Posts tagged Zabava

Minhen: Jedna bavarska priča o gradu pereca

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi vreme je za novi post! Siguran sam da su vam pomalo nedostajale moje priče sa putovanja zato sam vam danas spremio jednu malu zanimljivu pričicu o gradu pereca (i dobrog piva) za koji sam siguran da ste svi čuli. Dobro došli u Mihen! Minhen je glavni grad savezne pokrajine Bavarske. Nakon Berlina i Hamburga, Minhen je treći grad po veličini u Nemačkoj. Šta mislite koliko stanovnika uživa svakodnevno u slasnim đakonijama poput pereca i popije koju čašu više piva? Ne znate? Niste sigurni? Razmislite malo… Dobro, dao sam vam šansu da pogađate, sad budite iskreni da recite da li ste bili blizu – 1,45 hajde priznaćemo odgovor 1,5 miliona, ali ako gledamo sa okolinom grad Minhen broji skoro 2 miliona duša.

 

 

Ko su stanovnici Minhena? Neke statistike kažu da trećinu stanovništva čine stranci, neke statistike sa druge strane pokazuju da polovinu stanovništva ovog živopisnog grada u Bavarskoj čine stranci. Ne morate da puno da razmišljate o strukturi stanovništva jer većinu čine Turci, Jugosloveni i Italijani. Slična je struktura u Berlinu, samo ruku na srce Jugoslovena je tamo mnogo, mnogo manje.

Ja sam imao priliku da uživam u ovom gradu uz nesebičnu mojih prijatelja iz Turističke organizacije grada Minhena i nacionalne železnice iz Nemačke – Deutche Bahn, koji su pomogli da se mali Marko transportuje iz Ciriha nazad do Nemačke, pa je rešio pre nego što se vrati kući svrati malo i uživa u bavarskom peciju. Hvala vam dragi moji prijatelja od srca i hvala mojim vodičima koji su istrpeli sva moja pitanja, nadam se da vam nisam bio previše naporan! 🙂

 

 

Minhen je idealan grad za istraživanje ako ste veliki ljubitelj obilaska grada peške jer je većina grada pretvoreno u pešačku zonu. Ja sam bio tamo u Avgustu i bile su velike vrućine i još veće rasprodaje pa se moj fotograf stalno žalio na loše uslove rada i “zlostavljanja” u Zarinim prodavnicama. Zahvaljujem se na strpljenju i moram priznati da sam presrećan što sam zadržao fotografa! 😀

Minhen je pravi grad hedonizma, sigurno se pitate zašto? Malopre sam vam pomenuo strukturu stanovništva, sa jedne strane imamo ljude iz Nemačke koji osvajaju turiste sa čuvenim bavarskim pecivom, bilo slano ili slatko sve se u slast pojede! Sa druge strane imamo mnogobrojne ljude iz Turske koji su sa sobom doneli preukusne bakvalve, bureke i druge turske specijalitete. Ako volite sve ove specijalitete, možete slobodno da se oprostite od lepe i vitke linije.

 

 

Po prvi put sam pronašao inspiraciju u slučajnim prolaznicima – turistima koji sede na stepenicama i odmaraju svoju napaćenu istraživačku dušu. Razumem ih u potpunosti i ja imam sliku sa ovih stepenica, ali sam bilo toliko lep na 37 stepeni, mokar i svež da to nije baš bilo reprezentativno pa se nismo trudili da sredimo tu sliku! 😀

U vreme moje posete Minhenu, grad se ranovirao jer su se ubrzano spremali za novu turističku sezonu. Grad nije bio pust, naprotiv bio je pun pustolova koji su iskoristili svoj godišnji odmor da posete ovaj neobični grad.

 

 

Ako imate priliku da posetite Minhen, bez ikakvog razmišljanja učinite to jer sam siguran da će ovaj grad ispuniti sva vaša očekivanja. Prave ljubitelje arhitekture, oduševiće raskoš fasada i savršeno uklopljeni tonovi fasada koju nadopunjuje kaldrma. Ako ste kao ja veliki ljubitelj hrane i slatkih zadovoljstava ovo je savršen grad za vas! Hrana je na svakom koraku, potrošićete možda koji dinar, evro više, ali pamtićete slatku perecu koju ste jeli na glavnom trgu u Minhenu. Mene umalo da napadnu gladni golubovi, iskreno volim životinje i hoću da ih nahranim, ali onaj gladni bloger u meni kada “proradi” bolje da ne ratuju sa mnom! 🙂

 

 

Što se tiče kupovine, lako je pronaći sve prodavnice samo što ja nisam imao puno sreće pa su se neke prodavnice zatvorile ili su ih preselili zbog renoviranja fasada zgrada u kojima su se trenutno radnje nalazile. Pošto sam ja jadan celo leto jurio Zaru po Nemačkoj i njihova čuvena sniženja fotograf mi je očigledno pogrešno čitao mapu pa smo išli nekim “specijalnim” putevima do Zarinih radnji i prošli pored skoro svih znamenitosti u gradu pa smo našli samo JEDNU Zarinu radnju. Ja radim po principu pamti, pa vrati sada kada krene nova sezona putovanja mislim da će fotograf prvi utrčavati u radnje da se ogreje. Dođe na kraju i mojih “pet minuta”! 🙂

 

 

Minhen je takođe poznat i po čuvenom Oktoberfestu koji tradicionalno počinje krajem Septembra i traje do kraja prve nedelje Oktobra. Ja nisam imao prilike da posetim taj događaj, ali sam čuo iskustva drugih ljudi koji su oduševljeni duhom samog događaja i legenda kaže da tih dana umesto vode, pivo teče ulicama Minhena i da sve fasade postaju ukusne poput pereca. Voleo bih da mi neko potvrdi ovaj mit! Ko je iskusio Oktoberfest u Minhenu neka slobodno napiše svoje iskustvo u komentarima. Voleo bih da čujem sve o toj magiji koju taj događaj nosi sa sobom.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta. Za kraj ovog posta bih želeo da vas obavestim da je ovo zvanično i zadnji putopis na mom blogu za ovu letnju sezonu i da sa postovima iz Italije otvaramo novu sezonu na Mr.M by Marko Tadić blogu.

Kako se vama dopala ova moja vesla priča o gradu pereca i gde ulicama za vreme Oktober festa ulicama teče dragocena tečnost koju svi mi muškarci obožavamo – pivo? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Mihena i Nacionalnog nemačkog prevoznika kompanija Deutsche Bahn. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Italije: Leto ispunjeno osmehom

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove izazove! Iskoristite ovu nedelju na najbolji mogući način, iznenadite sebe i svoje najdraže sa jednom lepom setnjom u prirodi jer polako se oseća jesen u vazduhu i  ovo lepo, toplo i sunčano vreme neće još dugo potrajati. Danas sam rešio da sa vama podelim poslednji letnji modni outfit post.

 

 

Italija je zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je zemlja puna kontrasta, kada putujete sa juga na sam sever zemlje imate osećaj da se prošli nekoliko različitih zemalja i kultura. Italijanski način života, onaj koncept “La Dolce Vita” je istinit samo ako živite u Italiji. Skoro sam negde pročitao u novinama prosečno vreme koje ljudi u svetu i u Evropi godišnje provedu radeći.

Naravno, prvo mesto zauzima Japan preko 1300 sati, na drugom mestu ako se ne varam je bila Norveška, zatim Nemačka i negde na listi se našla i Italija sa 500-600 provedenih sati na poslu. To je bila vrlo zanimljiva statistika, još zanimljiviji je bio komentar Italijanke koja je u tom trenutku sedela do mene jer sam imao malu pauzu pa sam odlučio da se malo bolje upoznam sa svojim kolegama i ljudima iz marketing sveta.

Ona je pozvala još par ljudi, većina su bili Italijani da pročitaju i oni tu statistiku. Jedan komentar me je tako slatko nasmejao da sam osetio potrebu sa vama to i podelim. Matteo, momak koji je malo stariji od mene, rođen u blizini Firence je izjavio: “Ne znam samo da li su nam u ovih 500-600 sati uračunali i naše dvočasovne pauze za espreso!” to je bila šala koja je svima nama izmamila osmeh do suza, ali smo se složili da možda Italijani nisu baš najveće “pčele radilice”, ali da opet sve stignu da odrade na poslu i da uživaju.

 

 

U tom trenutku je naišao i moj fotograf koji je “pokvario” zabavu sa rečima da je vreme za posao! Taman sam bio na putu da postanem pravi Italijan! Nije mi se dalo, ali moram priznati da je vreme proletelo i da smo imali dužu pauzu nego što je to italijanskih dva sata, ali kada radite kreativne stvari i posao koji je vezan za fotografiju svaki minut je dragocen jer sunce ne čeka nikog. Što si uradio, uradio si!

 

 

Ubrzo smo završili posao i sa olakšanjem smo mogli da provedemo ostatak vremena na Komu. Za sve one koji nisu upućeni Komo ( It: Como) je istovremeno naziv grada i jezera koje Italija nesebično deli sa Švajcarskom. Jezero Komo je jedno od najdubljih jezera u Evropi i treće po veličini jezero u Italiji. Komo je jedno od najlepših jezera u Evropi okruzeno velicanstvenim Alpima i popularno je mondensko letovaliste aristokratije i bogatih ljudi jos iz vremena Rimske imperije, a danas “igralište” zvezda kao što su Madona, Džordž Kluni, Stalone, Donatela Versače i mnogi drugi…

 

 

Iskoristio sam lepo vreme i ovu neverovatnu fotogeničnost jezera Komo da napravim ove zanimljive fotografije. Ako kojim slučajem poželite da obiđete ovo jezero imajte na umu da biste trebali izdvojiti bar jedan ceo dan za krstarenje. Siguran sam da će vam to biti jedno prelepo iskustvo i da će svako od vas imati svoje specijalne trenutke za pamćenje.

Ja sam zabeležio svoje najlepše momente i sa ponosom mogu reći da mi je ovo leto bilo jedno od najlepših u životu. Neponovljivo leto ispunjeno osmehom i pozitivnom energijom, baš kao i ovaj moj outfit.

 

 

Kada sam dobio ove pantalone prvo sam pomislio da ja to ne mogu poneti jer nemam dovoljno smelosti, ali kada sam našao ovu majicu na finalnom sniženju u Zari, odmah sam znao da će ona jednostavno biti ta dobitna kombinacija uz ove neobične bordo pantalone. Patike ste već imali prilike da vidite u par prethodnih postova i moram priznati da su mi baš one bile omiljen modni komad ove letnje sezone. Bele patike su uvek moderne, možda ću ih “preneti” sa mnom i u novu modnu sezonu!

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Trudim se brzinom svetlosti da ne pogrešim neko slovo i da završim ovaj post jer danas krećem za Italiju i sa velikim nestrpljenjem očekujem da vidim šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra.

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao na Komu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Burberry Limited, Turističke organizacije grada Komo i Turističke organizacije Republike Italije. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji 2

Pozdrav! Juče sam dobio mail sa pitanjem kada će biti objavljen nastavak moje verzije Ane Karenjine… Moram priznati da sam zbog obveza zaboravio na post i da nije bilo tog maila ne bih ni shvatio da je danas tačno dva meseca prošlo od prvog dela priče. Ko nije pročitao prvi deo – LINK. Verujte mi da je to potrebno, da biste mogli razumeti celu priču. Da ne dužim više mislim da je najbolje da krenem!

“Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

Nastavak sledi…

 

 

Ana je shvatila da je Aleksa nešto više od vojnika, samo sebi još nije mogla to da prizna.

Da li ste spremne da krenemo? Kola su mi ispred.

– “Da, da naravno.” (Ana je i dalje negde daleko u svojim mislima)

Ani je svakako bila potrebna pomoć pri nošenju prtljaga pošto je smatrala da je za duži boravak u Beogradu potrebno poneti sve sa sobom. Netremice je gledala Aleksu dok je nosio njene kofere, majka je ipak mogla sama da ponese svoje kofere…

Iza ugla je zasijao novi model mercedesa, koji nikog ne ostavlja ravnodušnim ipak kožna sedišta nisu tako demode kao što se mislilo.

Mama, da li je u redu da prvo tebe odvezem do stana pa da…

– “Ako baš mora!” (uvređeno odgovara majka)

Odlično!

Ana je bila malo postiđena, ali i srećna na neki neobični način posle toliko vremena. Majka je napustila kola i krenula put stana. Na radiju je išla pesma “javi se, javi se što ne bi, što ne bi meni se dopalo…”… Ani trenutno nisu bile potrebne te reči…

Prvi put si u Beogradu?” (upita Aleksa zavodljivo sa dosta samopouzdanja)

– “Ne, par puta sam bila do sad

Da li ovde treba da skrenem?

– “Da možeš i tu, ali će nam biti duži put…” (zamišljeno odgovara Ana)

Imam ja vremena i za bacanje, ne brini se ti za to” (odgovara Aleksa uverljivo, sa osmehom)

– “Nisam ja od onih koje traže provod, ja sam udata žena imam sina!

Ne vidim ti burmu na ruci… Da ti slučajno nije negde ispala usput?

– “Burma je po tebi znak neke sreće? Nisi moj tip, možeš samo da sanjaš!” (ljutito, ali sa dozom straha u glasu odgovara Ana)

Da li je ovo ta ulica?

– “Jeste, ovde me ostavi! Hvala na vožnji

Mislim da ovde nije pametno…

– “Ovde je sasvim dobro zaustavi auto!

Aleksa je zaustavio auto. Ana je zalupila vrata i sama počela da iznosi svoje kofere iz automobila odbijajući svaku vrstu pomoći. On nije puno insistirao, ubrzo je otišao, a Ana je sama rešila da bude heroj svog dana i po prvi put u životu sama izabere svoj put.

Senjak, deo Beograda gde svaka bogata srećna porodica liči jedna na drugu, a one siromašne su nesrećne na svoj način… Jedan običan dan na Senjaku, samo iz kuće porodice Obradović se čula jedna sasvim obična porodična drama Steve Obradovića i njegove supruge Dare.

Ti si mene našao da varaš i to sa bebisiterkom st#ko jedna! Sve sam ti dala!

– “To je bila samo jedna noć… Dobro možda par… dobro šema koja je duže trajala, ali ja sam voleo samo tebe veruj mi!

Marš! Neću više da čujem za tebe kupi svoje prnje pa pravo u Novi Sad kod one tvoje sestre!

– “Nemoj nju da mi…” Ugledao je svoju sestru Anu i nije mogao da nastavi rečenicu…

 

Ana je ostavila svoje kofere i pritrčala bratu.

Opet ista priča?

– “Ne pitaj me ništa, ova je još na lekovima!

E moj Stevo nećeš se ti nikad promeniti!

– “Daj spašavaj ako Boga znaš!” sa sklopljenim rukama i očima punim suza Steva preklinje Anu za pomoć.

Šta je snajka, jel ti to opet nešto na moj račun?

– “Nosite se i ti i tvoj brat u … da vas moje oči više ne vide! Ceo kraj mi se smeje!

Hoćeš lepog muža moraš nešto i da pretrpiš lepa moja Darinka…

– “To ti kaži onom svom uštogljenom matorcu meni te priče nemoj da prodaješ!

 

Situacija se malo smirila, predstava se završila, pa je Steva našao način da bar uđe sa sestrom u kuću za poslugu dok se bitka na glavnom ratištu ne smiri… Naučio je on već na to. Ana mu je pomogla da skupi svoje stvari. Polako pada noć nad Beogradom…

 

 

Jutro, doručak koji ne može da prođe bez svađe je bio dovoljan razlog da Ana obuče neke svoje nove krpice i krene u pohod na Beograd. Knez Mihailova je bila odlična tačka za početak novog dana. Blještavi izlozi, gužva, klasika… Malo je sela da odmori i popije kafu u prestoničkom kafiću. Ana nije navikla kao beogradske devojke koje imaju običaj da piju jednu kafu tri sata, ona je bila brza: uđe, popije kafu, izađe i kraj. Anina lepota je prosto mamila poglede tipova iz kraja, ali Ana nije bila iz te priče. Njoj je nešto falilo nešto u životu, ali pored supruga i sina nije imala puno vremena, a ni prilika da preispita sebe i svoje želje.

Pijuckanje kafe i razmišljanje o životu je prekinuo poziv od brata.

Hej, gde si?

– “U Knezu sam pijem kafu.

Odlično! Dobio sam poziv za rođendan one male Kaće, sad mala puni 18, ova moja je malo popustila ipak je rođendan! Hoćeš sa nama?

– “Ne znam, nisam sigurna matora sam ja za takve žurke…

Kako hoćeš, da znaš da će biti pića i peva Aca Lukas platili njeni, veruj mi biće ludnica!

– “Razmisliću! (Ako peva Ličnu Kartu možda dođem… e to je bila pesma!) razmišljala je Ana.

Ana je nastavila svoju šetnju.  Videla jednu lepu crnu haljinu u izlogu Zare…

Zašto da ne život je jedan, treba ipak otići na žurku. Noć je pala, Ana se lepo sredila, nešto novo, nešto staro i rešila je po prvi put da stavi crveni ruž, možda joj se život promeni na bolje…

Dedinje, igralište bogatih. Večeras se zna da mala Kaća slavi 18ti i njeni roditelji su se potrudili da to zna i ceo kraj jer je grad već bio pozvan na najbolju žurku u gradu. Ana je žalila sve te golišave devojčice, ali njenoj sreći nije bilo kraja kada je ugledala NJEGA. Visok, doteran, sređen čeka prvu koja se napije, ali Ana je već bila gotova, bez kapi alkohola.

Lukas peva svoj dobro poznati repertoar, došlo je vreme i za neke sporije pesme. Nije bilo puno ljudi, alkohol je učinio svoje tako da je Ana mogla nesmetano da uživa, kao i mala Kaća koja je poželela u tom trenutku svoju pravu rođendansku želju: Sa nešto pregazi Anu! Misli da će na taj način rešiti sve svoje tinejdžerske probleme.

 

Balada je učinila svoje, Aleksa je pokušao da poljubi Anu. Ana nije bila spremna za to, htela je samo da izađe na svež vazduh. Ovo je bila teška noć za dve žene: Ana se gubila u ljubavnom ponoru, mala Kaća u svom besu prema Ani. Ovaj trougao neće biti nimalo lak…

Ana je istrčala napolje, počela je da se plaši svojih postupaka, otišla je predaleko. Aleksa je krenuo za njom.

Ana čekaj!

Ana je isrčala na terasu i nervozno se držala za ogradu terase.

Ja ovo ne mogu, ne mogu!

– “Da li si dobro?

Ne, ne nisam dobro, kako mogu da budem dobro! Idi!

– “To je bio samo poljubac, biće toga i još mnogo više ako želiš…

To ti želiš! Meni to ne treba! Ja sam srećno uda...” (Aleksa je prekinuo i poljubio, Ana je na kratko uživala, usledio je šamar.)

Ja idem i ne želim više da te vidim u životu!” (Ana je to izgovorila u afektu besa i napušta zabavu.)

Ana je usput i shvatila da Zarina haljina i nije baš pogodna za ljubavne afere, većina šljokica je otpalo, a još nije došla ni prva rata na naplatu od banke Inteze. Živote lutalico…

Noć je osvojila Beograd, nove mlade nade su krenule u pohod na splavove, novokomponovani hitovi trešte na lokalnim splavovima… Jedna Ana je svoje srce skupljala po putu.

Novi dan donosi nove izazove, telefon zvoni… Nepoznat broj…

 

Nastaviće se.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Ana Karenjina: Zaglavljena u Srbiji

Ćao svima! Dobio sam dosta poruka od vas da želite da se vratim piskaranju priča. Našao sam slobodnog vremena, dobio inspiraciju… Pa neću da vas razočaram! Sad je opet glavna tema ta čuvena Ana Karenjina. Ona je oduvek našim gimnazijalcima bila kamen spoticanja. Neki đaci je vole, neki ne, ali niko nije ostao ravnodušan. Možete vi Anu osuđivati, možete je veličati ali morate joj priznati jedno: Bila je moderna žena svog doba! Mogu ja sad o tome još polemisati, ali da li ste se nekad zapitali kako bi Ana izgledala u Srbiji? Niste?! Pa vi onda niste revolucionari! Možda vam se dopadne moje viđenje.

 

 

Ana može da prođe kao poprilično kul ime u Srbiji, samo je malo ono gospođa Karenjina koči… mnogo je to egzotično za Balkan, verovatno bi se prezivala Kovačević. Da, to je to! Ana Kovačević bi pretpostavljam živela u Novom Sadu na nekoj fensi periferiji sa mužem koji može i otac da joj bude, ali dobro to nije danas ništa novo. Imaju sina Stevu… I šta to je to? Dobro za sad zvuči sasvim ok, tipična srpska porodica. Dobro možda će se malčice razlikovati jer imaju para k’o salate i trospratnicu sa lavovima na kapiji, ali priča za sad ide po svim pravilima na Balkanu: rodila si se, nešto si malo proživela mladost kod svojih, udala si se, dobila si dete i sediš kući. Dobro, sediš kući, čuvaš dete, nekad uspeš da pobegneš do kafića i to je čitava zabava… E da, zaboravio sam sigurno bi išla u kupovinu i na masaže, ipak lepota se mora negovati. Sve je to super, dok je ne pozove brat da mu spašava brak jer neće da daje polovinu pri razvodu, ali sa druge strane zabava sa dadiljom nije tako loša stvar…

 

 

Dokaz da krv nije voda, Ana se zaputi u Beograd, jedva čeka da vidi šta ima tamo pošto joj je kuće preko glave. Razmišlja se da li je bolje autobusom ili vozom do Beograda, ali pobedio je voz! Akcija povratna karta za samo 500 dinara, zabava zagarantovana! Pošto se nadala da će u Beogradu zadržati duže ponela je sve što je imala iz ormara da joj se nađe, uzela neke pare što je štekala za ne daj Bože i zaputila se u taj čuveni Beli grad. Posle gurkanja u vozu, dok je našla svoje sedište i lepo se smestila, nenadano je započela priču sa jednom starija gospođa, koja je svojim parfemom ugušila ostale putnike, pa je rešila da to upotpuni i svojom pričom o Vučiću i povećanju penzija. Od silnih informacija, Anu je zabolela! Završivši priču o politici, ostatak vremena do Beograda gospođa je iskoristila da ispromoviše samo jednu stvar – svog sina. Samac, zgodan, general i pun love, ali ne može da nađe pravu koja bi ga iskreno volela. Da li je to ona videla u Ani pravu?

 

 

Beograd… Ana je bila srećna kad je videla da je prošla Batajnicu, jer je znala da se bliži njenom isčekivanju kraj! Voz je stao, nije se digla para kao u filmovima, ali prašine je ipak bilo malo. Ana je pomogla gospođi da iznese svoje kofere i želela da što pre ugleda svog brata. Međutim sapliće se na stepenik. Oseća čvrst stisak ruke i uspeva da ne padne. Sva u čudu, pomalo postiđena što se to njoj dešava, ugleda lice prelepog muškarca…

 

Da li ste dobro?!” – upita ljubazno mladi gospodin

Dob…” (nije uspela da dovrši)

– “Sine, ljubi te majka!” (povika gospođa iz voza)

Ana, ovo je moj sin Aleksa!” (izgovara gospođa, dok briše karmin sa sinovljevog obraza)

 

Ana nije mogla da stigne do reči, ispred sebe je videla muškarca koji kao da je izašao iz Cecinog spota. Ostala je bez teksta. Pogledi su se sreli, to je bilo to!

Imali su i tajnog svedoka – Kostu, Anin drug iz detinjstva, platonski zaljubljen u nju, ali nikad nije skupio hrabrosti da joj priđe. I on je došao u Beograd, ali sa mamom da isprosi devojku (koju elem nisu ni pitali da li hoće da se uda, ali se on ipak nada). Ponovo je upao u depresiju jer je primetio da je Anu izgubio po drugi put, osetio je to u vazduhu! “Kosta sine, ideš li?” – u njegovim mislima, prekinula ga majka…

 

Priča se natavlja…

 

 

 

 

SHARE THIS POST