Posts tagged zivot u inostranstvu

Berlin: Moderni grad iz bajke koji inspiriše…

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Nadam se da ste se dobro pripremili za ovu novu modnu sezonu. Iskreno, ja se radujem kada malo zahladni jer je jesen moje omiljeno godišnje doba. Najviše volim one periode kada su pretežno dani sunčani i bez padavina, tada je čoveku dovoljno da se blago utopli i izađe napolje. Sigurno ćete se začuditi zašto sam ja u ovom postu u kratkim rukavima, ali slike za ovaj post su nastale pre više od mesec dana i sa njim sam planirao da zvanično završim letnju sezonu na Mr.M blogu.

Moram priznati da mi je nekako sa jedne strane drago zato što se završila još jedan uspešni deo godine i usput sam uspeo da pronađem dovoljno vremena za odmor. Sa druge strane žao mi je što te avanture nisu vremenski pomenerene za zimski period, kao što je to na primer avantura u Finskoj. Avantura u Laponiji bi iskreno bila najlepša zimska idila, ali dobro svako novo iskustvo je nešto najlepše što život može da pruži.

Berlin je pored Beograda u srcu moj drugi dom. Kao što i sam naziv ovog posta kaže Berlin je zaista jedan moderan grad iz bajke koji pruža mnoštvo mogućnosti. Pitanje je samo da li ćete te iste prilike i prepoznati na vreme… Moja baka je imala nekad običaj da mi kaže: “Zlatna kočija će proći kraj tebe samo jednom u životu, probaj u nju da uskočiš na vreme!”.

Moja mama i dan danas ponavlja tu rečenicu jer je nakon svih tih godina iskustva koje joj je život pružio shvatila da je to jedna velika istina. Tako je bilo i sa jednim čuvenim mejlom koji je promenio moj život za 360 stepeni. Odluka da preselim jedan deo svog života u Berlin je bila jedna od najboljih za mojih 27 godina. Nisam se pokajao, nakon svih nedaća, papirologije i jezičkih barijera uspeo sam da pronađem svoje mesto kao čovek i kao bloger, ma koliko to nekima na našim prostorima smešno delovalo.

Razlika između Nemačke i Srbije leži u fleksibilnosti života. Načini života u obe zemlje su prosečne, samo što se u Srbiji nažalost odmah prepoznaje nemaština zbog loših zarada. Ipak mi Srbi smo “majstori svog zanata” naučili smo da živimo nekim svojim životom na kredit gde zarađuješ 200-300 evra, a imaš rashode reda veličine 1000 evra. Niko te ne pita kako krpiš rupe u svom buđelaru, bitno je da se izvučeš iz problema. To… e to je umetnost života!

U Srbiji koliko god mi imali problema mi nađemo vremena za sve. To je ono što volim kod našeg mentaliteta. Nemačka je zemlja gde se zna red i mir, računi se hteo, ne hteo plaćaju svakog prvog u mesecu tj. skidaju ti se pare sa računa i kraj.

Uvek mi je drago kada sretnem ljude sa naših prostora u Nemačkoj. Ne biste verovali koliko je u stvari Berlin jedna Jugoslavija u malom. Tamo nema tolike nacionalizacije i veličanja svakog naroda zasebno i u većini slučajeva svi se dobro slažu. U mojoj zgradi živi desetak porodica iz Srbije, nekoliko iz Hrvatske, ako se dobro sećam dve iz Makedonije i jedna iz Bosne i Hercegovine.

Imaju običaj da se okupljaju jednom mesečno i da pričaju o svakodnevnim temama. Jednom prilikom sam bio na okupljanju i imao sam prilike da vidim vesele Srbe, Hrvate i Bosance koji su se zagrlili i veselo pevali Severinine pesme uz dobru klopu. Prosto nema te neke tenzije i negativne energije što je lepo kada se živi u nekoj udaljenoj zajednici koja nije baš tako blizu našim domovinama.

To ti je taj “gastrabajterski” život preko gde svi misle da ti pare padaju sa neba i gde čekaju samo baš tebe da te debelo plate! Istina je potpuno drugačija i bogami ima da se radi. Neki ljudi ne vide ni sunca ni meseca, ali na kraju ipak vide plodove svog rada na svom bankovnom računu. U Nemačkoj je izražen taj kapitalizam gde roditelji se trude da otplate te kredite koje su podigli za pokretne i nepokretne nekretnine da bi mogli posle mirno u penziju.

Postoji i još jedan paradoks! Nemci su jako organizovan narod i pored tačnog rasporeda vožnje javnog prevoza, takođe još prvog radnog dana dobijate i plan kada po nekim njihovim proračunima idete u penziju i koliko će iznositi otprilike ta tvoja penzija… Onda shvatiš zašto svi jure da steknu i otplate kredite (nekih 40% stanovništva), dok preostali žive u iznajmljenim stanovima ili nasleđenim.

Jednog septembarskog dana sam odlučio da zaboravim na sve probleme pa sam se potrudio da se bar lepo sredim za grad. Majica svakodnevna, mornarski tegel-beli print sa jednim crvenim M detaljem. Patike ste već imali prilike da vidite ove godine u mojim postovima iz Azerbejdžana. Divim im se što su svašta nešto izdržale, ipak je to antilop koža i svetla boja, ali kao što vidite neki proizvođači umeju da naprave kvalitetne stvari.

OUTFIT

Majica: Makia

Pantalone: Loro Piana

Ranac: PICARD

Patike: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r IIObjektiv: Sony G Master 24-70 MM

Dragi moji čitaoci, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta iz Berlina. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Polako se spremam za moju novu avanturu i pripremam vam neke nove zanimljive priče iz neistraženih delova Evrope i sveta.

Kako se vama dopala ova moja priča o Berlinu? Da li vam se možda svidela moja odevna kombinacija? 

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža. Sve informacije možete pronaći na stranici KONTAKT. Ovim postom se zvanično završava letanja sezona na Mr.M blogu i sa velikim nestrpljenjem očekujem nove slike od mog fotografa sa nekim novim jesenjim modnim kombinacijama. Vidimo se za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Makia Clothing i kompanije PICARD Lederwaren. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz modne kuće Loro Piana koji su svojim modnim komadima oplemenim ovaj post, naravno da ne zaboravim moje verne i najbolje prijatelje iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Uvek je pravi trenutak za Berlin

Zdravo svima, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da vam ova zima nije pokvarila dobro raspoloženje. Možda će da vas uteši činjenica da je u Berlinu drastično hladnije i da se stvarno divim ljudima kako uspeju da obavljaju svakodnevne poslove. Danas ću vam pisati o gradu u kojem često boravim i koji vrlo rado mogu nazvati mojim drugim domom – Berlin! Hteo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Berlina na nesebičnoj podršci.

 

 

Život na relaciji Beograd – Berlin nije lagan, mada moram priznati da mi je mnogo lakše kada čujem da svi najlepši gradovi na svetu počinju na slobo B. Dobro, naravno to je veliki kompliment! Berlin je glavna prestonica Nemačke. Da li znate koji su nadimak turisti dali Berlinu? INSOMNIJA! Jednostavno Berlin je evropski grad koji nikad ne spava, pa čak onda kada se metro zatvori…

Kako sam ja došao u Berlin? Ja i dalje mislim da je to bio sudbinski poziv za posao, plaćena karta i onaj moj osmeh na licu da ću možda imati priliku da promenim svoj život. Sećam se kao da je juče bilo, jedan kišan novembarski dan. Nisam dozvolio da mi kiša pokvari dan, odmah sam se zaputio u hotel da ostavim svoje stvari. Krenuo sam sa istraživanjem grada i osvežavanjem sećanja jer to nije bio moj prvi kontant sa ovim predivnim gradom.

 

 

Gledao sam ljude na ulici i pokušavao da sebe zamislim u odelu ili pak nekom dobrom kaputu kako užurbano iz metroa žurim na posao. Poprilično napeto, zar ne? Nemačka je zemlja u kojoj se unapred znaju pravila, izuzetaka skoro i da nema. Računi se plaćaju unapred svakog prvog dana u mesecu, a plata vam se isplaćuje za prethodni mesec. Malo neobično, ali tako funkcioniše…

Došao je i taj dan D – dan intevjua sa poslodavcem. Nedugo nakon što sam kročio u poslovnu zgradu, shvatio sam da to mesto nije za mene. Naravno, razgovor se završio, dobio koliko toliko lepu ponudu za posao, ali sam znao da to mesto definitivno nije za mene.

 

 

Nakon razgovora Berlin je u mojim očima dobio neki novi sjaj, valjda zato što sam bio dalje od svog cilja – život u Nemačkoj. Dobro, sve je za ljude! Bio sam siguran da će naići neka prilika koja će meni u potpunosti odgovarati. Zamišljen, pomalo tužan šetao sam ulicama. U jednom trenutku me je neko uhvatio za rame sa rečima: “O Bože, da li je moguće?! Marko, da li si to ti?” – To je bila moja drugarica Ines, koja se nakon udaje preselila u Berlin. Srećom završila je tog dana sa poslom i odmah smo se uputili na kafu.

Posle onog tipičnog razgovora o porodici, zdravlju i svakodnevnim stvarima, Ines me upitala kojim povodom sam došao u Berlin. Ja sam joj objasnio da sam došao na razgovor za posao i da iskreno nisam zadovoljan, a voleo bih da ostanem u Nemačkoj. Njeno pitanje: “Marko, šta misliš da radiš sa nemačkim kompanijama i povremeno da dolaziš u Berlin? Moram ti reći blog ti je super!”. Ines je moja koleginica, marketing duša. Ostvarila je svoje snove, zaposlila se u jednoj od najuspešnijih PR agenciji (PR – Public Relationship/ Sektor za javne odnose). pozvao je muž, morala je da požuri kući samo mi je dala vizitkartu i rekla da dođem sutra ujutru i sve će da mi objasni, sigurna je da će mi se dopasti njen predlog.

Nakon iznenadnog susreta i razgovora sa mojom prijateljicom dobio sam neku novu nadu, hteo sam da viknem: “Berlinu, evo me!”. Bukvalno sam odskakutao do hotela, poznajući Ines posao je vrlo zabavan jer je ona slična meni i nas ne drži mesto. Sve je to lepo, ali ja sam zaboravio da kupim metro kartu, hvala bogu da nije naišla kontrola! Rasejanost će mi jednog dana doći glave!

 

 

Novi dan, nove nade, vreme je za nove pobede! Sredio sam se i polako krenuo ka adresi koja se nalazila na vizit karti. Totalno drugačiji osećaj nego juče, lepa zgrada, ljudi nekako veseliji, rekao sam sebi: “Da, to je to!”. Dok sam ja pokušavao da objasnim sekretarici kod koga sam došao, Ines se po starom dobrom običaju tiho došunjala i viknula “Blogeru, dobro došao!”. Ines i njene smicalice, treba nju razumeti! 😀

Dok smo sedeli i razgovarali, ja sam se izgubio u brojanju kolača i slatkiša, čak su i torte počele da stižu. Ines mi je rekla da sam prokleto srećan čovek jer sam došao na njihov “Slatki dan” kada im kompanije za koje rade kampanje šalju proizvode da se zaslade. Kada sam video kakvi su uslovi za rad pristao bih da radim i kao čistač, kolači su kolači! 😀

Malo smo se uozbiljili i prešli konačno na stvar zbog koje sam došao. Stvar je bila bazirana na moj blog koji sam otvorio iz razonode i konačno da imam neko svoje mesto gde ću moći da pokažem ljudima moju ljubav prema životu, modi i da zabavim druge. Nisam nikada imao u vidu da ću imati prilike da od toga nešto i zaradim.

 

 

Slušam ja Ines, u pola priče ja se izgubio… ja već odlutao na sva ta lepa mesta koja ona spominje. Ja sam ćutao sigurno jedno dvadesetak minuta, mislio sam da ću da se onesvestim! Spomenula je da odmah ima odlične klijente za mene i da možemo sutra potpisati ugovor, da ga lepo pročitam i da vidimo dalje šta će biti sa Mr.M-om.

Ines mi je dala jednu zanimljivu crvenu knjižicu sa kartama, prelepa crvena boja. To je bila Berlin Welcome Card (turistička kartica koja daje turistima mnoge pogodnosti u Berlinu). Hvala joj do neba! Spasila me za narednih 5 dana i uspeo sam nešto lepo i da vidim u Berlinu. Spomenuo sam da Welcome Berlin kartica pruža razne pogodnosti, sniženja, neke znamenitosti možete da posetite potpuno besplatno, dok za određene imate posebne popuste koji mogu dosta da znače. Najbolja stvar je karta za prevoz za sve tri zone je uključena u cenu. Berlin ima A, B i C zone i kada koristite prevoz nebitno da li je u pitanju metro, s-bahn ili autobus morate da pazite da imate odgovarajuću kartu, inače ako nemate odgovarajuću kartu možete platiti kaznu ako dođe čika kontrolor! 🙂 Prevoz u Berlinu nije jeftin, tako da je najbolje da pogledate Welcome Berlin Card sajt i da vidite kartu koja će odgovarati vašim potrebama. Berlin više nije tako daleko, postoje low cost letovi iz Niša, ponekad se ulovi neka dobra akcija iz Beograda i za nekih 2 sata eto vas u Berlinu!

Godinu i po dana kasnije, moj život se okrenuo za 1720 stepeni! Isti onaj Berlin, ali malo lepša verzija Marka koji može da kaže da je srećan sa svojim životom. O da, Berlin je moj grad snova! Znate onu čuvenu rečenicu: “Dođite u Holivud, ovde svi snovi postaju stvarnost!”. Ja mislim da svoje snove možete ostvariti i malo bliže, možda u svom komšiluku, negde u Evropi.

Zašto još volim Berlin? Pošto sam Devica u horoskopu, svi ste bar jednom u životu čuli koliko su device tačne i vole da je sve na vreme. To se i meni dopalo u Nemačkoj – TAČNOST! Nebitno da li je u pitanju samo prevoz ili pružanje neke druge usluge, redovnost i kvalitet je nešto što izuzetno cenim. Njihov životni standard je daleko iznad našeg, ali stanite! Razmislite malo? Radite u Berlinu, imate troškove života tamo, stan, računi, hrana, malo da se obučeš ne brini sve ćeš to moći, možda ti nešto i ostane da uštediš. Nije sve tako bajno preko, pusti snovi! Bitno je da radiš ono što voliš i sve je mnogo lakše!

Kako se vama dopala ova odevna kombinacija? Kako vam se dopao Berlin? Da li ste nekad bili u Berlinu ili pak imate sreću da neko iz vaše porodice radi u Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

OUTFIT:

Jakna: Burberry

Rolka: Pal Zileri

Pantalone: Burberry

Šal: Burberry

Patike: Tod’s

 

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina i kompanije Tod’s S.p.A.

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST