Posts tagged luksuzna putovanja

Pisma iz Jordana: Akaba i Mrtvo more, najbolje uvek ostavljam za kraj!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Jordanu! Današnji post je poseban i pomalo sentimentalan pošto je ovo poslednji putopis iz serije postova Pisma iz Jordana. Ovim postom ću zaokružiti svoju avanturu u Jordanu i želeo bih svima da se zahvalim od srca na divnim porukama i brojnim pitanjima o Kraljevini Jordan. Iskreno se nadam da sam uspeo da razrešim sve vaše nedoumice i da će vaša naredna destinacija biti upravo ova neobična zemlja!

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Amanu i Džerašu (putopis): LINK
  2. Priča o Petri (putopis): LINK
  3. Modna priča iz Wadi Ruma sa Fratelli Rossetti brendom: LINK
  4. Morska modna priča iz Akabe: LINK
  5. Priča o Wadi Rumu, mesečevoj pustinjskoj princezi (putopis): LINK
  6. Modna priča iz Petre sa Loro Piana brendom: LINK

Danas ću sa vama podeliti svoju avanturu u Akabi, jedinoj luci u Hašemitskoj Kraljevini Jordan i Mrtvom moru, najnižoj tački na Zemlji. Iskoristio bih ovu priliku da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Akaba je jedina morska luka u Kraljevini Jordan, ujedno i najveći i najnaseljeniji grad u zalivu Akaba. Smeštena u najjužnijem delu Jordana, Akaba je administrativni centar pokrajine Akaba. Danas u gradu živi preko 150.000 ljudi. Akaba igra glavnu ulogu u razvoju jordanske privrede, kroz živahne sektore trgovine i turizma. Luka Akaba takođe opslužuje i druge zemlje u regionu. Idealna strateška lokacija Akabe na severoistočnom delu Crvenog mora između kontinenata Azije i Afrike učinila je njenu luku važnom tokom hiljada godina.

Drevni grad koji se nalazio na prostoru današnje Akabe se zvao Elat, usvojen na latinskom kao Aela i na arapskom jeziku kao Aila. Njegova strateška lokacija i blizina rudnicima bakra učinili su ga regionalnim čvorištem za proizvodnju i trgovinu bakra u periodu halkolita. Aela je postala biskupija pod vizantijskom vlašću i kasnije postala latinokatolička titularna stolica nakon islamskog osvajanja oko 650. godine nove ere, kada je postala poznata kao Ajla. Ime Akaba se pojavljuje u srednjem veku. Bitka kod Akabe u Velikoj arapskoj pobuni, prikazana u filmu Lorens od Arabije, rezultirala je pobedom arapskih snaga nad osmanskim braniocima.

Akaba pored Vadi Ruma i Petre se nalazi u čuvenom zlatnom jordanskom turističkom trouglu, što je ojačalo lokaciju grada na mapi sveta i učinilo ga jednom od glavnih turističkih atrakcija Kraljevine Jordan. Gradom upravlja Uprava za specijalnu ekonomsku zonu Akabe, koja je Akabu pretvorila u grad bez carina sa niskim porezima, privlačeći nekoliko mega projekata kao što su Aila Oasis, Saraia Akaba, Marsa Zaied i proširenje luke Akaba. Očekuje se da će grad pretvoriti u glavno turističko središte u regionu. Međutim, industrijske i komercijalne aktivnosti ostaju važne, zbog strateškog položaja grada kao jedine morske luke u zemlji. Grad se nalazi odmah preko granice od Eilata, takođe jedine izraelske luke na Crvenom moru. Nakon Izraelsko-jordanskog mirovnog sporazuma iz 1994. godine postojali su planovi i nade za uspostavljanje prekograničnog turističkog i ekonomskog područja, ali mali broj tih planova se ostvario.

Pošto znam koliko volite da čitate zanimljive istorijske činjenice, pobrinuo sam se da saznam kako je jedina morska luka u Jordanu dobila ime. Ime grada je drevno bilo Elat, Ailat. Naziv je verovatno izveden od semitskog imena drveta iz roda Pistacia. Moderni Eilat (osnovan 1947. godine), koji se nalazi oko 5 km severozapadno od Akabe, takođe je dobio ime po drevnom naselju. U helenističkom periodu preimenovana je u Berenika, ali je prvobitno ime opstalo, a pod rimskom vlašću ponovo je uvedeno u oblicima Aila, Aela ili Haila, usvojenim u vizantijskom grčkom kao Aila Aila i u Arapskom kao Ajla, dok su Krstaši grad nazvali Elin.

Sadašnji naziv Akaba je skraćeno od ʿakabat Ailah – „planinski prevoj Ajla“, koji prvi put pominje Idrisi u 12. veku, u vreme kada je naselje bilo uglavnom svedeno na vojno uporište, tačno se odnosi na prevoj severoistočno od naselja.

Akaba ima veliki broj luksuznih hotela, uključujući odmaralište Tala Bej, koji opslužuju one koji dolaze da se zabave na plažama, kao i da rone. Takođe nudi aktivnosti koje iskorištavaju svoju pustinjsku lokaciju. Njegovi brojni kafići nude mansaf i knafeh i baklava deserte. Još jedno veoma popularno mesto je tursko kupatilo (Hamam) izgrađeno 306. godine nove ere, u koje lokalno stanovništvo i posetioci dolaze da se opuste nakon vrelog i zamornog dana.

Akaba je izabrana za lokaciju novog projekta izgradnje na obali koji bi obnovio Akabu novim veštačkim objektima za vodu, novim visokim stambenim i poslovnim zgradama i više turističkih usluga kako bi se Akaba stavila na investicionu mapu i izazvala druge centre razvoj obale u celom regionu. Akaba je izabrana za najbolji arapski turistički grad 2011. godine.

Tokom petodnevnog odmora na kraju Ramazana i Kurban-bajrama, jordanski i zapadni iseljenici hrle u grad sa brojevima koji dostižu i do 50.000 posetilaca. Za to vreme popunjenost većine hotela tamo dostiže čak 90% i često su potpuno popunjeni.

Činjenica da je Akaba jedini primorski grad u Jordanu, uspešno je stvorena prepoznatljiva kuhinja u odnosu na druge jordanske gradove. Glavna jela uključuju Saiadeiah, kombinaciju pirinča, ribe i začina, jelo uobičajeno u arapskim primorskim gradovima. Kišna (Kishnah) je poznato jelo koje uključuje ribu, paradajz i luk koji se kuvaju zajedno. Buhari jelo se sastoji od pirinča, mesa, humus pasulja, ghi i začina popularnih na svadbenim ceremonijama. Poslastice u Akabi uključuju Al-Hooh, koji se sastoji od slojeva peciva punjenih orašastim plodovima ili urmama koji se zatim prže u gheeju i potapaju u šećerni sirup. Urme i ghee, koji se sastoje od svežih urmi umočenih u ghi, jednostavan je desert koji se takođe obično predstavlja svim turistima.

Mrtvo more, takođe poznato pod drugim imenima predstavlja slano jezero ograničeno Jordanom na istoku i Izraelom i Zapadnom obalom. Leži u dolini reke Jordan, a ujedno je i njena glavna pritoka upravo reka Jordan.

Jezero se nalazi oko 430 metara ispod nivoa mora, što obale Mrtvog mora čini najnižom nadmorskom visinom na Zemlji. Duboko je 304 metara i predstavlja najdublje hiperslano jezero na svetu. Sa salinitetom od 342 g/kg, ili 34,2%, jedno je od najslanijih vodenih površina na svetu, skoro 10 puta slanije od okeana i ima gustinu od 1,24 kg/l, što čini plivanje sličnim plutanju. Ova slanost stvara surovo okruženje u kojem biljke i životinje ne mogu da cvetaju, otuda i njegovo ime. Glavni, severni basen Mrtvog mora je dugačak 50 kilometara i širok 15 kilometara na najširoj tački.

Pošto znate da ne znam da plivam, sigurno se pitate kako sam se usudio da uđem u jezero, obzirom da znamo da jezera mogu biti poprilično duboka… Nakon što sam pročitao brojne tekstove u kojima su naučnici tvrdili da je prosto nemoguće da zbog saliniteta samog jezera čovek se utopi, rešio sam da se u to lično uverim.

Postoje pravila kojih se morate pridržavati ako želite da na zdrav način osetite lepote i lekovitost ovog jezera. Boravak u vodi je ograničen zbog saliniteta.

Kako to ustvari izgleda? Kada dođete do jezera u njemu možete boraviti između 10 i 15 minuta, nemojte kvasiti područje oko očiju i usta zbog soli! Nakon toga možete naneti sloj lekovitog blata iz Mrtvog mora koja ima brojna pozitivna svojstva koja mogu pomoći ljudima koji imaju probleme sa nekim kožnim bolestima. Preporučljivo je ostaviti blato na telu da se suši do 20 minuta i nakon tog perioda možete ponovo ući u Mrtvo more da uz pomoć soli iz jezera lakše skinete blato i dobro se istuširate se običnom vodom. Ovo je preporučljivo raditi jedno, maksimalno dvaput dnevno. Ako imate osetljivu kožu kao ja, moja iskrena preporuka je da ovo uradite jednom dnevno ili jednom tokom 2/3 dana zbog saliniteta.

Zanimljivost je da je upravo Mrtvo more hiljadama godina privlačilo posetioce iz celog Sredozemnog basena. To je bilo jedno od prvih svetskih lečilišta i snabdevalo je širokim spektrom proizvoda, od asfalta za egipatsku mumifikaciju do potaše za đubrivo. Danas turisti posećuju jezero na njegovim obalama Izraela, Jordana i Zapadne obale.

Područje Mrtvog mora postalo je lokacija za brojna zdravstvena istraživanja i mesto za potencijalno lečenje nekih obolenja. Sadržaj minerala u vodi, nizak sadržaj polena i drugih alergena u atmosferi, smanjena ultraljubičasta komponenta sunčevog zračenja i viši atmosferski pritisak na ovoj velikoj dubini mogu imati specifične zdravstvene efekte. Na primer, osobe koje imaju smanjenu respiratornu funkciju zbog bolesti kao što je cistična fibroza imaju koristi od povećanog atmosferskog pritiska.

Klima i niska nadmorska visina regiona učinili su ga popularnim centrom za određenih terapija:

Klimatoterapija: Tretman koji koristi lokalne klimatske karakteristike kao što su temperatura, vlažnost, sunce, barometarski pritisak i posebni atmosferski sastojci
Helioterapija: Tretman koji koristi biološke efekte sunčevog zračenja
Talasoterapija: Tretman koji koristi kupanje u vodi Mrtvog mora

Klimatoterapija na Mrtvom moru može biti terapija za psorijazu dugotrajnim sunčanjem u tom području zbog njegovog položaja ispod nivoa mora i naknadnog rezultata da su UV zraci delimično blokirani povećanom debljinom atmosfere.

Pacijenti sa rinosinuzitisom koji su primali irigaciju nosa fiziološkim rastvorom Mrtvog mora pokazali su poboljšano olakšanje simptoma u poređenju sa standardnim hipertonskim fiziološkim sprejom u jednom istraživanju.

Predloženo je da terapija blatom iz Mrtvog mora privremeno ublaži bol kod pacijenata sa osteoartritisom kolena. Prema istraživačima sa Univerziteta Ben Gurion, tretman blatnim oblogama obogaćenim mineralima može se koristiti za proširenje konvencionalne medicinske terapije.

Kako izgleda relaksacija i odmor kada nanesete blato iz Mrtvog mora. Slika je nastala uz dozvolu svih članova porodice.

Na slici iznad možete videti kako jedna porodica uživa u svom odmoru na Mrtvom moru i kako izgleda period sušenja blata kada se nanese na kožu. Mrtvo more je danas postala idealna turistička destinacija za generacije jer svi žele da iskuse lekovitost Mrtvog mora.

Sat koji se nalazi na ulazu u jezero gde možete pratiti svoje vreme boravka u vodi.
Ovo je prostor za kupanje u Mrtvom moru

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja poslednjeg specijalnog četvrtog putopisa o Kraljevini Jordan gde smo imali prilike da uživamo u lepoti jedine morske luke Akaba i najniže tački na Zemlji – Mrtvo more. Ova serija putopisa ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Kempinski Akaba i Kempinski Ishtar Dead Sea na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svojim hotelima. Boravak u njihovim hotelima je bio izuzetan, gde sam imao osećaj topline kao kod svoje kuće! Vrhunska kompletna usluga koja se može očekivati u hotelima sa 5* zvezdica, prijatno osoblje, izuzetna hrana, moram da stavim poseban akcenat na slatkiše!

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Akabi i Mrtvom moru? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Jordana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Wadi Rum, mesečeva pustinjska princeza…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše avanture u Kraljevini Jordan. Danas za vas imam jednu posebnu priču o Wadi Rumu, poznatoj mesečevoj pustinjskoj princezi Jordana.

Za sve moje drage pustolove i ljubitelje mode koji nisu stigli da pročitaju moje prethodne putopise i modne priče iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linkovima:

  1. Priča o Amanu i Džerašu (putopis): LINK
  2. Priča o Petri (putopis): LINK
  3. Modna priča iz Wadi Ruma sa Fratelli Rossetti brendom: LINK
  4. Morska modna priča iz Akabe: LINK

Danas ću sa vama podeliti svoju avanturu u Wadi Rumu i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Wadi Rum predstavlja prirodnu turističku atrakciju, dolinu koja se nalazi u južnom Jordanu. Zašto je dobila poznati nadimak Mesečna Dolina? Ovaj epitet potiče zbog sličnosti Wadi Rum reljefnog terena sa Mesečevim. UNESCO je 2011. godine uključio protektorat Wadi Rum na listu svetske prirodne baštine, a 2019. godine Međunarodna astronomska unija je na globalnoj konferenciji za novinare objavila imenovanje zvezde (VASP-80) kao “Petra” i ime planete koja kruži oko njega kao Wadi Rum.

Wadi Rum je pustinja raznolikog terena sa pustinjskom klimom i nalazi se unutar granica pustinje Hismi, jedne od najlepših pustinja na svetu. Njegove stenovite planine odlikuju se belim, žutim, crvenim i smeđim bojama, kao i karakterističnim geografskim formacijama. Wadi Rum sadrži grupu uskih dolina, prirodnih lukova, strmih litica i strmih puteva, kao i velike gomile urušenih stena, brojne pećine i hiljade rezbarea i natpisa. Takođe uključuje najviše planinske vrhove južnog Levanta, i to: Jabal Umm al-Dami i Jabal Rum.

Planina Sedam Stubova Mudrosti

Pustinja Wadi Rum je stanište nekih pustinjskih biljaka i egzotične grupe malih ptica kao što je pustinjska ševa, pored gmizavaca i brojnih malih sisara. Takođe ovde se mogu uočiti brojne ptice selice koje putuju između Afrike i istočne Evrope, posebno ptice grabljivice, koje se mogu videti u u velikom broju tokom samo jednog dana.

Jedna od zanimljivosti je da su mnogi filmovi su snimani u Wadi Rumu, kao što su “Lorens od Arabije” i “Al-Muraikhi”, jer je dolina privlačila filmske stvaraoce, posebno naučnofantastični filmovi koji se dešavaju na Marsu zbog velike sličnosti između terena Wadi Ruma i planete Mars. Danas je Wadi Rum jedno od najposećenijih turističkih područja u Jordanu.

Turizam je podržao razvoj poljoprivrede i urbanog života u regionu, a turisti mogu da se bave mnogim aktivnostima kao što su planinarenje, vožnja balonom, izleti na konjima i kamilama ili korišćenje vozila na sva četiri točka, i trka kamila se održava svake godine, što je prvi događaj te vrste u Jordanu. Osim toga, Wadi Rum se smatra jednim od najboljih mesta u Jordanu za posmatranje zvezda i galaksija, kao i posmatranje kiše meteora.

Misterija oko naziva ove pustinje, kao i pravi razlog zašto je Wadi Rum nazvan ovim imenom do danas nije poznato. Postoji verovanje da je naziv “Rum” preuzet iz Kurana. Mnogi danas veruju po jednoj staroj legendi da se Wadi Rum u drevnim vremenima zvao „Aram“ ili „Iram“, što znači oblici i dizajni na kamenju (kao što su natpisi) . Dok su neki istoričari pominjali da je naziv region dobio od vođe Asiraca, koji je napao južni region Levanta u osmom veku pre nove ere.

Naučnici su ispitivanjem određenih spisa došli do saznanja da je Wadi Rum bio naseljen pre nekoliko hiljadam godina i da su se ti ljudi borili se da prežive u surovom okruženju. Ti ljudi su bili lovci, pastiri, zemljoradnici i trgovci. Nabatejci su takođe nekada naseljavali prostor Vadi Ruma, ostavljajući iza sebe mnoge spomenike i natpise, uključujući hram danas poznat kao „Nabatejski hram“.

Istraživanja i pronađeni natpisi ukazuju na to da prvo ljudsko naselje u Vadi Rumu datira iz ledenog doba, pre oko 10.000 godina, i da je područje bilo puno izvora, umerene klime i obilnih podzemnih voda. Mnoge civilizacije i nacije su uspele u Vadi Rumu zbog njegovog istaknutog geografskog položaja između Arapskog poluostrva i Levanta, kao što su Edomci, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Grci, Nabatejci i drugi.

Možda je rimski istoričar Ptolomej prvi pomenuo Wadi Rum, koji je nazvao (Aramoa) u svom spisku gradova koji se nalaze u Arabiji Feliks, što ukazuje da je dolina bila u okviru regionalne trgovačke mreže. Arheolozi su u velikoj meri smatrali da je izolovano mesto povezano sa nabatejskim ekonomskim centrima Petrom i Ajlom. Devedesetih godina dva naučnika sa Univerziteta u Viktoriji, vodili su projekat preispitivanja doline i restauracije njenih antikviteta, a studije su otkrile postojanje kompleksa palata i kompleksa kupatila koji pripadaju Nabatejcima koji su se nalazi na malom brdu pored istočne strane Džebel Ruma. Naučnici su pretpostavili da je složen kompleks vila izgrađenih u ovom sušnom okruženju izgrađen da impresionira putnike koji prolaze kroz ovu oblast.

Meštani doline pridružili su se snagama Velike arapske pobune koju je predvodio kralj Fejsal i borili se zajedno sa Lorensom od Arabije tokom Velike arapske pobune 1916. godine u borbi protiv turske i nemačke vojske. Možda zasluge za slavu Wadi Ruma pripadaju Lorensu od Arabije, koji ga je više puta tokom rata prelazio i potom se u njemu nastanio. Planina sedam stubova mudrosti nalazi se u Wadi Rumu.

Svi stanovnici koji danas žive u Wadi Rumu i okolini su Beduini, a donedavno su živeli beduinskim životom, oslanjajući se na gajenje sopstvenih koza i kamila. Iako neki od njih danas žive u modernim cementnim kućama, oni i dalje održavaju beduinske običaje i tradiciju arapskog odevanja. Pleteći šatore od kozje dlake celo leto. Oni su gostoljubivi ljudi i u velikoj meri su zaslužni za razvoj Wadi Ruma kao turističke destinacije, a mnogi turisti smatraju da je deljenje hrane ili ispijanje kafe sa beduinima jedna od najlepših uspomena u životu.

Posetioci Wadi Ruma obično imaju priliku da vide vrlo mali broj životinja jer je većina pustinjskih stvorenja aktivno noću i izbegavaju sunčevu svetlost tokom dana. Broj ovih životinja se tokom vremena dramatično smanjio, ali i dalje postoji veliki broj zanimljivih ptica, insekata, gmizavaca i nekih pustinjskih biljaka.

Drveće je retko u Wadi Rumu, osim drveća bagrema, koje se odlikuje ravnim vrhovima i raštrkanim trnovitim granama. Mali broj niskih, drvenastih grmova širi se pustinjom. Ove biljke predstavljaju važan izvor hrane za koze i kamile, posebno u letnjim mesecima kada se sve druge sočne pustinjske biljke suše. U Wadi Rumu, određene vrste biljaka rastu u prirodi koje su prilagođene teškim klimatskim uslovima pustinjskih oblasti, kao što su drveće al-Mughira, al-Rumm, al-Ghadi, al-Tarfa i al-Baitran.

Turistička aktivnost u Wadi Rumu počela je 1984. godine, kada je britanski penjački tim predvođen Tonijem Hauardom zatražio je dozvolu od Ministarstva turizma Jordana da istražuje mogućnosti planinarenja u Wadi Rumu i njegovoj okolini. Pokušaj je uspeo uz pomoć beduina i podršku ministarstva. Od tada, beduini koji pripadaju istaknutom plemenu Al-Huvaitat u ovoj oblasti sarađivali su na organizovanju turizma, ulaganjem prihoda u izgradnju kuća i škola i kupovini autobusa za povezivanje područja sa gradovima Akaba i Vadi Musa. Sredinom 90-ih došlo je do procvata turizma koji je aktivan i danas.

Wadi Rum obiluju turističkim kampovima koji zamenjuju hotele, jer je reč o rezervatu prirode u kome se ne smeju graditi hoteli. Turistička promocija ovog kraja počela je kasnih osamdesetih, nakon što je tu šezdesetih snimljen film (Lorens od Arabije). Danas je turizam postao izvor prihoda za mnoge stanovnike koji u njemu rade kao vodiči ili drugim poslovima.

Jordansko ministarstvo turizma ubraja Wadi Rum kao deo Zlatnog turističkog trougla, koji uključuje Wadi Rum, Petru i Akabu. Turističke aktivnosti na ovom području obuhvataju kampovanje i izlete između planina na konjima i kamilama ili korišćenjem vozila na sva četiri točka, a tamo se praktikuje i planinarenje. Posetilac može da prenoći u kampovima koji obezbeđuju ishranu i druge usluge. Kada dođete u Wadi Rum u prilici ste da uživate u bezbrojnim mogućnostima i da bar na trenutak osetite jedan drugi način života.

Neke od aktivnosti: planinarenje, gledanje trka kamila, vožnja balonom, posmatranje zvezda, vožnja motora sa pogonom na sva 4 točka, jahanje kamila i konja i uživanje u beduinskoj lokalnoj kuhinji.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg posebnog putopisa iz Kraljevine Jordan o mesečevoj pustinjskoj princezi Wadi Rum, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Wadi Rumu? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Wadi Ruma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Petra, drevni grad tajni isklesan u kamenu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja nadam se da ste dobro i da ste spremni za nastavak naše jordanske avanture! Danas nastavljamo našu avanturu i zajedno obilazimo jedan od najmisterioznijih drevnih gradova na svetu koji svoje tajne i dan danas čuva u kamenu – Petru.

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate prvi putopis iz Jordana na Mr.M blogu ili želite da se podsetite nekih detalja iz magičnog Amana i Džeraša, izdvojite par minuta svog vremena i posetite post na sledećem linku.

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o drevnoj Petri i želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam jordansku kulturu i običaje.

Petra, prvobitno poznata svojim stanovnicima kao Rakmu, nalazi se u blizini planine Jabal Al-Madbah, u basenu okruženom planinama koje čine istočni deo doline Arabah koja se proteže od Mrtvog mora do Akabskog zaliva. Naučnici su došli do određenih saznanja da je područje oko današnje Petre bilo je naseljeno još od 7000. godine pre nove ere, a Nabatejci su se možda naselili u ono što će postati glavni grad njihovog kraljevstva već u 4. veku pre nove ere. Arheološki radovi su otkrili samo dokaze o prisustvu Nabatejaca koji datiraju iz drugog veka pre nove ere, kada je Petra postala njihova prestonica.

Ko su bili Nabatejci? Nabatejci su bili nomadski Arapi koji su doprineli razvoju Petru zbog svojih investicija. Pogodan geografski položaj i blizina trgovačkih puteva tamjana je omogućilo Petri da postane glavno regionalno trgovačko središte.

Trgovački posao je omogućio Nabatejcima izuzetan prihod i Petra je postala centar njihovog bogatstva. Nabatejci su bili navikli da žive u neplodnim pustinjama, za razliku od svojih neprijatelja i bili su u stanju da odbiju napade koristeći prednost planinskog terena ove oblasti. Naročito su bili vešti u sakupljanju kišnice, poljoprivredi i kamenorezačkim radovima. Petra je doživela svoj procvat u 1. veku nove ere, kada je izgrađena njena čuvena građevina Al-Khazneh – za koju se veruje da je mauzolej nabatejskog kralja Arete IV , vreme kada je populacija Petre dostigla neverovatnih 20.000 stanovnika za to vreme.

Iako je Nabatejsko kraljevstvo postalo država koja je bila pod upravom Rimskog carstva u prvom veku pre nove ere, ono je izgubilo nezavisnost tek 106. godine nove ere. Petra je pala u ruke Rimljana, koji su pripojili Nabateju i preimenovali je u Arabia Petraea. Značaj Petre je opao kako su se pojavili morski trgovački putevi, a nakon zemljotresa 363. godine uništio je mnoge građevine. U vizantijsko doba izgrađeno je nekoliko hrišćanskih crkava, ali je grad nastavio da propada, a do ranog islamskog doba bio je napušten, ali je bio prisutan mali broj nomada. Petra je bila zaboravljena i nepoznata javnosti sve dok je 1812. godine nije ponovo otkrio Johan Ludvig Burkhard.

Da bi se pristilo gradu, potrebni je proći kroz klisuru dugu 1,2 kilometra zvanu Siq, koja vodi direktno do Khazneh. Poznata po svojoj arhitekturi isklesanoj u kamenu i sistemu vodovoda, Petra se naziva i „Gradom ruža“ zbog boje kamena od kojeg je ceo grad isklesan. UNESCO je ovu svetsku baštinu 1985. godine opisao kao „jedno od najdragocenijih kulturnih dobara čovekove kulturne baštine“. Početkom, 21. veka tačnije 2007. godine Al-Khazneh je proglašen za jedno od novih 7 svetskih čuda. Petra je simbol Jordana, kao i najposećenija turistička atrakcija Hašemitske Kraljevine Jordan. Statistika koju vodi ministarstvo turizma pokazuje da je broj turista koji su obišli Petru vrhunac doživeo 2019. godine kada je bilo preko milion turista. Nažalost, tokom pandemije, broj turista je opao, ali je ponovo 2021. godine Petra imala skoro 300.000 posetilaca, što je impozantna brojka ako uzmemo u obzir probleme u turizmu koje je izazvala sama pandemija.

Dok šetate do Petre, svratite do prodavnice suverina gde ćete imati priliku da od lokalaca saznate nešto više o Petri i da se bolje upoznate sa istorijom i kulturom ovog drevnog grada. Suveniri su vrlo interesantni, tako da izdvojte par minuta svog vremena prilikom posete Petri i doživite ovaj grad na jedan sasvim drugačiji način. Postoji samo jedna prodavnica suvenira, tako da ćete sigurno pronaći ovo zanimljivo mesto!

Jedna od zanimljivih stvari po kojima je Petra poznata je njena helenistička arhitektura. Fasade grobnica u Petri prikazuju ovu vrstu arhitekture i takođe daje podatke o različitim tipovima kultura sa kojima su Nabatejci trgovali. Većina njih sadrži informacije o vrsti sahrana u nišama koje su uklesane u kamen.

Možda značajnija sličnost sa helenističkim stilom dolazi sa njegovom riznicom, koja je široka 24 metra i visoka 37 metara i podseća na arhitekturu Aleksandrije. Fasada Riznice ima slomljeni fronton sa centralnim tolosom unutra, a čini se da se dva obeliska formiraju u steni na vrhu. Blizu dna Riznice nalaze se blizanci grčki bogovi Kastor i Poluks, koji štite putnike na njihovim putovanjima. Blizu vrha Riznice vide se simboli dve pobede u obliku ženske figure na tolosu. Veruje se da je ova ženska figura Izida-Tihe, Izida je egipatska boginja, a Tihe grčka boginja sreće.

Al-Khazneh na arapskom znači „Riznica“, naziv potiče iz legendi o ukrasnoj kamenoj urni visoko na drugom nivou, koja je u stvarnosti čvrsti peščar.

Postoji više legendi koja se vezuje za Riznicu, ali jedna legenda kaže da su egipatski faraon i deo njegove vojske izbegli zatvaranje Crvenog mora, magijom stvorili Al-Khazneh kao sigurno mesto za svoju riznicu i nastavili da tragaju za Mojsijem. To je dovelo do imena Khazneh el-Far’oun, “Riznica faraona”.

Švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard pisao je o još jednoj lokalnoj legendi da su u urni bila sakrivena „drevna faraonska blaga“. Na urni se mogu videti značajna oštećenja od metaka, koje jordanska vlada pripisuje beduinima koji su verovali u legendu.

Al-Khazneh je prvobitno izgrađen kao mauzolej i kripta početkom 1. veka nove ere za vreme vladavine Arete IV Filopatrisa. Mnogi arhitektonski detalji zgrade su erodirali tokom dve hiljade godina otkako je isklesan i izvajan sa litice. Smatra se da su skulpture različitih mitoloških ličnosti povezanih sa zagrobnim životom. Na vrhu su figure četiri orla koji bi odneli duše. Figure na gornjem nivou su amazonke koje plešu sa duplim sekirama. Ulaz je okružen statuama blizanaca Kastora i Poluksa koji su živeli jednim delom na Olimpu, a delimično u podzemnom svetu.

Još jedan odličan primer helenističke arhitekture predstavljen u Petri je manastir, koji je najveći spomenik Petre i još jedna zgrada uklesana u stenama Petre. Manastir pokazuje više nabataenskih dodira dok u isto vreme uključuje elemente grčke arhitekture. Njegov jedini izvor svetlosti je ulaz koji se nalazi na 8 metara visine. Izvan manastira je veliki prostor, koji je namenski sravnjen za bogoslužbene svrhe. Ranije, u vizantijskom periodu, ovo je bilo mesto za hrišćansko bogosluženje, ali je sada sveto mesto za hodočasnike.

Na kraju uske klisure, Siq, nalazi se najsloženija ruševina Petre, popularno poznata kao Al-Khazneh („riznica“), uklesana u liticu od peščara. Iako je ostala u izvanredno očuvanom stanju, lice strukture je obeleženo stotinama rupa od metaka koje su napravila lokalna beduinska plemena koja su se nadala da će izbaciti bogatstvo za koje se nekada pričalo da je bilo skriveno u njemu. Nedaleko od Riznice, u podnožju planine zvane En-Nejr, nalazi se ogromno pozorište, postavljeno tako da se vidi najveći broj grobnica. Na mestu gde se dolina otvara u ravnicu, mesto grada se otkriva sa upečatljivim efektom.

Pozorište je tokom izgradnje usečeno u obronak i u nekoliko grobnica. I dalje su vidljive pravougaone praznine u sedištima. Gotovo sa tri strane ga okružuju ružičasti planinski zidovi, podeljeni u grupe dubokim pukotinama i obloženi kvrgama isečenim u steni u vidu kula. Smatra se da pozorište može ugostiti oko 8.500 ljudi. Predstave kojima je publika ovde mogla da prisustvuje bile su čitanja poezije i drame. Smatra se da su se ovde održavale i borbe gladijatora i da su privukle najviše publike, iako nijedan gladijator nije uspeo da stekne zamah ili slavu zbog velike stope smrtnosti koja je dolazila sa tim. Pozorište je bilo jedna od mnogih građevina u Petri koje su pretrpele značajnu štetu usled zemljotresa u Galileji 363. godine.

Kompleks bazena i bašte Petra je niz objekata u centru grada. Prvobitno rečeno da je to područje pijace, ali detaljna iskopavanja na tom lokalitetu su omogućila naučnicima da dođu do zaključka da je to ustvari jedna složena nabatejska bašta, koja je uključivala veliki bazen, ostrvski paviljon i složen hidraulički sistem.

Ispred kompleksa bazena i bašte Petre nalazi se ulica sa kolonadom, koja je među nekoliko artefakata Petre koji su izgrađeni, a ne prirodni. Ova ulica je nekada držala polukružni nimfej, koji je sada u ruševinama zbog naglih poplava, a nekada je držalo jedino Petrino drvo. Ovo je trebalo da bude simbol mirne atmosfere koju su Nabatejci mogli da izgrade u Petri. Kada su Rimljani preuzeli kontrolu nad gradom, ulica sa kolonadama je sužena kako bi se napravila bočna šetnica.

Petra je mesto na raskrsnici prirodnog i kulturnog nasleđa koje formira jedinstven kulturni pejzaž. Od kada je Johan Ludvig Burkhard zvani šeik Ibrahim ponovo otkrio Petru, 1812. godine, kulturno nasleđe je privuklo veliki broj zainteresovanih ljudi koji su delili interesovanje za drevnu istoriju i kulturu Nabatejaca, kao što su putnici , hodočasnici, slikari i naučnici.

Međutim, tek krajem 19. veka arheološki istraživači su sistematski pristupili ruševinama. Od tada su redovna arheološka iskopavanja i istraživanja nabatejske kulture deo današnje svetske kulturne baštine UNESCO. Kroz iskopavanja u Arheološkom parku Petra, sve veći broj nabatejske kulturne baštine je izložen uticaju na životnu sredinu. Veliki broj otkrića i izloženost struktura zahtevaju brojne mere očuvanja uvažavajući međusobnu vezu između prirodnog pejzaža i kulturnog nasleđa, jer je posebno ova veza centralni izazov na UNECSO-vom mestu svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog putopisa o drevnom gradu Petri, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Petri? Da li ste imali priliku do sada da posetite magični Jordan?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petre,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Fratelli Rossetti: Italijanska elegancija u izgubljenom peskovitom kraljevstvu…

Dragi moji ljubitelji mode i neobičnih putovanja, dobro došli u prvu specijalnu modnu priču koju sam pripremio za vas tokom svoje čarobne avanture u Jordanu. Modne priče neće pratiti teme putopisa, tako da će biti kao i uvek zasebne teme gde ću se potruditi da vam dočaram lepotu Jordana kroz neku drugu “modnu prizmu”.

U današnjoj modnoj priči ćemo zajedno uživati u lepoti zalaska sunca u Wadi Rumu sa našim novim italijanskim prijateljem Fratelli Rossetti. Pre nego što započnem sa današnjim postom, želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje Jordana.

Tema današnje modne priče biće poznati italijanski brend obuće za koji sam siguran da je svima prepoznatljiv zbog svojih udobnih cipela koje su izrađene od najkvalitetnijih materijala. Fratelli Rossetti obuća je fantastična iz razloga jer ovaj brend izrađuje klasične cipele koje su elegantne i prosto neprevaziđene, cipele za sva vremena!

Koja je priča ovog brenda? Sredinom 20. veka, tačnije 1945. godine, gospodin Renzo Rossetti je započeo svoju priču od nule, na kojoj je radio sam na rezanju kože za nekoliko vrsta sportske obuće. Njegove cipele su se prodavale u čuvenoj prodavnici Brigatti u Milanu, jednoj od retkih preostalih prodavnica te vrste u gradu. Posle nekoliko godina, Fratelli Rossetti je video uspeh, ali su, u želji da se razvijaju dalje, preneli robne marke i opremu za ovo posebnu proizvodnju za Atala Sport u Padovi.

Tako su odlučili da ponovo započnu svoju priču ispočetka i odlučili su da pređu na proizvodnju klasičnih cipela. Bile su to godine između 1952. do 1957. godine, koje su svedočile orijentacije i sticanja novih veština u kreiranju ženskih baletanki i elegantne jednostavne muške obuće koju karakteriše izuzetno fleksibilna i kvalitetna izrada. Sve ovo je dovelo do stvaranja male kolekcije muških cipela sa konturama koje su se razlikovale od raznih stilova koji su se prodavali u tom periodu. Renzo Rossetti se posledično bavio poslom koji je pokazao njegov estetski osećaj i umetničku dozu perfekcionizma

Priča o Fratelli Rossetti kompaniji je inspirativna priča o uspešnom porodičnom italijanskom biznisu koji je svoja vrata otvorio 1953. godine. Ovo nije samo obična priča o kompaniji, već jedna porodična priča: osnivač, Renzo Rossetti i njegova supruga Lisetta, bili su posvećeni poslu celog života.

Kompaniju Fratelli Rossetti trenutno vodi druga generacija porodice Rossetti, braća Diego, Dario i Luca, koji su zbog svojih različite uloga i razvijanjem različitih sopstvenih veština, doveli uspešno svoju kompaniju do njene 60. godišnjice, uvek u potrazi za kvalitetom i ujedinjeni svojom strašću uz strogo poštovanje tradicije.

Diego se pridružio porodičnom biznisu 1978. godine, baveći se komercijalnim aspektima, posebno razvojem izvoznih tržišta i širenjem maloprodajne mreže jednog brenda u Italiji i inostranstvu. Pod njegovim vođstvom, Fratelli Rossetti kompanija je bila prva italijanska modna marka koja je otvorila butik na Medison aveniji u Njujorku. Danas je predsednik kompanije. Pored uspešne poslovne karijere gospodin Diego se intenzivno zanima za fotografiju i posvećuje dosta vremena i pažnje dobrotvornim aktivnostima.

Dario je počeo da radi na odseku za stil 1981. godine, što je bio prirodni napredak njegovog umetničkog obrazovanja i kurseva na koledžu za izradu cipela. Ljubitelj umetnosti koji sakuplja antikvitete i strastven kolekcionar oldtajmer automobila, uživa u posećivanju izložbi i neobičnim tržištima, uvek tražeći inspiraciju za nove kreacije koje će obogatiti nove Fratelli Rossetti kolekcije.

Devedesetih godina, čak i pre nego što je diplomirao na Univerzitetu Bokoni u Milanu, Luca je već bio uključen u upravljačku stranu poslovanja, neprestano nastojeći da unese značajna poboljšanja u procese kompanije. Danas, u svojstvu generalnog direktora, posebno se bavi marketingom i razvojem kolekcija. On veruje u konstantnu obuku i inovacije, neophodne za modni sektor ako želi da kreira nove trendove. Luca je osoba koja gaji veliku ljubav prema putovanjima i takođe je strastveni maratonac: putuje po svetu da bi učestvovao na međunarodnim maratonima.

Diego, Dario i Luca su nova generacija koja vodi Fratelli Rossetti kompaniju danas, dosledni tradiciji, ali takođe prihvataju nove, neizbežne promene koje održavaju Fratelli Rossetti u vrhu modnog sektora.

Fratelli Rossetti ima dugu tradiciju „velikih malih inovacija“. U ovoj kompaniji su tradicija i kvalitet uvek išli ruku pod ruku sa nezasitom radoznalošću i posvećenošću inovacijama. Od uvođenja resica i pronalaska cipela dizajniranih za nošenje bez čarapa, do stilskih inovacija i lansiranja „muškog“ stila, do primene boja u neponovljivim hromatskim nijansama. Renzo Roseti je bio taj koji je naglasio važnost prihvatanja novih materijala, stilova i oblika: još 60-ih godina, već je eksperimentisao sa različitim kombinacijama boja na koži. Danas kompanija nastavlja svoje istraživačke i razvojne aktivnosti zahvaljujući znanju svojih majstora i kreativnom duhu stilskog odeljenja.

Fratelli Rossetti u svojim kolekcijama za muškarce ima bezvremenske klasik linije koje možete pronaći sve godine u njihovoj ponudi, neki od modela su: Brera, Brera Sport, Hobo Sport, Yacht i La Giusta.

U današnjem postu vam predstavljam jedan od modela Brera. Kako je ovaj model dobio svoje ime? Brera je „umetnički kvart“ Milana, gde su 60-ih godina vajari, slikari i pisci nastojali da ostave svoj trag, novim jezicima i novim oblicima. Njegova liberalna i otvorena atmosfera inspirisala je nastanak „Brera“, mokasina sa resama, stilska revolucija koja je tek počela da ponovo otkriva svoju ljubav prema životu. Poput umetničke kompozicije, Brera kombinuje različite materijale i boje. Ova posebna mešavina materijala i oblika čini mokasinku jednim od najuspešnijih poglavlja Fratelli Rossetti istorije.

Ovaj model Brera mokasina koje možete videti na meni u današnjem postu su izrađene od mekane, fino obrađene kože otvorenog tkanja sa ravnomerno raspoređenim rupama na gornjem delu. Posebna visokokvalitetna izrada. Ove cipele poseduju kožni đon.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele obuće i kožne galanterije Fratelli Rossetti brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Ovu neobičnu avanturu i nezaboravan doživljaj uz zalazak sunca u čarobnom Wadi Rumu upotpunili su i moji prijatelji iz Loro Piana brenda koji su mi sa svojim proizvodima ulepšali ovo iskustvo u Jordanu.

Loro Piana brend ste do sada viđali na Mr.M blogu i mislim da nije preostalo još reči kojima bi se opisao kvalitet i lepota kreacija ove čuvene modne kuće koja pripada LVMH grupi.

Majica je izrađena od svile i baby kašmira, dok su pantalone u potpunosti izrađene od najfinijeg lana, koji je najbolji prijatelj kojeg možete imati kada su visoke temperature prisutne! Za kraj sam ostavio predivan Loro Piana kaiš koji se u potpunosti uklopio sa mokasinama i ta činjenica me je obradovala jer je inače teže ukombinovati boje koža, kada su u pitanju različiti brendovi.

OUTFIT

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Kaiš: Loro Piana

Sat: Armand Nicolet

Mokasine: Fratelli Rossetti

Armand Nicolet je jedan od retkih nezavisnih kompanija satova koja je i dalje aktivna na teritoriji Berna i u samom Tramelanu, poznata po tradicionalnom pravljenju satova. Kompanija je usvojila najnovije metode rada, uz poštovanje najstarije časovničarske tradicije. Celokupan proces kreiranja i proizvodnje Armand Nicolet satova se odvija unutar kompanije od kreativne vizije, procesa dizajniranja i proizvodnje do kontrole kvaliteta. Ovaj nezavisan način proizvodnje omogućava garanciju kvaliteta bez premca. Kompanija garantuje savršen proizvod, sat koji će svaki zadovoljni kupac sa ponosom nositi na svom zglobu.

U današnjem postu vam predstavljam sat iz najnovije M02 kolekcije sa mehanički automatskim mehanizmom sa hronografskim i datumskim funkcijama. Model A844AAA-AG-M9742 ima kalibar AN500 (zasnovan na VAL 7750 ili SW-500 modifikovan po specifikacijama Armand Nicoleta brenda). Kućište je izrađeno od najkvalitetnijeg nerđajućeg čelika. Guilloché stil ukrašavanja brojčanika 42 mm promera sa primenjenim indeksima i arapskim brojevima.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele Armand Nicolet ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne priče gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj istinske italijanske elegancije sa poznatim luksuznim brendovima Loro Piana i Fratelli Rossetti, švajcarskim brendom satova Armand Nicolet, partneri sa kojima su modne priče prava avantura. Iskreno se nadam da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu letnju odevnu kombinaciju! Vidimo se uskoro i nastavljamo naše modne avanture na Mr.M blogu! Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija?

Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji post i nadam se da će vam se svideti!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro!

Srdačni blogerski pozdrav iz Jordana,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Loro PianaFratelli Rossetti i Armand Nicolet brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma iz Jordana: Aman i Džeraš, dragulji Srednjeg Istoka koje ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u još jednu novu avanturu na Mr.M blogu. Danas zvanično započinjemo seriju putopisa o jednoj neobičnoj zemlji o kojoj se inače ne zna puno i zbog toga predstavlja jedan neistražen dragulj zapadne Azije.

U današnjem postu ćemo zajedno uživati u lepotama dva grada: Amana, prestonice Jordana i Džeraš, drevni grad. Pre nego što započnem sa današnjim postom, želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan na srdačnom pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje Jordana.

Pogled iz moje hotelske sobe

Kao što ste navikli, najpre ću vas upoznati sa nekim osnovnim informacijama o zemlji koju posećujemo. Jordan, zvanični naziv Hašemitska kraljevina Jordan je država u zapadnoj Aziji. Nalazi se na raskrsnici puteva Azije, Afrike i Evrope u sklopu regiona Levant, na istočnoj obali reke Jordan. Jordan se graniči sa Saudijskom Arabijom na jugu i istoku, Irakom na severoistoku, Sirijom na severu i Palestinskom Zapadnom obalom, Izraelom i Mrtvim morem na zapadu. Ima obalu od nepunih 30 kilometara na zalivu Akaba u Crvenom moru na jugozapadu. Zaliv Akaba odvaja Jordan od Egipta. Aman je glavni i najveći grad Jordana, kao i njegov ekonomski, politički i kulturni centar.

Današnji Jordan je bio naseljen ljudima još od doba paleolita. Tu su se krajem bronzanog doba pojavila tri stabilna kraljevstva: Amon, Moav i Edom. Kasnija carstva koja su nastala, bila su: Asirsko carstvo, Vavilonsko carstvo, Nabatejsko kraljevstvo, Persijsko carstvo, Rimsko carstvo, Rašidunski, Omajadski i Abasidski kalifati i Otomansko carstvo.

Posle Velike arapske pobune protiv Osmanlija 1916. tokom Prvog svetskog rata, Otomansko carstvo su podelile Britanija i Francuska. Transjordanski emirat su 1921. osnovali Hašemit, zatim emir Abdulah I, a emirat je postao britanski protektorat. Sredinom 20. veka, Jordan je postao nezavisna država zvanično poznata kao Hašemitska kraljevina Transjordanije, ali je 1949. godine preimenovana u Hašemitsku kraljevinu Jordan nakon što je ta zemlja zauzela Zapadnu obalu tokom arapsko-izraelskog rata i anektirala je dok nije izgubljena. Jordan je jedan od osnivača Arapske lige i Organizacije islamske saradnje. Suverena država je ustavna monarhija, ali kralj ima široka izvršna i zakonodavna ovlašćenja.

Jordan je polusušna zemlja, koja pokriva površinu od 89.342 km2, sa populacijom od 10 miliona stanovnika, što ga čini jedanaestom arapskom zemljom po broju stanovnika. Dominantna većina ili oko 95% stanovništva zemlje, su sunitski muslimani, sa pretežno arapskom hrišćanskom manjinom. Jordan je više puta spominjan kao „oaza stabilnosti“ u turbulentnom regionu Bliskog istoka. Ova zemlja je uglavnom ostala neoštećena nasiljem koje je zahvatilo region nakon Arapskog proleća 2010. godine. Zanimljiva informacija da je Jordan je prihvatao izbeglice iz više susednih zemalja u sukobu još od sredine 20. veka. Procenjuje se da je 2,1 milion palestinskih i 1,4 miliona sirijskih izbeglica prisutno u Jordanu. Kraljevstvo je takođe utočište hiljadama Iračana hrišćana koji beže od progona od strane Islamske države.

Grafit koji možete videti na levoj strani označava jednakost muškaraca i žena, ovo se smatra modernim umetničkim delom.

Jordan ima visok indeks ljudskog razvoja, zauzima 102. mesto i smatra se ekonomijom sa višim srednjim dohotkom. Jordanska ekonomija, jedna od najmanjih ekonomija u regionu, privlačna je stranim investitorima zasnovana na kvalifikovanoj radnoj snazi. Zemlja je glavna turistička destinacija, koja takođe privlači medicinski turizam zbog svog dobro razvijenog zdravstvenog sektora.

Aman je prestonica i ujedno najveći ekonomski, politički i kulturni grad Jordana sa nešto više od 4 miliona stanovnika. , Aman je najveći grad u regionu Levanta, peti po veličini grad u arapskom svetu i deveto najveće gradsko područje na Srednjem Istoku.

Neki od prvih zvaničnih dokaza o naseljavanju prostora današnjeg Amana datiraju iz 8. milenijuma pre nove ere, na neolitskom lokalitetu poznatom kao Ain Gazal, gde su otkrivene najstarije statue ljudskog oblika na svetu. Tokom gvozdenog doba, grad je bio poznat kao Rabath Amon i služio je kao prestonica Amonskog kraljevstva. U 3. veku pre nove ere, Ptolemej II Filadelf, faraon ptolemejskog Egipta, obnovio je grad i preimenovao ga u „Filadelfiju“, čime je postao regionalni centar helenističke kulture. Pod rimskom vlašću, Filadelfija je bila jedan od deset grčko-rimskih gradova Dekapolja pre nego što je direktno vladala kao deo provincije Arabija Petraea.

Rašidunski kalifat je osvojio grad od Vizantinaca u 7. veku nove ere, vratio mu starosemitsko ime i nazvao ga Aman. Tokom srednjeg veka, grad se smenjivao između perioda razaranja i napuštanja i perioda relativnog prosperiteta kao centar regiona Balka. Aman je bio uglavnom napušten od 15. veka do kraja 19. veka, kada su osmanske vlasti počele da naseljavaju Čerkeze.

Prvo opštinsko veće Amana osnovano je početkom 20. veka. Aman je bio svedok brzog rasta nakon što je proglašen prestonicom Transjordanije 1921. godine, primajući migrante iz različitih jordanskih i levantinskih gradova, i nakon nekoliko uzastopnih talasa izbeglica: Palestinaca 1948. i 1967. godine; Iračana 1990. i 2003. godine i Sirijaca tokom 2011. godine. Prvobitno je izgrađen na sedam brda, ali sada se prostire na 19 brda koja kombinuju 22 oblasti, kojima upravlja Opština Veliki Aman. Oblasti Amana su dobila imena po brdima (Džabal) ili po dolinama (Vadi) koje zauzimaju, kao što su Džabal Lvajbde i Vadi Abdun. Istočni Aman je pretežno ispunjen istorijskim lokalitetima koji često ugošćuju kulturne aktivnosti, dok je zapadni Aman moderniji i služi kao ekonomski centar grada.

Preko milion turista je posetilo Aman tokom 2018. godine, čime je zvanično postao 89. najposećeniji grad na svetu i 12. najposećeniji arapski grad. Aman ima relativno brzu rastuću ekonomiju i rangiran je kao Beta-globalni grad od strane Mreže za istraživanje globalizacije i svetskih gradova. Štaviše, proglašen je za jedan od najboljih gradova Srednjeg istoka i severne Afrike prema ekonomskim, radnim, ekološkim i socio-kulturnim faktorima. Grad je među najpopularnijim lokacijama u arapskom svetu za multinacionalne korporacije koje otvaraju svoje regionalne kancelarije, pored Dohe i Dubaija.

Rimski amfiteatar i pozorište

Aman se smatra jednim od najliberalnijih gradova u arapskom svetu. Grad je postao jedno od najpopularnijih odredišta za iseljenike i studente koji žele da žive, studiraju ili rade na Srednjem istoku ili u arapskom svetu uopšte. Gradska kulinarska scena se promenila od štandova sa šavarmom i falafela da bi obuhvatila mnoge popularne međunarodne restorane i lokale brze hrane kao što su azijski restorani, francuski bistroi i italijanske tratorije. Grad je postao poznat po svojoj finoj gastronomskoj sceni među zapadnim iseljenicima i turistima iz Persijskog zaliva.

Čuvena pijaca koja se nalazi u neposrednoj blizini centra Amana

Souk Jara je jedna od najpoznatijih pijaca na otvorenom kojom upravlja Udruženje stanovnika Jabal Amana (JARA). Veliki tržni centri izgrađeni su tokom 2000-ih u Amanu, uključujuči tržni centar Mecca, tržni centar Abdoun, tržni centar City Mall, tržni centar Al-Baraka, tržni centar Taj, tržni centar Zara, tržni centar Avenue Mall i tržni centar Abdali u Al Abdali. Ulica Vakalat je prva pešačka zona u Amanu i tu se mogu pronaći poznati modni brendovi. Područje Sveifieh se smatra glavnim trgovačkim kvartom Amana.

Noćni klubovi, muzički barovi i šiša saloni prisutni su širom Amana, menjajući stari imidž grada kao konzervativne prestonice kraljevstva. Ovu rastuću novu scenu noćnog života oblikovale su mlađe generacije Jordana. Pored širokog spektra mesta za zabavu, piće i ples u društvu bogate gradske zabave, Aman je domaćin brojnih kulturnih zabavnih događaja, uključujući godišnji Amanski letnji festival. Souk Jara je jordanski nedeljni događaj na buvljoj pijaci koji se održava svakog petka tokom letnjeg perioda.

Lokalna kuhinja se smatra kao fuzija nekoliko kuhinja u regionu. Poznata je kao hrana Levanta – drevna reč za područje omeđeno Sredozemnim morem i Arapskim poluostrvom. Ali hrana ovde nije samo zbir njenih kalorija. Međutim, pravu scenu ulične hrane u gradu čini amansku kuhinju prepoznatljivom u svetu.

Centralne ulice Amana

Mnogi događaji se održavaju u Amanu, uključujući događaje koje sponzoriše Red Bull Soundclash i Soapbok trku, drugi deo Džeraš festivala, Al-Balad muzički festival, Aman maraton, Made in Jordan Festival, Amman Book Festival i Nev Think Festival. Mesta za takve kulturne događaje često uključuju Rimsko pozorište i pozorište Odeon u centru grada, Ras al Ain Hanger, Poslovni park Kralja Huseina, Pozorište Rainbov i Shams Theatre, Kraljevsku filmsku komisiju, Shoman biblioteke i Darat al Funun, i Kraljevski kulturni centar u sportu Citi. Pored velikih događaja i institucionalnog planiranja, naučnici ističu taktički urbanizam kao ključni element kulturnog tkiva grada.

Centar Amana

Šta je važno obići u Amanu? Kada ste došli u prestonicu Jordana, smatram da biste trebali posetiti rimski amfiteatar koji je izgrađen u drugom veku pre naše ere. Takođe, Rimsko pozorište se nalazi na mestu koje i dan danas čini samo srce starog dela Amana. Veliki deo pozorišta je obnovljen pa se tu održavaju mnogobrojna dešavanja. U neposrednoj blizini na brdu nalazi se Citadela, sa koje možete uživati u pogledu na grad i stari deo grada.

Citadela

Citadela je nekada bio akropolj antičkog grada, naravno i danas posetioci imaju priliku da uživaju u lepoti očuvanih ruševina. Jedna od ruševina je Herkulov hram, podignut u čast Marka Aurelija. Hram je posedovao četiri korintska stuba od kojih nažalost danas opstalo samo dva. Takođe na Citadeli ćete pronaći i ostatke vizantisjke crkve iz 6. veka, kao i brojne spomenike koji su obeležili početak vladavine Arapa.

Citadela ima dugu istoriju okupacije mnogih velikih civilizacija. Pronađeni su dokazi o naseljenosti još od neolita, a brdo je utvrđeno tokom bronzanog doba. Brdo je postalo prestonica Kraljevine Amona negde posle 1200. godine pre nove ere. Kasnije je dospeo pod vlast imperija kao što su Novoasirsko carstvo (8. vek pre nove ere), Novo-Vavilonsko carstvo (6. vek pre nove ere), Ptolomeji, Seleukidi (3. vek pre nove ere), Rimljani (1. vek pre nove ere), Vizantinci (3. vek n.e.) i Omajadi (7. vek n.e.). Posle Omajada, nastupio je period opadanja i veći deo vremena sve do 1878. godine, pošto je bivši grad postao napuštena gomila ruševina koje su samo sporadično koristili beduini i sezonski farmeri. Uprkos ovom jazu, Citadela Amana se smatra jednim od najstarijih stalno naseljenih mesta na svetu.

Većina ruševina koje su još uvek vidljive na tom mestu potiču iz rimskog, vizantijskog i omejadskog perioda. Glavni ostaci na lokalitetu su Herkulov hram, vizantijska crkva i palata Omajada. Arheološki muzej Jordana izgrađen je na brdu 1951. godine. Iako zidovi utvrđenja zatvaraju srce lokaliteta, antički periodi okupacije pokrivali su velike površine.

Istorijske građevine, grobnice, lukovi, zidovi i stepenice nemaju moderne granice, pa stoga postoji značajan arheološki potencijal na ovom lokalitetu, kao iu okolnim zemljama, kao i širom Amana. Arheolozi su radili na lokalitetu od 1920-ih, uključujući italijanske, britanske, francuske, španske i jordanske projekte, ali veliki deo Citadele je ostao neiskopan.

Arheološki muzej Jordana nalazi se u Amanskoj Citadeli. Izgrađen je sredinom 20. veka predstavlja artefakte sa arheoloških nalazišta u Jordanu, koji datiraju od praistorije do 15. veka. Zbirke su poređane hronološkim redom i obuhvataju predmete iz svakodnevnog života poput kremena, stakla, metala i grnčarije, kao i više umetničkih predmeta poput nakita i statua. Muzej takođe sadrži kolekciju novčića.

U muzeju su se ranije nalazili neki od svitaka sa Mrtvog mora, uključujući jedini bakarni svitak, koji je sada izložen u novoosnovanom muzeju Jordana, zajedno sa statuama Ain Gazala, koje su među najstarijim statuama koje je ikada napravila ljudska civilizacija.

Džeraš je grad u severnom Jordanu. Grad je administrativni centar provincije Džeraš i ima nešto više od 50.000 stanovnika. Prvi dokaz naseljavanja u Džerašu nalazi se na neolitskom lokalitetu poznatom kao Tal Abu Sovan, gde su otkriveni retki ljudski ostaci koji datiraju iz 7500. godine pre nove ere. Džeraš je cvetao tokom grčkog i rimskog perioda sve do sredine osmog veka. Međutim, 1120. godine, Zahir ad-Din Toghtekin, atabeg iz Damaska, naredio je garnizonu od četrdeset ljudi da izgradi utvrđenje na nepoznatom mestu ruševina drevnog grada, verovatno najvišoj tački gradskih zidina na severu -istočna brda. Zauzeo ga je 1121. godine Balduin II, kralj Jerusalima i tada je potpuno uništen. Tada su krstaši odmah napustili Džeraš i povukli se u Sakib.

Džeraš je tada bio napušten sve dok se ponovo pojavile osmanlije do početka osmanske vladavine početkom 16. veka. Međutim, arheolozi su pronašli određene dokaze – mali mamelučki zaselak u severozapadnoj četvrti što ukazuje da je Džeraš bio preseljen i pre osmanske ere. Antički grad je postepeno otkrivan kroz seriju iskopavanja koja su započeta 1925. godine i koja se nastavljaju do danas.

Džeraš je danas dom jednog od najbolje očuvanih grčko-rimskih gradova, zbog čega je dobio nadimak „Pompeja Istoka“. Približno 330.000 posetilaca Ovde se održava Džeraš festival, jedan od vodećih kulturnih događaja na Srednjem istoku koji svake godine privuče desetine hiljada posetilaca.

Arheološko nalazište Džeraš ima dva muzeja u kojima su izloženi arheološki materijali i odgovarajući podaci o lokalitetu i njegovoj bogatoj istoriji. Arheološki muzej Džeraš, koji je stariji od dva muzeja, nalazi se na vrhu brežuljka poznatog kao “Kamp brdo” istočno od Cardoa i gleda na Oval Plazu (kružni trg). Mali muzej sadrži hronološki prikaz artefakata pronađenih u i oko Džeraša od praistorije do islamskih vremena.

Želeo bih da sa vama podelim još jednu zanimljivost koja se tiče ovog neverovatnog mesta. Legendarni italijanski tenor Andrea Bočeli nastupio prvi put u Jordanu na Ovalnom forumu, arheološkom nalazištu Džeraš. Koncert je bio održan 18. septembra 2017. godine u organizaciji Friends of Jordan Festivals.

Gospodin Bočeli je internacionalni klasični krosover tenor i privukao je mnoge ljubitelje muzike lepotom klasične muzike. Njegovim nastupima su prisustvovali mnoge eminentne ličnosti iz sveta politike, umetnosti i verski poglavari rimokatoličke crkve. Ovo je bio jedan veličanstven događaj koji ljudi u Jordanu i dan danas pamte.

Muzej prikazuje jedinstvenu grupu malih statua grupe identifikovane kao muze olimpijskog panteona koje su otkrivene u Džerašu 2016. godine. Kipovi, koji su rimskog datuma, pronađeni su u fragmentarnom stanju i delimično su restaurirani. Muzej takođe sadrži dobro očuvan olovni sarkofag iz kasnog 4. do 5. veka i karakteriše hrišćanski i paganski simbolizam. Muzej takođe ima brojne skulpture, oltare i mozaike izložene napolju.

Centar za posetioce Džeraš služi kao noviji arheološki muzej i predstavlja lokalitet Džeraš u tematskom pristupu sa fokusom na evoluciju i razvoj grada Džeraša tokom vremena, kao i na ekonomiju, tehnologiju, religiju i svakodnevni život. Centar takođe prikazuje dalje skulpture otkrivene u Džerašu 2016. godine, uključujući restaurirane statue Zevsa i Afrodite, kao i mermernu glavu za koju se smatra da predstavlja rimsku caricu Juliju Domnu.

Džeraš se dramatično razvio sa sve većim značajem turističke industrije u gradu. Džeraš je sada druga najpopularnija turistička atrakcija u Jordanu, odmah iza ruševina u Petri. Na zapadnoj strani grada, koja je sadržavala većinu reprezentativnih zgrada, ruševine su pažljivo očuvane i pošteđene od zadiranja, a savremeni grad se prostire istočno od reke koja je nekada delila drevni Džeraš na dva dela.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog posebnog posta o prestonici Hašemitske Kraljevine Jordana, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Jordanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Jordana.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične zemlje u zapadnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o magičnom Amanu i drevnom Džerašu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj deo Srednjeg Istoka?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Amana,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Hašemitske Kraljevine Jordan – Visit Jordan, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kraljevine Švedske: Vasa, legendarni raskošni ratni brod koji nije daleko otplovio…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove avanture! Ovo je poslednji post za ovaj mesec i želeo sam da podelim sa vama neobičnu legendu o jednom raskošnom ratnom švedskom brodu Vasa.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da vas podsetim na neke od prethodnih postova iz edicije pisama iz Kraljevine Švedske, tako da ako niste imali vremena da pročitate prethodne priče ili možda želite da se podsetite nekih zanimljivih detalja, izdvojite par minuta svog vremena i klikom na navedene linkove posetite neke od prethodnih putopisa iz Švedske:

1) Stokholm: Moderni zeleni grad kulture na vodi

2) Kraljevska Palata u Stokholmu: Sve što niste znali o švedskoj kraljevskoj porodici

Danas ću sa vama podeliti svoje utiske o Vasa Muzeju i legendi o ovom neverovatnom ratnom brodu i želeo bih ovim putem da se zahvalim Turističkoj Organizaciji grada Stokholma – Visit Stockholm na pozivu i neverovatnom iskustvu da bolje upoznam kulturu i običaje u srcu Skandinavije.

Mislim da se starije generacije sećaju legende o jednom raskošnom ratnom brodu koji je trebao svojom lepotom i luksuzom da pokaže moć i silu, ali je nakon pređenih 1300 metara od luke potonuo… Kako je ovaj brod od velike sramote postao ponos Švedske, otkrićemo zajedno u današnjem postu na Mr.M blogu.

Vasa ili Wasa je čuveni švedski ratni brod izgrađen između 1626. i 1628. godine. Brod je potonuo nakon što je preplovio otprilike 1.300 m na svom prvom putovanju 16. avgusta 1628. godine u sumrak.

Pošto je Vasa bio jedan od najskupljih brodova svih vremena sa modernom ratnom opremom uz izuzetnu izradu, sigurno se pitate šta je pošlo po zlu?

Postavljala su se brojna pitanja: Da li je brod bio pravilno spremljen za vetar? Da li je posada bila trezna? Da li je balast pravilno spremljen? Da li je oružje bilo propisno obezbeđeno? Međutim, niko nije bio spreman da preuzme krivicu. Članovi posade i brodograditelji su formirali dve grupe i svako od njih je pokušao da okrivi drugog i svi su se zakleli da su svoju dužnost izvršili bez greške i tokom istrage su otkriveni detalji demonstracije stabilnosti.

Zatim je pažnja bila usmerena na brodograditelje. “Zašto ste napravili brod tako uzak, tako loš i bez dovoljno dna da se prevrnuo?” pitao je tužilac brodograditelja Jakobsona. Jakobson je izjavio da je sagradio brod prema uputstvima glavnog brodograditelja, koji je zauzvrat sledio specifikaciju koju je odobrio lično kralj. Jacobson je u stvari proširio brod za oko pola metra (50 cm) nakon što je preuzeo odgovornost za izgradnju, ali je izgradnja broda bila previše odmakla da bi se omogućilo dalje proširenje.

Na kraju se nije mogao pronaći krivac. Odgovor Arent de Groot koji je postao legendaran, kada je na pitanje suda zašto je brod potonuo bio je “Samo Bog zna”. Gustav Adolf je odobrio sva merenja i naoružanje, a brod je izgrađen prema uputstvima i napunjen određenim brojem topova. Na kraju, niko nije kažnjen niti proglašen krivim za nemar, a krivica je praktično pala na Henrika Hibertsona.

Neka današnja istraživanja su pokazala da je Vasa potonuo jer je imao vrlo malu početnu stabilnost, što se može smatrati otporom navijanju pod dejstvom vetra ili talasa koji deluju na trup. Razlog za to je što distribucija mase u konstrukciji trupa i balasta, topova, tereta i drugih predmeta natovarenih na brod daje preveliku težinu brodu. Težište je previsoko, tako da je potrebna vrlo mala sila da bi se brod prevrnuo, a nema dovoljno momenta ispravljanja, sile koja pokušava da natera brod da se vrati u uspravan položaj.

Razlog što brod ima tako visok centar gravitacije nije zbog topova. Oni su bili teški nešto više od 60 tona ili oko 5% ukupnog deplasmana natovarenog broda. Ovo je relativno male težine i trebalo bi da bude podnošljivo na brodu ove veličine. Problem je u samoj konstrukciji trupa. Deo trupa iznad vodene linije je previsok i preteško izgrađen u odnosu na količinu trupa u vodi. Prostor za glavu na palubama je veći nego što je potrebno za članove posade koji su u proseku bili visoki nepunih 1,70 metara i stoga je težina palube i oružja koje nose veća iznad vodene linije nego što je potrebno. Pored toga, grede na palubi i njihova noseća drva su predimenzionirana i preblizu raspoređena za teret koji nose, tako da doprinose prevelikoj težini već visokim i teškim gornjim radovima.

Ovaj brod je proveo 330 godina potopljen i bilo je više pokušaja da se olupina broda dovede na površnu broda. Brod je spašen sa uglavnom netaknutim trupom 1961. godine. Bio je smešten u privremenom muzeju pod nazivom Vasavarvet („Vasa brodogradilište“) do 1988. godine, a zatim je trajno preseljen u Muzej Vasa u Kraljevskom nacionalnom gradskom parku[ u Stokholmu. Brod je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Švedske i videlo ga je preko 35 miliona posetilaca od 1961. godine. Vasa je postao opštepriznat simbol Švedske imperije.

Brod je izgrađen po naređenju švedskog kralja Gustava Adolfa u okviru vojne ekspanzije koju je pokrenuo u ratu sa Poljskom i Litvanijom (1621–1629). Konstruisana je u mornaričkom brodogradilištu u Stokholmu po ugovoru sa privatnim preduzetnicima i naoružana prvenstveno bronzanim topovima izlivenim u Stokholmu. Bogato ukrašena kao simbol kraljevih ambicija prema Švedskoj i njemu samom, po završetku bila je jedno od najmoćnije naoružanih plovila na svetu. Međutim, Vasa je bio opasno nestabilan, sa prevelikom težinom u gornjoj strukturi trupa. Uprkos ovom nedostatku stabilnosti, naređeno joj je da izađe na more i potonula je samo nekoliko minuta nakon što je naišla na vetar jači od povetarca.

Naredba za plovidbu bila je rezultat kombinacije faktora. Kralj, koji je predvodio vojsku u Poljskoj u vreme njenog prvog putovanja, bio je nestrpljiv da vidi kako Vasa zauzima mesto vodećeg broda rezervne eskadrile u Alvsnabbenu u Stokholmskom arhipelagu. Istovremeno, kraljevim potčinjenima je nedostajalo političke hrabrosti da otvoreno razgovaraju o problemima broda ili da se prvo putovanje odloži. Švedski tajni savet je organizovao istragu da se pronađu odgovorni za katastrofu, ali na kraju niko nije kažnjen.

Tokom istraživanja olupine 1961. godine, morski arheolozi su pronašli hiljade artefakata i ostatke najmanje 15 ljudi u Vasinom trupu i oko njega. Među mnogim pronađenim predmetima bili su odeća, oružje, topovi, alati, novčići, pribor za jelo, hrana, piće i šest od deset jedara. Artefakti i sam brod pružili su naučnicima neprocenjiv uvid u detalje o pomorskom ratovanju, tehnikama brodogradnje i svakodnevnom životu početkom 17. veka u Švedskoj. Danas je Vasa najbolje očuvani brod iz 17. veka na svetu i ujedno i najposećeniji muzej u Skandinaviji. Olupina Vase se kontinuirano prati i istražuje kako se može najbolje može sačuvati ovaj istorijski primerak.

Kako izgleda Vasa kao olupina i šta je ostalo? Vasa ima četiri očuvane palube: gornju i donju topovsku palubu, ostavu i orlop. Zbog ograničenja pripreme broda za konzervaciju, arheolozi su morali da rade brzo, u smenama od 13 sati tokom prve nedelje iskopavanja. Gornja topovska paluba bila je u velikoj meri poremećena raznim projektima spasavanja između 1628. i 1961. godine i sadržala je ne samo materijal koji je pao sa opreme i gornje palube, već i više od tri veka lučkog otpada.

Palube ispod su sve manje uništene. U palubama su se nalazili ne samo lafeti, tri preživela topa i drugi predmeti vojne prirode, već su bili i mesta gde je većina ličnih stvari mornara bila smeštena u vreme potonuća. To je uključivalo široku lepezu rasutih nalaza, kao i sanduke i bačve sa rezervnom odećom i obućom, alate i materijale za popravku, novac, privatno kupljene namirnice i sve predmete za svakodnevnu upotrebu. potreban za život na moru.

Većina nađenih predmeta je od drveta, što svedoči ne samo o jednostavnom životu na brodu, već i o generalno nesofisticiranom stanju švedske materijalne kulture početkom 17. veka. Donje palube su se prvenstveno koristile za skladištenje, pa je skladište bilo ispunjeno buradima namirnica i baruta, namotajima sidrenog kabla, gvozdenim sačmima za oružje i ličnim stvarima nekih oficira. Na orlop palubi, mali odeljak je sadržao šest od deset brodskih jedara, rezervne delove za opremu i radne delove za brodske pumpe. Drugi odeljak je sadržao stvari brodskog stolara, uključujući i veliki sanduk za alat.

Nakon što je sam brod spašen i iskopan, mesto gubitka je temeljno iskopano tokom 1963–1967 godine. Ovo je proizvelo mnoge elemente pribora za opremanje, kao i strukturno drvo koje je otpalo, posebno sa kljunaste glave i krmenog zamka. Većina skulptura koje su ukrašavale spoljašnjost trupa takođe je pronađena u mulju, zajedno sa sidrima broda i skeletima najmanje četiri osobe. Poslednji predmet koji je pomenut bio je dugački čamac od skoro 12 metara, koji se na švedskom zove esping, pronađen kako leži paralelno sa brodom i veruje se da ga je Vasa vukao kada je potonuo.

Muzej Vasa je nešto što ne smete propustiti kada dolazite u Stokholm. Postoje različite izložbe u muzeju sa razčičitom tematikom kao što su život na brodu i njegov istorijski kontekst. Film o Vasi se prikazuje na različitim jezicima. Postoji i audio vodič na različitim jezicima, koji posetioci koriste na svojim mobilnim uređajima. Muzej ima besplatan WiFi internet. Pored toga, tu je i dobro snabdevena prodavnica i prijatan restoran za ručak i fiku (divan i neobičan švedski običaj koji morate probati). Važno je napomenuti da je besplatan ulaz u muzej za decu do 18 godina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg posebnog posta o prestonici Kraljevine Švedske, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke Organizacije grada Stokholma – Visit Stockholm u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu Švedske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Švedske.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobičnog grada u Skandinaviji.

Kako se vama dopala ova moja priča o čuvenom istorijskom brodu Vasa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu Kraljevine Švedske i srce Skandinavije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Stokholma,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Grada Stokholma – Visit Stockholm, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu avanturu u prestonici Litvanije – Vilnjusu i otkrivamo neke nove detalje i lepote ovog šarmantnog grada.

Ako ste kojim slučajem propustili prethodnu priču o Vilnjusu ili želite da se podsetite nekih detalja, odvojite par minuta svog vremena i posetite ovaj link.

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da posetim biser ove neobične pribaltičke zemlje u severnoj Evropi!

U prethodnom postu sam vam prikazao deo Kompleksa zamkova u Vilnjusu i videli smo koje tajne krije Palata Velikog Vojvode. Danas nastavljamo obilazak grada i vodim vas u drugi deo kompleksa. Palata Velikog Vojvode i Katedrala u Vilnjusu su činili kompleks zamkova i nalaze se jedno pored drugog vekovima, ali zanimljiva stvar je da ova dva objekta imaju sasvim različite istorijske priče.

Naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja u hrišćanskom obredu. Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova.

Krajem 14. veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala je potpuno uništena u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki (Vytautas The Great) je sagradio veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik je podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom 15. veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta.

Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike povezane sa renesansom. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljen i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Katedrala u Vilnjusu je kraći formalni naziv, dok je izvorni naziv ovog sakralnog objekta – Katedrala Svetog Stanislava i Ladislavu u Vilnjusu. Ovo je ujedno i glavna rimokatolička katedrala Litvanije. Nalazi se u Starom gradu Vilnjusa, nedaleko od Katedralnog trga. Posvećena svecima Stanislavu i Ladislavu, ova crkva je srce katoličkog duhovnog života u Litvaniji.

U ovom sakralnom objektu odvijala su se krunisanja velikih vojvoda Litvanije. U kriptama i katakombama sahranjeni su mnogi poznati ljudi iz litvanske i poljske istorije, uključujući Vitautas Veliki, njegovu žena Ana, njegovog brata Sigismunda Starog (Žigimantas), njegovog rođaka Švitrigaila, Svetog Kazimira, Aleksandra Jagelona i dve žene Sigismunda II Avgusta: Jelisaveta Habzburška i Barbara Radzivil. Ovde počiva sahranjeno srce poljskog kralja i velikog vojvode Litvanije Vladislava IV Vase, iako je ostatak njegovog tela sahranjen u Vavelskoj katedrali u Krakovu.

Unutrašnjost katedrale krasi više od četrdeset umetničkih dela koja datiraju od 16. do 19. veka, uključujući freske i slike različitih veličina. Prilikom restauracije katedrale otkriveni su oltari pretpostavljenog paganskog hrama i prvobitni pod, postavljen za vreme vladavine kralja Mindauga. Pored toga, nalazili su se i ostaci katedrale podignute 1387. godine. Freska s kraja 14. veka, najstarija poznata freska u Litvaniji, pronađena je na zidu jedne od podzemnih kapela katedrale.

Tokom sovjetskog režima u početku je katedrala pretvorena u skladište. Mise su se ponovo služile počevši od 1988. godine, iako se katedrala u to vreme još uvek zvanično nosila naziv „Galerija slika“. Godine 1989. vraćen joj je status sakralnog verskog objekta.

Katedrala u Vilnjusu – ulaz u Kapelu Sv. Kazimira

Istorijski dodađaj koji je obeležio istoriju je krunisanje mladog prestolonaslednika i budućeg kralja Poljske, Sigismund II Avgust, krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u katedrali 1529. godine. Posle još jednog požara 1610. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a dve prednje kule su dodate. Katedrala je ponovo oštećena 1655. godine kada je Vilnjus pao u ruke ruskih trupa u rusko-poljskom ratu u periodu između 1654–1667. godine. Katedrala je renovirana i preuređivana nekoliko puta.

Kapela Svetog Kazimira

Između 1623. i 1636. godine, na inicijativu Sigismunda III Vase, a kasnije dovršena od strane njegovog sina Vladislava IV Vase, od švedskog peščara izgrađena je barokna kapela Svetog Kazimira za čiju gradnju je bio zadužen kraljevski arhitekta Konstantin Tenkal. Njena unutrašnjost je rekonstruisana 1691–1692 i ukrašena freskama Mikelanđela Palonija, oltarom i štukaturama Pjetra Pertija. Ova kapela sadrži izvajane statute kraljeva Jagelona i epitaf sa srcem Vladislava IV Vase. Više od svega u Sabornoj crkvi ova kapela simbolizuje slavu poljsko-litvanske unije i zajedničke istorije.

Između 1786. i 1792. godine na krov Katedrale u Vilnjusu postavljene su tri skulpture Kazimira Jelskog – Svetog Kazimira na južnoj strani, Svetog Stanislava na severu i Svete Jelene u centru. Ove skulpture su uklonjene 1950. godine, a vraćene i restaurirane 1997. godine. Pretpostavlja se da je skulptura svetog Kazimira prvobitno simbolizovala Litvaniju, skulptura svetog Stanislava Poljsku, a skulptura Svete Jelene koja drži krst od 9 m predstavlja pravi krst vere. Kasnije, 2002. godine zvanično su započeti radovi na obnovi Palate Velikog Vojvode koja se nalazi iza same katedrale. Novopodignuta zgrada palate značajno je promenila izgled katedrale.

Katedrala i zvonik su temeljno renovirani u periodu od 2006. do 2008. godine. Fasade su prekrivene svežom višebojnom farbom, što je u velikoj meri poboljšalo spoljašnji izgled ovog sakralnog objekata. To je bilo prvo renoviranje od obnavljanja nezavisnosti Litvanije 1990. godine.

Nisam propustio priliku bez obzira na vremenske uslove da ovekovečim momenat kada sam posetio jedan tako važan objekat kao što je to Katedrala u Vilnjusu. Sada ćemo malo videti kako izgledaju ulice prestonice Litvanije i šta možete obići od muzeja, ako vas put navede u neobični Vilnjus!

Ulica Pilies (bukvalni prevod „Ulica zamka“) je jedna od glavnih ulica u Starom gradu Vilnjusa. To je prilično kratka ulica, koja se proteže od Katedralnog trga do Trga Gradske kuće.

Ulica Pilies

Od nekoliko lokacija širom Vilnjusa koje trgovci na pijaci koriste za prodaju robe lokalnih umetnika, ulica Pilies je najpopularnija. Ima prirodnu prednost u odnosu na Trg gradske kuće jer je ulica vrlo prometna i manje je verovatno da će je ometati politički ili kulturni događaji koji se obično održavaju u Gradskoj kući.

Veliki broj turista i lokalaca, posećuju ovu ulicu da kupe poklone za praznike, kao što je Božić ili pre odlaska u inostranstvo da posete prijatelje. Pijaca je takođe popularna među lovcima na suvenire. Prodavnice suvenira nude posuđe i nakit od ćilibara, kao i unikatnu odeću. Ulica je poznata i po sajmu “Kaziukas”, kada se narodni umetnici iz sva četiri kraja Litvanije okupljaju da izlože i prodaju svoje najbolje proizvode.

Gradska Kuća u Vilnjusu

Viljnus je kao glavni grad vekovima bio umetnički centar Velikog vojvodstva Litvanije i privlačio je umetnike iz cele Evrope. Najstarija umetnička dela koja su ostala iz perioda rane gotike (14. vek) su slike posvećene crkvama i liturgiji (npr. freske u kriptama katedrale u Viljnusu, ukrašene knjige himni).

U Viljnusu su otkrivene i zidne slike iz 16. veka (npr. oslikavanje svodova crkve sv. Franje i sv. Bernarda ili u crkvi Svetog Nikole). Gotičke drvene, uglavnom polihromne skulpture korišćene su za ukrašavanje oltara crkava u Viljnusu. Neki gotski pečati iz 14–15. veka ostali su do danas (Kestutis, Vitautas Veliki, Sigismund II Avgust).

Period procvata Baroka koji je počeo krajem 16. veka bio je izuzetan za Vilnjus jer je zidno slikarstvo cvetalo u gradu. Većina palata i crkava bila je ukrašena freskama koje su karakterisale svetle boje, sofisticirani uglovi i dramatičan stil. U ovom periodu širi se i svetovno slikarstvo – reprezentativni, imaginativni, epitafski portreti, scene bitaka, politički važni događaji. Ova vrsta slikarstva se odlikuje detaljnim realističkim stilom. U sakralnoj arhitekturi dominiraju skulpture ovog perioda (nadgrobni spomenici sa skulpturalnim portretima, spoljne i unutrašnje dekorativne skulpture), izrađene od drveta, mermera i štukature.

Kapija Vasilijanskog manastira gde je pesnik Adam Mickjevič bio zatvoren zbog borbe protiv ruske vlasti

Italijanski vajari bili su izuzetno važni u razvoju skulptura Velikog vojvodstva u 17. veku i tamo ih je pozvalo litvansko plemstvo. Njihova dela karakterišu odlike zrelog baroka: ekspresivnost oblika, čulnost, atektonska kompozicija (npr. skulpturalni dekor crkve Svetog Petra i Pavla). Domaći litvanijski vajari su isticali dekorativne odlike baroka, a ekspresivnost i emocionalnost baroka bila je manje karakteristična u njihovim delima.

U Vilnjusu se nalaze mnoge istaknute umetničke galerije. Najveća umetnička zbirka u Litvaniji nalazi se u Litvanskom umetničkom muzeju. U jednom njenom ogranku, Vilnjuskoj galeriji slika u Starom gradu Viljnusa, nalazi se zbirka litvanske umetnosti od 16. do početka 20. veka. Na drugoj strani Nerisa, Nacionalna umetnička galerija ima stalnu postavku o litvanskoj umetnosti 20. veka, kao i brojne izložbe o modernoj umetnosti. Centar savremene umetnosti je najveće mesto za savremenu umetnost u baltičkim državama, sa izložbenim prostorom od 2400 kvadratnih metara.

Centar je institucija koja nije zasnovana na kolekcionarstvu posvećena razvoju širokog spektra međunarodnih i litvanskih izložbenih projekata, kao i predstavljanju širokog spektra javnih programa uključujući predavanja, seminare, performanse, filmske i video projekcije i nove muzičke događaje koje možete pratiti uživo.

Okrug Užupis u blizini Starog grada, koji je nekada bio jedan od zapuštenijih okruga Vilnjusa tokom sovjetske ere, dom je pokreta boemskih umetnika, koji vode brojne umetničke galerije i radionice. Užupis se proglasio nezavisnom republikom 1. aprila 1997. godine. Na glavnom trgu, statua anđela koji duva u trubu stoji kao simbol umetničke slobode.

Užupis Republika je mesto svetske baštine UNESKO-a. Užupis znači „iza reke“ ili „druga strana reke“ na litvanskom jeziku i odnosi se na reku Vilnia, naziv Vilnjus je izveden naziva reke Vilnia. Okrug je već neko vreme bio popularan među umetnicima i mnogi gra upoređuju sa Monmartrom u Parizu i Fritaun Kristijanijom u Kopenhagenu, upravo zbog svoje boemske i laissez-faire atmosfere. Ovaj okrug se 1. aprila 1997. godine proglasio nezavisnom republikom (Republika Užupis), sa svojim ustavom.

Najveća zanimljivost je da je 2015. godine realizovan projekat – Vilnjuske Statue koje govore (Vilnius Talking Statues). Osamnaest statua širom Vilnjusa komunicira sa posetiocima na više jezika putem telefonskog poziva na nove pametne telefone.

Ako želite da naučite nešto novo o prestonici Litvanije, najbolja adresa za započnete svoje putovanje je Muzej Vilnjusa. Ovo je novi prostor za lokalce i turiste da saznaju više o glavnom gradu ove neobične pribaltičke zemlje. Otvarajući svoja vrata prvi put u proleće 2021. godine, Muzej predstavlja jedinstvene, a nepoznate, ali i dalje aktuelne, poglede na grad i priče koje on priča.

Ovaj muzej je sam po sebi dinamičan, sa stalno menjajućim izložbama, poput samog Vilnjusa, Muzej planira da svake godine postavi dve ili tri izložbe, zasnovane na originalnim studijama urbanog života. Ovaj muzej je posvećen je isključivo Vilnjusu i poziva posetioce da bliže pogledaju grad i otkriju nešto neočekivano u njegovim prostorijama.

Još jedan muzej koji možete posetiti je Muzej okupacija i slobodarskih borbi. Ovaj muzej obuhvata bivša kancelarija zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja obuhvata izložbu dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Izložba posvećena gerilskom ratu 1944.-1953. godine gde možete upoznati teritorijalnu strukturu i vojnu organizaciju gerilskih jedinica, težnje boraca za slobodu, njihove svakodnevne aktivnosti i svakodnevni život. Borba NKVD-NKGB protiv oružanog otpora otkrivena je na izložbi Nepoštena borba.

Na drugom spratu muzeja nalazi se izložba posvećena zatvaranju Litvanaca u gulazima od 1944. do 1956. godine, deportacijama od 1944. do 1953. godine i aktivnostima KGB-a od 1954. do 1991. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Katedrala Vilnjusa, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o znamenitostima Vilnjusa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom modnom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Mirissa i Bentota, biseri Indijskog Okeana…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Hvala vam za mnogobrojna pisma i poruke koje ste mi slali i moram priznati da mi je velika čast i zadovoljstvo što su moji putopisi sa Šri Lanke vam ulepšavali zimu i proleće. Drago mi je da ste zajedno sa mnom uživali u mojoj egzotičnoj pustolovini i verujem da će ova godina biti uzbudljiva za sve moje čitaoce jer vam spremam neobične putopise iz Evrope i sveta, tako da ćemo svi istinski uživati!

Na moju veliku žalost, došli smo do kraja ove neobične i egzotične avanture, tako da će ovo pismo biti poslednje iz serije postova vezanih za Šri Lanku, ali ko zna možda se ponovo vratim na ovo neobično ostrvo i nastavimo našu neobičnu avanturu!

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
  4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK
  5. Sve Tajne Hrama Budinog Zuba (putopis): LINK
  6. Kandijski ples, deo Sinhalske kulture (putopis): LINK

Današnji post ću započeti jednim uzbudljivim ranojutarnjim krstarenjem – ekspedicijom posmatranja kitova i delfina. Mirisa (Mirissa) je idealno mesto za posmatranje kitova i delfina, sezona koja je prigodna za ovu vrstu aktivnosti traje od novembra do aprila, period kada ovaj deo Šri Lanke postaje jedno “veliko igralište” za bezbroj vrsta kitova i delfina.

Neke od najčešće viđenih vrsta kitova u ovom području, uključuju: kitove sperm, kitove ubice, Brajdin kitove, Crni kitovi kratkih peraja, naravno pored njih ćete biti u prilici da vidite razigrana jata delfina i prugastih delfina dok se zabavljaju oko vašeg broda! Međutim, glavni tip kitova na koji treba posebno obratiti pažnju je Plavi kit – za kojeg se smatra da je najveća životinja na svetu! Posmatranje kitova i delfina u Mirisi idealno je za sve prave ljubitelje prirode dok su isplovljavali u okean.

Ovo nezaboravno iskustvo u Mirisi sam doživeo sa Certina DS Jubile.

Za sve pustolove koje put navede u Mirisu, evo nekih osnovnih informacija. Mirisa je mali grad na južnoj obali Šri Lanke, koji se nalazi u okrugu Matara, koji se nalazi u Južnoj provinciji. Nalazi se otprilike 150 kilometara južno od Kolomba i nalazi se na nadmorskoj visini od 4 metra iznad nivoa mora. Plaža i noćni život Mirise čine ovaj primorski grad popularnom turističkom destinacijom na Šri Lanki. Ovaj grad je takođe ribarska luka i jedna od glavnih lokacija na ostrvu za posmatranje kitova i delfina.

Nakon Mirise, uputio sam se u Bentotu, primorski grad na Šri Lanki, koji se nalazi u okrugu Galle u Južnoj provinciji. Bentota se nalazi na južnoj obali ušća reke Bentote, na nadmorskoj visini od 3 metra iznad nivoa mora. Ime grada potiče iz mitske priče koja tvrdi da je demon po imenu ‘Bem’ vladao “totom” – obalom reke.

Bentota je turistička atrakcija, sa lokalnim aerodromom i mnoštvom hotela različitih kategorija. Ovo je destinacija za sve ljubitelje vodenih sportova. Bentota takođe pruža drevnu umetnost lečenja koja se zove Ajur-veda.

Ajur-veda je nauka koja opisuje sva povoljna i nepovoljna, uključujući srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život. Pisani tekstovi ovog celovitog sistema prirodnog zdravlja stari su oko 5000 godina. Vekovima, mudraci i lekari otkrivali su ovu prastaru mudrost. Ajur-veda je najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja koji se i dan danas koristi širom sveta.

Bentota je poznata po proizvodnji Todija (Toddy), alkoholnog pića napravljenog od kokosovog nektara. Ovde se takođe nalazi i mrestilište za kornjače, koje se nalazi na plaži Induruva (Induruwa). Bentota je istorijsko mesto opisano u drevnim pesmama glasnika (Sandeśa-Kāvya). Galapatha Viharaja je jedan od pet drevnih hramova u regionu.

U 17. veku Portugalci su izgradili malu tvrđavu na ušću reke Bentote (Bentara Ganga), koja se na sinhalskom zvala Parangi Kotuva, što znači tvrđava Portugalaca. Reka je označila južni kraj portugalske teritorije u Šri Lanki. Holanđani su kasnije dozvolili da tvrđava propadne, pretvarajući jednu od velikih zgrada unutar tvrđave u kolonijalno odmorilište za holandske oficire koji su putovali između Kolomba i Galea.

Britanci su potom kuću za odmor pretvorili u primorski sanatorijum. Sir James Emerson Tennent, kolonijalni sekretar Cejlona u svojoj knjizi, izjavio je da je kuća za odmor u Bentoti, smeštena u malom parku, duboko u senci uzvišenih tamarindskih stabala na delu plaže gde se reka spaja sa morem, jedna je od najhladnijih i najprijatnijih na Cejlonu. Britanci su uveli železnicu početkom 19. veka, uglavnom za transport proizvoda kokosa sa dubokog juga do prestonice, gradeći stalni most – Bentota Palama) za prelazak reke.

Šta možete posetiti u Bentoti? Lokalne atrakcije koje biste trebali posetiti:

  • Plaža Bentota
  • Mrestilište kornjača Kosgoda – mrestilište kornjača u zajednici i projekat za posmatranje kornjača koji je uspostavio Projekat očuvanja kornjača u saradnji sa Odeljenjem za divlje životinje Šri Lanke.
  • Brief bašta – kuća i bašta renomiranog šrilankanskog pejzažnog arhitekte Bevisa Bave, starijeg brata arhitekte Džefrija Bave. Nalazi se na teritoriji nekadašnje plantaže kaučuka, Bava je nastavio da razvija imanje sve do svoje smrti 1992. godine.
  • Budistički hram Galapatha Raja Maha Vihare, koji se nalazi u Bentoti, sadrži kamene natpise, kamene rezbarije, stubove, jezerce i korita iz srednjovekovnog perioda.
  • Helipad Richi Skilark. Ovaj heliodrom upravlja helikopterskom vožnjom u Bentoti u blizini ušća kojim upravlja Skilark Aviation Helicopters.

Jedna aktivnost za koju bih vam savetovao da se upustite je Safari Rečnim Brodom po Mangrove Laguni. Krstarenje rekom možete uklopiti sa posetom laguni Mangrova, gde možete videti krokodile koji su sada retki, ali ima dosta vodenih monitora i rečnih ptica. Ovo je jedno divno i opuštajuće iskustvo gde možete uživati u veličanstvenosti i lepoti reke pejzaža.

Ovaj safari je neobičan jer imate prilike da uživate u egzotičnoj lepoti biljnog i životinjskog sveta koji naseljavaju ovaj deo Šri Lanke. Pored neverovatnih pejzaža, imate priliku da se upoznate sa lokalnim stanovništvom i na kratko steknete utisak kako izgleda život u Bentoti. Tokom ove jednodnevne eskurzije, posetio sam porodicu koja se bavi izradom prirodnih proizvoda od cimeta.

Nezaboravno iskustvo za mene je bilo da vidim meduzu uzivo, kada je naš vodič iznenadno uronio ruke u vodu, očekivao sam nešto priprema motor, ali odjednom je iz vode izvukao meduzu, iskreno bio sam zapanjen, ali ujedno i oduševljen prizorom! Smatram da je ovo krstarenje nešto što morate iskusiti, ako dolazite u Bentotu.

Malopre što sam spomenuo posetu jednoj porodici koja se bavi proizvodnjom prirodnih proizvoda od cimeta je bila edukativna i neobična. Čak sam bio u prilici da probam čaj od cimeta, koji je delotvoran i opušta osobu. Od cimeta se mogu praviti razne kreme, čajevi, kolači i proizvodi, čak od lišća biljke lokalci na Šri Lanki prave krovove za svoje kuće.

Još jedna zanimljivost koja me je impresionirala je da postoje prodavnice i restorani brze hrane na vodi, što nisam imao prilike da vidim do sada. Takođe postoje i sakralna mesta – hramovi na vodi i na obalama koje možete videti tokom krstarenja.

Moj boravak u Bentoti je bio nezaboravan zahvaljujući timu Turističke Organizacije Šri Lanke i osoblju Taj Bentota Resort & Spa hotela koji je moj boravak u ovom primorskom gradu učinila da se osećam kao kod svoje kuće.

Ovaj luksuzni hotelski kompleks, ranije poznat kao Taj Exotica, ovo odmaralište sa 160 soba izgradilo je Maga Engineering 1997. godine. Smešten u egzotičnom i prelepom gradu na plaži Bentota, odmaralište sadrži prepoznatljivu kolonijalnu arhitekturu obeleženu prelepim crvenim popločanim krovovima.

Ovaj hotelski kompleks sa 5 zvezdica nudi izuzetnog bogat sadržaj usluga, uključujući fine restorane, moderne sobe, spa centar, terasasti beskonačni bazen i prelep lobi sa visokim plafonom od punog drveta. Odmaralište je otvoreno 1997. godine. Uživajte u pogledu na neverovatno plavetnilo Indijskog okeana.

Sa osmehom prihvatite skromne pozdrave ‘Aiubovan’, nakon čega slede gutljaji ‘Nelli’ (vino od voća), marakuja ili cejlonski ledeni čaj. Ovo je samo mali deo svega što Taj Bentota Resort & Spa može da ponudi! Utopite se u prostor koji odražava duh Šri Lanke.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog poslednjeg posta o primorskim gradovima Mirisa i Bentota, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Taj Bentota Resort & Spa koji su omogućili da osetim duh i lepotu Indijskog Okeana i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom putovanju.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Mirisi, Bentoti i Safariju rečnim brodom? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Taj Bentota Resort & Spa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Sve tajne Hrama Budinog Zuba u Kendiju…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja dobro došli u novi post na Mr.M blogu! Danas nastavljamo našu avanturu na čarobnoj Šri Lanki i otkrivamo neke zanimljivosti o Hramu Budinog Zuba u Kendiju. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
  4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK

Putovanja su jedan od najboljih neformalnih sredstava edukacije. Kada putujete imate priliku da dođete u neposredni kontakt sa novim kulturama i religijama, pa samim tim imate priliku da proširite svoja znanja i interesovanja. Putovanja su uspomene koje vam niko ne može oduzeti, svako putovanje je jedinstveno i svako od nas bi trebao da ispuni svoje stranice pasoša destinacijama koje bi oplemenile dušu jer se interesovanja svakog pojedinca razlikuju, pa samim tim i destinacije koje biramo.

Pre nego što se uputimo na neku novu i neobičnu destinaciju, moramo imati na umu da ne trebamo graditi predrasude i da je najbolje bez previše razmišljanja otići i uživati u lepoti različitosti. Svaka kultura sa sobom nosi neke posebne rituale i običaje, svaki narod ima svoja verovanja koja bi svako od nas trebao poštovati.

Hram Relikvije Svetog zuba ili Šri Dalada Maligava, poznatiji kao Hram Budinog zuba je budistički hram koji se nalazi u grandu Kandi na Šri Lanki. Nalazi se u kompleksu kraljevske palate nekadašnje Kraljevine Kandi, u kojoj se nalazi relikvija Budinog zuba. Od davnina, relikvija je igrala važnu ulogu u lokalnoj politici jer se veruje da ko god drži relikviju upravlja državom. Relikviju su istorijski držali singalski kraljevi. Hram zuba je mesto svetske baštine uglavnom zbog hrama i relikvije.

Monasi iz dva posebna poglavlja, poglavlja Malvathu i poglavlja Asgiri, svakodnevno obavljaju bogosluženje u unutrašnjoj odaji hrama. Rituali se izvode tri puta dnevno: u zoru, u podne i uveče. Sredom je simbolično kupanje moštiju biljnim preparatom od mirisne vode i mirisnog cveća pod nazivom Nanumura Mangallaia, veruje se da ova sveta voda sadrži isceliteljske moći i deli se prisutnima.

Postoji jedna zanimljiva legenda, na koji način je relikvija kao što je Budin zub došao na Šri Lanku. Nakon Maha parinirvane Gautame Bude, prema legendi, relikvija zuba je sačuvana u Kalingi i prokrijumčarena na ostrvo od strane princeze Hemamali i njenog supruga, princa Dante, po uputstvu njenog oca, kralja Guhasive. Hemamali je sakrila relikviju u kosu na putu do ostrva. Iskrcali su se na ostrvo u Lankapatani za vreme vladavine Sirimeghavane od Anuradhapure i predali relikviju zuba.

Kralj ga je sačuvao u Meghagiri Vihari (današnja Isurumunija) u Anuradhapuri. Čuvanje relikvije je od tada bila odgovornost monarha, pa je tokom godina čuvanje relikvija postalo simbol prava na vladanje ostrvom. Stoga su vladajući monarsi izgradili hramove relikvija zuba prilično blizu svojih kraljevskih rezidencija, kao što je bio slučaj u vreme Kraljevine Anuradhapura, Kraljevine Polonnaruva i Kraljevine Dambadenije. Tokom ere Kraljevine Gampola, relikvija je bila smeštena u Nijamgampaja Vihari.

U pesmama o glasnicima kao što su Hamsa, Gira i Selalihini se navodi da se hram relikvije zuba nalazio u gradu Šri Džajavardenpura Kote kada je tamo uspostavljena Kraljevina Kote. Tokom vladavine Darmapale od Kotea, relikvija je premeštena i sakrivena u Delgamuva Vihari, Ratnapura, u kamenu za mlevenje.

U Kendi su ga doneli Hiripitije Dijavadana Rala i Devanagala Ratnalankara Tera. Kralj Vimaladharmasuriia I sagradio je dvospratnu zgradu za deponovanje relikvije zuba i zgrade sada više nema. Kasnije, početkom 17. veka, kada je portugalsko kraljevstvo napalo Kandi, odneto je u Meda Mahanuvara u Dumbari.

Budin Zub je pronađen je u vreme Rajasinhe II i postoje istorijske zabeleške je da je relikvija vraćena prvobitnu zgradu ili se nepotvrđeno tvrdi da je izgrađen novi hram. Današnji hram Budinog Zuba sagradio je Vira Narendra Sinha.

Osmougaoni Paththirippuva i rov dodani su za vreme vladavine Šri Vikrame Rajasinhe. Kraljevski arhitekta Devendra Moolacharia je zaslužan za izgradnju Paththiripuve. Prvobitno ga je kralj koristio za rekreativne aktivnosti, a kasnije je dodeljena relikviji zuba, a sada se u njoj nalazi i biblioteka hrama.

Zanimljiv je i sam opis arhitekture ovog budističkog hrama. Zid od cigle koji se proteže duž opkopa i jezera Bogambara poznat je kao zid od vodenih talasa. Rupe u ovom zidu su napravljene da pale lampe od kokosovog ulja. Glavna ulazna kapija koja se nalazi iznad opkopa zove se Mahavahalkada. U podnožju stepenica Mahavahalkada nalazi se sandakada pahana (mesečev kamen) koji je isklesan u kandijanskom arhitektonskom stilu.

Mahavahalkada je potpuno uništena u eksploziji bombe 1998. godine i ponovo izgrađena zajedno sa Sandakada pahanom drugim kamenim rezbarijama. Slonovi su prikazani u kamenu sa obe strane ulaza. Makara Torana i dva kamena čuvara postavljeni su na vrhu stepeništa. Odaja bubnjara Hevisi nalazi se ispred glavne svetinje. Dva sprata glavne svetinje su poznata kao „Palle malaia“ (donji sprat) i „Udu malaia“ (gornji sprat) ili „Veda hitina maligava“. Vrata Veda Hitana Maligava su rezbarije od slonovače. Prava odaja u kojoj se čuva relikvija zuba poznata je kao “Handun kunama”.

Zlatnu nadstrešnicu nad glavnom svetinjom i zlatnu ogradu koja okružuje kompleks hrama sagradio je 1987. godien tadašnji premijer Ranasinghe Premadasa. Relikvija zuba je umotana u sedam zlatnih kovčega koji su ugravirani dragim kamenjem. Relikvija Budin Zub je zabranjeno slikati, ali je božanstven prizor kada ugledate način na koji se čuva jedna takva svetinja.

U sklopu ovog kompleksa se nalazi i Kraljevska palata, otvorena sala za publiku

Vimaladharmasuriia I iz Kandija je izgradio Kraljevsku palatu u Kandiju. Kraljevska palata se nalazi severno od hrama. Kraljevska palata je takođe poznata kao „Maligava“. Postojale su tri Vahalkade i zid visok skoro 2,5 m koji se koristio kao glavni ulazi. Deo palate okrenut ka Natha Devaleu je najstariji. Tokom početka britanskog perioda, koristio ga je vladin agent Sir ​​Džon D’Ojli, 1. baronet iz Kandija. Naslednici D’Oili-a nastavili su da ga koriste kao svoju zvaničnu rezidenciju. Danas je sačuvan kao arheološki muzej. Ulpen Ge i Kueens Palace su povezane zgrade palate.

Dvorana za audijenciju ili magul maduva je mesto gde su kraljevi Kandija držali svoj dvor. Završen je za vreme vladavine Šri Vikrame Rajasinhe. Rezbarije drvenih stubova koji podržavaju drveni krov su primer rezbarenja drveta iz perioda Kandija. Šri Rajadhi Rajasinha iz Kandija sagradio je ovu dvoranu 1783. godine. Sala je renovirana za prijem Alberta Edvarda, princa od Velsa 1872. godine.

Sala za audijenciju je bila mesto gde je sastavljena Kandijska konvencija, gde je konvencija čitana narodu i gde je konferencija, o konvenciji, održana 2. marta 1815. godine. Taj prostor je kasnije iskorišćen za podizanje Kandije Vrhovni sud Kačerija i Kandija. Danas se koristi za državne svečanosti i čuva se u okviru odeljenja za arheologiju.

Hram Budinog zuba je zaista fascinantan, svaki posetilac osetiće unutrašnji mir kada uđe u ovo neverovatno zdanje. Posetioci će morati da ostave svoje cipele ispred hrama jer je u isti moguće ući samo bos, kako je to osnovno pravilo u njihovoj religiji. Ispred hrama se nalazi ostava gde možete ostaviti cipele.

Posetioci će videte brojne prodavce cveća lotusa i jasmina. Meštani kupuju ovo cveće i unose ga unutar hrama. Cveće polažu na veliki sto na gornjem spratu. Potom meštani sednu na pod i mole se. Ova scena zaista izražava svu lepotu religije kao što je budizam. Hram Budinog zuba se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Šri Lanke – Hram Budinog Zuba, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hramu Budinog Zuba? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Sigirija, duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih avantura, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Današnje pismo biće posvećeno jednom od najpoznatijih obeležja Šri Lanke – Sigirija. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Sam naziv Sigirija (Sigiriya) u prevodu znači “Lavlja Stena” i predstavlja simbol ove neobične ostrvske zemlje. Ne postoji turista koji je došao u Šri Lanku, a da nije posetio čuvenu stenu koja se nalazi na UNESCO-voj listi kulturoloških mesta od značaja svetske baštine na teritoriji Azije i Okeanije. Koja je priča koja se prenosi generacijama, sa koleno na koleno?

Sigirija je nekada bila kraljevstvo na “vrhu sveta”, koje je posle pretvoreno u budistički manastir. Ova istorijska znamenitost, nekadašnje utvrđenje nalazi se u severnom delu Matadale Distrikta u blizini grada Dambulla u Centralnoj Provinciji. To je mesto od izuzetnog istorijskog i arheološkog značaja kojim dominira masivni stub stene visine oko 180 metara.

Prema drevnoj šrilankanskoj istoriji, ovo područje je bilo velika šuma, a nakon oluja i klizišta postalo je brdo i kralj Kašjapa ga je odabrao kao idealno mesto za svoju novu prestonicu. Legenda kaže da je na vrhu ove neobične scene kralj sagradio je svoju palatu i ukrasio njene zidove šarenim freskama. Na malom platou ove stene napravio je kapiju u obliku ogromnog lava. Ime ovog mesta potiče od ove strukture reči: “Sinhagiri” – Lavlja stena (Lavlji grad).

Prestonica i kraljevska palata su napušteni nakon kraljeve smrti. Korišćen je kao budistički manastir sve do 14. veka. Sigirija se danas ponosno nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a. To je jedan od najbolje očuvanih primera antičkog urbanističkog planiranja grada.

Kao što ste navikli i danas ću se potruditi da vam ispričam neke istorijske zanimljivosti i činjenice koje su vezane za ovu neobičnu stenu. Prema nekim istorijskim spisima smatra se da je oblast oko Sigirije bila naseljena još od doba praistorije. Postoje brojni konkretni dokazi da su mnoga skloništa i pećine u blizini bile naseljena od strane budističkih monaha i asketa još u 3. veku pre nove ere. Najraniji dokaz o ljudskom naseljavanju u Sigiriji je sklonište u stenama Aligala, koje se nalazi istočno od stene Sigirija, što ukazuje da je ovo područje bilo okupirano pre skoro pet hiljada godina tokom perioda mezolita.

Budistička monaška naselja osnovana su tokom 3. veka pre nove ere na zapadnim i severnim padinama brda posutih gromadama koje okružuju stenu Sigirija. Tokom ovog perioda stvoreno je nekoliko kamenih skloništa – pećina. Ova skloništa su napravljena ispod velikih gromada, sa uklesanim ivicama oko ulaza pećina. Natpisi na stenama uklesani su u blizini ivica na mnogim skloništima, beležeći donacije skloništa budističkom monaškom redu kao rezidencije. Smatra se da su nastali u periodu između 3. veka pre nove ere i 1. veka nove ere.

Kako je kralj Kašjapa došao na Sigiriyu? Kašjapa I, kraljev sin od nekraljevske supruge 477. godine nove ere, preuzeo je presto od kralja Dhatusene, nakon puča uz pomoć Migare, kraljevog nećaka i komandanta vojske. Pravi naslednik, Mogalana, plašeći se za svoj život, pobegao je u južnu Indiju.

Uplašen od napada Mogalane, Kašjapa je preselio prestonicu i svoju rezidenciju iz tradicionalne prestonice Anuradhapure u sigurniju Sigiriju. Tokom vladavine kralja Kašjape (od 477. godine do 495. godine nove ere), Sigirija se razvila u jedan složen grad i tvrđavu.Većina složenih konstrukcija na vrhu stene i oko njega, uključujući odbrambene strukture, palate i bašte, datiraju iz ovog perioda.

Culavamsa opisuje kralja Kašjapu kao sina kralja Dhatusene. Culavamsa ili Chulavamsa (palski: „Mala hronika“) je istorijski zapis, napisan na pali jeziku, o monarsima Šri Lanke. Kašjapa je ubio svog oca tako što ga je živog zazidao, a zatim uzurpirao presto koji je s pravom pripadao njegovom polubratu Mogalani, Dhatuseninom sinu od prave kraljice. Mogalana je pobegao u Indiju da bi izbegao da ga Kašiapa ubije, ali se zakleo na osvetu. U Indiji je podigao vojsku sa namerom da se vrati i ponovo zauzme presto Šri Lanke, koji je smatrao svojim pravom. Očekujući neizbežan povratak Mogalane, Kašjapa je navodno izgradio svoju palatu na vrhu Sigirije kao tvrđavu i palatu za uživanje. Mogalana je konačno stigao, objavio rat i pobedio Kašjapu 495. godine. Tokom bitke Kašjapine vojske su ga napustile i on je izvršio samoubistvo sa svojim mačem.

Culavamsa i legenda koja se prenosila generacijama kažu da je borbeni slon na kome je Kašjapa sedeo promenio kurs kako bi preuzeo stratešku prednost, ali je vojska pogrešno protumačila pokret kao da je kralj odlučio da se povuče, što je navelo vojsku da ga potpuno napusti. Priča se da je, pošto je bio previše ponosan da bi se predao, skinuo mač sa pojasa, prerezao grkljan, ponosno podigao mač, založio ga u korice i pao mrtav. Mogalana je vratio prestonicu u Anuradhapuru, pretvarajući Sigiriju u budistički manastirski kompleks, koji je opstao do 13. ili 14. veka.

Posle ovog perioda, o Sigiriji nisu pronađeni zapisi sve do 16. i 17. veka, kada je nakratko korišćena kao predstraža Kraljevine Kandi.

Postoje i druge legende gde kao glavnu ulogu graditelja Sigirije ima kralj Datusena, a Kašjapa je završio posao u čast svog oca. Druge priče opisuju Kašjapu kao kralja plejboja, sa Sigirijom kao njegovom palatom zadovoljstva. Čak je i Kašjapina konačna sudbina neizvesna. U nekim verzijama on je ubijen otrovom koji mu daje konkubina, dok u zvaničnoj “hrabrijoj” verziji sam sebi junački prereže grkljan kada je dezertirao u svojoj poslednjoj bici. Postoje neka istraživanja koja su došla do nekih dokaza da je ovo mesto delo budističke zajednice, bez vojne funkcije. Ova lokacija je možda bila važna u nadmetanju između budističkih tradicija Mahaiane i Theravade u drevnoj Šri Lanki.

U knjizi profesora Senarata Paranavitane „Priča o Sigiriji“, kaže se da je kralj Datusena poslušao savet persijskog nestorijanskog sveštenika Maga Brahmane o izgradnji svoje palate na Sigiriji. Prema Paranavitani, tokom ovog perioda preko sedamdeset pet brodova koji su prevozili Murundi vojnike iz Mangalora stiglo je u Šri Lanku i pristalo u Čilau da zaštiti kralja Datusenu.

Sredinom 19. veka, major Džonatan Forbs iz 78. gorštaka britanske armije, dok se vraćao na svom konju sa putovanja u Polonuruvu, naišao je na „šumom prekriven vrh Sigirije“. Sigirija je bila u posebnom centru pažnje antikvara zbog neobičnih dragocenih predmeta, a kasnije i arheologa. Prvi arheološki radovi u Sigiriji su započeti krajem 19. veka u manjem obimu. H.C.P. Bell je bio prvi arheolog koji je sproveo opsežna istraživanja o Sigiriji. Projekat Kulturnog trougla, koji je pokrenula Vlada Šri Lanke, usmerio je pažnju na Sigiriju 1982. godine. U okviru ovog projekta prvi put su započeli arheološki radovi na celom gradu. Iznad nogu i šapa pored ulaza bila je izvajana lavlja glava, ali se glava nažalost srušila pre mnogo godina.

Sigirija se sastoji od drevne citadele koju je izgradio kralj Kašjapa tokom 5. veka. Lokalitet Sigirija sadrži ruševine gornje palate koja se nalazi na ravnom vrhu stene, terasu srednjeg nivoa koja uključuje Lavlju kapiju i zid ogledala sa svojim freskama, donje palate se drže padina ispod stena. Opkopi, zidovi i bašte palate prostirali su se nekoliko stotina metara od podnožja stene. Lokalitet je bio i palata i tvrđava. Gornja palata na vrhu stene obuhvata cisterne koje su usečene u samu stenu.

Sigirija se smatra jednim od najvažnijih urbanističkih lokacija prvog milenijuma, a plan ove impresivnog lokaliteta se smatra veoma razrađenim i maštovitim. Plan je kombinovao koncepte simetrije i asimetrije da bi namerno povezao geometrijske i prirodne forme okoline koje je napravio čovek. Na zapadnoj strani stene nalazi se park za kraljevske porodice, postavljen na simetričnom planu. Ovaj park sadrži strukture za zadržavanje vode, uključujući sofisticirane površinske/podzemne hidraulične sisteme, od kojih neki rade i dan danas.

Na jugu stene se nalazi veštački rezervoar; ovi su bili u velikoj meri korišćeni iz prethodne prestonice suve zone Šri Lanke. Na ulazima je postavljeno pet kapija. Smatra se da je složenija zapadna kapija bila isključivo rezervisana za kraljevske porodice.

Postoji jedan deo stene koji je oslikan predivnim freskama koje nažalost nije moguće zabeležiti, postoje čuvari koji čuvaju freske i nije dozvoljeno slikanje, freske su neverovatne i zaista vredi posetiti i uživati u lepoti umetnosti koju je napravio čovek pre skoro 5 hiljada godina… Freske pokrivaju veći deo zapadne strane stene, područje koje je dugačko oko 140 metara i visoko 40 metara. Međutim, veliki deo fresaka je zauvek izgubljena i ostao je jedan manji deo, koji se danas može videti tokom obilaska Sigirije tokom silaženja sa stene.

Nakon simbola Šri Lanke, želeo bih da vam predstavim jedan neverovatan kamp u prirodi u kojem možete odsesti tokom svog obilaska ovog čarobnog ostrva. Smešten među valovitim brdima, bujnim zelenilom i izuzetnog prirodom Wild Glamping Knuckles nudi potpuno drugačije iskustvo netipičnog luksuznog kampovanja u centralnoj visoravni Šri Lanke.

Sa deset izuzetno dizajniranih luksuznih šatora idealno pozicioniranih usred maglovitih brda, kamp omogućava gostima da se prepuste lepotama prirode dok uživaju u modernoj udobnosti kampovanja. Interneta, kao i mrežnog telefonskog signala nema, tako da vam samo preostaje da se prepustite uživanju u prirodi i fantastičnim specijalitetima koje sprema osoblje ovog hotela od proizvoda koji sami uzgajaju ili nabavljaju od lokalnih gazdinstava.

Ovaj neobični hotel pripada grupi hotela Theme Resorts & Spas, gde ćete uvek dobiti posebnu personalizovanu izuzetnu uslugu sa osmehom dobrodošlice. Tokom boravka, imao sam osećaj adrenalina jer sam imao priliku da boravim u šatorima, što inače nisam praktikovao godinama.

U ovom luksuznom kampu koji se nalazi u planinskom lancu Knuckles na Šri Lanki, nalazi se idilično mesto u kojem možete pronaći utočište među predivnim brdima Centralne provincije. Živopisno i osamljeno okruženje Wild Glampinga nudi svojim gostima priliku da iskuse avanturu planinskog lanca Knuckles i okolne divljine flore i faune, dok uživaju u oštroj i hladnoj klimi i spokoju prašuma i planina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Šri Lanke – Sigirije (Lavlje stene) i neobičnom kampu, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Wild Glamping Knuckles koji su omogućili da osetim duh i lepotu planinskog lance Knuckles i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sigiriji i Wild Glamping Knuckles kampu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Wild Glamping KnucklesTheme Resorts & Spas. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST