Posts tagged Baltik

Pismo iz Rusije: Sankt Peterburg, zlatna bajka na obali Neve…

Avanture Putovanja Uncategorized 4 Comments

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovorićemo se posle kako ćemo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlepših gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlepši grad na svetu!

Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na društvenim mrežama da sam krenuo put carske ruske imperije, većina ljudi je bilo šokirano gde ja planiram da idem usred zime u snežnu Rusiju na minus 20 stepeni. Moji domaćini iz Turističke organizacije grada Sankt Peterburga su poslali zanimljivu pozivnicu gde su u kratkim crtama dočarali zimsku čaroliju u ovom carskom gradu. Moja želja za avanturom, kao i moj kofer koji se uželeo aerodromskih traka sa primljenom prvom dozom vakcine odlučio sam da se upustim u novu neobičnu pustolovinu!

Sankt Peterburg, ranije poznat pod imenom Petrograd, a kasnije i kao Lenjingrad, drugi je po veličini grad u Rusiji. Grad se nalazi na obalama reke Neve, na samom vrhu Finskog zaliva na Baltičkom moru. Ovaj carski grad danas broji oko 6 miliona stanovnika.

Zanimljiva informacija da je Petrograd četvrti po naseljenosti grad u Evropi, a ujedno najmnogoljudniji grad na Baltičkom moru, kao i najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika. Sankt Petersburg se smatra jednom od najvažnijih ruskih luka na Baltičkom moru.

Centar Lakhta (Gazprom kula)

Grad je osnovao car Petar Veliki početkom 18. veka na mestu zauzete švedske tvrđave, a ime je dobio po apostolu Svetom Petru. Sankt Peterburg je istorijski i kulturološki povezan sa rođenjem Ruskog carstva i ulaskom Rusije u modernu istoriju kao jedne od najvećih evropskih sila.

Služio je kao glavni grad Ruskog carstva tokom perioda s početka 18. veka do početka 20. veka (zamenjeno Moskvom na kratak period između 1728. i 1730. godine). Nakon Velike Oktobarske revolucije 1917. godine, boljševici su preselili svoju vladu u Moskvu.

Sankt Peterburg je poznat kao „Kulturna prestonica Rusije“ i danas se smatra važnim ekonomskim, naučnim, kulturnim i turističkim centrom današnje Rusije i Evrope. Istorijsko jezgro (stari deo grada) Sankt Peterburga i srodne grupe spomenika čine UNESCO-ovo svetsko nasleđe.

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermitaž, jedan od najvećih umetničkih muzeja na svetu, centar Lakhta (Gazprom kula), najviši neboder u Evropi i bio je jedan od gradova domaćina FIFA svetskog kupa 2018. godine.

Kao što ste navikli uvek se potrudim da se osvrnem na istoriju nastanka i razvijanja nekog grada. Po tumačenjima prvih pisanih dokumenata na teritoriji modernog Sankt Peterburga prvo ljudsko naseljavanje može se pratiti do vremena poslednjeg otapanja glečera koji je pokrivao ovu teritoriju.

Pre oko 12 hiljada godina led se povukao, a ljudi su zbog leda išli sve severnije. Podaci o Slovenima poznati su od 8. do 9. veka. Bavili su se zemljoradnjom, stočarstvom, lovom i ribolovom i vršili oružane napade na druge narode. Početkom 9. veka, ove zemlje postale su deo staroruske države, čineći deo teritorije Velikog Novgoroda zvanu Vodskaja pjatina, oblast desno uz Nevu zvala se Karelijska zemlja, levo – Ižorska zemlja.

Kao rezultat poraza u ratu sa Švedskom zbog Stolbovskog mirovnog sporazuma 1617. godine, teritorije duž reke Neve postale su deo švedske Ingermanlandije, čiji je trgovački i administrativni centar bio grad Nien u blizini tvrđave Nienskans, sagrađene 1611. godine na lokalitetu Landskrona.

Kao rezultat Severnog rata 1700-1721, dolina reke Neve osvojena je od Švedske i postala je deo Ruskog carstva prema Ništatskom mirovnom ugovoru. Početkom 18. veka na ušću Neve, nedaleko od Nijena, osnovan je grad Sankt Peterburg.

U prvoj četvrtini 18. veka naziv je pisan kao San (k) t-Peter-Burh. Kada se grad izgradio, nije bio usvojen poseban akt kojim se definiše ime grada, međutim u pismima Petra I i službenim novinama Vedomosti, ime „San (k) t-Peter-Burh“ se gotovo uvek pominje u skladu sa holandskom verzijom (holandski. Sankt Pieter Burch – „Grad Svetog Petra“). Pravopis „Sankt Peterburg“ prvi put je zabeležen u listu „Vedomosti“ jula 1724. godine.

U prvih deset godina svog postojanja, glavni deo grada je bilo Gradsko ostrvo (moderno ostrvo Petrogradski), tu su bili Gostinji Dvor, Trojička crkva, mnoge uslužne zgrade, zanatska naselja i vojne jedinice. Prvo industrijsko preduzeće bilo je brodogradilište Admiralitet, gde su kasnije izgrađeni brodogradilište Galija, Zimska i Letnja palata Petra I sa Letnjom baštom.

Tvrđava Petra i Pavla (Petrogradska tvrđava) je najstariji arhitektonski spomenik Sankt Petersburga. Smeštena na ostrvu Hare, istorijskom srcu grada. Nikada nije korišćena u bilo kojoj bici, a od prve četvrtine 18. veka do početka 1920-ih služio je kao zatvor. Od 1924. godine ovo utvrđenje pretvoreno je u državni muzej.

Tvrđava Petra i Pavla je spomenik ruske arhitekture, na kome su radili brojni arhitekti. U modernoj tvrđavi smešteni su brojni arhitektonski spomenici i muzeji: katedrala Petra i Pavla, grobnica Velikog vojvode, Botna kuća, Komandantova kuća, Inženjerska kuća, kovnica novca, Muzej istorije tehnologije.

Tvrđava pripada istorijskom delu Sankt Peterburga i, zajedno sa kompleksom spomenika, uvrštena je na spisak svetske baštine UNESCO-a. Model tvrđave Petra i Pavla postala je simbol grada i zauzima ključno mesto u njegovoj panorami. Od 1873. godine, svaki dan u 12 sati iz Nariškinovog bastiona tvrđave pucao je artiljerijski signalni hitac, koji nije izvršen od 1934. do 1953. godine.

To je istorijski simbol grada zajedno sa anđelom na tornju katedrale Petra i Pavla zajedno sa čamcem na tornju Admiraliteta i spomenikom Bronzanom konjaniku.

Katedrala Petra i Pavla je arhitektonski spomenik, grobnica ruske carske kuće Romanovih. Drvena crkva Petra i Pavla pojavila se na ovom mestu 1703. godine. Na njenom mestu 1712-1733, prema projektu arhitekte Trezzini-ja, izgrađena je kamena katedrala u stilu ranog ruskog baroka.

Sredinom 1756. godine, usled požara, izgoreli su drveni toranj, krov i gornji slojevi zvonika. Zgrada je obnovljena do 1780. godine, uz neke manje arhitektonske izmene plana. Nakon požara dogodila se velika oluja koja je nakrivila je krst i otkinula lik anđela sa krsta.

Zvonik je visok 122,5 metara. Na zvoniku je od 1776. postavljen zvonasti sat. Od 1708. godine sahranjivanje članova porodice Romanov počelo je u katedrali Petra i Pavla. Početkom marta 1725. godine kovčeg sa telom cara Petra I postavljen je u privremenu drvenu kapelu, a 1731. godine je ponovo sahranjen u ikonostasu katedrale. Tokom 18. veka, sve do početka 20. veka, u katedrali su bili sahranjeni svi carevi i carice Ruskog carstva, sa izuzetkom Ivana VI i Petra II. 1998. godine poslednji car Nikolaj II je sahranjen u Katarininom Dvorcu.

Tokom 1918. godine zaustavljene su crkvene službe u crkvi i sve oduzete crkvene dragocenosti. Trenutno je katedrala u nadležnosti Muzeja istorije Sankt Peterburga

Sankt Petersburg je kulturni centar svetskog značaja, često ga nazivaju „Kulturnom prestonicom“ Rusije. Grad ima preko 8000 mesta od kulturnog nasleđa (istorijski i kulturni spomenici), uključujući 4000 mesta kulturnog nasleđa saveznog značaja, što je gotovo 10% svih spomenika koje država štiti na teritoriji Ruske Federacije.

Postoji preko 200 muzeja i njihovih ogranaka (uključujući Ermitaž (oko tri miliona umetničkih dela i spomenici svetske kulture), Ruski muzej (najveći muzej ruske umetnosti), Centralni pomorski muzej, Muzej Ruske akademije Umetnosti, Muzej moderne umetnosti i skulpture, Muzej istorije Sankt Petersburga, Muzej antropologije i etnografije Petra Velikog (Kunstkamera), muzeji-palate i parkovi Peterhof, Oranienbaum, Carsko Selo, Pavlovsk, umetnički Puškinskaja 10 Centar, Muzej savremene umetnosti Erarta, Sveruski muzej A. S. Puškina, Muzej odbrane i opsade Lenjingrada i drugi, izložbeni kompleks „Lenekpo“.

U Petrogradu postoji više od 70 pozorišta (uključujući Marijinsko pozorište, Aleksandrijsko pozorište, Mihajlovsko pozorište, Boljšoj dramsko pozorište nazvano po G.A. Tovstonogovu, Sankt Peterburg Akademsko pozorište komedije po imenu N.P. Akimov, Malo dramsko pozorište (Pozorište Evrope), Akademsko pozorište Lensovet , Baltička kuća, Akademsko dramsko pozorište VF Komissarzhevskaia, pozorište Litsedei Clovneri, Državni cirkus Sankt Peterburga Boljšoj i mnogi drugi).

Da li ste znali da je Sankt Petersburg dom više od 1000 biblioteka (najveće među njima su Ruska nacionalna biblioteka (javna), Biblioteka Ruske akademije nauka, Predsednička biblioteka Borisa Jeljcina).

Sankt Petersburg je kulturna prestonica Rusije i Evrope, bez obzira na period godine kada se odlučite da posetite grad imaćete priliku da uživate u raznim kulturnim i umetničkim manifestacijama.

Kada smo završili sa najvažnijim znamenitostima i upoznavanjem grada moji domaćini iz turističke organizacije su mi poslali simpatični formular šta bih voleo da vidim u Petrogradu? Na spisku su se nalazile botaničke bašte i akvarijumi. Pošto nisam duže vreme nisam posećivao akvarijume, odlučio sam se da posetim Sankt Petersburg Oceanarium.

“Okeanarijum” je neka vrsta „podvodnog muzeja“ sa živim eksponatima – stanovnicima vodenog okruženja. Smešten u tržno-zabavnom kompleksu „Planet Neptun“.

Ukupna površina okeanarijuma je oko 5000 kvadrata. Postoji 59 akvarijuma, a najveći akvarijum ima podvodni tunel dužine 35 metara. Jedinstvena izložba okeanarijuma omogućava vam da uživate u lepoti podvodnog sveta jer ovde živi više od 2 hiljade primeraka slatkovodnih i morskih riba, vodenih beskičmenjaka, sisara.

Ovde možete provesti nekoliko sati posmatrajući stanovnike podvodnog sveta. Šarene ribe, žabe, graciozne ajkule umiriće vas vedrinom, a nespretne foke i radoznala lica azijskih vidri nasmejaće vas do suza!

Svaki posetilac može ne samo da zaroni u atmosferu podvodnog sveta, već i da postane gledalac zanimljivih „predstava“ u kojima su glumci ajkule, brojne ribe i foke. Predstave sa ovim neverovatnim stanovnicima održavaju se svakog dana osim ponedeljka.

Nakon avanture koju sam imao u divljini slatkovodnog podvodnog sveta, turistička organizacija mi je priredila iznenađenje pa samo otišli malo dalje od Sankt Petersburga, gde smo imali priliku da se družimo sa neobičnim stanovnicima ovog dela zemlje – bizonima.

Zubrovnik park, prirodni rezervat koji se nalazi u blizini Sankt Petersburga možete uživati u prirodi, zimskim sportovima i druženju sa evropskim bizonima.

Park porodičnog odmora i ekoturizma „Zubrovnik“ jedan je od najvećih prigradskih kompleksa po površini i jedini objekat u Lenjingradskoj oblasti specijalizovan za ekoturizam.

Park “Zubrovnik” može vam pružiti zanimljive šetnje i izlete na predivnim mestima, dodir sa divljinom i ostaviti neverovatan utisak koji ćete pamtiti dugo.

Pored upoznavanja sa bizonima, imao sam priliku da osetim adrenalin i da budem u kontaktu sa prirodom uz vožnju motornim sankama gde imate organizovane ture. Jedinstveno iskustvo, moram priznati da je to jedna od ekstremnijih stvari koje sam do sad uradio u životu.

Verujte mi da hladnoću vremenom i ne primećujete, prvih 3 dana nisam mogao da zamislim da provedem više od 5 sati napolju na minusu, ali posle moj organizam se navikao na sredinu i sa lakoćom sam provodio po nekoliko sati na otvorenom i prirodi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Sankt Petersburga, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu carske ruske prestonice i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu na Baltičkom moru na obalama reke Neve. Takođe iskoristio bih priliku da se zahvalim nacionalnoj ruskoj avio kompaniji Aeroflot.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, kulturu, duh i gostoprimstvo carske Rusije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Petrogradu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Rusiji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petrograda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Sankt Petersburga i Aeroflot ruske nacionalne avio kompanije.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Avanture Putovanja 3 Comments

Dragi moji pustolovi, dobro došli u novi post! Danas nastavljamo našu priču u prestonici Letonije. Mnogi ljudi s pravom nazivaju Rigu – “Biserom Baltika” što ovaj grad zaista i zaslužuje. U današnjem postu ću vas odvesti na jedno mesto za koje se smatra da je jedno od najvećih umetničkih raznica u Baltiku. Nekada je lepota zaista samo u oku posmatrača, a u to sam siguran da ću vas svojim današnjim postom i uveriti. U prethodnom postu – link, smo započeli našu avanturu u Rigi.

Osvanulo je još jedno predivno jutro u Rigi, pa smo se moj fotograf i ja morali specijalno spremiti jer nas je očekivao uzbudljiv dan koji su nam organizovali naši organizatori ovog neobičnog putovanja i bez kojih ovaj projekat ne bi bio moguć – Turistička organizacija grada Riga – Live Riga i nacionalna letonska avio kompanija airBaltic. Ovo putovanje je zaista promenilo moju sliku o hladnom Baltiku i shvatio sam da je njihova kultura i način života donekle slična našoj. Naravno i ovo putovanje me je uverilo da nas daljine ipak na neki način povezuju.

Na putu do Nacionalne letonske galerije umetnosti imali smo priliku da vidimo najveću pravoslavnu svetinju u Rigi – “Crkva rođenja Hristovog” najveća je pravoslavna crkva u Rigi, koja je u sovjetsko doba imala ulogu planetarijuma i restorana, ali je opet postala sakralna građevina u kojoj se redovno održavaju liturgije.

Kada govorimo o sakralnim građevinama, možemo reći da one predstavljaju ogledalo društva u kojem su nastale i odraz cele kulture jednog naroda. Tako je crkva oduvek, osim za verske obrede, služila za društvena okupljanja i bila je središte kulturnog života.

Ovu veličanstvenu građevinu možete posetiti u parku Esplanade koji se nalazi u srcu Rige! Crkva rođenja Hristovog je arhitektonski dragulj i simbol stabilnosti, koji svako posetiti kome je potrebna uteha i utočište.

Kao što sam vam i obećao sada ću vam nešto više reći o Nacionalnoj galeriji letonske umetnosti. Kolekcija najvećeg muzeja umetnosti u Letoniji sadrži više od 50 hiljada radova baltičkih i ruskih slikara i vajara.

U ovom muzeju pored osnovne postavke, redovno nudi razne privremene izložbe. Posetioci mogu da uzmu posebne edukativne programe i obilaske koje predvode stručni vodiči. Jedna od stalnih postavki je “Letonska umetnost 19 – 20 veka” nudi prikaz celokupne istorije letonske umetnosti u 19. i 20. veku. Izložba obuhvata remek dela osnivača letonske nacionalne slikarske škole – Vilhelms Purvitis, Janis Rozentals, Johans Valters. Nova izložbena sala smeštena je -1 nivou, gde uvek možete videti privremene izložbe o aktuelnim temama i dela moderne umetnosti.

Muzej je smešten u zgradi u Rigi koja je od velikog istorijskog značaja. Zgradu na trgu Janis Rozentals 1, projektovao je nemački arhitekta Vilhelm Neumann, a sagrađena je 1905. godine. Jedna je od najimpresivnijih istorijskih građevina na bulevaru i nalazi se pored Akademije umetnosti.

Bila je to prva zgrada na Baltiku koja je izgrađena za potrebe muzeja. Poslednja rekonstrukcija je trajala skoro 5 godina i završena je krajem 2015. godine.

Prema nekih istorisjkim zapisima 1869. godina smatra se godinom osnivanja muzeja, kada je otvorena Gradska galerija slika. 1905. godine muzej je preimenovan je u “Gradski muzej umetnosti Rige”, 1940. godine je promenio naziv u “Sovjetski umetnički muzej LSSR”, 1945. godine – Državni latvijski i Ruski umetnički muzej LSSR, 1964. – Muzej umetnosti LSSR.

Godine 1987. muzej je preimenovan u Državni muzej umetnosti, a 1995. godine je dobio naziv koji danas svi poznajemo – “Letonski nacionalni muzej umetnosti”. U početku su u muzeju bili uglavnom radovi stranih umetnika iz nekoliko privatnih kolekcija. Vilhelms Purvitis, direktor muzeja je od 1919. do 1940. godine, omogućio prikupljanje radova poznatih letonskih autora.

Koncept najstarije umetničke pozornice Letonije stvoren je kod domaćih nemačkih slikara Johanna Heinricha Baumanna, Johanna Leeberehta Eginka, Aleksandra Heibela i drugih. Specijalna kolekcija letonskih umetnika (kraj 18. – prva polovina 20. veka) obuhvata više od 300 umetnika i 3.300 umetničkih dela. Ova stalna izložba daje posetiocima uvid u razvoj letonske umetnosti koja je nastala u radu Karla Hoona, Karla Petersonea, Juliusa Feder-a, prve latvijske umetničke grupe “Patuljak” i njenog tvorca Adama Alksna.

Muzej je vlasnik najveće zbirke radova akademika J. Federa – oko 300 crteža, slika i skica. Zbirka muzeja sadrži velike zbirke slika nacionalnih klasika letonske umetnosti – Janis Rozentals, Vilhelm Purvitis, Johann Valter.

Takođe, veoma su zastupljeni i Voldemars Matvejs, Jekabs Kazaks, Jazeps Grosvalds, Konrads Ubans, Valdemars Tone, Janis Liepinš, Leo Svemps, Niklavs Strunke, Ludolfs Liberts, Janis Tidemanis, Eduards Kalninš, Karlis Miesnieks i drugi.

Kolekcija savremene umetnosti kombinuje kolekcije nekadašnjeg Gradskog muzeja grada Rige i Državnog muzeja Letonije ili obe glavne zbirke letonske umetnosti iz ratnog perioda, kao i predmete iz ranijih kolekcija – Friedrich Vilhelm Brederlo, Riško umetničko društvo (Kunstverein), Letonsko udruženje za promociju umetnosti u Latviji.

U 2018. godini muzej je dobio nagradu za kulturu zbog velikog uspeha izložbe baltičkog simbolizma u pariskom muzeju Orsej.

Ako posetite Rigu mislim da biste trebali posetiti ovaj muzej, cena karte je pristupačna oko 3 – 4 evra i mislim da biste uživali u lepoti umetničkih dela klasične i moderne umetnosti. Kao što sam rekao i na samom početku ovog posta lepota je u oku posmatrača i mislim da biste sigurno pronašli umetnička dela u kojima biste uživali.

Nakon višesatne posete muzeju, došlo je vreme da mali Marko ode i kupi neke poklone i sitnice. Odlučio sam da sa vama podelim par zanimljivih radnji u Rigi gde možete kupiti zanimljive poklone za vaše najdraže i prijatelje.

RIIJA je specijalizovana prodavnica koja se nalazi u samom srcu Rige u glavnoj ulici Terbatas Iela, koja nudi eklektičan asortiman proizvoda letonskih dizajnera, od sitnica za kuću i odeće slobodnog stila do originalnog nameštaja, pribora za jelo i rasvete. Svi proizvodi su dizajnirani i napravljeni od strane lokalnih dizajnera, koji predstavljaju etiketu spoj tradicionalnog letonskog zanata sa savremenim pogledom na svet. Siguran sam da ćete pronaći nešto zanimljivo, ja sam kupio nakit za moje drage dame i bio je na dobrom sniženju. Adresu radnje možete pronaći na LINKU.

Sledeća zanimljiva prodavnica koju sam posetio bila je MANILLA. Ovo je mesto gde se susreću istomišljenici – ljubitelji papira i lepih stvari i kreativci! Manilla radnja je rezultat velike ljubavi prema papiru i ljubavi prema papirnim stvarima koje držite u ruci i ne možete ih tako jednostavno pustiti. Manilla je nešto više od male prodavnice u centru grada Rigi – to je mala oaza za sve ljubitelje papira i dizajna koji treba da dodirnu površinu papira da bi osetili život, koji zaista mogu da cene tople pozdrave ispisane u savremenoj čestitki, ko zaista veruje da je poklon pakovanje jednako važan kao i njegov sadržaj ili planer i beležnica za njih je dodatak koji čine svakodnevni život zanimljivijim i lepšim.

Pošto sam kupio sve što mi je bilo potrebno za meni drage ljude, rešio sam da sednem na klupu u jednom od brojnih parkova u Rigi i uživam u lepoti prirode. Naravno, to mi jedino i preostaje pošto sam sve pare potrošio! Naravno to je mala šala, ja se uvek trudim da sebi dragim ljudima kupujem zanimljive poklone i nikad nisam žalio da kupim neke zanimljive poklončiće.

Iskren da budem nije mi bilo dovoljno ni sat vremena sedenja na klupi da se odmorim. Riga je mali grad, ali kada aktivno šetate tamo-vamo normalno je da se umorite. Mene su dodatno izmorila i prethodna putovanja koje sam imao ovog leta, tako da me je sve nekako sustiglo!

Dobro, na kraju sam morao pronaći i ono malo snage da nastavim da istražujem Rigu. Pošto smo imali par kesa odlučili smo da je najbolje da se vratimo u hotel i da se vratimo u novi deo grada i nastavimo svoje istraživanje. Slika koju možete videti ispod ima jednu zanimljivu priču…

Pri povratku u hotel sa silnim kesama u rukama ja sam poželeo da slikam stari deo grada sa ljudima na ulici pošto je bilo idealno osvetljenje… Naravno fotograf pošto je imao pretežak ranac sa dva laptopa (bio je i moj tamo pošto sam ja na putovanjima malo rasejan) i zauzete ruke zbog kesa sa stvarima koje smo kupili (razumećete me ako kažem da su sniženja bukvalno bila 70-80%…) i aparat na ramenu.

E sad zamislite scene, fotograf kojem sam pretio da iščašim rame, još držim jednu kesu u zubima, jednom rukom držim aparat i pokušavam da nađem fokus…. ne ide… opet vraćam aparat na rame fotografa da bih istom tom rukom zumirao bolje pošto su mi u drugoj ruci bile kese. Ponovo uzimam aparat u ruku i nestrpljivi fotograf kreće pošto neće više da stoji u mestu inače će baciti sve kese u kantu za smeće koja je bila u sporednoj ulici pored nas… Dobro na kraju sam dobio bar neku fotografiju, nije savršena, ali ako uzmemo u obzir situaciju što bi rekla Marija Šerifović “Ma, ti si dečko zmaj!” 😀

Nakon toga sam se našao u gradu sa mojom gospođom majkom koja mi je oduševljeno pokazala ovu zanimljivu prodavnicu u srcu starog dela Rige. Mene je najviše privukao reklamni slogan koji se nalazio na izlogu prodavnice: “Život je veoma kratak, da biste nosili ružne cipele”. Prodavnicu inače drži jedan smešni Italijan koji se trudi da iz radnje trešti klasična italijanska muzika. Obožavam italijanski mentalitet i način života kod njih je uvek život “Dolce far niente! – blažena besposlica ili što bi moja majka rekla “Slatkoća u životu kada ti pare padaju s neba, a ti ne moraš da radiš”.

P.S. Mama je kupila mokasine koje se nalaze u desnom uglu koje su kombinacija bež, svetlo plave i teget boje za neku stvarno simboličnu cenu. Da… opet smo kupuli skoro broj i po manji broj cipela, al ko te pita kada je dobro sniženje! Naš čarobni obućar ih je uspeo proširiti! 😀

Na slici iznad možete videti najstariju i najužu ulicu u Rigi. Zanimljiva je, zar ne?! Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog i ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Hotela Pullman Old Town Riga u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećoj umetničkoj riznici u Rigi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da uživate u lepotama Letonije? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas jedan zanimljiv outfit koji sam slikao na meni veoma bitnom mestu u Berlinu.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Pullman Riga Old Town hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? 2. Septembar je poseban dan za mene jer taj dan u mom kalendaru označen kao specijalan dan – moj rođendan. Moram priznati kada sam bio mlađi nisam bio ljubitelj tog datuma jer se tada polazilo u školu. Uvek sam mislio da sam najveći baksuz na svetu jer sam rođen na taj dan! Očigledno mi je bilo suđeno jer sam neplanirano i ja došao na ovaj svet… Tačnije dva meseca ranije pre očekivanog termina.

Šta ti je život… Na današnji dan pre dvadeset i nešto godina jedan Marko je zakmečao i nekako se izborio kao nedonošče da preživi. Danas je to mnogo lakše, moja generacija ona ratna kada je inflacija vladala u bolnicama nisu ni znali šta je inkubator. Sestre i doktor koji su brinuli o meni dali su mi nadimak “Mrvica” jer sam bio nešto malo teži od vekne hleba, danas je kilaža se malo promenila!

Nego da ja pređem na temu današnjeg posta. Pre par dana sam vam obećao novu priču i da ćemo istraživati biser Baltika, glavni grad Letonije – Rigu. Na poziv turističke organizacije grada Rige – Live Riga i nacionalne letonske avio kompanije airBaltic mali Marko i njegov fotograf su posetili prestonicu Letonije.

Riga je na poseban način obeležila ovo leto jer je ujedno to bila i moja poslednja saradnja koja je zatvorila “letnju sezonu” na mom blogu. Najveća metropola na Baltiku, Riga savršeno spaja bezvremensku tradiciju i vrhunsku modernu atmosferu. U svojoj burnoj istoriji dugoj skoro 800 godina svi su od nemačkih vitezova do švedskih kraljeva i sovjetskih komesara ostavili svoje tragove, a danas je glavni grad Letonije uzbudljiva evropska metropola na raskrsnici istočne i severne Evrope.

Ova poseta ne bi bila moguća bez pomoći nacionalne letonske avio kompanije airBaltic koja je bila jedan od glavnih prijatelja ovog projekta. Letonska aviokompanija Air Baltic Korporacija (airBaltic) osnovana je 1995. godine. AirBaltic je hibridna avio-kompanija koja preuzima sve najbolje iz poslovne prakse tradicionalnih mrežnih avio-kompanija i niskotarifnih prevoznika u Evropi i svetu. U 2008. godini, airBaltic je promenio svoj operativni model iz prevoznika do tačke – mrežne avio-kompanije, čime je Riga postala čvorište između istoka i zapada. Glavni prioriteti airBaltic-a su – sigurnost putnika, tačnost i kvalitet usluga.

Trenutno avio kompanija airBaltic vrši direktne letove iz svih prestonica Baltičkih država – Rige (Letonija), Vilniusa (Litvanija) i Talina (Estonija). AirBaltic nudi pogodne avio letove koji preko North Hub Riga se povezuju do svojih mreža avio partnera koji obuhvataju Evropu, Skandinaviju, Rusiju i Bliski Istok. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa avio kompanijom kao što je airBaltic i da osetim sve pogodnosti koja nudi njihova biznis klasa.

Kao putnik u poslovnoj klasi dobićete izvanrednu uslugu. Prioritetno ukrcavanje, piće dobrodošlice, sedište sa dodatnim besplatnim sedištem za više privatnosti, gurmanski obrok sa tri vrste jelovnika, neograničeno bezalkoholno i alkoholno piće, najnovije štampane medije raznih kategorija, kao i brz prioritetan izlazak po završetku leta.

Aerodrom u Rigi je lak za snalaženje, zbog svoje veličine i jednostavnosti verujte mi da ćete izaći brzo i krenuti u istraživanje Rige. Postoji više načina transporta do centra Rige: javnim prevozom – autobusom ili taksijem. Pošto smo mi imali unapred obezbeđen prevoz mogu vam reći cene.

Cene autobuske karte u jednom smeru koštaju 1.15 evra ako kupujete unapred ili na automatu ili 2 evra ako plaćate direktno kod vozača u autobusu. Taksi imate Baltic Taxi i posebnu tarifu od 15 evra u jednom smeru, tako da ako idu 3 ili 4 osobe možete podeliti troškove.

Prvo što sam mogao primetiti kroz prozor automobila je bila činjenica da je Riga “zeleni” grad, na sve strane su bile zelene površine, trgovi, parkovi koji su bili neobično uređeni. Lepota je uvek u oku posmatrača, ali Riga mi je na prvi pogled izmamila osmeh na lice. Znao sam da će ovo putovanje biti još jedna lepa avantura.

Smestili smo se u hotel, malo osvežili i bili smo spremni za pokret. Naš hotel Pullman Riga se nalazio u samom srcu starog dela grada. Jedna stvar koju sam naučio na putovanjima je da uvek treba svaki obilazak grada započeti od obilaska starog grada da bi ste bolje upoznali grad. Stari deo grada uvek poseduje neku posebnu energiju i to je ono što svaki grad čini posebnim, baš kao što Skadarlija, boemska četvrt daje Beogradu neku notu lepih dan gde je kulturna elita okupljala. Voleo bih kao i uvek da vam napišem neke osnovne informacije o samoj destinaciji.

Riga je glavni grad Letonije koji broji nešto više od 600.000 stanovnika, što je trećina latvijskog stanovništva. Budući da je značajno veći od ostalih gradova Letonije, Riga je ujedno i najveći grad u Letoniji. Takođe je najveći grad u tri baltičke države i dom jednoj desetini kombinovanog stanovništva sve tri baltičke države. Grad leži na Rimskom zalivu na ušću reke Daugave gde se sastaje sa Baltičkim morem. Riga je osnovana 1201. godine i bivša je članica Hanseatske lige.

Istorijski centar Rige se nalazi na UNESCO-voj listi svetskog nasleđa, poznato po svojoj arhitekturi Art Nouveau – Jugendstil i drvenoj arhitekturi iz 19. veka. Riga je tokom 2014. bila evropska prestonica kulture, zajedno sa Umeom u Švedskoj. Riga je bila domaćin samita NATO-a 2006. godine, takmičenja za pesmu Evrovizije 2003. godine, Svetskog prvenstva u hokeju na ledu za muškarce 2006. godine. Zanimljiv je podatak da skoro svake godine Rigu poseti preko milion turista!

Postoji više legendi, teorije o tome kako je grad dobio svoje ime. Jedna teorija o poreklu imena Rige je da se radi o korumpiranoj pozajmici koja označava Liv ringa, a odnosi se na drevnu prirodnu luku koju je formirala pritoka reke Daugava.

Druga legenda je da Riga duguje svoje ime po već utvrđenoj ulozi u trgovini između Istoka i Zapada. Engleski geograf Ričard Haklujt 1589. godine Rigu naziva Rie, a nemački istoričar Dionizije Fabricius je 1610. godine potvrdio poreklo Rige iz reči Rija. Treća teorija bi mogla biti da je Riga dobila ime po Riegeu, nemačkom nazivu za reku Riden, pritoku Daugave.

Jedna od teorija je da ime Rige uvodi biskup Albert, pokretač krštenja i osvajanja livonskih i baltičkih naroda. On je takođe predstavio objašnjenje imena grada kako je izvedeno iz latinske reči rigete (“navodnjavano”), što simbolizuje “navodnjavanje suvih paganskih duša od strane hrišćanstva”.

Građevinu koju vidite na slici iznad u Rigi meštani nazivaju Kuća Crnoglavih (latvijski: Melngalvju nams,) je zgrada smeštena u starom delu grada. Prvobitno zdanje ovog objekta je podignuto je tokom 14. veka za vreme Bratstvo Crnoglavih, kao jedna vrsta udruženja za neoženjene, brodovlasnike i strance u Rigi. Glavni radovi su rađeni početkom 17. veka, dodajući većinu maniralističkih ukrasa. Skulpture je napravila radionica Augusta Volza. Zgradu su bombardovali Nemci 28. juna 1941. godine, a ostatke su srušili Sovjeti 1948. godine. Obnovljena je između 1996. i 1999. i ovo danas što imamo prilike da vidimo je identična replika originalne građevine.

Riga je izuzetan grad i veoma pristupačan. Osim što možete uživati u lepotama grada i napraviti divne slike za uspomenu možete obaviti i lepu kupovinu. Pored mnogih interesantnih radnji koje u svojoj ponudi imaju domaće i Baltičke kreatore postoje dosta outlet radnji. U samom centru grada postoje bar 50 outlet radnji koje imaju različite brendove od uličnih do nekih luksuznijih, prestižnih brendova.

Ne bi ste trebali da se ustručavate, verujte mi ja sam pronašao tako lepu rolku i džemper od jednog brenda koji obožavam i to sam platio 35 evra, puna cena bi bila mnogo, mnogo veća. To je moja najiskrenija preporuka ako se nađete u ovom predivnom gradu.

Ulice starog grada su popločane krupnim kamenjem – kaldrma, zato je veoma bitno da nosite udobnu obuću. U starom delu Rige se nalaze najlepši restorani, muzeji i hoteli. Najzanimljiviji su mi bili ulični svirači i umetnici koji su zabavljali turiste. Riga je grad kulture i umetnosti, verujte mi u ovom gradu imate za sve vremena jer je grad odlično raspoređen i veoma se lako možete snaći i pronaći bukvalno sve što vas interesuje.

Na slici iznad možete videti crkvu svetog Petra. Ona se prvi put spominje u zapisima iz 1209. godine. Crkva je bila zidana, pa je te godine prošla neoštećena u velikom gradskom požaru u Rigi. Istorija crkve može se podeliti u tri različita perioda: dva povezana sa gotičkim i romanskim stilovima gradnje, a treća sa ranim baroknim periodom. Srednji deo crkve izgrađen je u 13. veku, što obuhvata prvo razdoblje gradnje. Jedini ostaci ovog razdoblja nalaze se u spoljnim zidovima naosa i na unutrašnjoj strani nekoliko stubova u naviju, oko kojih su kasnije izgrađeni veći stubovi.

Za vreme Drugog svetskog rata crkva je izgubila status važne kulturne baštine – impresivan bronzani kandelabrum napravljen 1596. godine – koji su Nemci iz Rige odveli u grad Vłocłavek, a preselili su ga tokom akcije „Heim ins Reich“ na teritoriju Poljske. Kandelabrum zvani stojeći fenjer, naručio je Gradsko veće Rige od livnice Rige osnivača metala Hansa Mejera. Da biste imali predstavu reda veličine tog stojećeg fenjera bio je oko 3 m visine i oko 4 m širine. Posle rata izložen je u katedrali Svete Marije Uznesenja u baziliki Vłocłavek. 1. marta 2012. ovo delo kasnorenesansne umetnosti vratilo se u svoj drevni dom, kao rezultat sporazuma o repatrijaciji kulturnih dobara. Zanimljiv podatak je da kip petla koji možete videti na samom vrhu crkve teži oko 160 kg, izrađen je od zlata.

Spomenik slobode (latvijski: Brivibas piemineklis) je spomenik u čast vojnicima ubijenim tokom Letonskog rata za nezavisnost (1918–1920). Smatra se važnim simbolom slobode, nezavisnosti i suvereniteta Letonije. Izrađen 1935. godine, visok 42 metra od granita, travertina i bakra često služi kao žarište javnih okupljanja i zvaničnih ceremonija u Rigi. Skulpture i reljefi spomenika, raspoređeni u trinaest grupa, prikazuju latvijsku kulturu i istoriju.

Jezgro spomenika čine četverokutni oblici koji su raspoređeni pravilno jedan na drugi, koji se po veličini smanjuju prema vrhu, upotpunjeni su 19-metarskim (62 metra) visokim travertinskim stubom koji nosi bakarni lik slobode koji podiže tri pozlaćene zvezde. Koncept spomenika prvi put se javno objavio početkom 1920-ih, kada je letonski premijer naredio da se naprave idejni projekti i otvori konkurs za dizajn „spomen-kolone“. Posle nekoliko javnih takmičenja, spomenik je konačno sagrađen početkom 1930-ih po šemi “Mirdzi ka zvaigzne!” (“Sjaj kao zvezda!”) Koju je podneo letonski vajar Karl Zale. Građevinski radovi finansirani su privatnim donacijama.

U Rigi je već bilo pozorišta na nemačkom jeziku, koje je takođe imalo operu i balet. Prvi pokušaj stvaranja letonske nacionalne opere bio je 1893. godine, kada je izvedena “Spoku stunda” Jekabs Ozolsa (“Čas Duhova”). Letonsku operu (Latviešu Opera) osnovao je 1912. godine Pavuls Jurjansa, mada je gotovo odmah, tokom Prvog svetskog rata, operska grupa bila evakuisana u Rusiju. 1918. opera se ponovo pokrenula (Latvju Opera) koju je vodio Jazeps Vitols, osnivač Letonske muzičke akademije. Debitantska predstava, 23. januara 1919., bila je Vagnerova “Der fliegende Hollander”.

Od 1944. godine, nakon okupacije Letonije od strane Sovjetskog Saveza i inkorporacije u Sovjetski Savez, Letonska nacionalna opera postala je letonsko S.S.R. Državno pozorište za operu i balet. 1990. pozorište je preimenovano u Letonsku nacionalnu operu, ali je zgrada skoro odmah zatvorena do 1995. godine radi renoviranja. U čast ponovnog otvaranja 1995. godine, prva opera bila je Uguns un nakts od Janisa Medinša (Vatra i noć).

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Hotela Pullman Old Town Riga u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom biseru Baltika? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da uživate u lepotama Letonije? Kroz par dana ćemo nastaviti našu avanturu u Rigi i otkriću vam jednu umetničku raznicu. Sledeće nedelje ostajemo u Rigi, posle ko zna… Vidimo se na istom mestu za par dana!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Pullman Riga Old Town hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Jesenji modni karavan u Talinu

Moda Outfit Post 5 Comments

Dragi moji ljubitelji mode, kako ste mi danas? Nadam se da ste iskoristili ovaj vikend na najbolji mogući način, iako nam vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni ovih dana. Danas vam na blogu predstavljam jednu posebnu malo drugačiju priču iz glavne prestonice Estonije. Moram priznati da sam se dosta razmišljao danas oko samog naslova ovog posta jer je Talin sam po sebi jedan neobičan grad. Moderan grad koji poseduje neki šmek srednjovekovnih vremena, gde je tradicija i kultura bila na zavidnom nivou. Druge vrednosti su više bile cenjene, umetnost je bila drugačija, uzvišena, možda je čak i imala svoj kult, koji je danas vidno izbledeo.

Talin je grad sa jednom posebnom energijom, mislim da su nam se na neki način od samog početka i uklopile. Jedna neprospavana noć, još završite i na krstarenju. Od uzbuđenja sam i zaboravio na kišobran, a da ne pričam koliko sam puta te noći proveravao vremensku prognozu, pa sam se setio da počnem da paničim u tramvaju koji je vozio fotografa i moju malenkost do glavne luke u Helsinkiju. Srećom, kada imate fotografa koji je prošao svet uzduž i popreko sve mora da se ima u rancu… U mom rancu je bio keks, kapa, šal i par mapi iz Helsinkija… To samo ja mogu da ponesem u 3 ujutru, samo ću vam reći da sam od sve te silne opreme iskoristio keks! 😀

Došli smo u rane jutarnje sati u Talin, mislim da je bilo oko 7 sati ujutru, znam samo da nije bilo žive duše na ulici. Dobro, sa jedne strane to je odlično kada slikate modnu kombinaciju. Sa druge strane nisam mogao odmah da osetim dušu grada, jer kao što svi znamo dušu svakog grada predstavljaju njegovi žitelji, stanovnici. Dobro, brzo je i ta praznina prošla, taman dok sa ja završio sa mojim keksom, mogli su se čuti i prvi, užurbani udarci ženskih potpetica koje bukvalno samo što ne počnu da trče niz ove talinske kaldrme. Uvek sam se divio ženama kako uspeju da održe ravnotežu na potpeticama po neravnom terenu, pritom još i da potrče na tim visokim potpeticama koje nekim ženama život znače.

Dobro, nakon što smo gledali malu uličnu predstavu kako tri drugarice idu zajedno na neki ozbiljan posao, po odeći se moglo reći da je u pitanju neka ozbiljnija kompanija, možda neka advokatska kancelarija jer su sve 3 bile savršeno ispeglane u toniranim kompletima sa akt tašnama i modernim torbama… Možda su i neke poslovne žene iz ozbiljnog korporacijskog poslovnog sveta, koje mi blogeri nikada nećemo moći razumeti.

Sve je to bilo super, ali mom fotografu je toliko smetala moja jarko narandžasta rolka koja je po njegovom skromnom mišljenju nikako nije uklapala uz ovu braon kombinaciju… Meni nije bila tako loša, prvo materijal je bio malo deblji od moje bež rolke koju sam planirao da nosim uz ovaj outlet, druga stvar je što sam primetio da su fasade u Talinu pretežno svetlijih boja pa nisam hteo da budem deo iste! Zato sam spojio lepo i korisno, nisam postao deo arhitekture Talina, ali bogami se nisam ni smrzao. Znate ja sam od onih osoba koje mogu lako da se razbole i zbog toga na sva moja putovanja nosim 9,999 lekova jer nikada ne znate šta mene može da “usreći” na nekoj od mojih avantura.

Ubrzo se otvorila i glavna kancelarija Turističke organizacije grada Talina, pa smo dobili neke smernice, kako da iskoristimo par sati u Talinu na najbolji mogući način. Na slici iznad možete videti Marka, čovek koji je “prostudirao” vodič kroz Talin, ja sam se toliko zagledao da nisam ni primetio da je fotograf odneo moj ranac, a ovu kesicu sam nosio celi bogovetni dan, čak sam je poneo za Srbiju i našao sam joj prikladno mesto. Obožavam crvenu boju, onda zamislite moju opsesiju kada sam kesicu zaštitio na najbolji mogući način, da se ne izlomi do Beograda. Srećom, eno je savršeno očuvana i prava stoji pored ostalih milion “gluposti” – kako to voli da nazove moja mama, ali ja sam srećan! 🙂

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na ovoj slici sam sebi izgledam kao Željko Samardžić, lišće oko mene, park samo neka balada u pozadini i voila eto novog spota! Ne brinite nisam talentovan za pevanje (zbog toga stvarno i najviše tugujem u životu), ali mogu da poslužim za statiranje u sportu ako ništa drugo! 😀 Jesen je ove godine imala neke sasvim drugačije boje. U Finskoj i Estoniji je nekako sve okrenuto prirodi, pa sam zbog bogate prirodne vegetacije imao prilike da uživam u magiji zlatne jeseni. Kao što sam napisao u prethodnom postu, modni stručnjaci su rekli da je ove sezone zlatna boja u trendu, ja samo mogu primetiti da priroda u Helsinkiju, a bogami i u Talinu prati najnovije modne trendove! 🙂

Dragi moji došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz Estonije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Kratka avantura u Talinu se završila, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture u Helsinkiju. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja modna priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj dragulj Baltika? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije grada Talina, kompanije Tallink i brenda Makia i  Cortefiel Group uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Razglednica iz Estonije: Talin, srednjovekovni dragulj Baltika

Avanture Putovanja 4 Comments

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post! Danas je prvi dan Novembra i mislim da je to i više nego dovoljan razlog da nastavimo našu avanturu u Severnoj Evropi i na taj način započnemo ovaj mesec sa jednim lepim putopisom, pored toga saznaćete nešto više o glavnom gradu najmanje Baltičke države – Talinu.

Estonija je jedna tri Baltičke države koje se nalaze na severoistoku Evrope. Termin Baltičke države označava tri bivše sovjetske republike, sada nezavisne republike države Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ova godina je izuzetno posebna za Republiku Estoniju jer ona predstavlja tačno 100 godina od osnivanja države. Sad mogu zvanično da vam poželim dobrodošlicu u Estoniju!

Osvanulo je novo jutro u Helsinkiju, bolje odmah da vam priznam da uopšte nismo ni stigli da spavamo jer nas je očekivala plovidba do Talina u ranim jutarnjim satima. Ja sam odlučio da je bolje da nešto gricnem i da završim dodatno uređivanje slika pa mi tih par sati nespavanja nije teško palo.

Uz priču, smeh, grickalice i rad dočekali smo rane jutarnje sate pa zamalo da zakasnimo i na prvi jutarnji tramvaj koji direktno vodi do luke, srećom sve smo na kraju stigli! Kada smo stigli u luku, nisam uopšte stekao utisak da se nalazim ispred luke već sam pomislio da se nalazim na aerodromu. Moderna, ravnih linija izrađena od stakla i metala glavna putnička luka u Helsinkiju u pola 6 ujutru je sijala u svom punom sjaju.

Prijavili smo se na šalteru prevoznika Tallink koji je jedan od prijatelja ovog projekta i drago mi je da su pružili svoju podršku i omogućili realizaciju ovog projekta.

Dva sata plovidbe, koliko inače traje ovo putovanje između ova dva “bratska” grada je prošlo brzo, prvo ovo je moje prvo putovanje kruzerom i samim ulaskom na modernu verziju Titanika shvatio sam da će to biti ludo i nezaboravno. Prva stvar koju smo primetili na mapi broda je da na samom brodu postoji mini tržni centar i supermarket. Fotograf i ja smo ostali u čudu pa sam čak ja morao da izvadim svoje naočare da se uverim da sam dobro pročitao.

Da, ispostavilo se da sam dobro video i bez naočara… Star, jedan od prvih kruzera koji ima prodavnice i supermarket… Nismo mogli da sačekamo doručak već smo odmah otišli da tražimo prodavnice, da se ipak ja uverim da je to istina. Propustio sam doručak, ali sam kupio čokoladu u supermartu! Kao što sam rekao malopre, vreme je proletelo i mali Marko je stigao u Talin. Brzo sam stigao na glavni trg i možete videti moju prvu reakciju i fasciniranost ovim srednjovekovnim gradom u modernom 21. veku!

Naš prvi zadatak je bio da pronađemo kancelariju Turističke organizacije grada Talina da bismo preuzeli specijalne Talin kartice koje će nam pomoći da obiđemo znamenistosti. To smo obavili brzinom svetlosti i pošto nismo imali dosta vremena na raspolaganju, krenuli smo odmah u oblizak grada.

Kako upoznati Talin? Odakle krenuti? – To su pitanja koja se skoro svim turistima vrzmaju po glavi!

Ja kada upoznajem grad prvo pronađem na mapi označene znamenitosti i izaberem onu koja po opisu sadržaja najbolje može “ispričati” priču o gradu. Talin je jedan neobičan grad, jezgro grada ima neku posebnu energiju, koja zrači nekim vrednostima koje su se više cenile u srednjem veku, dok je periferija potpuno moderna i urbana. Neverovatno kako jedna vožnja autobusom može da bude zanimljiva! Moja topla preporuka je da obilazak Talina započnete u Estonijskom Istorijskom muzeju, koji se nalazi u samom srcu grada.

Putovanje kroz vreme ne može nikom naškoditi, ko zna možda naučite nešto novo i zanimljivo što do sad niste znali. Muzej je podeljen u više celina, meni kao modnom blogeru siguran sam da ste odmah svi pretpostavili da je najomiljeniji deo bio onaj istorijski modni kutak. U specijalnoj izložbi odevnih predmeta možete videti kako se razvijala moda u Estoniji od pocetka 20. veka pa do danas.

Samo ću reći da sam oduševljen razvojem mode u Estoniji, mnogi ljudi smatraju da oni i nisu imali svoju kulturu i da su im drugi sve nametnuli i da su samo znali da žive po njihovim pravilima i da su samo tako nastavili. Istina je malo drugačija, oni su imali svoju kulturu, način života, čak i svoju arhitekturu koja je postojala mnogo i pre uticaja sile iz neposrednog komšiluka.

U Muzeju Estonijske Istorije nećete provesti dosta vremena, ali ćete naučiti dosta novih informacija koje niste znali o Estoniji. Nakon muzeja, predlažem vam da posetite gradsku skupštinu, koja je inače najstarija gradska skupština u baltičkom regionu. Zbog svoje jedinstvenosti, ona se nalazi na UNESCO-voj listi zaštićene kulturne baštine kao i celo gradsko jezgro grada. Ako ste kao i ja ljubitelj arhitekture, otkrijte sve tajne koje kriju fasade u Talinu (priča je na engleskom jeziku).

Šetnja glavnim ulicama Talina će vam ispričati svoju priču, uživaćete u lepoti kaldrme i muzici uličnih izvođača. Prodavnice suvenira, restorani sa tematikom srednjeg veka su samo mali deo slagalice koji čini ovaj grad tako bajkovitim. Verujte mi, jedan grad u ovom gradu je malo, ali na žalost ja nisam imao više vremena.

Dok smo šetali ulicama, moj fotograf je čuo da dosta turista pita lokalno stanovništvo za crkvu Aleksandra Nevskog, nisam bio lenj pa sam se potrudio da se priključim na WiFi internet mrežu obližnjeg kafića i shvatio sam da tu lepotu ne smemo propustiti. Crkva se nalazi na brdu, u početku ćete imati utisak da je daleko i da je prilaz crkvi otežan, ali nije. Ako vas put navede u ovaj gradić obavezno posetite ovu duhovnu lepotu.

U sledećem postu ćete videti moju modnu kombinaciju koju sam nosio prilikom posete ovom gradu. Nadam se da ćete uživati u mojoj modnoj priči, neke od najlepših slika su nastale u blizini ovog hrama.

Fotograf me je podsetio da nam nije ostalo još puno vremena i da je vreme da se polako vratimo u grad da ne zakasnimo za autobus koji nas direktno vozi do luke. Moram priznati, vreme mi je baš proletelo i nije mi bilo lako da se tek tako oprostim sa gradom, ali što se mora, mora se!

Dok smo se spuštali niz kaldrmu, ne znam kako, ali u jednom trenutku spazio sam poveću reklamu sa slikom predivnog ordena koji je bio optočen draguljima. Prvo sam proverio koliko ima sati, fotograf je samo rekao: “Nema šanse! Zakasnićemo, znaš koliko moramo biti ranije za ukrcavanje na brod, ponavljam nema šanse!”. Ne bi ja, bio ja da nisam gledao na reklami da li mogu da iskoristim Talin karticu za ulazak u ovaj muzej, kada sam video mali crveni znak sa belim slovima kojima je ispisano Tallinn, znao sam da je to to!

Samo sam izvadio karticu i krenuo ka ulazu muzeja, fotograf je negodovao… Mislio sam da me je ostavio, ali se ipak pojavio posle 5 minuta sa rečima: “Imaš 20 minuta, ni minutu više!”. Ja sam bio srećan među kraljevskim ordenjem, oduvek sam voleo stvari koje svetlucaju pa makar to bila i providna plastika, mene sam sjaj fascinira! 🙂

Kustos muzeja je videla moju ljubav prema sjajnim stvarima pa mi je sa velikim ponosom pokazala Kraljevski orden najvišeg stepena za vreme uspona kraljevine Rusije… Moram priznati da su i Rusi, pored Španaca i Italijana imali smisla za estetiku… i sjaj!

Gospođa je ponosno pričala o njihovoj kolekciji kraljevskog ordenja, koja broji oko 700 originalnih primearaka. Nakon kratke pričice o muzeju, gospođa me je upitala odakle smo i kada sam spomenuo reč “Serbia”, ona me je odvela do druge prostorije gde mi je pokazala orden Svetog Save. Setio sam se priče mog oca da je to orden najvišeg reda i da se davao samo izuzetno istaknutim ličnostima.

Fotograf je okolo sve strpljivo slikao, pokušavao je da bude nemi posmatrač, ali je mimikom navodio koliko mi je vremena još ostalo… Ne volim jednodnevna putovanja, nikada ne mogu sve jednostavno da postignem… Naravno, od sjaja ordenja ja sam zaboravio na vreme, pa sam opet “probio” satnicu našeg rasporeda i sad je stvarno bilo vreme da se krene nazad u Helsinki.

Ubrzanim koracima kroz glavne ulice Talina smo došli do stanice autobusa koji nas je odveo do luke. Ovo je poslednja slika koju sam uspeo da uslikam u toj žurbi jer su mi bili zanimljivi svi ti suveniri koje su izradili od drveta, pa sam hteo da to podelim sa vama. Da sam imao vremena možda bih kupio novu dasku za sečenje, ali umalo da zbog dijamanata ostanem u Talinu bez prenoćišta! To bi tek bila avantura!

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog drugog posta iz Severne Evrope, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Ova jednodnevna eskurzija u Talinu se uspešno završila, ušao sam na brod i mahnuo sam tajno mom Talinu sa željom da ćemo se uskoro opet videti i obavezno na više dana! Umorni, ali srećni Tallink Megastar brod nas je odveo “kući” u Helsinki.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju sa Star i Megastar kruzera koje je učinilo naš boravak prijatnim na brodu, iako nisam plivač i imam blag strah od vode preživeo sam, bio je tu supermarket! Da je brod ne daj Bože potonuo mene bi pronašli u marketu kako strasno držim teglu Nutele od 5 kilograma… Ako se kojim slučajem odlučite da posetite Helsinki, obavezno iskoristite priliku da posetite Talin, za više informacija o brodovima, polascima i cenama posetite njihov sajt.

Takođe, ako ste ljubitelj muzeja i želite da posetite veći broj znamenitosti u Talinu iskoritite pogodnosti specijalne Talin kartice za turiste koju možete kupiti u svakom informacionom centru Turističke organizacije grada Talina. Kupovinom kartice stičete pravo ulaska u određene muzeje potpuno besplatno i za vreme trajanja kartice, u zavisnosti da li kupujete Talin Karticu za period od 24, 48 ili 72h imate pravo korišćenja prevoza potpuno besplatno. Kao ekonomista, ja uvek sve gledam da što više uštedim, kartica se isplati ako uzmete u obzie samo jedan ulazak u muzej i vožnja prevozom, još ako posetite dva ili tri muzeja ili još neku znamenitost shvatićete pravu uštedu koju vam ta kartica pruža.

Kako se vama dopala ova moja priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj srednjovekovni grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Talina, Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije Republike Finske i partnera projekta #MyHelsinkiResidence. Zahvaljujem se i kompaniji Tallink na izuzetnoj saradnji i prilici da osetim lepotu njihovih Star i Megastar kruzera. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST