, kada su milioni imigranata iz Evrope i Azije stigli u Argentinu. Konkretno, mnogi od njegovih doseljenika su poreklom iz italijanske regije Ligurija. Susedstvo je postalo kamen temeljac portenjo kulture, budući da je važno mesto tokom ranog razvoja tanga. Danas je uglavnom poznat po tome što je dom Boke Juniors, jednog od dva najveća fudbalska tima u Argentini.

Nakon dugotrajnog generalnog štrajka 1882. godine La Boka se otcepila od Argentine, a pobunjenici su podigli zastavu Đenove, koju je odmah lično srušio tadašnji predsednik Hulio Argentino Roka. Među ljubiteljima sporta, Boka je najpoznatija po tome što je dom svetski poznatog fudbalskog kluba Boka Juniors. Klub igra svoje domaće utakmice na stadionu Alberto J. Armando, popularno poznatom kao La Bombonera (na španskom: “kutija bombona”).

La Boca je bila dom Garre ili borbenog duha koji je bio predstavljen u vrednim, bez gluposti ljudi iz Barija i koji se ogledao u najpopularnijem klubu Boca Juniors na terenu. Tokom prve polovine 20. veka, građani La Boke su bili okarakterisani po odbacivanju „umetnosti radi umetnosti“ i usvajanju radničkog odnosa prema poslu i životu, za razliku od bogatijih građana na severu, često predstavljenih kroz njihov klub River Plate. La Boka je 1907. godine postala sopstvena mikronacionalna republika. Njihov prvi pokušaj bio je kratkog daha, ali su dva kasnija pokušaja bila uspešnija. Prvi je trajao od 1923. do 1972. godine, a drugi je uspostavljen od 1986. godine. Republički grafiti su još uvek bili prisutni u bariju.

Još jedan od najpopularnijih argentinskih klubova, River Plate, prvobitno je počeo u La Boci. Međutim, 1938. godine klub se preselio u kvart Nunjez na severnom obodu grada i postao prepoznatljiviji sa elitom Buenos Ajresa nego sa građanima niže klase La Boke. Zemljište u i oko La Boke je često kontrolisano od strane države ili bogatih korporacija u prvoj polovini 20. veka, zbog svoje lokacije u blizini dokova, zbog čega je građanima bilo teško doći do fudbalskih terena.

La Boka je popularna destinacija za turiste koji posećuju Argentinu, sa svojim živopisnim kućama i pešačkom ulicom Kaminito, gde tango plesači nastupaju i gde se prodaju memorabilije vezane za tango. Ostale atrakcije uključuju pozorište La Ribera, mnoge tango muzičke klubove i italijanske taverne. Područje koje posećuju turisti dugačko je samo nekoliko blokova i veoma je aktivno izgrađeno za turizam u poslednjih nekoliko godina, sa mnogim pijacama i restoranima koji služe turistima. Izvan ovog turističkog područja, to je prilično siromašan kraj u kojem se redovno prijavljuju sitni zločini.

Japanski vrtovi u Buenos Ajresu (španski: Jardin Japones de Buenos Aires) su javni prostor kojim upravlja neprofitna Japanska argentinska kulturna fondacija u Buenos Airesu. Ovi vrtovi su među najvećim japanskim vrtovima na svetu van granica Japana.

Nakon rušenja slične, manje bašte u oblasti Retiro, japanska argentinska kulturna fondacija obezbedila je vlasništvo nad 2 hektara na severoistočnom uglu velikog gradskog parka Tres de Febrero u svrhu stvaranja zamenskog parka. Završene 1967. godine, bašte su svečano otvorene povodom državne posete tadašnjeg prestolonaslednika Akihita i japanske princeze Mičiko Argentini.

Jedan od ulaza bašta koji vodi na aveniju Figueroa Alcorta vodio je do kulturnog centra bašti, restorana, staklenika poznatog po svojoj kolekciji bonsai drveća i suvenirnice sa velikim izborom azijskih vrtnih semena, kao i zanatskih radova koje su napravili zanatlije na terenu. Centralno jezero prelazi Božanski most, koji tradicionalno predstavlja ulazak u raj i Krnji most, koji vodi do ostrva na kome se uzgaja japansko lekovito bilje.

Jezero je okruženo florom Japana, kao što su sakura, katsura, momiji i azaleja. U parku se međutim, nalaze i komplementarne vrste koje potiču iz Južne Amerike, posebno drveće tipa i svilena stabla. Samo jezero je naseljeno šaranom. Može se videti mali broj epifitskih bromelija iz roda Tillandsia, kao i jedna orhideja rasprostranjenog i raznovrsnog roda Oncidium. Park krase i japansko zvono mira i veliki išidoro, kao i brojne druge granitne skulpture. Japanski budistički hram se održava na terenu, a Institut je takođe domaćin redovnih kulturnih aktivnosti za širu javnost. Alfred Zucker dizajnirao je pozorište na otvorenom za park.

Argentinski tango je muzički žanr i prateći društveni ples nastao krajem 19. veka u predgrađu Buenos Ajresa. Obično ima 2/4 ili 4/4 ritmička takta i dva ili tri dela koja se ponavljaju u obrascima kao što su ABAB ili ABCAC. Njegovi tekstovi su obeleženi nostalgijom, tugom i jadikovanjem za izgubljenom ljubavlju. Tipičan orkestar ima nekoliko melodijskih instrumenata i bandoneon mu daje poseban izgled. Nastavio je da raste u popularnosti i širi se na međunarodnom nivou, dodajući moderne elemente bez zamene starijih. Među njegovim vodećim ličnostima su pevač i tekstopisac Karlos Gardel i kompozitori/izvođači Fransisko Kanaro, Huan D’Arijenco, Karlos Di Sarli, Osvaldo Puljeze, Elvira Santamarija i Astor Pjacola.

Poreklo Argentinskog tanga je nejasno jer postoji malo istorijskih dokumenata iz tog doba. Poslednjih godina, nekoliko ljubitelja tanga je preduzelo temeljno istraživanje te istorije, tako da je danas manje misteriozan nego ranije. Uopšteno se smatra da se ples razvio krajem 19. veka u radničkim četvrtima Buenos Ajresa u Argentini i da su ga praktikovali argentinski plesači, muzičari i radnici imigranti. Kao i druge latinoameričke zemlje, argentinske elite su odbacile rasnu mešavinu sa Argentincima tamnije boje kože. Argentinci su ponovili stereotipe koji su bili uobičajeni u Evropi u kolonijalnoj eri: ljudi koji nisu belci bili primorani da žive u getu. Tango se praktikovao na ulicama i u dvorištima, posebno u mračnim uglovima ulica. Pored toga, Afro-Argentinci su igrali važnu ulogu u evoluciji i muzički i koreografski u ranoj fazi tanga. Termin “tango” je nastao iz afro-argentinskih plesnih formi, a crnci su još uvek povezani sa tangom sve do 20. veka. Tango se razvio kao izraz političke borbe crnačke zajednice i voleli su ga mnogi imigranti koji su živeli u siromaštvu i želeli su da promene svoju socio-ekonomsku situaciju.

Argentinske elite su na tango gledale kao na opasno udruženje ljudi i mesto okupljanja ljudi niže klase. Međutim, kako su poznate tango zvezde kao što je Alberto Kastiljo stekle popularnost u Argentini, pozitivna slika crnila u vezi sa tangom počela je da se širi u argentinskoj masovnoj kulturi tokom 1930-ih do 1950-ih. Tango tekstovi često osporavaju slike Argentine koje su napravili stranci: Prava Argentina je bila zemlja sa crnim i belim ljudima koji su nastali tango, a ne bogatim ljudima koji su plesali fokstrot. Pored toga, tekstovi argentinskog tanga predstavili su poniznost kao glavnu temu, a masovna kultura je promovisala tango da podstakne poniznost kao nacionalni identitet.

Za kraj ovog putopisa želeo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem možete boraviti u Buenos Ajresu. Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Buenos Ajresu, Loi Suites Recoleta hotel je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u elegantnom srcu Buenos Ajresa.

Buenos Ajres je nesumnjivo idealna destinacija u bilo koje doba godine. Ako se pitate koja je najbolja oblast za pronalaženje hotela u Buenos Ajresu, moja iskrena preporuka je Recoleta oblast. Ona je idealna ako ste u potrazi za hotelom jer vam je olakšano istraživanje grada, poseta muzejima i otkrivanje kulturnih atrakcija u samom srcu grada. Događaji, pozorišni predstave, koncerti i živahni noćni život u Buenos Ajresu prosto pozivaju posetioce da uživaju u raznovrsnom i prijatnom kulinarske programu. Bez sumnje, odabir prave lokacije poboljšaće vaše iskustvo dok obilazite gradske kvartove Buenos Ajresa i obezbedi najbolje moguće vreme tokom putovanja ispunjenog aktivnostima.

Loi Suites Recoleta je savršen izbor za najbolji doživljaj grada. Sa kvalitetom uslugom koji nude hoteli Loi Suites, njihov tim dosledno uvek nudi vrhunsku uslugu, najbolju lokaciju i objekte prilagođene potrebama svih gostiju, bilo da putujute iz turističkih ili poslovnih razloga. Smešten u srcu jednog najprestižniji kvartova Buenos Ajresa – Recoleta, Loi Suites Recoleta je samo nekoliko koraka od istorijskog groblja Recoleta, okruženog izuzetnim francuskim stilom arhitekture. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini je najboljih gradskih restorana, barova, umetničkih galerija i istorijskih trgova.

U jednom od narednih postova iz Argentine, podeliću sa vama moju ličnu recenziju hotela, kao i kvaliteta usluge Loi Suites Recoleta hotela, tako da možete razmotriti ovaj hotel, ako vas put navede u Buenos Ajres.

U narednom postu obradovaću vas putopisom o Recoleta groblju, tako da ćemo nastaviti naše istraživanje prestonice Argentine – Buenos Ajresa.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa iz Argentine gde smo uživali u lepotama Buenos Ajresa u seriji putopisa Argentine gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Argentine.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Sekretarijatu za turizam, životnu sredinu i sport, Turističkoj organizaciji i kongresnom birou grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotelu na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične argentinske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Buenos Ajresu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Buenos Ajresu i predstavljanje grada umetnosti, tanga i evropske arhitekture? Da li ste imali priliku do sada da posetite Buenos Ajres i prelepu Argentinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Buenos Ajresa,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Sekretarijata za turizam, životnu sredinu i sport, Turističke organizacije i kongresnog biroa grada Buenos Airesa i Loi Suites Recoleta hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Urugvaja: Hotel Sofitel Montevideo Casino Carrasco, bogatstvo inspirisano tangom

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. April, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram lepotu luksuza Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotela, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Urugvaja su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Sofitel Montevideo Casino Carrasco hotela.

Hotel Casino Carrasco, poznat i kao Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa je hotel i istorijska zgrada u Montevideu, koji se nalazi na ulici Rambla de Montevideo u kvartu Carrasco.

Koja je istorijska pozadina ovog impozantnog hotela? Izgradnja Hotela Casino Carrasco započinje 1921. godine, formiranjem korporacije pod nazivom „Balneario Carrasco“, koju je zamislio Alfredo Arocena sa ciljem izgradnje hotela u tadašnjoj banji Carrasco. Ova korporacija je bila odgovorna za regrutovanje francusko-argentinskog dizajnera pejzaža Karlosa Tajsa da dizajnira i pretvori čitavo područje u veličanstveno baštensko naselje. Tada je počela izgradnja hotela Carrasco, nazvanog u čast prvog vlasnika te zemlje, Sebastijana Karaska (Sebastián Carrasco).

Izgradnja hotela je počela 1912. godine, pod vođstvom i dizajnom arhitekata Gastona Maleta i Švajcarca Žaka Dinana, koji su takođe sarađivali sa urugvajskim arhitektom Feliksom Elenom. Izbijanje Prvog svetskog rata prekinulo je i obustavilo gradnju, ostavljajući je napušteno devet godina. Opština Montevideo je naknadno dobila zemljište i nedovršenu monumentalnu zgradu da bi nastavila gradnju i konačno je otvorila 29. januara 1921. godine.

Ova zgrada je uživala u svom zlatnom dobu sve do sredine 20. veka. U njegovim sobama boravile su mnoge slavne ličnosti, kao što su fizičar Albert Ajnštajn tokom njegove posete 1925. godine i španski pesnik Federiko Garsija Lorka tokom 1934. godine.

Zgrada je 2009. godine zatvorila svoja vrata kako bi započela radove na renoviranju kompanije Carrasco Nobile Sociedad Anonima, koji je završen 2013. godine. Hotelom trenutno upravlja hotelski lanac Sofitel (luksuzni brend hotela iz Accor Grupe) i kazino kompanija Codere. Hotel je zvanično je ponovo otvoren 7. marta 2013. godine. Otvaranje zgrade i aktivnosti koje se tamo sprovode donele su ekonomske i društvene promene u naselju Carrasco pogotovo sa nekretninama i poslovnim investicijama.

Na samo 30 minuta od međunarodnog aerodroma, istorijski Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotel uživa privilegovanu lokaciju koja je okrenuta prema plaži. Nalazi se u blizini reke La Plate, jedne od najcenjenijih lokacija u gradu.

Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotel ima 116 soba, lobi bar, konferencijski centar sa 450 sedišta, zatvoreni i otvoreni bazen i fitnes centar. To je takođe i prvi hotel Sofitel brenda u ovom regionu koji će imati kazino. Ovaj hotel takođe nudi francuski gastro restoran pod nazivom 1921, koji se odnosi na godinu kada je osnovan hotel.

Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotel takođe u svojoj ponudi ima novi ekskluzivni Sofitel So SPA koncept, moderan veliki prostor za blagostanje uma i lepotu. Prema rečima menadžmenta Sofitel brenda hotela, Montevideo je važna destinacija u Latinskoj Americi zbog svog potencijala za rast, svoje turističke privlačnosti i njene stabilne ekonomije. Ono što sam ja primetio je da Montevideo je grad sa dosta velikim potencijalom i da se Sofitel uspeo pozicionirati kao jedan od najluksuznijih hotela ovog ranga u regionu, uključujući luksuzni kazino sa prostorom za održavanje posebnih događaja.

Tokom moje posete Montevideu, imao sam čast i zadovoljstvo da osetim čari luksuza i uverim se još jednom u vrhunsku Sofitel uslugu boravkom u IMPERIAL APARTMANU sa jednim King size krevetom prelepim pogledom na Río de la Plata. Ekskluzivni pristup sofisticiranom luksuzu, gde možete da uživate u ekskluzivnoj udobnosti Imperial Suite-a, gde se sa nameštene terase pruža prekrasan pogled na Carrasco i Rio de la Plata.

Unutrašnjost apartmana krase drvene obloge, bogate teksture i plišani nameštaj izazivaju beskrajnu eleganciju i lakoću prefinjene arhitekture. Trenuci uživanja u Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotelu uključuju dugo kupanje u rimskoj kadi i odmorna jutra uz upotrebu opreme za jogu u sobi. To je odmor kakav je svima nama uvek potreban.

Ovaj apartman od 180 kvadrata može da ugosti maksimalno do 3 osobe i zbog komfora postoji mogućnost dodavanja jednog dodatnog kreveta za odraslu osobu ili za dete uz najavu Sofitel timu za rezervaciju. Uvek imate pristup brzom bežičnom internetu i uvek imate svežu vodu i mini bar. Sve Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa sobe su elegantno i prefinjeno dizajnirane da biste mogli u potpunosti da se prepustite uživanju i relaksaciji tokom svoje posete Montevideu.

Za prave hedoniste koji znaju da uživaju u bogatim ukusima, Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotel ima najboljeg učesnika na listama najboljih restorana u Montevideu, Restoran 1921 oživljava elegantnu i sofisticiranu regionalnu kulinarsku tradiciju sa žarom modernog senzibiliteta. Doživite klasičnu hranu zasnovanu na lokalnim ukusima i održivim praksama. Dok vam naš somelije pomaže da odaberete savršeno vino, uronite u osećaj retrospektivnog luksuza stvorenog bogatim dekorom i istorijskom arhitekturom. Restoran 1921 je posvećen lokalnim i organskim proizvodima i metodama proizvodnje bez ugljenika.

Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa je mesto gde je uživanje novi wellness. Umirujuća muzika i mirisi postavljaju scenu za transformativna iskustva u Sofitel Spa. Uđite u svet podmlađivanja i dodira luksuza gde ćete obnoviti svoj um i telo, gde možete da ojačate svoj imuni sistem u hamamu pre nego što uživate u restorativnoj masaži ili tretmanu lica. Nakon vežbanja u fitnes centru, pronađite svoju ravnotežu u suvoj sauni ili u mirnoj tajnoj bašti. Zatvoreni i otvoreni grejani bazeni takođe nude spokojno opuštanje. Planirate posebnu priliku? Prepustite se manikiru i pedikiru pre nego što krenete u odabir savršenog outfita.

U narednom postu podeliću sa vama modnu priču iz Montevidea, uveren sam da ćete uživati. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa iz Urugvaja gde smo uživali u recenziji Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotela u seriji putopisa o Urugvaju gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Sofitel Montevideo Casino Carrasco hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Montevideu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Urugvaja.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Ministarstvu Turizma Istočne Republike Urugvaja, Hotelu Sofitel Montevideo Casino Carrasco na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične urugvajske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Montevideu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sofitel Montevideo Casino Carrasco i Spa hotelu i predstavljanje ovog urugvajskog bogatstva inspirisan tangom koji krasi srce ovog neobične prestonice zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Montevideo i prelepi Urugvaj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Montevidea,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Hotela Sofitel Montevideo Casino Carrasco kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Urugvaja: Montevideo, grad vina, fudbala i urbanih plaža…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. April, kao i naredni meseci će biti posvećeni jednom neobičnom kontinentu – Južna Amerika, prikazaću vam zemlje koje sam imao prilike da posetim i uveren sam da ćete uživati i poželeti da svoj odmor provedete u nekoj od destinacija. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram prestonicu Urugvaja – Montevideo, želeo bih da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija – UN Tourism), lokalnim ministarstvima turizma, nacionalnim turističkim organizacijama, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz nekoliko zemalja, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postovi iz Urugvaja su nastali uz nesebičnu pomoć Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Sofitel Montevideo Casino Carrasco hotela.

Urugvaj, zvaničan naziv Istočna Republika Urugvaj (na španskom jeziku: Republica Oriental del Uruguai) je država u Južnoj Americi. Graniči se sa Argentinom na zapadu i jugozapadu i Brazilom na severu i severoistoku, dok se graniči sa Rio de la Platom na jugu i Atlantskim okeanom na jugoistoku. To je deo regiona Južnog konusa Južne Amerike. Urugvaj pokriva površinu od približno 176.215 kvadratnih kilometara. Ova zemlja ima populaciju od oko 3,5 miliona ljudi, od kojih skoro 2 miliona živi u metropolitanskoj oblasti glavnog i najvećeg grada – Montevidea.

Kako je nastao Urugvaj? Područje današnjeg Urugvaja prvo su naselile grupe lovaca sakupljača pre 13.000 godina. Preovlađujuće pleme u trenutku dolaska Evropljana bio je narod Charrua. U isto vreme, postojala su i druga plemena, kao što su Guarani i Chana, kada su Portugalci prvi osnovali Colonia do Sacramento 1680. godine, Urugvaj su kolonizovali Evropljani kasnije od susednih zemalja.

Španci su osnovali Montevideo kao vojno uporište početkom 18. veka zbog suprotstavljenih pretenzija na region, dok je Urugvaj izborio nezavisnost između 1811. godine i 1828. godine, nakon četvorosmerne borbe između Portugala i Španije, a kasnije Argentine i Brazila. Ostala je pod uticajem i intervencijama stranih zemalja tokom prve polovine 19. veka. Od kraja 19. veka do početka 20. veka sprovedene su brojne pionirske ekonomske, radne i socijalne reforme koje su dovele do stvaranja visoko razvijene države blagostanja, zbog čega je zemlja postala poznata kao „Švajcarska Amerike“. Međutim, niz ekonomskih kriza i borba protiv krajnje levičarskog urbanog gerilskog rata krajem 1960-ih i početkom 1970-ih kulminiralo je državnim udarom 1973. godine, kojim je uspostavljena građansko-vojna diktatura do 1985. godine. Urugvaj je danas demokratska ustavna republika, sa predsednikom koji je ujedno i šef države i šef vlade.

Tokom 2023. godine, Urugvaj je kategorisan kao država u kojoj vlada „potpuna demokratija“ prema Indeksu demokratije Economist i visoko je rangiran u međunarodnim merenjima transparentnosti vlade, ekonomske slobode, društvenog napretka, jednakosti prihoda, prihoda po glavi stanovnika, inovacija i infrastrukture. Zemlja je u potpunosti legalizovala kanabis (prva zemlja na svetu koja je to učinila), kao i istopolne brakove i abortuse. Član je osnivač Ujedinjenih nacija, OAS-a i Merkosura.

Montevideo je glavni i najveći grad Urugvaja. Prema popisu iz 2023. godine, u samom gradu živi nešto malo više 1.300.000 stanovnika na površini od 201 kvadratni kilometar. Montevideo se nalazi na južnoj obali zemlje, na severoistočnoj obali Rio de la Plate. Portugalski garnizon je osnovan na mestu gde se danas nalazi grad Montevideo novembra 1723. godine, Portugalski garnizon je proterao u februaru 1724. španski vojnik Bruno Maurisio de Zabala, kao strateški potez usred špansko-portugalskog spora oko platinskog regiona.

Ne postoji zvaničan dokument o osnivanju grada, ali „Dnevnik“ Bruna Maurisija de Zabale zvanično pominje datum 24. decembar 1726. godine kao datum osnivanja grada, što potvrđuju prisutni svedoci. Potpuna nezavisnost od Buenos Ajresa kao pravog grada postignuta je tek 1. januara 1730. godine. Takođe je bio pod kratkom britanskom vlašću 1807. godine, ali su grad na kraju ponovo zauzeli španski kriolosi koji su pobedili britansku invaziju na reku Plejt. Montevideo je sedište administrativnog sedišta Merkosura i ALADI-ja, vodećih trgovinskih blokova Latinske Amerike, pozicija koja je podrazumevala poređenje sa ulogom Brisela u Evropi.

U Mercerovom izveštaju o kvalitetu života iz 2019. godine Montevideo je ocenjen kao prvi u Latinskoj Americi, rang koji grad dosledno drži od 2005. godine. Od 2010. godine, Montevideo je bio 19. najveća gradska ekonomija na kontinentu i 9. nosilac najvećeg prihoda među većim gradovima. U 2022. godini ima projektovani BDP od 53,9 milijardi dolara, sa 30.148 dolara po glavi stanovnika.

Godine 2018. klasifikovan je kao beta globalni grad koji je bio osmi u Latinskoj Americi i 84. u svetu. Montevideo je bio domaćin svakog meča tokom prvog FIFA Svetskog prvenstva 1930.

Opisan kao „živo, eklektično mesto sa bogatim kulturnim životom“ i „uspešan tehnološki centar i preduzetnička kultura“, Montevideo je bio na osmom mestu u Latinskoj Americi na 2013. godini. Grad ima istorijsku evropsku arhitekturu i u stvari se smatra jednim od gradova sa najvećim uticajem art decoa. Montevideo je centar trgovine i visokog obrazovanja u Urugvaju, kao i njegova glavna luka i finansijsko središte, usidrivši metropolitansko područje sa oko 2 miliona stanovnika.

Šta biste trebali posetiti u Montevideu? Plaza Independencia (prevod sa španskog za “Trg nezavisnosti”) je najvažniji gradski trg u Montevideu, postavljen u 19. veku na području koje je zauzimala Citadela Montevideo. U njegovom centru je spomenik generalu Hozeu Gervasiju Artigasu, a ispod njega njegov mauzolej.

Smešten u bario Centro, na granici sa Ciudad Vieja, trg je korišćen za brojne političke demonstracije i zvanične javne događaje. Istaknute zgrade okrenute prema trgu su Palasio Salvo, Solis teatar, palata Estevez i Izvršni toranj.

Muzej Andes 1972 (na španskom: Museo Andes 1972) nalazi se u Starom gradu u Montevideu. To je muzej o priči o čuvenom letu 571 Urugvajskog vazduhoplovstva vezanom za avionsku nesreću koja se dogodila u Andima 1972. godine u kojoj je učestvovala grupa urugvajskih ragbista, njihovih prijatelja i rođaka koji su putovali u Čile kada se avion srušio. Neki od njih su pripadali ragbi klubu Old Christians. Njihova priča o tome kako su preživeli tragediju prenošena je širom sveta putem knjiga, dokumentarnih filmova, slika i konferencija i bila je inspiracija za film Živ (“Alive”) i mnoge knjige.

Muzej odaje počast sećanju na 29 osoba koje su poginule u avionskoj nesreći u Andima i onima koji su rizikovali svoje živote da bi spasli ostale. To je podsetnik na onih 16 Urugvajaca koji su se vratili u život nakon 72 dana u Andima u teškim vremenskim uslovima bez hrane i odgovarajuće odeće. To je privatno preduzeće koje su MEC i Ministarstvo za turizam i deportaciju Urugvaja proglasili od kulturnog i turističkog interesa.

Palata Salvo (na španskom: Palacio Salvo) je eklektičan neboder na raskrsnici avenije 18 de Julio i Plaza Independencia u Montevideu. Završena 1928. godine, Palacio Salvo sa 27 spratova visoka je 105 m. Kratko vreme je bila najviša zgrada u Latinskoj Americi, a po završetku bila je najviša armiranobetonska konstrukcija na svetu. Dizajnirao je arhitekta Mario Palati, italijanski imigrant koji živi u Buenos Ajresu, koji je koristio sličan dizajn za svoju Palatu Barolo u Buenos Airesu. Od 1996. godine, Palata Salvo je nacionalni istorijski spomenik Urugvaja.

Kapija od Citadele (na španskom: Puerta de la Ciudadela) je poslednji preostali komad starog zida oko Montevidea. To je samo lučni prolaz sa prilično malim komadom kamena koji ga okružuje, ali sveukupno je prilično impresivan i interesantan. Takođe je postavljen tako da služi kao ulaz u Plaza Indepencia i odlično je pravo fotogenično mesto za fotografisanje i same kapije i ostatka zida, kao i samog pogleda koji se vidi kroz nju. Pogled prema trgu, a u pozadini možete videti Palacio Salvo je zaista nešto posebno. Ovo je mesto koje ne biste smeli propustiti ako se šetate starim delom grada Montevidea.

Pozorište Solis (na španskom: Teatro Solis) je najvažnije i najpoznatije pozorište Urugvaja. Otvoreno je 1856. godine. Zgradu je projektovao italijanski arhitekta Karlo Zuki. Nalazi se u Starom delu grada Montevidea, odmah pored Plaza Independencia. Pozorište je dobilo ime po istraživaču Huanu Diazu de Solisu, koji je bio prvi evropski istraživač koji je došao u savremeni Urugvaj.

Vlada Montevidea je 1998. godine započela veliku rekonstrukciju pozorišta, koja je uključivala dve kolone koje je dizajnirao Philippe Starck. Rekonstrukcija je završena 2004. godine, a ponovno otvaranje u avgustu iste godine. Akustičke studije projekta rehabilitacije poverene su Džeromu Falali iz francuskog studija Avel Acoustikue. La Parisina Tomasa Giribaldija, koja se smatra prvom urugvajskom nacionalnom operom, premijerno je izvedena u Solis-u 14. septembra 1878. godine.

Bazilika Metropolitanske katedrale je glavna katolička crkva u Montevideu. Nalazi se u Starom gradu, okrenut prema Plaza Constitucion ili Plaza Matriz. Navedena je kao nacionalni istorijski spomenik 1975. godine. Poreklo bazilike datira iz kolonijalne ere, kada je 1740. godine izgrađena crkva od cigala na mestu koje sada zauzima katedrala. Kasnije, 1790. godine, postavljen je kamen temeljac za početak izgradnje nove zgrade, koja je u neoklasičnom stilu i koju je dizajnirao Tomas Toribio. Hram je konačno osveštan 1804. godine, kada zemlja još nije stekla nezavisnost, pa je 2004. godine obeležena njena dvestogodišnjica.

Kasnije, 1870. godine naslovljena je kao mala bazilika, a 12. jula 1878. godine papa Leon XIII ju je uzdigao u status katedrale. Godine 1897. proglašena je za mitropolitsku baziliku, imenujući sufraganske biskupije Salto i Melo. U ovoj katedrali se održavaju važne ceremonije kojima predsedava nadbiskup Montevidea. Međutim, tu je i paroh koji obavlja svoje dužnosti, kao i oni koji su zaduženi za ostale parohije. U ovom prostranom hramu često se održavaju venčanja i horski koncerti. Kao što je bio običaj u 19. veku, ovde počivaju posmrtni ostaci poznatih ličnosti koje su umrle u gradu, bili oni religiozni ili ne.

Plaza de la Constitucion (na španskom „Ustavni Trg“), poznat i kao Plaza Matriz, najstariji je gradski trg u Montevideu. Smešten u bario Ciudad Vieja, od 1726. godine bio je gradonačelnik gradske tvrđave San Felipe i Santjago od Montevidea, u kojoj je bio jedini otvoreni javni prostor. To je centar istorijskog okruga grada i okružen je važnim zgradama, kao što su Metropolitenska katedrala i Kabildo. To je jedno od najvažnijih turističkih mesta u gradu.

Osnovan 1726. godine, dve godine nakon osnivanja Montevidea, trg je bio prašnjava ravnica sve do kraja 18. veka, kada su oko njega podignute zgrade. Od tog trenutka u prostoru su se održavale zvanične manifestacije i proslave, kako civilne tako i vojne, kao i borbe bikova, pošto se na trgu nalazila i arena. Trenutno je turistička i komercijalna osovina barija zajedno sa Peatonal Sarandi. U blizini su kancelarije, vladine zgrade, banke, brojne prodavnice i kulturne institucije.

Ono što nije poznato je da je 1868. godine počela je izgradnja postrojenja za pumpanje pare i cevovoda od 60 km za snabdevanje grada vodom. Osim toga, na trgu je izgrađena česma za prijem vode. Dana 13. maja 1871. godine, voda pumpana iz reke Santa Lucia do Plaza Constitucion stigla je po prvi put. Konačno, fontanu je zvanično otvorio predsednik Lorenco Batle i Grau 18. jula. 1871. godine. Fontana je dizajn arhitekte Huana Manuela Ferarija, a sastoji se od kružnog bazena sa kitnjastim stubom u centru koji ima oblik tri jela koja se otvaraju u manjoj veličini. U centru su četiri grifona naizmenično sa različitim simboličkim elementima, kao što je nacionalni grb.

Stadion Sentenario (na španskom: Estadio Centenario) je stadion u Parku Batlle u Montevideu, koji se prvenstveno koristi za priređivanje fudbalskih utakmica. Stadion je izgrađen između 1929. i 1930. godine da bi bio domaćin inauguracionog Svetskog prvenstva u fudbalu 1930. godine, kao i da bi se obeležila stogodišnjica prvog urugvajskog ustava. FIFA ga je navela kao jedan od klasičnih fudbalskih stadiona u svetu. Prekretnica je bila 18. jula 1983. godine kada ga je FIFA ga je proglasila prvim istorijskim spomenikom svetskog fudbala, do danas jedinom zgradom koja je dobila ovo priznanje u svetu.

Estadio Centenario je nacionalni stadion Urugvaja i glavni dom njihove fudbalske reprezentacije. Urugvaj je uvek bio pretnja kada je igrao na svom domaćem stadionu, konstantno pobeđujući vrhunske timove. Čak je i najbolje rangirana fudbalska reprezentacija Brazila ostvarila samo tri pobede u 20 pokušaja, od čega su dve bile zvanične utakmice tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine i 2018. godine, ali jedna je bila najteži poraz Urugvaja na stadionu kada su izgubili 4-0 od Brazila 2009. godine.

Siudad Vijeha (Ciudad Vieja, španski naziv za “Stari grad”) je bario (kvart ili okrug) u Montevideu. Smešten na poluostrvu na ušću zaliva Montevideo, to je istorijska četvrt grada. Osnovana je 1724. godine kao grad ograđen zidinama od strane Španskog carstva. Nakon sticanja nezavisnosti Urugvaja, postao je kvart grada koji se širio, koji je brzo prerastao prvobitnu tvrđavu, koja je kasnije srušena.

Kao jedan od centralnih gradskih okruga, čini deo njegovog centralnog poslovnog okruga pored Centro i Cordon. Služi kao ključna kancelarijska četvrt, u kojoj se nalazi nekoliko komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija, vladine zgrade, kao i muzeji, kulturni prostori, pozorišta i umetničke galerije. Okrug takođe ima visoku koncentraciju Art Deco, Art Nouveau i neoklasičnih zgrada.

Do 1829. godine bio je opasan zidom koji ga je štitio od mogućih invazija. Nakon što je zid srušen, jedini njegov deo koji je sačuvan bila je glavna kapija u Citadelu, koja je do danas ostala kao amblem Montevidea. Neki nazivi ulica podsećaju na prisustvo zida, kao što su Ciudadela (citadela) ili Breča (prodor), koji svoje ime nosi po proboju u zidu koji su Britanci uspeli da otvore da uđu u grad tokom britanske invazije 1807. godine i kratke okupacije grada pre nego što su poraženi.

Glavna ulica Sarandi je 1992. godine pretvorena u pešačku stazu, što je povećalo njenu komercijalnu i turističku atraktivnost. Nekoliko godin kasnije, 2005. godine proširena je izvan Trga Ustava. Sijudad Vijeha ima elegantne zgrade iz kolonijalnog doba i prvih decenija nezavisnosti. Kabildo (izgrađen između 1804. i 1812. godine), Teatar Solis, Metropoliten katedrala i nekoliko muzeja, poput Museo Torres Garcia su među najupečatljivijim. Takođe, nekoliko dizajnerskih radnji i recikliranih podova u potkrovlju cvetaju na ulicama u blizini luke.

Pocitos je luksuzni primorski bario Montevidea. Graniči se sa Buceom na istoku, Parkom Batlle na severu, Tres Cruces, Cordon i Parkom Rodo na zapadu i Punta Carretas na jugu. Pocitos je politički uključen u CH opštinu Montevideo, a smešten je duž obala Rio de la Plate, jedna je od najpoznatijih plaža u gradu. Susedstvo je bogato područje grada, koje karakteriše prisustvo visokih stambenih zgrada koje gledaju na Ramblu i glavne bulevare, zajedno sa starim neoklasicističkim i eklektičnim vilama.

Svetionik Punta Brava (na španskom: Faro Punta Brava), takođe poznat kao Svetionik Punta Karetas, podignut je 1876. godine. Svetionik je visok 21 metara, a njegova svetlost doseže 24 km daljine, sa bljeskom svakih deset sekundi. Svetionik je modernizovan 1962. godine i postao je električni. Svetionik je važan za vođenje čamaca do luke Banco Ingles Buceo ili ulaza u reku Santa Lucia.

Park Batlle (Parque Batlle) je glavni javni centralni park, koji se nalazi južno od Avenida Italia i severno od Avenue Rivera. Uz Park Prado i Park Rodo, jedan je od tri velika parka koji dominiraju Montevideom. Park i okolina čine jedno od 62 naselja (barios) grada. Bario Parque Batlle je jedan od sedam priobalnih barija, a ostali su Buceo, Karasko, Malvin, Pocitos, Punta Karetas i Punta Gorda.

Bario Parque Battle obuhvata četiri nekadašnja okruga: Belgrano, Italiano, Villa Dolores i sam Batlle Park i graniči se sa četvrtima La Blankueada, Tres Cruces, Pocitos i Buceo. Ima veliku gustinu naseljenosti i većina njegovih domaćinstava je sa srednjim visokim ili visokim prihodima. Vila Dolores, pod-okrug Parkue Batlle, dobila je ime po originalnoj vili Don Alejo Rossell i Rius i Dona Dolores Pereira de Rossel. Na njihovom terenu su pokrenuli privatnu kolekciju životinja koja je postala zoološki vrt i vlasništvo je preneto gradu 1919. godine, a tokom 1955. godine u okviru izgrađen je Planetarijum Montevidea.

Parque Batlle je nazvan u čast Hozea Batlea i Ordonjeza, predsednika Urugvaja od 1911. do 1915. godine. Park je prvobitno predložen Zakonom iz marta 1907. godine, kojim su takođe projektovani široki bulevari i avenije. Francuski pejzažni arhitekta, Carlos Thais, počeo je sa sadnjom 1911. godine, a 1918. godine park je dobio ime Parque de los Aliados, nakon pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. 5. maja 1930. godine, nakon značajnog proširenja, ponovo je preimenovan u Parque Batlle i Ordonez. Od 2010. godine, park pokriva površinu od 60 hektara i smatra se “plućem” grada Montevidea zbog velikog broja drveća koje je ovde zasađeno.

Park Prado (na španskom Parque Prado) je otvoren 1873. godine i najveći je od šest glavnih javnih parkova u Montevideu sa površinom od 260 hektara. Smešten u severnom delu grada, potok Miguelete protiče kroz park i naselje istog imena. Okružen je avenijama Agrasijada, Obes Lukas, Hoakin Suarez, Luis Alberto de Erera i ulicama Kastro i Hoze Marija Rejes.

Najposećenije oblasti parka su Rosedal, javni ružičnjak sa pergolama, Botanička bašta, prostor oko Hotela del Prado, kao i Rural del Prado, sezonski sajam stoke i domaćih životinja. Rosedal sadrži četiri pergole, osam kupola i fontanu; njenih 12.000 ruža je uvezeno iz Francuske 1910. godine. Postoji nekoliko staza za trčanje duž reke Miguelete.

Predsednička rezidencija se nalazi iza Botaničke bašte. Osnovan 1930. godine, Muzej Huana Manuela Blanesa nalazi se u Paladijanskoj vili, koja je od 1975. godine na listi nacionalne baštine, i uključuje japansku baštu. Muzej Profesor Atilio Lombardo i Botanička bašta osnovani su 1902. godine, a takođe Nacionalni institut za fizičku klimatologiju i njegova opservatorija se takođe nalaze u Parku Prado.

U narednom postu pisaću vam o Sofitel Montevideo Casino Carrasco hotelu, koji je predstavnik klasičnog urugvajskog luksuza. Hotel Casino Carrasco je istorijski hotel i kazino sa pet zvezdica, smešten na Rambli, hotel predstavlja centar urbanističkog plana koji su za bario Carrasco, u prvim decenijama 20. veka, osmislili francuski pejzažni arhitekti Charles Thais i Edouard Andre.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa o prestonici Urugvaja – Montevideo, gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Hotel Sofitel Montevideo Casino Carrasco u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu lokalne kulture i lepote svakodnevnog života u Montevideu. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Urugvaja.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Svetskoj turističkoj organizaciji (UN Tourism), Ministarstvu Turizma Istočne Republike Urugvaja, Hotelu Sofitel Montevideo Casino Carrasco na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične urugvajske kulture i osetim lepote svakodnevnog života u Montevideu.

Kako se vama dopala ova moja priča o Montevideu i predstavljanje urugvajskog centra zabave i hedonizma koji krasi srce ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Montevideo i prelepi Urugvaj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Montevidea,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Ministarstva Turizma Istočne Republike Urugvaja, Hotela Sofitel Montevideo Casino Carrasco kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Putovanja Srbija u mojim očima

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Urbana Prolećna Elegancija na Gardošu…

Moda Outfit Post 3 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Nadam se da se čuvate i da ste preduzeli određene mere predostrožnosti zbog ove novonastale situacije sa Korona virusom. Moramo biti svesni da je to samo početak i da je Korona jedna respiratorna infekcija kojom se svako od nas može lako zaraziti i da je to kao i svaki drugi grip. Naravno ovo je samo početak pandemije i moramo biti spremni na činjenicu da će biti veliki broj obolelih, bitno je ostati priseban i ne paničiti.

Korona je opasna za ljude iz osetljivih grupa, to su ljudi koji su već oboleli od nekih autoimunih bolesti, ljudi sa oslabljenim imunitetom i starija populacija. Svi oni koji su osetljivi na grip, sećam se pre pet godina kada je moja baka umrla od običnog gripa koji je doveo do upale pluća u 89-toj godini života. Moramo biti svesni te činjenice da je to virus koji će trajati još neko vreme. Bitno je ne paničiti i čuvati se na adekvatan način, održavati higijenu i dobro se zaštiti pre nego što izađete napolje.

Ja sam se odlučio da napravim slike za novi post pa sam iskoristio priliku da posetim jednu od najvažnijih znamenitosti u Zemunu – Kulu na Gardošu. Kada gledate razglednice i magnete koje stranci mogu kupiti prilikom posete Beogradu ne možete zaobići Kalemegdan, Spomenik Pobedniku i Kulu na Gardošu.

Naučnici su na osnovu tragova i pronađenih ostataka zaključili da su neka od prvih naselja u blizini Beograda i Zemuna pronađeni u blizini Kule na Gardošu. To je danas istorijski spomenik gde svako može uživati na predivan pogled na prelepi plavi Dunav i srpsku prestonicu. Ovaj istorijski spomenik je izgrađen još u vreme Ugarske Monarhije, ali je do danas zbog velikih napora vlasti očuvana i imamo prilike da uživamo u lepoti ovog nesvakidašnjeg kulturnog spomenika.

Pošto mi je fotograf došao u Srbiju jer smo trebali da idemo na planirano putovanje u Južnu Ameriku, ali je sve otkazano u poslednji čaš zbog situacije sa Korona virusom, fotograf je odlučio da mu bar ne propadne karta za Srbiju pa smo razmatrali neke opcije za putovanja po Srbiji i regionu tokom marta i aprila meseca.

Do sada su određene organizacije bile spremne da pokažu spremnost i volju za saradnju uprkos trenutnoj situaciji i zbog toga mi je izuzetno drago. Nadam se da ćete uživati u postovima koji slede.

Svi koji redovno prate moj blog znaju da moji modni postovi su velikim delom i edukativni, to ću se potruditi da dokažem i ovaj put. Kako je nastala Kula na Gardošu? Čuvena zemunska kula koja krasi Gardoš izgrađena je 1896. godine, kada su Mađari proslavili svoju hiljaditu godišnjicu seobe sa dalekog Urala i došli u Evropu. Povodom proslave tog važnog jubileja sagrađene su četiri milenijumska spomenika koja su označila tačne granice Ugarske sa svih strana.

Centralni milenijumski spomenik iz ovog neobičnog sastava, sa statuama poglavara sedam plemena koji su osnivači države i značajnim ličnostima koje su obeležile bogatu mađarsku istoriju, nalazi se danas na Trgu heroja u Budimpešti. Kula na Gardošu je izgrađena da bi obeležila okvirnu južnu granicu Ugarske Monarhije i ovo je jedini preostali sačuvani spomenik izvan prostora granica današnje Narodne Republike Mađarske. Kule u Slovačkoj, Ukrajini i Rumuniji nažalost više ne postoje.

Prvobitno ova kula je dobila ime Milenijumska Kula, zbog označavanja jednog milenijuma, odnosno 1.000 godina od dolaska Ugara na ove prostore. Srbi koji su naseljavali današnji prostor Zemuna imali su različite nazive, ali najomiljeniji među narodom je bio naziv “Kula Sibinjanin Janka”, po čuvenoj istorijskoj ličnosti Janošu Hunjadiju, koji je ratovao protiv Turaka i koji je kao veliki junak zbog svog junaštva i velikih dela opevan u mnogim narodnim pesmama. Taj naziv je bio opšteprihvaćen u narodu i prihvaćen i od strane Vlade nakon Prvog svetskog rata. Današnji naziv Kula Gardoš dobila je po znamenitom bregu na kom je pre više od jednog veka izgrađena.

Danas je ovo mesto centar kulturno-umetničkih dešavanja, tako da je ova vremešna lepotica na Gardošu dobila novo značenje i sjaj. Kula na Grdošu je srce Zemuna na obali Dunava koja je otvorena za posetioce svakog radnog dana od 10 do 19 časova. Siguran sam da ćete uživati jer je pogled sa kulte zaista veličanstven i neponovljiv.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju pohvalu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 🙂

Siguran sam da ste tokom ovih godina primetili, realno kako i ne kada sam toliko ponavljao na društvenim mrežama koliko sam ustvari jedan veliki zaljubljenik i pobornik urbane elegancije gde je mantil nešto više od odevnog komada, već je to kult!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Loriblu

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najveći kulturni spomenik? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST