Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz Pariza i Nice koji su osvojila vaša srca, vreme je da se posvetimo još jednom biseru francuske rivijere – Monte Karlo. Postoje mesta o kojima čitamo celog života, pa nas ipak iznenade kada ih konačno ugledamo uživo. Monte Karlo je za mene upravo takvo mesto. O njemu sam slušao kroz brojne filmove, trke Formule 1 i priče o kazinu u kojem su se lomile sudbine. Ipak, ništa od toga nije me pripremilo na trenutak kada sam sa stene stare varoši prvi put pogledao na Luku Herkul, punu jahti koje svetlucaju na aprilskom suncu.
Pre nego što započnem današnji putopis o Monte Karlu, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Boscolo Nice Hotel & Spa na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
U Monako sam stigao vozom iz Nice, u okviru svoje serije putovanja po Azurnoj obali. Vožnja traje jedva dvadesetak minuta, a pruga ide uz samu obalu. Već na stanici shvatite da ste stigli u drugačiji svet. Mermer, tišina, red i osećaj da je svaki detalj neko pažljivo osmislio. Moj fotograf i ja proveli smo ceo dan hodajući kroz kneževinu, od kazina do Kneževske palate, od katedrale do vrtova iznad mora.
U ovom pismu vodim vas kroz sve što smo videli. Pisaću o istoriji koja je od siromašne stene napravila najskuplju adresu sveta. Otkriću vam šta zaista vredi obići, kako da isplanirate dan i zašto je Monte Karlo toliko popularan već više od sto šezdeset godina. Obećavam vam jedno: ova priča je mnogo zanimljivija od razglednice sa jahtama.
Monako na dlanu: druga najmanja država na svetu
Krenimo od osnovnih pojmova, jer ovde mnogi greše. Monako je država, a Monte Karlo je samo jedna njena četvrt. Cela kneževina prostire se na oko dva kvadratna kilometra. Manja je od mnogih beogradskih opština, a od nje je manji jedino Vatikan. Na tom prostoru živi oko trideset osam hiljada ljudi, pa je Monako ujedno i najgušće naseljena država sveta.
Uprkos minijaturnoj površini, kneževina ima sve što imaju velike zemlje. Tu su vladar, vlada, zastava, himna, pa čak i fudbalski klub koji igra u francuskom prvenstvu. Zvanični jezik je francuski, a plaća se evrom, iako Monako nije članica Evropske unije. Zanimljivo je i to da pravi Monegažani, građani kneževine, čine manjinu stanovništva. Većinu čine imućni stranci koje su privukli blaga klima, bezbednost i čuvena poreska politika. Naime, još 1869. godine knez Šarl Treći ukinuo je porez na dohodak građana, i to pravilo važi do danas.
Država se deli na nekoliko četvrti. Monako-Vil je stara varoš na steni, sedište palate i katedrale. Monte Karlo je četvrt kazina, hotela i skupih izloga. Kondamin obuhvata luku, dok je Fonvjej moderna četvrt koju su doslovno oteli od mora. Sve to možete obići peške za jedan dan, uz dobru volju i udobne cipele. Upravo ta sažetost čini Monako savršenim odredištem za izlet sa Azurne obale.
Monah, mač i stena: kako su Grimaldiji osvojili Monako
Priča o Monaku počinje kao filmski scenario. Dana 8. januara 1297. godine pred kapijom đenovljanske tvrđave na steni pojavio se čovek u odori franjevačkog monaha. Stražari su mu otvorili, verujući da primaju božjeg čoveka. Ispod mantije, međutim, krio se mač. Frančesko Grimaldi, zvani Malicija ili Lukavi, te noći je sa svojim ljudima zauzeo tvrđavu. Tim lukavstvom počela je vladavina porodice Grimaldi, koja traje već više od sedam vekova.
Uspomena na taj događaj i danas je svuda oko vas. Grb Monaka prikazuje upravo dva monaha sa isukanim mačevima. Mnogi veruju da i samo ime države dolazi od italijanske reči za monaha, što legendu čini još lepšom. Grimaldiji su prvo nosili titulu gospodara, a od 1612. godine, u vreme Onorea Drugog, titulu kneza. Njihova dinastija spada među najstarije vladarske kuće Evrope koje su i dalje na prestolu.
Put do današnjeg sjaja ipak nije bio ravan. Kneževina je vekovima živela skromno, od maslina, limuna i ribarenja. Najteži udarac stigao je sredinom devetnaestog veka. Tada su se gradovi Menton i Rokbrin otcepili, a Monako je preko noći izgubio oko četiri petine teritorije i najveći deo prihoda. Država se našla na ivici propasti. Spas je došao iz neočekivanog pravca, o čemu vam pišem u nastavku.
Kockarnica koja je spasila državu: rođenje Monte Karla
Šezdesetih godina devetnaestog veka knez Šarl Treći povukao je potez koji je promenio istoriju. Godine 1863. kneževskim ukazom osnovao je Drušvo morskih kupatila, čuveni SBM, i poverio ga Fransoi Blanu. Taj francuski preduzetnik već je vodio uspešan kazino u Nemačkoj i tačno je znao šta radi. Blan je razumeo jednostavnu istinu: sama kocka nije dovoljna. Oko nje treba sagraditi ceo svet raskoši, sa hotelima, vrtovima, operom i osećajem da ulazite u bajku.
Za gradnju je izabran pust i kamenit plato zvani Spelig, na kojem su dotad rasle samo masline i agrumi. Na njemu je 1863. godine podignut kazino, a već sledeće godine i hotel De Pari. Nekoliko godina kasnije otvorena je i kafana koja će postati slavni Kafe de Pari. Uskoro je stigla i železnica, pa je evropska elita počela da se sliva na ovu obalu.
Prvog juna 1866. godine knez je novoj četvrti dao ime u svoju čast: Monte Karlo, odnosno Karlovo brdo. Prihodi od igre bili su toliki da je država uskoro ukinula porez građanima. Mala kneževina, koja je do juče brojala sitniš, postala je sinonim za bogatstvo. Retko koja država u istoriji promenila je sudbinu tako brzo, i to na jednoj jedinoj karti. Ta karta zvala se Monte Karlo.
Kazino Monte Karlo: zdanje koje je izmislilo glamur
Kazino Monte Karlo dočekuje vas kao pozorište, a ne kao kockarnica. Njegov današnji izgled delo je Šarla Garnijea, arhitekte pariske Opere, koji je krajem sedamdesetih godina devetnaestog veka zgradi dodao kupolu i raskošnu dvoranu. U sklopu zdanja nalazi se i operska sala Garnije, otvorena januara 1879. godine, kada je na sceni nastupila slavna Sara Bernar. Od tada se pod istim krovom sreću kocka, opera i balet.
Unutrašnjost me je ostavila bez daha, priznajem bez ustezanja. Atrijum nosi dvadeset osam jonskih stubova od mermera, iznad kojih se pruža galerija sa freskama i vitražnim krovom kroz koji se prosipa dnevna svetlost. U predvorju vas dočekuje bronzana figura Fortune, boginje sreće sa povezom preko očiju. Simbolika je jasna svakome ko je ikada seo za sto sa zelenom čojom.
Za posetioce imam nekoliko praktičnih saveta. Kazino svakog jutra, od deset do trinaest časova, otvara vrata za razgledanje uz ulaznicu. Popodne počinje igra, kada važe stroža pravila oblačenja i obavezna provera dokumenata. Ulaz je dozvoljen samo punoletnima, pa ponesite pasoš ili ličnu kartu. Zanimljivo je i jedno neobično pravilo: građanima Monaka zabranjen je ulazak u sale za igru. Ta odredba potiče još iz vremena osnivanja, kako domaći živalj ne bi prokockao imovinu. Kneževina je, izgleda, oduvek znala da se od kocke bolje živi kada je gledaš sa strane.
Monte Karlo: Trg ispred kazina, najskuplji kvadrati Evrope
Trg ispred kazina mala je pozornica na kojoj se svet voli pokazati. Sa jedne strane stoji hotel De Pari, otvoren davne 1864. godine, u čijem su podrumu neke od najbogatijih vinskih riznica na svetu. Preko puta je Kafe de Pari, na čijoj se terasi uz kafu posmatraju skupoceni automobili koji kruže trgom. Nekoliko koraka dalje uzdiže se hotel Ermitaž, remek-delo lepe epohe, čije sam pastelno pročelje sa zastavama Monaka dugo fotografisao.
Okolina trga poznata je kao zlatni kvadrat, najskuplji komad zemlje u Evropi. Tu su se smestile radnje kuća poput Kartijea, Luj Vitona i Prade, u novom sklopu zdanja sa staklenim pročeljima i zelenilom. Šetnja kroz taj deo grada podseća na listanje modnog časopisa. Izlozi su umetnička dela, a cvetni aranžmani menjaju se kao pozorišne kulise.
Moj savet glasi: ne dozvolite da vas cene uplaše. Šetnja ovim krajem ne košta ništa, a pruža više utisaka od mnogih muzeja. Sedite na klupu u vrtovima iza kazina, među stogodišnjim palmama i fontanama. Posmatrajte svet koji prolazi, od turista u patikama do gospode u odelima po meri. Upravo u tom kontrastu krije se draž Monte Karla. Ovde se niko ne oseća kao uljez, jer je grad navikao na radoznale poglede još od vremena Fransoe Blana.
Monte Karlo: Luka Herkul i trka koja zaustavlja kneževinu
Silazak od kazina ka moru vodi vas do Luke Herkul, prirodnog zaliva koji su koristili još stari Grci i Rimljani. Danas u njemu, bok uz bok, stoje jahte vredne koliko čitava naselja. Prizor luke sa uzvišenja stare varoši spada među najlepše vedute Sredozemlja. Iza šume jarbola dižu se soliteri, a iznad svega bdi planina Tet de Šjen, kameni pas čuvar kneževine.
Moja poseta poklopila se sa pripremama za Veliku nagradu Monaka, pa sam grad zatekao u posebnom izdanju. Radnici su montirali tribine duž obale, a natpisi dobrodošlice već su visili iznad staze. Prva trka kroz ulice Monaka vožena je davne 1929. godine, a od 1950. ova staza je deo šampionata Formule 1. Vozači je smatraju najtežom na svetu, jer između bolida i zaštitne ograde često nema ni pedalj prostora.
Velika nagrada svake godine pretvori kneževinu u pozornicu bez premca. Balkoni postaju lože, jahte gledališta, a obične ulice, kojima ćete i sami hodati, postaju sveto tlo automobilizma. Zbog toga i van trkačkog vikenda vidite turiste kako fotografišu čuvenu krivinu kod kazina ili tunel uz more. Ako vam gužva ne smeta, dolazak u vreme trke pružiće vam doživljaj za pamćenje. Ako pak tražite mir, birajte proleće ili ranu jesen, kada grad diše sporije.
Monako-Vil: stara varoš u kojoj kuca srce kneževine
Na visokoj steni iznad luke leži Monako-Vil, najstarija četvrt i duša cele države. Do nje sam se popeo kamenim stepeništem koje prolazi kroz staru kapiju u bedemima, istim putem kojim su vekovima prolazili vojnici i trgovci. Već na vrhu shvatite da ste zakoračili u drugi svek: umesto solitera, ovde vas čekaju uske ulice, pastelne fasade i zastavice sa crveno-belim poljima.
Stara varoš deluje kao sredozemno seoce koje se igrom slučaja našlo usred najskuplje države sveta. Kapci na prozorima obojeni su u maslinasto zelenu, ulične svetiljke vise na kovanim nosačima, a iz malih pekara miriše testo. Na trgu Svetog Nikole žubori kamena fontana sa kipom sveca, dok konobari okolnih restorana iznose tanjire sa monegaškim specijalitetima. Probajte barbađuan, prženo testo punjeno blitvom, koje ovde smatraju nacionalnim jelom.
Kroz lavirint uličica na kraju izbijate na glavnu žilu kucavicu koja vodi ka palati. U jednom trenutku, između dva reda fasada, ukazuje se belo pročelje Kneževske palate, kao nagrada za strpljivo hodanje. Upravo tu sam napravio neke od omiljenih fotografija sa ovog putovanja. Savet iz prve ruke: dođite pre deset časova ujutru. Tada su ulice još prazne, svetlost je meka, a stara varoš pripada samo vama i pokojem golubu.
Monte Karlo: Kneževska palata i smena straže tačno u 11:55
Kneževska palata stoji na mestu đenovljanske tvrđave podignute još 1215. godine. Od one noći 1297, kada ju je Frančesko Grimaldi zauzeo na prevaru, ona je dom vladarske porodice. Vekovima su je knezovi dograđivali i ulepšavali, pa današnje zdanje spaja renesansnu eleganciju i srednjovekovnu strogost. Ispred palate prostire se veliki trg popločan oblucima, oivičen starim topovima i piramidama đuladi.
Najveća atrakcija trga je smena straže, ceremonija koja se održava svakog dana tačno u 11:55 časova. Kneževi karabinjeri, jedinica osnovana još 1817. godine, izvode je uz vojničku preciznost i zvuke doboša. Preporučujem da dođete bar dvadesetak minuta ranije, jer se okupi poprilična publika. U pojedinim delovima godine mogu se obići i raskošne državne odaje palate, što vredi proveriti pred put.
Sa ivice trga pruža se pogled koji sam dugo upijao. Na jednoj strani puca vidik na Luku Herkul i Monte Karlo, a na drugoj na četvrt Fonvjej i otvoreno more. Odatle najbolje razumete koliko je ova država mala i koliko je svaki njen metar dragocen. Dok sam stajao na obluцima trga, pomislio sam kako malo koja porodica na svetu može da kaže: ovaj pogled čuvamo već sedam stotina godina.
Katedrala u kojoj počiva princeza Grejs
Nekoliko minuta hoda od palate stoji katedrala Monaka, zdanje od belog kamena iz obližnjeg La Tirbija. Gradnja je počela 1875. godine na mestu prve monegaške crkve posvećene Svetom Nikoli, podignute još u trinaestom veku. Radovi su završeni 1903, a hram je svečano osvećen 1911. godine. Zbog te starije crkve mnogi je i danas zovu katedralom Svetog Nikole, mada je zvanično posvećena Bezgrešnoj Bogorodici.
Unutrašnjost odiše mirom kakav ne očekujete na deset minuta od kazina. Kamen svodova, crveni tepih kroz glavni brod i mozaik iznad oltara stvaraju svečanu, gotovo pozorišnu scenu. Upravo ovde su se aprila 1956. godine venčali knez Renije Treći i holivudska glumica Grejs Keli. To venčanje pratile su kamere celog sveta, a Monako je preko noći dobio svoju najveću zvezdu.
Iza glavnog oltara nalaze se grobovi vladara iz porodice Grimaldi. Među njima je i skromna ploča sa natpisom Gratia Patricia, ispod koje počiva princeza Grejs, tragično preminula 1982. godine. Pored nje leži i knez Renije. Na ploči uvek ima svežeg cveća, koje ostavljaju poštovaoci iz celog sveta. Zastao sam tu u tišini duže nego što sam planirao. Malo koja priča spaja bajku i tugu kao sudbina glumice koja je postala princeza. Ulaz u katedralu je slobodan, uz molbu za primereno odevanje i tišinu.
Vrtovi Sen Marten: zelena oaza iznad mora
Odmah ispod katedrale, uz samu ivicu stene, protežu se vrtovi Sen Marten. Reč je o najstarijim javnim vrtovima kneževine, uređenim još u devetnaestom veku. Staze se provlače između alepskih borova, maslina, agava i čitavih skupina kaktusa, a između krošnji svako malo blesne plavetnilo Sredozemlja. Posle vreve oko palate, ovo je savršeno mesto za predah.
Šetnja vrtovima donosi i neočekivane prizore. Na jednoj terasi zatekao sam fontanu okruženu paprati, na kojoj su se golubovi kupali kao da su i oni deo scenografije. Nekoliko koraka dalje, kroz zavesu kaktusa, otvara se pogled na krovove Fonvjeja. Duž staza stoje i skulpture, među njima spomenik knezu Albertu Prvom, vladaru koji je zavoleo okeane i nauku.
Uz sam rub vrtova uzdiže se i čuveni Okeanografski muzej, koji je upravo Albert Prvi osnovao 1910. godine. Zdanje je ukopano u liticu iznad mora i spada među najlepše muzeje Evrope, sa akvarijumima koji oduševljavaju i decu i odrasle. Moja poseta bila je posvećena ulicama i arhitekturi, pa muzej ostavljam za neki sledeći dolazak. Vama ga, međutim, toplo preporučujem, posebno ako putujete porodično. U Monaku, gde je svaki metar zemlje na ceni zlata, ovakva zelena oaza deluje kao pravo malo čudo.
Fonvjej: četvrt koju je Monako oteo od mora
Sa vidikovaca stare varoši pruža se pogled na Fonvjej, četvrt koja je najbolji dokaz monegaške upornosti. Kada je kneževini ponestalo zemlje, knez Renije Treći odlučio je da je stvori. Tokom druge polovine dvadesetog veka nasipanjem mora dobijeni su čitavi hektari novog tla. Na njima su nikli stambeni blokovi ružičastih fasada, marina za jahte, park i sportski centri. Zbog takvih poduhvata Renije je poneo nadimak knez graditelj.
Fonvjej pokazuje jedno mirnije, gotovo porodično lice Monaka. Ovde nema kazina ni crvenih tepiha, ali ima šetališta uz vodu, ribarnica i kafea u kojima sede domaći. Iznad krovova strči i kruna stadiona Luj Drugi, doma fudbalskog kluba Monako. Zanimljivo je da ovaj klub, iako igra u francuskom prvenstvu, nosi boje kneževine i uživa status nacionalnog ponosa.
Za posetioce sa više vremena Fonvjej krije još nekoliko adresa. Tu su ružičnjak posvećen princezi Grejs i zbirka starih automobila kneževske porodice. Meni je najdraži ostao pogled sa staze koja se spušta od vrtova ka marini. S jedne strane pučina bez kraja, s druge stena sa palatom, a između njih grad koji je bukvalno izrastao iz talasa. Ta slika najbolje sažima Monako: gde drugi vide granicu, ovde vide građevinsko zemljište.
Praktični saveti za posetu Monte Karlu
Dolazak u Monako jednostavniji je nego što mnogi misle. Najlakše je stići vozom iz Nice, jer vožnja traje oko dvadeset minuta, a stanica se nalazi u samom srcu kneževine. Vozovi saobraćaju često, pa lako uskladite polazak sa svojim planovima. Automobil vam iskreno ne preporučujem, jer su garaže skupe, a ulice tokom sezone zakrčene.
Za obilazak glavnih znamenitosti dovoljan je jedan pun dan, mada dva dana pružaju mirniji ritam. Računajte na dosta hodanja i uspona, ali znajte da grad pomaže: mreža javnih liftova i pokretnih stepenica povezuje niže i više delove kneževine, i to bez naplate. Obucite udobnu obuću, a za posetu kazinu popodne ponesite elegantniju garderobu i dokument.
Kada je novčanik u pitanju, Monte Karlo ume da bude milostiv prema pametnima. Smena straže, katedrala, vrtovi, luka i šetnje kroz staru varoš ne koštaju ništa. Kafa na čuvenim terasama jeste skuplja nego drugde, ali je doživljaj deo cene. Za povoljniji obrok potražite pekare i manje restorane u staroj varoši ili oko luke. Najlepši meseci za posetu su april, maj, septembar i oktobar, kada je svetlost blaga, a gužve podnošljive. Vikend Velike nagrade, krajem proleća, poseban je doživljaj, ali tada cene smeštaja u celom kraju odlaze u nebesa.
Zašto je Monte Karlo toliko popularan?
Posle celog dana hodanja pokušao sam sebi da odgovorim na ovo pitanje. Odgovor, čini mi se, leži u retkom spoju stvari koje drugde ne idu zajedno. Monte Karlo je istovremeno država i pozornica, muzej i moderno stecište, mediteransko selo i svetska prestonica bogatstva. Na dva kvadratna kilometra sabijeno je više priča nego u mnogim metropolama.
Popularnosti su kumovali i događaji koji su ušli u legendu. Kazino je još u devetnaestom veku privukao evropsko plemstvo, a kasnije i filmske ekipe, pa se u njegovim salama snimao i poneki film o tajnom agentu u smokingu. Venčanje Grejs Keli donelo je kneževini holivudski sjaj koji ne bledi ni posle sedamdeset godina. Velika nagrada Formule 1 svake godine prenosi slike ovih ulica u domove stotina miliona ljudi. Dodajte tome sigurnost, uređenost i klimu sa tri stotine sunčanih dana, pa slika postaje potpuna.
Postoji, ipak, i nešto manje opipljivo. Monte Karlo neguje osećaj da je izuzetnost moguća, da se i najmanji može izboriti za mesto pod suncem ako je dovoljno pametan i hrabar. Ta poruka stoji u temelju države koju je spasila jedna smela ideja. Zbog nje se ovde vraćaju i oni koji nikada neće ući u kazino, niti kupiti sat iz izloga na zlatnom kvadratu.
Zašto bi svako trebao posetiti Monte Karlo?
Dragi moji ljubitelji putovanja, dok završavam ovaj putopis, sunce zalazi za stenu na kojoj Grimaldiji stražare već sedam vekova. Monte Karlo sam zamišljao kao hladnu izložbu bogatstva, a zatekao sam grad pun priča, istorije i neočekivane topline. Video sam kockarnicu koja je spasila državu, monaha sa mačem u grbu, princezu koja počiva pod pločom sa svežim cvećem i tribine koje čekaju najbržu trku sveta.
Ako se ikada nađete na Azurnoj obali, otmite jedan dan i poklonite ga kneževini. Prošetajte od kazina do stene, zastanite u 11:55 pred palatom, zapalite pogled na Luku Herkul i pojedite barbađuan u nekoj uličici stare varoši. Uverićete se, kao i ja, da najmanje države ponekad ostavljaju najveće utiske.
Monako nije samo tačka na mapi raskoši. Monako je dokaz da hrabra vizija može da pobedi i geografiju i sudbinu. A Monte Karlo? Monte Karlo se ne prepričava. Monte Karlo se doživi.
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Ja ću se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad, jednostavno pronađe put do vašeg srca!
Srdačni blogerski pozdrav iz Monte Karla,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Hotel Boscolo Nie & Spa hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.