Posts tagged Vidi Srbiju

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Bitno da je nekad bilo lepo…

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, kako ste mi danas? Sedim u ovom karantinu i nešto razmišljam kako nam je nekad bilo lepo, al dođe Korona, pa nam pokvari sve planove koje smo imali…

Nego, šta ćemo mi sa ovom “poslovnom” ljubavlju u vreme Korone? Glavno pitanje je: “Ima li posla?”. Siguran sam da ste čuli razne odgovore na ovo čuveno pitanje i verujem da je Korona duboko ušla i zarazila sve sektore, ali moramo priznati da je najviše stradala uslužna delatnost. Restorani i kafići zatvoreni, ko se snašao da sklopi dogovor sa kompanijama koje raznose hranu, uspeo je i to je to! Hoteli su prazni, avioni prizemljeni i pitanje je kada će se ponovo vinuti u nebo.

Da li ste se navikli na ovaj prinudni odmor ili na rad od kuće, gde ni sam ne znaš kada je dan, a kada noć. Korona ostavlja pustoš za sobom, mnogo hiljada života se ugasilo, reka ljudi je ostala bez posla, a vodopad ravan Nijagarinim će se tek sručiti na Zavode za tržište rada širom sveta… I onda se pitamo da li je glad u svetu toliko velika da je onaj tip u Vuhanu morao da pojede onog šišmiša? A nas su ubeđivali da u Kini jedu pse. Da su se držali pasa i mačaka sada ne bismo svi sedeli u kući i razmišljali kako nam je nekad bilo lepo. Malo crnog humora nije naodmet u vreme Korone…

Inače, kako ubijate vreme u izolaciji? Gradite kule od tolet papira? Snimate klipove za Tik Tok? Upoznajete svoje ukućane? Neke studije kažu da je tokom ovih vanrednih situacija najveća stopa razvoda i veliki broj potvrđenih trudnoća. Reklo bi se da je tanka razlika između ljubavi i mržnje…

Prestao sam da gledam televiziju, niko više ne zna tačno koliko će ovo stanje da traje, tragedije na sve strane pa sam rešio da radim neke zanimljive stvari i da se posvetim nekim svojim hobijima koje sam zbog svakodnevnog posla i putovanja zapostavio.

Da li će nam se navike promeniti posle COVIDa – 19? Iskreno ne znam. Mislim da će uticati na našu svest da se promenimo u nekoj meri. Ipak vodeći se onom čuvenom da vuk dlaku menja, ali ćud nikad, ne mislim da ćemo dugo moći da vodimo dnevnik Ane Frank i da ćemo uskoro prigrliti slobodu kada nam se za to ukaže prilika. Možda će se jedno ipak promeniti, makar na kratko, slobodu nećemo shvatati zdravo za gotovo.

Možda je najbolje da ovih dana stavimo na sebe najlepši modni detalj koji ništa ne košta, ali puno vredi – osmeh i nadati se najboljem. Moda je igranje sa modnim detaljima, svako od nas ima pravo da izabere svoj način oblačenja i da pronađe svoje mesto pod užarenim modnim suncem.

Kao što znate ja se uvek trudim da kombinujem neke odevne komade koje imam već neko duže vreme sa nekim novim detaljima i zato sam odlučio da ponovo izvadim ovu lanenu jaknu i dočekam neke lepe dane u mojim omiljenim patikama koje su možda teške za održavanje, ali su srcu ipak drage. Kao i u životu, čovek voli neke stvari koje su teže i neobičnije, to su te neke male životne radosti.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Makia

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku obalu Dorćola? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Makia Clothing. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Avala, verni čuvar istorije iz oblaka…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste uspeli da pronađete neku vrstu razonode tokom ove novonastale situacije zvana Korona. Neću da vam dajem savete kako da provedete vreme tokom ove nedaće koja se trenutno odvija u Srbiji, samo želim da vas zamolim da se koliko možete pridržavate uredbi koje su trenutno na snazi tokom ovog vanrednog stanja.

Ovo je vreme koje treba da provodimo sa porodicom i da putem telefona i drugim vidovima komuniciranja ostanemo u kontaktu sa prijateljima, okolinom i spoljnim svetom.

U mojim prethodnim postovima potrudio sam se da prvenstveno zbog ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o znamenitostima Beograda poput Kule na Gardošu koja čini srce Zemuna na obali Dunava i Topčiderskog Parka koji je ostao poznat kao omiljena zelena oaza Kneza Miloša Obrenovića. Danas sam želeo da vam predstavim najpoznatiju beogradsku “planinu”.

Avala je brdo koje se nalazi u jugoistočnom delu Beograda i na samo nepunih 16 kilometara od srca grada imate priliku da uživate u izuzetnom pogledu na Beograd, Vojvodinu i Šumadiju. Najpoznatija beogradska “planina” je visoka 511 metara.

U srednjem veku, grad Žrnov ili “Avalski Grad” je bio smešten na samom vrhu Avale. U 15. veku Žrnov je bio osvojen i pod opsadom Otomanske imperije koja je sagradila potpuno novi grad i preimenovala ga u “Havale”, reč koja potiče iz arapskog jezika i znači prepreka.

Avala se od 1859. godine nalazi na listi zaštićenih dobara kao prirodni spomenik i lokalitet od izuzetnog kultorološkog i istorijskog značaja grada Beograda. Avala je tek 2007. godine ušla u krug zaštićenih zelenih površina grada Beograda.

Planina je proglašena nacionalnim parkom 1936. godine. Nekoliko godina kasnije, Avali je dodeljen status javnog dobra od opšteg interesa i uprava je bila dodeljena vladi Republike Srbije. Sredinom šesdesetih godina, tačnije 1965. godine izgrađen je 202 metra visok Avalski toranj, jedna od najviših građevina na Balkanu. Toranj je nažalost uništen u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Srećom, odlukom Vlade rekonstrukcija je započeta 2006. godine, a zvanično novi Avalski toranj je otvoren za javnost 21. aprila 2010. godine. Novi toranj je verna kopija uništenog i Avala je još jednom dobila priliku da potvrdi svoju titulu najpoznatijeg izletišta Beograđana. 

Na Avali se mogu pronaći i Spomenik Neznanom junaku, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Memorijalni park, Spomenik Vasi Čarapiću.

Predivna šuma, obnovljeni toranj i Spomenik Neznanom Junaku su neosporno simboli današnje Avale, međutim, malo ljudi zna da je na temeljima Spomenika neznanom junaku nekada stajala veoma dobro očuvana tvrđava srednjovekovnog grada Žrnova.

Po želji i naredbi kralja, ostaci utvrđenja su uništeni dinamitom sa željom da se na ostacima podigne novi Spomenik neznanom junaku. Vodila se javna polemika zašto je kralj Aleksandar doneo takvu odluku, ali se nije došlo do pravog zaključka. Želeo bih da sa vama podelim činjenicu da je u to vreme, nedaleko od novog, već postojao Spomenik neznanom junaku, ali je i on srušen. Od njega je ostao samo krst koji se danas nalazi u crkvi u Belom Potoku.

Novi spomenik neznanom junaku, na vrhu beogradske planine Avala simboliše veliko stradanje jedne zemlje. Da li ste se nekada zapitali ko je Neznani junak koji počiva na Avali?

To je jedan dečak kojem je detinjstvo nasilno prekinuto 1915. godine kada ga je pogodila granata. Skulptor Ivan Meštrović je hteo da prikaže simbol petovekovnog ropstva pod Turcima sa skulpturama koje označavaju različite nacionalnosti bivših republika u staroj Jugoslaviji…

S druge strane mnogi veruju da je spomenik Neznanom Junaku upotrebljen ne da bi se dao zvaničan smisao tajanstvenom junaku, nego da se nakićenim brojnim masonskim simbolima prikaže srpska istorija. Mnogi i danas veruju da su kralj Aleksandar i Ivan Meštrović bili masoni.

Da li je Spomenik neznanom junaku, u stvari grandiozni masonski simbol izgrađen iz nama nepoznatih razloga, ili kako mnogi veruju, to samo jedna potvrda privrženosti ideji ujedinjenja, kojom je kralj Aleksandar Karađorđević pokušao da dokaže svoju odanost Jugoslovenima… To je tajna koju ćemo možda uspeti da saznamo, ali jedno je neminovno Avala je simbol Beograda kojim se možemo ponositi.

Ja ću reći da sam pametno iskoristio jedan dan i da sam imao priliku da saznam nešto više o Avali. Kao i u prošlim postovima nakon “šetnje” kroz istoriju moram vam nešto malo reći o mojoj odevnoj kombinaciji.

Kada ste bloger uvek vam bude velika čast i osećate neizmernu sreću i zadovoljstvo kada dobijete poziv za saradnju sa brendom koji godinama gradi svoju priču i pozove baš vas da budete i vi deo te modne porodice. Ne znam da li ste čuli za brend WELLENSTEYN, ali to je jedan od poznatijih luksuznih nemačkih modnih brendova. Možda ga već nosite godinama, ali da li znate priču koja stoji iza ove marke?

Istorija brenda Wellensteyn započinje, negde oko 1960-ih godina u Nemačkoj, ali danas se ovaj brend može videti u prodavnicama širom Sjedinjenih Država i Severne Amerike.

Tada je, pre šezdeset godina, Adolf Wuttke bio proizvođač mehaničkih instrumenata koji su se koristili za uranjanje u dubine Severnog mora. Uvek se trudio da bude blizak sa svojim kupcima, kako bi na pravi način otkrio oni šta žele. Naravno uvek je bio rado viđen gost na pristaništima i brodogradilištima koja su svakodnevno koristila njegove instrumente.

Nakon nekog vremena uočio je potrebu za adekvatnom radnom odećom koja neće samo biti deo radne uniforme, već i da poseduje određenu eleganciju. On nije želeo da stvori bilo kakvu odeću, njegova vizija je bila da proizvede najbolje jakne za muškarce. To je upravo ono što je uradio!

Stvorio je pravu liniju stilskih jakni i kaputa koji su bili jedinstveni jer su bili izrađeni od specijalnih voskiranih materijala koji će odlično podnositi vetar i kišu, a sa druge strane svakog radnika na pristaništu održavati bezbednim, utopljenim od svih prirodnih nepogoda.

Kompaniju je preuzeo Adolfov sin Tomas. Danas modni brend Wellensteyn ima i žensku kolekciju, sa više različitih modela jakni koje će vam u svakom godišnjem dobu pružiti izuzetan komfor i besprekornu eleganciju. Brend neguje stil funkcionalne elegancije, gde sam se ja odlučio da vam predstavim jedan model iz njihove nove kolekcije za Proleće-Četo 2020. godine. U narednim postovima imaćete priliku da vidite još neke interesantne modele.

OUTFIT

Jakna: Wellensteyn

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Tod’s

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku planinu Avalu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Wellensteyn. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modnih kuća Loro Piana i Tod’s Group koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST