Posts tagged znamenitosti Beograda

Beogradski Dnevnik: Bitno da je nekad bilo lepo…

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, kako ste mi danas? Sedim u ovom karantinu i nešto razmišljam kako nam je nekad bilo lepo, al dođe Korona, pa nam pokvari sve planove koje smo imali…

Nego, šta ćemo mi sa ovom “poslovnom” ljubavlju u vreme Korone? Glavno pitanje je: “Ima li posla?”. Siguran sam da ste čuli razne odgovore na ovo čuveno pitanje i verujem da je Korona duboko ušla i zarazila sve sektore, ali moramo priznati da je najviše stradala uslužna delatnost. Restorani i kafići zatvoreni, ko se snašao da sklopi dogovor sa kompanijama koje raznose hranu, uspeo je i to je to! Hoteli su prazni, avioni prizemljeni i pitanje je kada će se ponovo vinuti u nebo.

Da li ste se navikli na ovaj prinudni odmor ili na rad od kuće, gde ni sam ne znaš kada je dan, a kada noć. Korona ostavlja pustoš za sobom, mnogo hiljada života se ugasilo, reka ljudi je ostala bez posla, a vodopad ravan Nijagarinim će se tek sručiti na Zavode za tržište rada širom sveta… I onda se pitamo da li je glad u svetu toliko velika da je onaj tip u Vuhanu morao da pojede onog šišmiša? A nas su ubeđivali da u Kini jedu pse. Da su se držali pasa i mačaka sada ne bismo svi sedeli u kući i razmišljali kako nam je nekad bilo lepo. Malo crnog humora nije naodmet u vreme Korone…

Inače, kako ubijate vreme u izolaciji? Gradite kule od tolet papira? Snimate klipove za Tik Tok? Upoznajete svoje ukućane? Neke studije kažu da je tokom ovih vanrednih situacija najveća stopa razvoda i veliki broj potvrđenih trudnoća. Reklo bi se da je tanka razlika između ljubavi i mržnje…

Prestao sam da gledam televiziju, niko više ne zna tačno koliko će ovo stanje da traje, tragedije na sve strane pa sam rešio da radim neke zanimljive stvari i da se posvetim nekim svojim hobijima koje sam zbog svakodnevnog posla i putovanja zapostavio.

Da li će nam se navike promeniti posle COVIDa – 19? Iskreno ne znam. Mislim da će uticati na našu svest da se promenimo u nekoj meri. Ipak vodeći se onom čuvenom da vuk dlaku menja, ali ćud nikad, ne mislim da ćemo dugo moći da vodimo dnevnik Ane Frank i da ćemo uskoro prigrliti slobodu kada nam se za to ukaže prilika. Možda će se jedno ipak promeniti, makar na kratko, slobodu nećemo shvatati zdravo za gotovo.

Možda je najbolje da ovih dana stavimo na sebe najlepši modni detalj koji ništa ne košta, ali puno vredi – osmeh i nadati se najboljem. Moda je igranje sa modnim detaljima, svako od nas ima pravo da izabere svoj način oblačenja i da pronađe svoje mesto pod užarenim modnim suncem.

Kao što znate ja se uvek trudim da kombinujem neke odevne komade koje imam već neko duže vreme sa nekim novim detaljima i zato sam odlučio da ponovo izvadim ovu lanenu jaknu i dočekam neke lepe dane u mojim omiljenim patikama koje su možda teške za održavanje, ali su srcu ipak drage. Kao i u životu, čovek voli neke stvari koje su teže i neobičnije, to su te neke male životne radosti.

OUTFIT

Jakna: Massimo Dutti

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Makia

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku obalu Dorćola? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Makia Clothing. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Avala, verni čuvar istorije iz oblaka…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste uspeli da pronađete neku vrstu razonode tokom ove novonastale situacije zvana Korona. Neću da vam dajem savete kako da provedete vreme tokom ove nedaće koja se trenutno odvija u Srbiji, samo želim da vas zamolim da se koliko možete pridržavate uredbi koje su trenutno na snazi tokom ovog vanrednog stanja.

Ovo je vreme koje treba da provodimo sa porodicom i da putem telefona i drugim vidovima komuniciranja ostanemo u kontaktu sa prijateljima, okolinom i spoljnim svetom.

U mojim prethodnim postovima potrudio sam se da prvenstveno zbog ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o znamenitostima Beograda poput Kule na Gardošu koja čini srce Zemuna na obali Dunava i Topčiderskog Parka koji je ostao poznat kao omiljena zelena oaza Kneza Miloša Obrenovića. Danas sam želeo da vam predstavim najpoznatiju beogradsku “planinu”.

Avala je brdo koje se nalazi u jugoistočnom delu Beograda i na samo nepunih 16 kilometara od srca grada imate priliku da uživate u izuzetnom pogledu na Beograd, Vojvodinu i Šumadiju. Najpoznatija beogradska “planina” je visoka 511 metara.

U srednjem veku, grad Žrnov ili “Avalski Grad” je bio smešten na samom vrhu Avale. U 15. veku Žrnov je bio osvojen i pod opsadom Otomanske imperije koja je sagradila potpuno novi grad i preimenovala ga u “Havale”, reč koja potiče iz arapskog jezika i znači prepreka.

Avala se od 1859. godine nalazi na listi zaštićenih dobara kao prirodni spomenik i lokalitet od izuzetnog kultorološkog i istorijskog značaja grada Beograda. Avala je tek 2007. godine ušla u krug zaštićenih zelenih površina grada Beograda.

Planina je proglašena nacionalnim parkom 1936. godine. Nekoliko godina kasnije, Avali je dodeljen status javnog dobra od opšteg interesa i uprava je bila dodeljena vladi Republike Srbije. Sredinom šesdesetih godina, tačnije 1965. godine izgrađen je 202 metra visok Avalski toranj, jedna od najviših građevina na Balkanu. Toranj je nažalost uništen u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Srećom, odlukom Vlade rekonstrukcija je započeta 2006. godine, a zvanično novi Avalski toranj je otvoren za javnost 21. aprila 2010. godine. Novi toranj je verna kopija uništenog i Avala je još jednom dobila priliku da potvrdi svoju titulu najpoznatijeg izletišta Beograđana. 

Na Avali se mogu pronaći i Spomenik Neznanom junaku, Spomenik sovjetskim ratnim veteranima, Memorijalni park, Spomenik Vasi Čarapiću.

Predivna šuma, obnovljeni toranj i Spomenik Neznanom Junaku su neosporno simboli današnje Avale, međutim, malo ljudi zna da je na temeljima Spomenika neznanom junaku nekada stajala veoma dobro očuvana tvrđava srednjovekovnog grada Žrnova.

Po želji i naredbi kralja, ostaci utvrđenja su uništeni dinamitom sa željom da se na ostacima podigne novi Spomenik neznanom junaku. Vodila se javna polemika zašto je kralj Aleksandar doneo takvu odluku, ali se nije došlo do pravog zaključka. Želeo bih da sa vama podelim činjenicu da je u to vreme, nedaleko od novog, već postojao Spomenik neznanom junaku, ali je i on srušen. Od njega je ostao samo krst koji se danas nalazi u crkvi u Belom Potoku.

Novi spomenik neznanom junaku, na vrhu beogradske planine Avala simboliše veliko stradanje jedne zemlje. Da li ste se nekada zapitali ko je Neznani junak koji počiva na Avali?

To je jedan dečak kojem je detinjstvo nasilno prekinuto 1915. godine kada ga je pogodila granata. Skulptor Ivan Meštrović je hteo da prikaže simbol petovekovnog ropstva pod Turcima sa skulpturama koje označavaju različite nacionalnosti bivših republika u staroj Jugoslaviji…

S druge strane mnogi veruju da je spomenik Neznanom Junaku upotrebljen ne da bi se dao zvaničan smisao tajanstvenom junaku, nego da se nakićenim brojnim masonskim simbolima prikaže srpska istorija. Mnogi i danas veruju da su kralj Aleksandar i Ivan Meštrović bili masoni.

Da li je Spomenik neznanom junaku, u stvari grandiozni masonski simbol izgrađen iz nama nepoznatih razloga, ili kako mnogi veruju, to samo jedna potvrda privrženosti ideji ujedinjenja, kojom je kralj Aleksandar Karađorđević pokušao da dokaže svoju odanost Jugoslovenima… To je tajna koju ćemo možda uspeti da saznamo, ali jedno je neminovno Avala je simbol Beograda kojim se možemo ponositi.

Ja ću reći da sam pametno iskoristio jedan dan i da sam imao priliku da saznam nešto više o Avali. Kao i u prošlim postovima nakon “šetnje” kroz istoriju moram vam nešto malo reći o mojoj odevnoj kombinaciji.

Kada ste bloger uvek vam bude velika čast i osećate neizmernu sreću i zadovoljstvo kada dobijete poziv za saradnju sa brendom koji godinama gradi svoju priču i pozove baš vas da budete i vi deo te modne porodice. Ne znam da li ste čuli za brend WELLENSTEYN, ali to je jedan od poznatijih luksuznih nemačkih modnih brendova. Možda ga već nosite godinama, ali da li znate priču koja stoji iza ove marke?

Istorija brenda Wellensteyn započinje, negde oko 1960-ih godina u Nemačkoj, ali danas se ovaj brend može videti u prodavnicama širom Sjedinjenih Država i Severne Amerike.

Tada je, pre šezdeset godina, Adolf Wuttke bio proizvođač mehaničkih instrumenata koji su se koristili za uranjanje u dubine Severnog mora. Uvek se trudio da bude blizak sa svojim kupcima, kako bi na pravi način otkrio oni šta žele. Naravno uvek je bio rado viđen gost na pristaništima i brodogradilištima koja su svakodnevno koristila njegove instrumente.

Nakon nekog vremena uočio je potrebu za adekvatnom radnom odećom koja neće samo biti deo radne uniforme, već i da poseduje određenu eleganciju. On nije želeo da stvori bilo kakvu odeću, njegova vizija je bila da proizvede najbolje jakne za muškarce. To je upravo ono što je uradio!

Stvorio je pravu liniju stilskih jakni i kaputa koji su bili jedinstveni jer su bili izrađeni od specijalnih voskiranih materijala koji će odlično podnositi vetar i kišu, a sa druge strane svakog radnika na pristaništu održavati bezbednim, utopljenim od svih prirodnih nepogoda.

Kompaniju je preuzeo Adolfov sin Tomas. Danas modni brend Wellensteyn ima i žensku kolekciju, sa više različitih modela jakni koje će vam u svakom godišnjem dobu pružiti izuzetan komfor i besprekornu eleganciju. Brend neguje stil funkcionalne elegancije, gde sam se ja odlučio da vam predstavim jedan model iz njihove nove kolekcije za Proleće-Četo 2020. godine. U narednim postovima imaćete priliku da vidite još neke interesantne modele.

OUTFIT

Jakna: Wellensteyn

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Tod’s

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao najpoznatiju beogradsku planinu Avalu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Wellensteyn. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modnih kuća Loro Piana i Tod’s Group koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Topčiderski park, oaza mira kneza Miloša Obrenovića…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, nadam se da ste dobro jer danas za vas imam jednu pravu poslasticu. Pre par dana sam vam napisao nešto o Gardoš Kuli koja čini samo srce Zemuna, na obali Dunava. Danas ću vam napisati neke zanimljivosti o Topčiderskom parku, znamenitost koja se nalazi na listi svakog turiste koji poseti Beograd. Siguran sam da ste bar nekad imali priliku da iz kola ili prevoza vidite ovaj park, ali niste znali da je u pitanju oaza koju je tokom 19. veka stvorio knez Miloš Obrenović izgradivši dvorski kompleks koji je bio središte kulturnog i društvenog života tridesetih godina 19. veka u Beogradu.

Kada mojim prijateljima strancima spomenem Beograd, oni me uvek pitaju šta mogu da vide u Beogradu i kakvu vrstu arhitekture i prirodnih lepota oni mogu da očekuju? Kada im kažem ono čuveno SVE, oni samo kažu ma da… Da ih ja ne bih nagovarao, ja lepo ukucam na guglu “ŠTA VIDETI U BEOGRADU” i izađe pregršt izuzetnih slika koje dočaraju lepotu srpske prestonice. Posle se usude da ukucaju “ŠTA VIDETI U SRBIJI” pa nakon par dana mi pošalju poruku da dolaze u Beograd i možda će da malo proputuju po Srbiji.

Pošto sam proveo više godina u Nemačkoj i drugim zemljama uvideo sam koliko su neki narodi u Evropi zaljubljeni u svoje domovine. Jedan prosečan Nemac će se u 90% slučajeva odlučiti da svoj budžet za putovanja najradije potroši u sopstvenoj zemlji. To nisam ni znao dok nisam sa svojim prijateljima išao po Nemačkoj i obilazao njihove lokalne znamenitosti, gradove kulture i prirodne lepote, posebno bih izdvojio njihova jezera jer su stvarno neobična i uređena.

Pošto sam dosta naučio od njih ja sam rešio da to sprovedem u delo i da upoznam strance i domaće stanovništvo sa nekim neobičnim mestima. Zbog trenutne situacije sa Korona virusom, još par dana ću ostati u Beogradu dok ne dobijemo dozvolu za posetu drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da će vam se dopasti novi zanimljivi postovi kojima će glavna tematika biti Turizam u Srbiji.

Da li ste znali da je Topčiderski park najstariji park na teritoriji Beograda? Reč Topčider potiče od dve turske reči TOPŽI (značenje: topovi) i DERE (značenje: potok ili dolina) i u bukvalnom prevodu bi bilo tobdžijska dolina (potok) jer su pre skoro pet vekova Turci na ovom prostoru izvodili vežbe i pripreme za bitke.

Ovaj park je oduvek bio omiljen u Srbiji i mesto gde su svi dolazili da uživaju u prirodi, malo odmore i zabave sa porodicom. Urbanizacija i proširivanje Beograda je dovela do toga da se smanjuje zelene površine oko Topčiderskog parka i Košutnjaka.

Zanimljiv je podatak da je 2015. godina održana specijalna sednica Vlade gde je Topčiderski park proglašen najvažnijim prirodnim spomenikom kulture. Topčiderski park se nalazi na opštini Savski venac i nalazi se u državnom vlasništvu Republike Srbije kao zaštićeno dobro.

Kada zavirimo malo u istoriju dolazimo do zanimljiv podataka da je knez Miloš Obrenović odlučio da izgradi sebi rezidenciju i da je to poželeo da bude u sklopu Topčiderskog parka. U periodu od 1831. do 1834. godine završena je izgradnja osnovnog dela dvorskog kompleksa.

Park u sklopu dvorskog kompleksa je počeo sa uređivanjem počeo još u doba kneza Miloša, posebno od vremena dolaska inženjera Atanasija Nikolića 1839. godine, koji uređuje i prvi rasadnik na ovim prostorima 1846. godine. Neki istoričari tvrde da su u izgradnji parka učestvovali fracuski i češki pejzažni arhitekti koji su ostavili svoj lični pečat tokom uređivanja Topčiderskog parka.

Ispred samog Miloševog Konaka nalazi se stablo Javorolisnog platana koji se takođe nalazi na listi zaštićene prostorno kulturno-istorijske baštine Topčider – Košutnjak.

Nije poznato kada je tačno zasađen ovaj platan, ali se po nekim navodima smatra da je zasađen po nalogu kneza Miloša Obrenovića kada je sagrađen Konak. Ovaj platan se smatra jednim od najvećim i najlepšim primerkom svoje vrste i predstavlja živu istorijsku i hortikulturnu baštinu Beograda.

Milošev Konak, koji imate priliku da vidite na slikama izgrađen je 1831. godine i predstavlja spoj tradicije i kulturne srpske baštine 19. veka. Ova građevina se sa velikim ponosom mogla uporediti sa drugim objektima od kulturnog značaja svog doba.

Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, imao je veoma značajnu ulogu suda i na ovom mestu su se redovno održavale skupštine i zborovi.

Drugo preuređivanje Topčiderskog parka obeleženo je postavljanjem obeliska u čast Miloševog povratka u Srbiju 1859. godine. Pozicija obeliska je pažljivo osmišljena tako da se u preseku osa simetrija konaka i crkve se povezuju ključni objekti u praku.

Oko obeliska se nalazila kružno oblikovana živa ograda i niski četinari pravilnog oblika. Uvedeni su i simetrični zasadi sa egzotičnim biljakama, poput stabala banane, koja su bila veoma popularna u uređenju evropskih parkova u 19. veku.

Početkom 20. veka u Topčiderskom parku je i dalje vidno prisutno geometrijsko uređivanje prostora, a javljaju se i brojni noviteti u sklopu dvorskog kompleksa.  U ovom kulturnom kompleksu možete posetiti i spomenik Arčibaldu Rajsu. Podignut je 1931. godine u spomen na dr Arčibalda Rajsa velikog prijatelja Srbije, stručnjaka za kriminalistiku i profesora Univerziteta u Lozani.

Početkom dvadesetih godina 20. veka uređenje parka se bitno promenila, sa kontrolisanom primenom slobodnog engleskog pejzažnog stila oblikovanja prostora i nestajanjem pravilne geometrije. 

Danas se Topčiderski park prostire na više od 13 hektara, samo pet kilometara od srca grada i okružen je pošumljenim brdima Košutnjaka i rekom Topčiderkom. Pomalo zapušten i zaboravljen, daleko od nekadašnje slike sjajnog i raskošnog evropskog parka. Ovaj park poseduje veliku vrednost i predstavlja jedan neiskorišćeni potencijal Beograda. 

Ako poželite da se opustite i odmorite sa svojom porodicom i prijateljima posetite ovu oazu. Verujem da je svima nama uvek potrebno onih pet minuta bez ikakve buke iz užurbanog spoljnog sveta…

Ja sam iskoristio lepo i sunčano vreme da posetim ovaj dragulj Beograda i sa svojim fotografom sam se potrudio da za vas napravim ove fotografije za koje se iskreno nadam da ce vam se dopasti. Nadam se da sam uspeo barem malo da vam dočaram lepote ove prirodne oaze.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju rečenicu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 

Kada dođe zima u koja je većinom suva i vlada “zubato” sunce, najbolji savetnik u tom slučaju je kaput. Kaput je možda malo elegantniji od perjane jakne, ali je možda mala mala što se može nositi isključivo po suvom i hladnom vremenu. Zato sam rešio da iskoristim ove sunčane dane i prošetam svog “najboljeg drugara” i zajedno osetimo svežinu i lepotu prirode u Topčiderskom parku.

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Roberto Botticelli

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najstariji i najveći park u Beogradu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Urbana Prolećna Elegancija na Gardošu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Nadam se da se čuvate i da ste preduzeli određene mere predostrožnosti zbog ove novonastale situacije sa Korona virusom. Moramo biti svesni da je to samo početak i da je Korona jedna respiratorna infekcija kojom se svako od nas može lako zaraziti i da je to kao i svaki drugi grip. Naravno ovo je samo početak pandemije i moramo biti spremni na činjenicu da će biti veliki broj obolelih, bitno je ostati priseban i ne paničiti.

Korona je opasna za ljude iz osetljivih grupa, to su ljudi koji su već oboleli od nekih autoimunih bolesti, ljudi sa oslabljenim imunitetom i starija populacija. Svi oni koji su osetljivi na grip, sećam se pre pet godina kada je moja baka umrla od običnog gripa koji je doveo do upale pluća u 89-toj godini života. Moramo biti svesni te činjenice da je to virus koji će trajati još neko vreme. Bitno je ne paničiti i čuvati se na adekvatan način, održavati higijenu i dobro se zaštiti pre nego što izađete napolje.

Ja sam se odlučio da napravim slike za novi post pa sam iskoristio priliku da posetim jednu od najvažnijih znamenitosti u Zemunu – Kulu na Gardošu. Kada gledate razglednice i magnete koje stranci mogu kupiti prilikom posete Beogradu ne možete zaobići Kalemegdan, Spomenik Pobedniku i Kulu na Gardošu.

Naučnici su na osnovu tragova i pronađenih ostataka zaključili da su neka od prvih naselja u blizini Beograda i Zemuna pronađeni u blizini Kule na Gardošu. To je danas istorijski spomenik gde svako može uživati na predivan pogled na prelepi plavi Dunav i srpsku prestonicu. Ovaj istorijski spomenik je izgrađen još u vreme Ugarske Monarhije, ali je do danas zbog velikih napora vlasti očuvana i imamo prilike da uživamo u lepoti ovog nesvakidašnjeg kulturnog spomenika.

Pošto mi je fotograf došao u Srbiju jer smo trebali da idemo na planirano putovanje u Južnu Ameriku, ali je sve otkazano u poslednji čaš zbog situacije sa Korona virusom, fotograf je odlučio da mu bar ne propadne karta za Srbiju pa smo razmatrali neke opcije za putovanja po Srbiji i regionu tokom marta i aprila meseca.

Do sada su određene organizacije bile spremne da pokažu spremnost i volju za saradnju uprkos trenutnoj situaciji i zbog toga mi je izuzetno drago. Nadam se da ćete uživati u postovima koji slede.

Svi koji redovno prate moj blog znaju da moji modni postovi su velikim delom i edukativni, to ću se potruditi da dokažem i ovaj put. Kako je nastala Kula na Gardošu? Čuvena zemunska kula koja krasi Gardoš izgrađena je 1896. godine, kada su Mađari proslavili svoju hiljaditu godišnjicu seobe sa dalekog Urala i došli u Evropu. Povodom proslave tog važnog jubileja sagrađene su četiri milenijumska spomenika koja su označila tačne granice Ugarske sa svih strana.

Centralni milenijumski spomenik iz ovog neobičnog sastava, sa statuama poglavara sedam plemena koji su osnivači države i značajnim ličnostima koje su obeležile bogatu mađarsku istoriju, nalazi se danas na Trgu heroja u Budimpešti. Kula na Gardošu je izgrađena da bi obeležila okvirnu južnu granicu Ugarske Monarhije i ovo je jedini preostali sačuvani spomenik izvan prostora granica današnje Narodne Republike Mađarske. Kule u Slovačkoj, Ukrajini i Rumuniji nažalost više ne postoje.

Prvobitno ova kula je dobila ime Milenijumska Kula, zbog označavanja jednog milenijuma, odnosno 1.000 godina od dolaska Ugara na ove prostore. Srbi koji su naseljavali današnji prostor Zemuna imali su različite nazive, ali najomiljeniji među narodom je bio naziv “Kula Sibinjanin Janka”, po čuvenoj istorijskoj ličnosti Janošu Hunjadiju, koji je ratovao protiv Turaka i koji je kao veliki junak zbog svog junaštva i velikih dela opevan u mnogim narodnim pesmama. Taj naziv je bio opšteprihvaćen u narodu i prihvaćen i od strane Vlade nakon Prvog svetskog rata. Današnji naziv Kula Gardoš dobila je po znamenitom bregu na kom je pre više od jednog veka izgrađena.

Danas je ovo mesto centar kulturno-umetničkih dešavanja, tako da je ova vremešna lepotica na Gardošu dobila novo značenje i sjaj. Kula na Grdošu je srce Zemuna na obali Dunava koja je otvorena za posetioce svakog radnog dana od 10 do 19 časova. Siguran sam da ćete uživati jer je pogled sa kulte zaista veličanstven i neponovljiv.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju pohvalu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 🙂

Siguran sam da ste tokom ovih godina primetili, realno kako i ne kada sam toliko ponavljao na društvenim mrežama koliko sam ustvari jedan veliki zaljubljenik i pobornik urbane elegancije gde je mantil nešto više od odevnog komada, već je to kult!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Loriblu

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najveći kulturni spomenik? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST