Posts tagged Baltilčke zemlje

Modno pismo iz srca Litvanije: Iz Vilnjusa s ljubavlju!

Moda Outfit Post Putovanja 8 Comments

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, dobro došli u novu modnu pustolovinu na Mr.M blogu! Znam da volite moje moje priče sa putovanja, pa sam se uprkos lošim vremenskim uslovima u prestonici Litvanije, potrudio da napravim bar jednu modnu priču.

Danas ćemo više pričati o modi, ali ako kojim slučajem želite da se prisetite putopisa iz Vilnjusa, srca Litvanije, putopise o ovom neobičnom gradu možete pročitati na sledećim linkovima:

  1. Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!
  2. Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad bogate istorije i bajkovite arhitekture…

Moram biti iskren da sam pred sam put u Litvaniju pogledao više puta vremensku prognozu, ali sam se iskreno nadao da će se vreme bar u nekom periodu tokom mog boravka u srcu Litvanije prolepšati, ali sve nade su potonule sa kišom koja apsolutno nije prestajala da pada. Sreća u nesreći je upravo ta što sam “ulovio” period od nepunih sat vremena da napravim slike za mog outfita.

Današnji outfit će biti spoj novih komada i nekih starih koji su i vama na blogu bili dragi, pa se nadam da ćemo se podsetiti nekih zanimljivih brendova koje ste voleli da viđate na Mr.M blogu.

Pošto je vreme u Litvaniji bilo sličnije našoj jeseni/početku zime, odlučio sam da je sigurnije poneti zimsku jaknu. Srećom, nisam pogrešio, kao što možete videti nosio sam i rukavice, što možete primetiti kako proleće na Baltiku može biti poprilično drugačije nego što možemo to očekivati tokom aprila meseca…

Pre su zimske jakne bile velike, poprilično kabaste i teške, dok je to danas sasvim drugačije. Danas je ogledalo pravog kvaliteta kada je jakna lagana kao pero, a izrazito topla i pogodna za sve zimske uslove. Tako je i sa mojom jaknom – parkom koju sam dobio od mojih prijatelja iz kompanije Paul & Shark. Ovo joj je 3. sezona i zaista moram da je pohvalim! Obišli smo zajedno najhladnije delove sveta uključujući u temperature koje su išle i do minus 25 u prelepom, ali izuzetno hladnom Sankt Peterburgu. Preživelimo smo razne kiše i snegove, ali evo nas i dalje se družimo.

Nove tehnologije proizvodnje Fill Power 700 i 900 modne kuće Paul & Shark pruža neverovatnu udobnost sa odličnim termičkim svojstvima koja omogućava da vam jakna pomogne da podnesete i najniže temperature. Snaga punjenja 700 i 900 označavaju izolacijsku snagu određujući njegov odnos težine i jačine punjenja: smatra se jednim od najboljih raspoloživih jakni na tržištu, zahvaljujući visokom stepenu toplotne izolacije u poređenju s njenom veličinom. Perje stvaraju “male džepove vazduha” koji stvaraju toplotnu barijeru, osiguravajući maksimalnu zaštitu.

Pošto na nedeljnom nivou dobijem nekoliko poruka i mejlova sa pitanjima: “Marko, da li zaista čuvaš sve te stvari i da li ih zaista nosiš?”, mislim da ste dobili moj odgovor u današnjem postu. 🙂

Ne postoji osoba na svetu koja može da sakrije radost kada oseti miris nove italijanske kože. Danas se ponovo družimo sa italijanskom porodičnom radionicom za ručnu izradu rukavica Restelli mestom gde se svakodnevno sastaju umetnost, tradicija i lepota rukotvorina, što je prava definicija italijanskog stila i načina života. Izrada rukavica nije samo posao već i prava umetnost. Strast, emocije, tradicija i znanje su nakon 100 godina prenete i na treću generaciju! Rafaela Restelli je potpunosti prihvatila izazove nove modne ere u kojoj su se tržište i način prodaje promenili uz duboko poštovanje i verovanje u tradiciju i ljubav prema remek-delima koja traju!

U današnjem postu ste u prilici da vidite Restelli rukavice od izrađene od posebne jelenske kože. Ove luksuzne kožne rukavice su izrađene od najkvalitetnije kože. Postava ovih rukavica je napravljena od kašmira. Za moju posetu Vilnjusu sam se odlučio da prošetam svoje rukavice teget boje, koje su bile izuzetno tople i pravi modni dodatak za ovo neočekivano “zimsko proleće” na Baltiku!

Restelli rukavice se ne vrednuju novcem već tradicijom i istorijom punom ljubavi i strpljenju koje nemaju cenu.

Jedan od brendova koji je prepoznao pozitivnu energiju i ljubav prema avanturama i neobičnim putovanjima je švajcarski brend satova Certina. Sa ovim brendom smo se družili tokom zimske sezone na Mr.M blogu i ako vas zanima zbog čega je ovaj brend tako poseban i jedinstven, pročitajte priču na ovom linku.

Certina satovi su poznati po svojoj preciznosti, pouzdanosti i sportskom karakteru. Brend sportskih satova izgradio je međunarodnu reputaciju na kvalitetnoj švajcarskoj izradi, tokom svoje dugogodišnje istorije, koja je duga više od 130 godina. Certina brend predstavlja simbol izdržljivosti i dugovečnosti, zbog toga maskota brenda oklop kornjače simbolizuje robusnost i dugovečnost – karakteristike koje poseduju svi Certina satovi, bez izuzetka. Stoga nije ni čudo što je oklop kornjače lični simbol brenda od 1960-ih. Do danas, karakterističan obris se i dalje može naći na skoro svakom satu Certina, kao i na logotipu brenda. On evocira izuzetnu izdržljivost koja karakteriše svaki Certina sat.

Danas, posle 60 godina Certina DS Jubile krasi moju ruku. Neobičan je osećaj kada jedan takav brend sa dugom istorijom i tradicijom iskaže želju za saradnjom. Sat koji imate priliku da vidite današnjem postu je model DS Jubile koji postoji u dve verzije osnovna sa čeličnom narukvicom i druga sa kožnom narukvicom. Ovaj sat kombinuje dragocene materijale sa maksimalnom preciznošću. Ovaj elegantni muški sat opremljen je okvirom od 18K žutog zlata.

Pokreće ga inovativni PrecidriveTM kvarcni mehanizam, čiju preciznost i pouzdanost potvrđuje COSC. Sat ima prikaz datuma. Safirno staklo otporno na ogrebotine i kućište od nerđajućeg čelika čine ovaj sat otpornim i robusnim: sat može da izdrži pritisak vode do 10 ATM. Svetleće kazaljke u kontrastu sa pozadinom i tako uvek obezbeđuju najbolju čitljivost. Narukvica od nerđajućeg čelika, koja se zajedno sa kopčom pričvrćuje na zglob, čini ovaj model iz Certine impresivnim!

Tehničke karakteristike

Brojčanik: analogni sa prikazom datuma, sata, minuta i sekundi, kazaljke sa svetlećim materijalom. Okvir brojčanika (bezel): 18k zlato
Mehanizam pokreta: kvarc
Staklo: stakleni safirni kristal otporan na ogrebotine
Kućište: nerđajući čelik
Prečnik kućišta (mm): 40
Debljina kućišta (mm): 7,6
Narukvica: nerđajući čelik, bele boje
Vodootpornost: 10 ATM – 100m
Kopča: nerđajući čelik
Kolekcija: Urbana

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele Certina ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Ova rolka je bila vaš favorit zbog neobične boje i meni je postala vrlo draga. Aida Barni rolka neon zelenkaste boje je napravljena od 100% kašmira. Klasičan model koji poseduje kragnu u vidu rolke sa rajfšlusom koja je idealna za sve prilike bilo da je u pitanju odlazak na posao ili neobavezna šetnja gradom, ovaj džemper je pravi izbor za svakog modernog muškarca sa stilom. Ovaj džemper se može nositi uz klasične pantalone, ali i uz farmerke, kao što sam ja učinio u današnjem postu, da bih dobio jedan neobavezan svakodnevni izgled.

Aida Barni brend je nastao kao umetnički izraz načina života i postojanja, suština nenaglašenog šika, prefinjenog luksuza. Kolekcija za muškarce i žene posvećena svima koji vole bezvremensku i elegantnu trikotažu koja u dragocenosti materijala, oblika i detalja obuhvata istinsku eleganciju.

Muškarac koji nosi Aida Barni trikotažu ne prati trendove, već ih stvara i prilagođava potrebama svakodnevnog života. Muška kolekcija je sačinjena od kultnih odevnih predmeta sentimentalne vrednosti, koji dočaravaju zdrav i ekološki prihvatljiv način života. Ljubitelji Aida Barni brenda vole prirodna i fina prediva, uživaju u udobnosti, ali se ne odriču elegancije i prefinjenosti krojeva i modela.

Novi modni detalj koji ste upoznali skoro na Mr.M blogu je ovaj neobični ranac iz Bank on the Road kolekcije koja je celosti napravljena u Italiji. Idealna za ljude iz poslovnog sveta i slobodno vreme, sposobna da zadovolji svaku praktičnu funkcionalnu ili estetsku potrebu. Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

FPM Milano brend putne galanterije, putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u luksuzne linije kofera i rančeva. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

OUTFIT

Jakna: Paul&Shark

Ranac: FPM Milano

Džemper: Aida Barni

Farmerke: Brunello Cucinelli

Rukavice: Restelli

Šal: Johnstons of Elgin

Sat: Certina

Cipele: Etro

Ovaj šareni crveni modni detalji je poklon od mojih dragih prijatelja iz Škotske – Johnstons of Elgin. Šal predstavlja čuveni škotski print po kojem je ova izuzetna zemlja poznata.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne priče gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj nekih novih komada i komada koje svi rado pamtimo. Iskreno se nadam da ste uživali u lepoti bisera Baltika – Vilnjus, kao i da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu odevnu kombinaciju! Vidimo se uskoro i nastavljamo naše modne avanture na Mr.M blogu! Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija?

Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji post i nadam se da će vam se svideti!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro!

S ljubavlju iz Litvanije,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Paul&Shark, Aida Barni, Brunello Cucinelli, Certina, Restelli, FPM Milano i Johnstons of Elgin brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad radosti i bezbrižnosti koji ćete voleti!

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu avanturu u prestonici Litvanije – Vilnjusu i otkrivamo neke nove detalje i lepote ovog šarmantnog grada.

Ako ste kojim slučajem propustili prethodnu priču o Vilnjusu ili želite da se podsetite nekih detalja, odvojite par minuta svog vremena i posetite ovaj link.

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da posetim biser ove neobične pribaltičke zemlje u severnoj Evropi!

U prethodnom postu sam vam prikazao deo Kompleksa zamkova u Vilnjusu i videli smo koje tajne krije Palata Velikog Vojvode. Danas nastavljamo obilazak grada i vodim vas u drugi deo kompleksa. Palata Velikog Vojvode i Katedrala u Vilnjusu su činili kompleks zamkova i nalaze se jedno pored drugog vekovima, ali zanimljiva stvar je da ova dva objekta imaju sasvim različite istorijske priče.

Naučnici su pronašli određene dokaze da se u prethrišćansko vreme na mestu današnjeg grada Vilnjusa, obožavao paganski bog Perkunas. Iz brojnih istorijskih spisa se otkriva da je kralj Litvanije Mindaugas sagradio prvobitnu katedralu 1251. godine kao mesto svog krštenja u hrišćanskom obredu. Nakon Mindaugasove smrti 1263. godine, katedrala je ponovo vraćena na prvobitni kult obožavanje paganskih bogova.

Krajem 14. veka, tačnije 1387. godine, kada je Litvanija formalno prihvatila hrišćanstvo, izgrađena je druga gotska katedrala sa pet kapela. Nažalost, 1419. godine ta katedrala je potpuno uništena u požaru. Na njenom mestu Vitautas Veliki (Vytautas The Great) je sagradio veću gotsku katedralu. Vek kasnije, katedrala je obnovljena, a pisani izvori prvi put pominju zvonik. Smatra se da je zvonik je podignut na mestu odbrambene kule Donjeg dvorca početkom 15. veka. Posle velikog požara 1530. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a od 1534. do 1557. godine dodato je još kapela i kripta.

Tokom ovog perioda, katedrala je stekla arhitektonske karakteristike povezane sa renesansom. Posle požara 1610. godine, ponovo je obnovljen i dozidane su dve prednje kule. Još nekoliko puta je obnavljana i dodatno ukrašavana.

Katedrala u Vilnjusu je kraći formalni naziv, dok je izvorni naziv ovog sakralnog objekta – Katedrala Svetog Stanislava i Ladislavu u Vilnjusu. Ovo je ujedno i glavna rimokatolička katedrala Litvanije. Nalazi se u Starom gradu Vilnjusa, nedaleko od Katedralnog trga. Posvećena svecima Stanislavu i Ladislavu, ova crkva je srce katoličkog duhovnog života u Litvaniji.

U ovom sakralnom objektu odvijala su se krunisanja velikih vojvoda Litvanije. U kriptama i katakombama sahranjeni su mnogi poznati ljudi iz litvanske i poljske istorije, uključujući Vitautas Veliki, njegovu žena Ana, njegovog brata Sigismunda Starog (Žigimantas), njegovog rođaka Švitrigaila, Svetog Kazimira, Aleksandra Jagelona i dve žene Sigismunda II Avgusta: Jelisaveta Habzburška i Barbara Radzivil. Ovde počiva sahranjeno srce poljskog kralja i velikog vojvode Litvanije Vladislava IV Vase, iako je ostatak njegovog tela sahranjen u Vavelskoj katedrali u Krakovu.

Unutrašnjost katedrale krasi više od četrdeset umetničkih dela koja datiraju od 16. do 19. veka, uključujući freske i slike različitih veličina. Prilikom restauracije katedrale otkriveni su oltari pretpostavljenog paganskog hrama i prvobitni pod, postavljen za vreme vladavine kralja Mindauga. Pored toga, nalazili su se i ostaci katedrale podignute 1387. godine. Freska s kraja 14. veka, najstarija poznata freska u Litvaniji, pronađena je na zidu jedne od podzemnih kapela katedrale.

Tokom sovjetskog režima u početku je katedrala pretvorena u skladište. Mise su se ponovo služile počevši od 1988. godine, iako se katedrala u to vreme još uvek zvanično nosila naziv „Galerija slika“. Godine 1989. vraćen joj je status sakralnog verskog objekta.

Katedrala u Vilnjusu – ulaz u Kapelu Sv. Kazimira

Istorijski dodađaj koji je obeležio istoriju je krunisanje mladog prestolonaslednika i budućeg kralja Poljske, Sigismund II Avgust, krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u katedrali 1529. godine. Posle još jednog požara 1610. godine, katedrala je ponovo izgrađena, a dve prednje kule su dodate. Katedrala je ponovo oštećena 1655. godine kada je Vilnjus pao u ruke ruskih trupa u rusko-poljskom ratu u periodu između 1654–1667. godine. Katedrala je renovirana i preuređivana nekoliko puta.

Kapela Svetog Kazimira

Između 1623. i 1636. godine, na inicijativu Sigismunda III Vase, a kasnije dovršena od strane njegovog sina Vladislava IV Vase, od švedskog peščara izgrađena je barokna kapela Svetog Kazimira za čiju gradnju je bio zadužen kraljevski arhitekta Konstantin Tenkal. Njena unutrašnjost je rekonstruisana 1691–1692 i ukrašena freskama Mikelanđela Palonija, oltarom i štukaturama Pjetra Pertija. Ova kapela sadrži izvajane statute kraljeva Jagelona i epitaf sa srcem Vladislava IV Vase. Više od svega u Sabornoj crkvi ova kapela simbolizuje slavu poljsko-litvanske unije i zajedničke istorije.

Između 1786. i 1792. godine na krov Katedrale u Vilnjusu postavljene su tri skulpture Kazimira Jelskog – Svetog Kazimira na južnoj strani, Svetog Stanislava na severu i Svete Jelene u centru. Ove skulpture su uklonjene 1950. godine, a vraćene i restaurirane 1997. godine. Pretpostavlja se da je skulptura svetog Kazimira prvobitno simbolizovala Litvaniju, skulptura svetog Stanislava Poljsku, a skulptura Svete Jelene koja drži krst od 9 m predstavlja pravi krst vere. Kasnije, 2002. godine zvanično su započeti radovi na obnovi Palate Velikog Vojvode koja se nalazi iza same katedrale. Novopodignuta zgrada palate značajno je promenila izgled katedrale.

Katedrala i zvonik su temeljno renovirani u periodu od 2006. do 2008. godine. Fasade su prekrivene svežom višebojnom farbom, što je u velikoj meri poboljšalo spoljašnji izgled ovog sakralnog objekata. To je bilo prvo renoviranje od obnavljanja nezavisnosti Litvanije 1990. godine.

Nisam propustio priliku bez obzira na vremenske uslove da ovekovečim momenat kada sam posetio jedan tako važan objekat kao što je to Katedrala u Vilnjusu. Sada ćemo malo videti kako izgledaju ulice prestonice Litvanije i šta možete obići od muzeja, ako vas put navede u neobični Vilnjus!

Ulica Pilies (bukvalni prevod „Ulica zamka“) je jedna od glavnih ulica u Starom gradu Vilnjusa. To je prilično kratka ulica, koja se proteže od Katedralnog trga do Trga Gradske kuće.

Ulica Pilies

Od nekoliko lokacija širom Vilnjusa koje trgovci na pijaci koriste za prodaju robe lokalnih umetnika, ulica Pilies je najpopularnija. Ima prirodnu prednost u odnosu na Trg gradske kuće jer je ulica vrlo prometna i manje je verovatno da će je ometati politički ili kulturni događaji koji se obično održavaju u Gradskoj kući.

Veliki broj turista i lokalaca, posećuju ovu ulicu da kupe poklone za praznike, kao što je Božić ili pre odlaska u inostranstvo da posete prijatelje. Pijaca je takođe popularna među lovcima na suvenire. Prodavnice suvenira nude posuđe i nakit od ćilibara, kao i unikatnu odeću. Ulica je poznata i po sajmu “Kaziukas”, kada se narodni umetnici iz sva četiri kraja Litvanije okupljaju da izlože i prodaju svoje najbolje proizvode.

Gradska Kuća u Vilnjusu

Viljnus je kao glavni grad vekovima bio umetnički centar Velikog vojvodstva Litvanije i privlačio je umetnike iz cele Evrope. Najstarija umetnička dela koja su ostala iz perioda rane gotike (14. vek) su slike posvećene crkvama i liturgiji (npr. freske u kriptama katedrale u Viljnusu, ukrašene knjige himni).

U Viljnusu su otkrivene i zidne slike iz 16. veka (npr. oslikavanje svodova crkve sv. Franje i sv. Bernarda ili u crkvi Svetog Nikole). Gotičke drvene, uglavnom polihromne skulpture korišćene su za ukrašavanje oltara crkava u Viljnusu. Neki gotski pečati iz 14–15. veka ostali su do danas (Kestutis, Vitautas Veliki, Sigismund II Avgust).

Period procvata Baroka koji je počeo krajem 16. veka bio je izuzetan za Vilnjus jer je zidno slikarstvo cvetalo u gradu. Većina palata i crkava bila je ukrašena freskama koje su karakterisale svetle boje, sofisticirani uglovi i dramatičan stil. U ovom periodu širi se i svetovno slikarstvo – reprezentativni, imaginativni, epitafski portreti, scene bitaka, politički važni događaji. Ova vrsta slikarstva se odlikuje detaljnim realističkim stilom. U sakralnoj arhitekturi dominiraju skulpture ovog perioda (nadgrobni spomenici sa skulpturalnim portretima, spoljne i unutrašnje dekorativne skulpture), izrađene od drveta, mermera i štukature.

Kapija Vasilijanskog manastira gde je pesnik Adam Mickjevič bio zatvoren zbog borbe protiv ruske vlasti

Italijanski vajari bili su izuzetno važni u razvoju skulptura Velikog vojvodstva u 17. veku i tamo ih je pozvalo litvansko plemstvo. Njihova dela karakterišu odlike zrelog baroka: ekspresivnost oblika, čulnost, atektonska kompozicija (npr. skulpturalni dekor crkve Svetog Petra i Pavla). Domaći litvanijski vajari su isticali dekorativne odlike baroka, a ekspresivnost i emocionalnost baroka bila je manje karakteristična u njihovim delima.

U Vilnjusu se nalaze mnoge istaknute umetničke galerije. Najveća umetnička zbirka u Litvaniji nalazi se u Litvanskom umetničkom muzeju. U jednom njenom ogranku, Vilnjuskoj galeriji slika u Starom gradu Viljnusa, nalazi se zbirka litvanske umetnosti od 16. do početka 20. veka. Na drugoj strani Nerisa, Nacionalna umetnička galerija ima stalnu postavku o litvanskoj umetnosti 20. veka, kao i brojne izložbe o modernoj umetnosti. Centar savremene umetnosti je najveće mesto za savremenu umetnost u baltičkim državama, sa izložbenim prostorom od 2400 kvadratnih metara.

Centar je institucija koja nije zasnovana na kolekcionarstvu posvećena razvoju širokog spektra međunarodnih i litvanskih izložbenih projekata, kao i predstavljanju širokog spektra javnih programa uključujući predavanja, seminare, performanse, filmske i video projekcije i nove muzičke događaje koje možete pratiti uživo.

Okrug Užupis u blizini Starog grada, koji je nekada bio jedan od zapuštenijih okruga Vilnjusa tokom sovjetske ere, dom je pokreta boemskih umetnika, koji vode brojne umetničke galerije i radionice. Užupis se proglasio nezavisnom republikom 1. aprila 1997. godine. Na glavnom trgu, statua anđela koji duva u trubu stoji kao simbol umetničke slobode.

Užupis Republika je mesto svetske baštine UNESKO-a. Užupis znači „iza reke“ ili „druga strana reke“ na litvanskom jeziku i odnosi se na reku Vilnia, naziv Vilnjus je izveden naziva reke Vilnia. Okrug je već neko vreme bio popularan među umetnicima i mnogi gra upoređuju sa Monmartrom u Parizu i Fritaun Kristijanijom u Kopenhagenu, upravo zbog svoje boemske i laissez-faire atmosfere. Ovaj okrug se 1. aprila 1997. godine proglasio nezavisnom republikom (Republika Užupis), sa svojim ustavom.

Najveća zanimljivost je da je 2015. godine realizovan projekat – Vilnjuske Statue koje govore (Vilnius Talking Statues). Osamnaest statua širom Vilnjusa komunicira sa posetiocima na više jezika putem telefonskog poziva na nove pametne telefone.

Ako želite da naučite nešto novo o prestonici Litvanije, najbolja adresa za započnete svoje putovanje je Muzej Vilnjusa. Ovo je novi prostor za lokalce i turiste da saznaju više o glavnom gradu ove neobične pribaltičke zemlje. Otvarajući svoja vrata prvi put u proleće 2021. godine, Muzej predstavlja jedinstvene, a nepoznate, ali i dalje aktuelne, poglede na grad i priče koje on priča.

Ovaj muzej je sam po sebi dinamičan, sa stalno menjajućim izložbama, poput samog Vilnjusa, Muzej planira da svake godine postavi dve ili tri izložbe, zasnovane na originalnim studijama urbanog života. Ovaj muzej je posvećen je isključivo Vilnjusu i poziva posetioce da bliže pogledaju grad i otkriju nešto neočekivano u njegovim prostorijama.

Još jedan muzej koji možete posetiti je Muzej okupacija i slobodarskih borbi. Ovaj muzej obuhvata bivša kancelarija zamenika načelnika unutrašnjeg zatvora KGB-a na prvom spratu muzeja obuhvata izložbu dokumenata, fotografija, mapa i drugih predmeta koji prikazuju sovjetizaciju regiona 1940.-1941. godine, kao i zatvorske ćelije.

Izložba posvećena gerilskom ratu 1944.-1953. godine gde možete upoznati teritorijalnu strukturu i vojnu organizaciju gerilskih jedinica, težnje boraca za slobodu, njihove svakodnevne aktivnosti i svakodnevni život. Borba NKVD-NKGB protiv oružanog otpora otkrivena je na izložbi Nepoštena borba.

Na drugom spratu muzeja nalazi se izložba posvećena zatvaranju Litvanaca u gulazima od 1944. do 1956. godine, deportacijama od 1944. do 1953. godine i aktivnostima KGB-a od 1954. do 1991. godine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Katedrala Vilnjusa, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o znamenitostima Vilnjusa? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa novom modnom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Litvanije: Vilnjus, grad bogate istorije i bajkovite arhitekture…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu. Danas započinjemo seriju novih postova o najvećoj pribaltičkoj državi u severnoj Evropi – Republika Litvanija. Moram priznati da sam osetio veliko zadovoljstvo i ponos kada sam objavio prvi story sa aerodroma kada vas pitao da pogodite gde idem uz jedan mali nagoveštaj da ću ovim putovanjem zaokružiti svoju avanturu u toj regiji.

Mnogi od vas su nabrojali Letoniju i Estoniju sa pretpostavkom da sam ovaj put krenuo u Litvaniju. Drago mi je da imam tako divnu zajednicu koja je zajedno sa mnom gradila online dnevnik putovanja, kao što je to Mr.M.

Pre nego što krenem sa putopisom o prestonici Litvanije, želeo bih da vas upoznam sa jednim zanimljivim brendom prtljaga i dodataka za putovanja sa kojima ćete osetiti lagodnost i lepotu putovanja! Verujem da se sećate ovog teget ranca iz jednog od prethodnih postova i verujem da vam FPM Milano brend nepoznat, ali hajde da se podsetimo nekih detalja za ljude koji nisu stigli da pročitaju moju prethodnu modnu priču.

Ovaj ekskluzivni italijanski brend kožne galanterije i prtljaga osnovan 1946. godine. Ovaj brend predstavlja umetnički izraz najboljeg italijanskog talenta i estetike, kao i izvrsne stručnosti. Tradicionalna ručna izrada uz korišćenje vrhunskih materijala, danas je kombinovana sa inovacijama avangardnih metala i modernog dizajna.

FPM Milano prtljag putnicima nudi praktičnost i stil, sve to uklopljeno u jedan kofer i rančeve. Dizajniran od strane Marka Sadlera, ovi lagani koferi sa aluminijumskim omotačem i ojačani inspirisani su starinskim kovčezima, namenski napravljeni da vam pruže izdržljivost koja vam je potrebna na putovanjima. Kombinacija materijala Avante-Garde i motiva italijanskog dizajna, daju ovim FPM koferima robustan i siguran izgled.

U današnjem postu predstavljam vam ranac iz Bank on the Road kolekcije, kao i Bank Spinner 53 kabinski kofer iz kolekcije Bank, obe kolekcije su u celosti napravljene u Italiji, idealne za ljude kako iz poslovnog sveta i tako za one one koji žele da uživaju maksimalno u svom odmoru i slobodnom vremenu, napravljeni da zadovolje svaku praktičnu, funkcionalnu ili estetsku potrebu. Praktičan unutrašnji džep vam omogućava da punite tablet i pametni telefon bilo kada i svuda. Moderna, elegantna linija rančeva, izrađeni od visokokvalitetnog i vodootpornog najlona s posebnom pažnjom na kožne i metalne detalje. Personalizacija od aluminijuma podseća na inovativnu kreativnost FPM Bank kolekcije.

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele kofera i modnih dodataka FPM Milano brend ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Vreme je da započnemo i ovaj prvi putopis o prestonici Litvanije, pa hajde da vidimo šta se krije u srcu ove neobične severnoevropske države. Litvanija je zemlja u baltičkom regionu Evrope koji čine 3 zemlje: Litvanija, Letonija i Estonija. Ova država leži na istočnoj obali Baltičkog mora, geografski gledano Litvanija se graniči sa Letonijom na severu, Belorusijom na istoku i jugu, Poljskom na jugu i Kalinjingradskom oblašću Rusije na jugozapadu.

Takođe, ova zemlja ima i pomorsku granicu sa Švedskom na zapadu na Baltičkom moru. Litvanija pokriva površinu od oko 65.000 km2, sa trenutno populacijom od skoro 3 miliona stanovnika. Glavni i ujedno i najveći grad je Vilnjus, dok su drugi veći gradovi Kaunas i Klajpeda. Litvanci pripadaju etno-lingvističkoj grupi Balta i govore litvanski jezik, jedan od samo nekoliko živih baltičkih jezika.

Ovim putem bih želeo da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Vilnjusa na divnom dočeku, kao i sadržajnom programu koji mi je pomogao da upoznamo ovaj izuzetni grad na jedan sasvim drugačiji način.

Kako će “Pisma iz Litvanije” biti organizovana? Zbog boljeg razumevanja litvanske kulture i istorije, odlučio sam da prvi post bude posvećen prvom delu Kompleksa zamkova u Vilnjusu – Palata Velikog Vojvode. Ovaj kompleks je izuzetno bitan za istoriju ove najveće Baltičke države koja je stvorena uz bogatu istoriju i zato sam smatrao da je najbolje da vas prvo upoznam sa Palatom Velikog Vojvode.

Kompleks zamkova u Viljnusu predstavlja grupa kulturnih i istorijskih građevina na levoj obali reke Neris, blizu njenog ušća u reku Vilnju. Zgrade, koje su izgrađene i konstantno se modernizovale između 10. i 18. veka, bile su jedna od glavnih odbrambenih struktura Litvanije.

Kompleks su činila tri zamka: Gornji, Donji i Krivi Zamak. Krivi zamak spalili su Teutonski vitezovi 1390. godine i nikada nije obnovljen. Viljnuske zamkove je nekoliko puta napadao Tevtonski red posle 1390. godine, ali nisu uspeli da zauzmu ceo kompleks. Njegovo potpuno zauzimanje dogodilo se prvi put tokom bitke za Vilnus 1655. godine. Ubrzo nakon toga, teško oštećeni zamkovi su izgubili na značaju, a mnoge građevine su napuštene. Tokom Carske Aneksije, nekoliko istorijskih objekata je srušeno; mnogo više ih je oštećeno tokom izgradnje tvrđave u 19. veku.

Danas je preostali Gediminas (Krivi) toranj glavni simbol grada Vilnjusa i same nacije. Svake godine, 1. januara, litvanska trobojka se podiže na Gediminasovu Krivi toranj u znak sećanja na Dan Zastave. Kompleks je deo Nacionalnog muzeja Litvanije, jednog od najvećih muzeja u zemlji.

Palata Velikog Vojvode u Donjem zamku evoluirala je tokom godina i arhitektonski napredovala tokom 16. i sredine 17. veka. Palata je više od četiri veka bila politički, administrativni i kulturni centar Velike Kneževine Litvanije. U 13. i 14. veku postojale su kamene konstrukcije unutar palate, veliki broj arheologa smatra da je tu postojala i drvena palata. Kamena Kraljevska palata podignuta je u 15. veku, očigledno posle velikog požara 1419. godine.

Postojeći kameni objekti i odbrambeni objekti Donjeg dvorca koji su blokirali gradnju su srušeni. Kraljevska palata je izgrađena u gotičkom stilu. Zastava Gornjeg zamka, kao i Kraljevska palata, trebalo je da budu domaćini krunisanja Vitauta Velikog (Vytautas the Great). Gotička palata je imala tri krila, neka arheološka istraživanja sugerišu da je to bila dvospratna zgrada sa podrumom.

Veliki knez Litvanije Aleksandar, koji je kasnije postao i kralj Poljske, preselio je svoju rezidenciju u Kraljevski dvor, gde se sastao sa ambasadorima. Naredio je obnovu palate. Nakon njegovog braka sa ćerkom moskovskog velikog kneza Ivana III, kraljevski par je živeo i preminuo u palati.

Sigismund I Stariji, nakon svog uzdizanja na Veliku Kneževinu Litvaniju, vodio svoje poslove u Kraljevskom dvoru kao i u Viljnuskoj katedrali. Za vreme vladavine Sigismunda i palata je znatno proširena, kako bi se zadovoljile nove potrebe velikog kneza – dodato je još jedno krilo, kao i treći sprat, dograđene su i nove bašte. Plan rekonstrukcije palate je verovatno izradio italijanski arhitekta Bartolomeo Bereči da Pontasijevo, koji je takođe projektovao još nekoliko projekata u Kraljevini Poljskoj. U ovoj palati Sigismund Stariji dočekao je izaslanika Svetog rimskog carstva, koji je 1517. godine upoznao Sigismunda sa svojom drugom ženom Bonom Sforcom.

Sigismundov sin Sigismund II Avgust krunisan je za velikog vojvodu Litvanije u Kraljevskom dvoru. Avgust je nastavio sa razvojem palate i tamo je živeo sa svojom prvom ženom Elizabetom od Austrije, ćerkom cara Svetog rimskog carstva., koja danas počiva u Viljnuskoj katedrali. U palati je živela i druga žena Sigismunda II, Barbara Radzivil. Prema savremenim izveštajima izaslanika Svete stolice, Kraljevski dvor je u to vreme sadržao više blaga nego Vatikan. Sigismund II je takođe sastavio jednu od najvećih zbirki knjiga u Evropi.

Palata je preuređena u renesansnom stilu u 16. veku. Plan je pripremilo nekoliko italijanskih arhitekata, među kojima su Đovani Čini da Sijena, Bernardino de Đanotis Zanobi i drugi. Palatu je posetio Ipolito Aldobrandini, koji je kasnije postao papa Kliment VIII. Drugi veliki razvoj dogodio se za vreme vladavine porodice Vasa. Kraljevski dvor je renoviran u stilu ranog baroka za vreme vladavine Sigismunda III Vase. Mateo Kastelo, Đakopo Tenkala i drugi umetnici učestvovali su u obnovi iz 17. veka.

Tokom vladavine porodice Vasa, u palati je održano nekoliko značajnih ceremonija, uključujući venčanje vojvode Jovana, koji je kasnije postao švedski kralj Jovan III, kao i sestre Sigismunda Avgusta – Katarine. Prva opera u Litvaniji postavljena je u palati 1634. godine. Marco Skaći i Virđilio Pućiteli bili su operski impresario.

Nakon ruske invazije 1655. godine, država je počela da slabi, što je negativno uticalo na Kraljevski dvor. Palata je bila veoma oštećena ratom, a njeno blago je opljačkano. Nakon ponovnog zauzimanja grada Vilnjusa 1660-1661, palata više nije bila odgovarajuća državna rezidencija i bila je napuštena skoro 150 godina.

Krajem 18. veka, nakon pada Poljsko-litvanske zajednice, nekoliko porodica je živelo u delovima srušene palate. Ubrzo nakon što je Velika Kneževina Litvanija uključena u sastav Ruske imperije, carski zvaničnici su naredili rušenje preostalih delova Kraljevskog dvora. Palata je bila skoro potpuno srušena početkom 19. veka. Cigle nekadašnje palate prodate su 1799. jednom trgovcu iz Kremenčuga.

Seimas (Litvanski parlament) je 2000. godine doneo zakon kojim je rešeno da se Kraljevska palata obnovi za potrebu ceremonije obeležavanja milenijuma od prvog pominjanja imena Republike Litvanije koji se obeležavao 2009. godine.

Tokom moje posete Palati Velikog Vojvode, bila je posebna izložba koja je od izuzetnog značaja za Litvaniju – Dečiji oklop Sigismunda Avgusta.

Krunisanje je obavljeno „vivente rege“, odnosno za života vladajućeg kralja Sigismunda Starijeg, sa ciljem da se obezbedi eventualno nesmetano preuzimanje vlasti, međutim mladi princ nije morao odmah da preuzme sve obaveze koje sa sobom nosi vladavina i upravljanjem zemljom. Svečani oklop za 13-godišnjaka, sačuvan do danas, korišćen je na turnirima i svedoči o umeću oružnika i dokaz o tome koliko je Sigismund Avgust bio visok kao tinejdžer.

Ukus istinske vlasti i sve nevolje koje su usko povezane sa njom upoznao je posle smrti njegovog oca, Sigismunda I Starijeg, 1548. godine. Druga stvar je da je nekoliko godina pre smrti ostarelog kralja većinu odluka donosila njegova supruga ili mladi Sigismund Avgust koji je pokušao da proširi oblast svoje autonomije, pre svega u naslednom Velikom vojvodstvu gde je u početku tražio sporazum sa magnatskim porodicama. Pokušao je i da reformiše upravljanje posedima koji su bili u kraljevskom domenu tzv. Tu se i kralj oženio po drugi put i sukob između naklonosti i dužnosti bio je, na sreću, šekspirovski, a ne harlekinski.

Pogled sa sigurosne kule koja se nalazi u sklopu Palati Velikog Vojvode je neverovatan, prosto imate priliku da vidite Vinjus kao na dlanu. Nažalost, tokom moje posete ovom gradu, vremenska prognoza nije bila prilično naklonjena, ali to nije uspelo da pokvari moj celokupni utisak o ovom šarmarnom i neobičnom gradu.

Palata Velikog Vojvode je kao muzej podeljena u 3 celine gde možete da vidite kako se Palata vremenom modernizovala i kako je izgledala tokom svog zlatnog doba. Pored neverovatnog nameštaja, možete videti i izuzetne primerke kraljevskog nakita i da zavirite u delić dragocenosti koje su posedovali u ove plemićke porodice. Sigurno se pitate koliko je vremena potrebno za obilazak ovog muzeja, smatram da je potrebno između 2 do 4 sata u zavisnosti od vaših interesovanja, fizičke kondicije i brzine da obiđete ovu Palatu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Litvanije i Vilnjusa – Palata Velikog Vojvode, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Vilnjusa u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu litvanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Litvanije.

Ako planirate posetu prestonici Litvanije, potrudite se da nabavite Vilnjus Propusnicu, sa kojom možete da istražite ovaj magični grad za manje novca. Čak i ako se odlučite da posetite Vilnjus samo na dan, dva ili tri dana, Vilnius Pass će vam pomo ći da maksimalno iskoristite putovanje.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične pribaltičke države u severnoj Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Palati Velikog Vojvode? Da li ste imali priliku do sada da posetite prestonicu ove neobične pribaltičke zemlje Litvanije?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom iz Litvanije!

Blogerski pozdrav iz Litvanije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Vilnjusa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pismo iz Rusije: Sankt Peterburg, zlatna bajka na obali Neve…

Avanture Putovanja 4 Comments

Dragi moji pustolovi, dobrodošli na Mr.M blog. Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni da provedete sa mnom ovaj vikend u Sankt Petersburgu, Petrogradu ili Lenjingradu. Dogovorićemo se posle kako ćemo zvati ovaj prekrasni zlatni grad koji je jedan od najlepših gradova u Rusiji, dok je za neke ljude i najlepši grad na svetu!

Kada sam na dan polaska za Rusiju objavio na društvenim mrežama da sam krenuo put carske ruske imperije, većina ljudi je bilo šokirano gde ja planiram da idem usred zime u snežnu Rusiju na minus 20 stepeni. Moji domaćini iz Turističke organizacije grada Sankt Peterburga su poslali zanimljivu pozivnicu gde su u kratkim crtama dočarali zimsku čaroliju u ovom carskom gradu. Moja želja za avanturom, kao i moj kofer koji se uželeo aerodromskih traka sa primljenom prvom dozom vakcine odlučio sam da se upustim u novu neobičnu pustolovinu!

Sankt Peterburg, ranije poznat pod imenom Petrograd, a kasnije i kao Lenjingrad, drugi je po veličini grad u Rusiji. Grad se nalazi na obalama reke Neve, na samom vrhu Finskog zaliva na Baltičkom moru. Ovaj carski grad danas broji oko 6 miliona stanovnika.

Zanimljiva informacija da je Petrograd četvrti po naseljenosti grad u Evropi, a ujedno najmnogoljudniji grad na Baltičkom moru, kao i najseverniji grad na svetu sa preko milion stanovnika. Sankt Petersburg se smatra jednom od najvažnijih ruskih luka na Baltičkom moru.

Centar Lakhta (Gazprom kula)

Grad je osnovao car Petar Veliki početkom 18. veka na mestu zauzete švedske tvrđave, a ime je dobio po apostolu Svetom Petru. Sankt Peterburg je istorijski i kulturološki povezan sa rođenjem Ruskog carstva i ulaskom Rusije u modernu istoriju kao jedne od najvećih evropskih sila.

Služio je kao glavni grad Ruskog carstva tokom perioda s početka 18. veka do početka 20. veka (zamenjeno Moskvom na kratak period između 1728. i 1730. godine). Nakon Velike Oktobarske revolucije 1917. godine, boljševici su preselili svoju vladu u Moskvu.

Sankt Peterburg je poznat kao „Kulturna prestonica Rusije“ i danas se smatra važnim ekonomskim, naučnim, kulturnim i turističkim centrom današnje Rusije i Evrope. Istorijsko jezgro (stari deo grada) Sankt Peterburga i srodne grupe spomenika čine UNESCO-ovo svetsko nasleđe.

U Sankt Peterburgu se nalazi Ermitaž, jedan od najvećih umetničkih muzeja na svetu, centar Lakhta (Gazprom kula), najviši neboder u Evropi i bio je jedan od gradova domaćina FIFA svetskog kupa 2018. godine.

Kao što ste navikli uvek se potrudim da se osvrnem na istoriju nastanka i razvijanja nekog grada. Po tumačenjima prvih pisanih dokumenata na teritoriji modernog Sankt Peterburga prvo ljudsko naseljavanje može se pratiti do vremena poslednjeg otapanja glečera koji je pokrivao ovu teritoriju.

Pre oko 12 hiljada godina led se povukao, a ljudi su zbog leda išli sve severnije. Podaci o Slovenima poznati su od 8. do 9. veka. Bavili su se zemljoradnjom, stočarstvom, lovom i ribolovom i vršili oružane napade na druge narode. Početkom 9. veka, ove zemlje postale su deo staroruske države, čineći deo teritorije Velikog Novgoroda zvanu Vodskaja pjatina, oblast desno uz Nevu zvala se Karelijska zemlja, levo – Ižorska zemlja.

Kao rezultat poraza u ratu sa Švedskom zbog Stolbovskog mirovnog sporazuma 1617. godine, teritorije duž reke Neve postale su deo švedske Ingermanlandije, čiji je trgovački i administrativni centar bio grad Nien u blizini tvrđave Nienskans, sagrađene 1611. godine na lokalitetu Landskrona.

Kao rezultat Severnog rata 1700-1721, dolina reke Neve osvojena je od Švedske i postala je deo Ruskog carstva prema Ništatskom mirovnom ugovoru. Početkom 18. veka na ušću Neve, nedaleko od Nijena, osnovan je grad Sankt Peterburg.

U prvoj četvrtini 18. veka naziv je pisan kao San (k) t-Peter-Burh. Kada se grad izgradio, nije bio usvojen poseban akt kojim se definiše ime grada, međutim u pismima Petra I i službenim novinama Vedomosti, ime „San (k) t-Peter-Burh“ se gotovo uvek pominje u skladu sa holandskom verzijom (holandski. Sankt Pieter Burch – „Grad Svetog Petra“). Pravopis „Sankt Peterburg“ prvi put je zabeležen u listu „Vedomosti“ jula 1724. godine.

U prvih deset godina svog postojanja, glavni deo grada je bilo Gradsko ostrvo (moderno ostrvo Petrogradski), tu su bili Gostinji Dvor, Trojička crkva, mnoge uslužne zgrade, zanatska naselja i vojne jedinice. Prvo industrijsko preduzeće bilo je brodogradilište Admiralitet, gde su kasnije izgrađeni brodogradilište Galija, Zimska i Letnja palata Petra I sa Letnjom baštom.

Tvrđava Petra i Pavla (Petrogradska tvrđava) je najstariji arhitektonski spomenik Sankt Petersburga. Smeštena na ostrvu Hare, istorijskom srcu grada. Nikada nije korišćena u bilo kojoj bici, a od prve četvrtine 18. veka do početka 1920-ih služio je kao zatvor. Od 1924. godine ovo utvrđenje pretvoreno je u državni muzej.

Tvrđava Petra i Pavla je spomenik ruske arhitekture, na kome su radili brojni arhitekti. U modernoj tvrđavi smešteni su brojni arhitektonski spomenici i muzeji: katedrala Petra i Pavla, grobnica Velikog vojvode, Botna kuća, Komandantova kuća, Inženjerska kuća, kovnica novca, Muzej istorije tehnologije.

Tvrđava pripada istorijskom delu Sankt Peterburga i, zajedno sa kompleksom spomenika, uvrštena je na spisak svetske baštine UNESCO-a. Model tvrđave Petra i Pavla postala je simbol grada i zauzima ključno mesto u njegovoj panorami. Od 1873. godine, svaki dan u 12 sati iz Nariškinovog bastiona tvrđave pucao je artiljerijski signalni hitac, koji nije izvršen od 1934. do 1953. godine.

To je istorijski simbol grada zajedno sa anđelom na tornju katedrale Petra i Pavla zajedno sa čamcem na tornju Admiraliteta i spomenikom Bronzanom konjaniku.

Katedrala Petra i Pavla je arhitektonski spomenik, grobnica ruske carske kuće Romanovih. Drvena crkva Petra i Pavla pojavila se na ovom mestu 1703. godine. Na njenom mestu 1712-1733, prema projektu arhitekte Trezzini-ja, izgrađena je kamena katedrala u stilu ranog ruskog baroka.

Sredinom 1756. godine, usled požara, izgoreli su drveni toranj, krov i gornji slojevi zvonika. Zgrada je obnovljena do 1780. godine, uz neke manje arhitektonske izmene plana. Nakon požara dogodila se velika oluja koja je nakrivila je krst i otkinula lik anđela sa krsta.

Zvonik je visok 122,5 metara. Na zvoniku je od 1776. postavljen zvonasti sat. Od 1708. godine sahranjivanje članova porodice Romanov počelo je u katedrali Petra i Pavla. Početkom marta 1725. godine kovčeg sa telom cara Petra I postavljen je u privremenu drvenu kapelu, a 1731. godine je ponovo sahranjen u ikonostasu katedrale. Tokom 18. veka, sve do početka 20. veka, u katedrali su bili sahranjeni svi carevi i carice Ruskog carstva, sa izuzetkom Ivana VI i Petra II. 1998. godine poslednji car Nikolaj II je sahranjen u Katarininom Dvorcu.

Tokom 1918. godine zaustavljene su crkvene službe u crkvi i sve oduzete crkvene dragocenosti. Trenutno je katedrala u nadležnosti Muzeja istorije Sankt Peterburga

Sankt Petersburg je kulturni centar svetskog značaja, često ga nazivaju „Kulturnom prestonicom“ Rusije. Grad ima preko 8000 mesta od kulturnog nasleđa (istorijski i kulturni spomenici), uključujući 4000 mesta kulturnog nasleđa saveznog značaja, što je gotovo 10% svih spomenika koje država štiti na teritoriji Ruske Federacije.

Postoji preko 200 muzeja i njihovih ogranaka (uključujući Ermitaž (oko tri miliona umetničkih dela i spomenici svetske kulture), Ruski muzej (najveći muzej ruske umetnosti), Centralni pomorski muzej, Muzej Ruske akademije Umetnosti, Muzej moderne umetnosti i skulpture, Muzej istorije Sankt Petersburga, Muzej antropologije i etnografije Petra Velikog (Kunstkamera), muzeji-palate i parkovi Peterhof, Oranienbaum, Carsko Selo, Pavlovsk, umetnički Puškinskaja 10 Centar, Muzej savremene umetnosti Erarta, Sveruski muzej A. S. Puškina, Muzej odbrane i opsade Lenjingrada i drugi, izložbeni kompleks „Lenekpo“.

U Petrogradu postoji više od 70 pozorišta (uključujući Marijinsko pozorište, Aleksandrijsko pozorište, Mihajlovsko pozorište, Boljšoj dramsko pozorište nazvano po G.A. Tovstonogovu, Sankt Peterburg Akademsko pozorište komedije po imenu N.P. Akimov, Malo dramsko pozorište (Pozorište Evrope), Akademsko pozorište Lensovet , Baltička kuća, Akademsko dramsko pozorište VF Komissarzhevskaia, pozorište Litsedei Clovneri, Državni cirkus Sankt Peterburga Boljšoj i mnogi drugi).

Da li ste znali da je Sankt Petersburg dom više od 1000 biblioteka (najveće među njima su Ruska nacionalna biblioteka (javna), Biblioteka Ruske akademije nauka, Predsednička biblioteka Borisa Jeljcina).

Sankt Petersburg je kulturna prestonica Rusije i Evrope, bez obzira na period godine kada se odlučite da posetite grad imaćete priliku da uživate u raznim kulturnim i umetničkim manifestacijama.

Kada smo završili sa najvažnijim znamenitostima i upoznavanjem grada moji domaćini iz turističke organizacije su mi poslali simpatični formular šta bih voleo da vidim u Petrogradu? Na spisku su se nalazile botaničke bašte i akvarijumi. Pošto nisam duže vreme nisam posećivao akvarijume, odlučio sam se da posetim Sankt Petersburg Oceanarium.

“Okeanarijum” je neka vrsta „podvodnog muzeja“ sa živim eksponatima – stanovnicima vodenog okruženja. Smešten u tržno-zabavnom kompleksu „Planet Neptun“.

Ukupna površina okeanarijuma je oko 5000 kvadrata. Postoji 59 akvarijuma, a najveći akvarijum ima podvodni tunel dužine 35 metara. Jedinstvena izložba okeanarijuma omogućava vam da uživate u lepoti podvodnog sveta jer ovde živi više od 2 hiljade primeraka slatkovodnih i morskih riba, vodenih beskičmenjaka, sisara.

Ovde možete provesti nekoliko sati posmatrajući stanovnike podvodnog sveta. Šarene ribe, žabe, graciozne ajkule umiriće vas vedrinom, a nespretne foke i radoznala lica azijskih vidri nasmejaće vas do suza!

Svaki posetilac može ne samo da zaroni u atmosferu podvodnog sveta, već i da postane gledalac zanimljivih „predstava“ u kojima su glumci ajkule, brojne ribe i foke. Predstave sa ovim neverovatnim stanovnicima održavaju se svakog dana osim ponedeljka.

Nakon avanture koju sam imao u divljini slatkovodnog podvodnog sveta, turistička organizacija mi je priredila iznenađenje pa samo otišli malo dalje od Sankt Petersburga, gde smo imali priliku da se družimo sa neobičnim stanovnicima ovog dela zemlje – bizonima.

Zubrovnik park, prirodni rezervat koji se nalazi u blizini Sankt Petersburga možete uživati u prirodi, zimskim sportovima i druženju sa evropskim bizonima.

Park porodičnog odmora i ekoturizma „Zubrovnik“ jedan je od najvećih prigradskih kompleksa po površini i jedini objekat u Lenjingradskoj oblasti specijalizovan za ekoturizam.

Park “Zubrovnik” može vam pružiti zanimljive šetnje i izlete na predivnim mestima, dodir sa divljinom i ostaviti neverovatan utisak koji ćete pamtiti dugo.

Pored upoznavanja sa bizonima, imao sam priliku da osetim adrenalin i da budem u kontaktu sa prirodom uz vožnju motornim sankama gde imate organizovane ture. Jedinstveno iskustvo, moram priznati da je to jedna od ekstremnijih stvari koje sam do sad uradio u životu.

Verujte mi da hladnoću vremenom i ne primećujete, prvih 3 dana nisam mogao da zamislim da provedem više od 5 sati napolju na minusu, ali posle moj organizam se navikao na sredinu i sa lakoćom sam provodio po nekoliko sati na otvorenom i prirodi.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Sankt Petersburga, institucije koja je omogućila da osetim duh i lepotu carske ruske prestonice i da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu na Baltičkom moru na obalama reke Neve. Takođe iskoristio bih priliku da se zahvalim nacionalnoj ruskoj avio kompaniji Aeroflot.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote, kulturu, duh i gostoprimstvo carske Rusije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Petrogradu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad u Rusiji?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Petrograda,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Sankt Petersburga i Aeroflot ruske nacionalne avio kompanije.

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? 2. Septembar je poseban dan za mene jer taj dan u mom kalendaru označen kao specijalan dan – moj rođendan. Moram priznati kada sam bio mlađi nisam bio ljubitelj tog datuma jer se tada polazilo u školu. Uvek sam mislio da sam najveći baksuz na svetu jer sam rođen na taj dan! Očigledno mi je bilo suđeno jer sam neplanirano i ja došao na ovaj svet… Tačnije dva meseca ranije pre očekivanog termina.

Šta ti je život… Na današnji dan pre dvadeset i nešto godina jedan Marko je zakmečao i nekako se izborio kao nedonošče da preživi. Danas je to mnogo lakše, moja generacija ona ratna kada je inflacija vladala u bolnicama nisu ni znali šta je inkubator. Sestre i doktor koji su brinuli o meni dali su mi nadimak “Mrvica” jer sam bio nešto malo teži od vekne hleba, danas je kilaža se malo promenila!

Nego da ja pređem na temu današnjeg posta. Pre par dana sam vam obećao novu priču i da ćemo istraživati biser Baltika, glavni grad Letonije – Rigu. Na poziv turističke organizacije grada Rige – Live Riga i nacionalne letonske avio kompanije airBaltic mali Marko i njegov fotograf su posetili prestonicu Letonije.

Riga je na poseban način obeležila ovo leto jer je ujedno to bila i moja poslednja saradnja koja je zatvorila “letnju sezonu” na mom blogu. Najveća metropola na Baltiku, Riga savršeno spaja bezvremensku tradiciju i vrhunsku modernu atmosferu. U svojoj burnoj istoriji dugoj skoro 800 godina svi su od nemačkih vitezova do švedskih kraljeva i sovjetskih komesara ostavili svoje tragove, a danas je glavni grad Letonije uzbudljiva evropska metropola na raskrsnici istočne i severne Evrope.

Ova poseta ne bi bila moguća bez pomoći nacionalne letonske avio kompanije airBaltic koja je bila jedan od glavnih prijatelja ovog projekta. Letonska aviokompanija Air Baltic Korporacija (airBaltic) osnovana je 1995. godine. AirBaltic je hibridna avio-kompanija koja preuzima sve najbolje iz poslovne prakse tradicionalnih mrežnih avio-kompanija i niskotarifnih prevoznika u Evropi i svetu. U 2008. godini, airBaltic je promenio svoj operativni model iz prevoznika do tačke – mrežne avio-kompanije, čime je Riga postala čvorište između istoka i zapada. Glavni prioriteti airBaltic-a su – sigurnost putnika, tačnost i kvalitet usluga.

Trenutno avio kompanija airBaltic vrši direktne letove iz svih prestonica Baltičkih država – Rige (Letonija), Vilniusa (Litvanija) i Talina (Estonija). AirBaltic nudi pogodne avio letove koji preko North Hub Riga se povezuju do svojih mreža avio partnera koji obuhvataju Evropu, Skandinaviju, Rusiju i Bliski Istok. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa avio kompanijom kao što je airBaltic i da osetim sve pogodnosti koja nudi njihova biznis klasa.

Kao putnik u poslovnoj klasi dobićete izvanrednu uslugu. Prioritetno ukrcavanje, piće dobrodošlice, sedište sa dodatnim besplatnim sedištem za više privatnosti, gurmanski obrok sa tri vrste jelovnika, neograničeno bezalkoholno i alkoholno piće, najnovije štampane medije raznih kategorija, kao i brz prioritetan izlazak po završetku leta.

Aerodrom u Rigi je lak za snalaženje, zbog svoje veličine i jednostavnosti verujte mi da ćete izaći brzo i krenuti u istraživanje Rige. Postoji više načina transporta do centra Rige: javnim prevozom – autobusom ili taksijem. Pošto smo mi imali unapred obezbeđen prevoz mogu vam reći cene.

Cene autobuske karte u jednom smeru koštaju 1.15 evra ako kupujete unapred ili na automatu ili 2 evra ako plaćate direktno kod vozača u autobusu. Taksi imate Baltic Taxi i posebnu tarifu od 15 evra u jednom smeru, tako da ako idu 3 ili 4 osobe možete podeliti troškove.

Prvo što sam mogao primetiti kroz prozor automobila je bila činjenica da je Riga “zeleni” grad, na sve strane su bile zelene površine, trgovi, parkovi koji su bili neobično uređeni. Lepota je uvek u oku posmatrača, ali Riga mi je na prvi pogled izmamila osmeh na lice. Znao sam da će ovo putovanje biti još jedna lepa avantura.

Smestili smo se u hotel, malo osvežili i bili smo spremni za pokret. Naš hotel Pullman Riga se nalazio u samom srcu starog dela grada. Jedna stvar koju sam naučio na putovanjima je da uvek treba svaki obilazak grada započeti od obilaska starog grada da bi ste bolje upoznali grad. Stari deo grada uvek poseduje neku posebnu energiju i to je ono što svaki grad čini posebnim, baš kao što Skadarlija, boemska četvrt daje Beogradu neku notu lepih dan gde je kulturna elita okupljala. Voleo bih kao i uvek da vam napišem neke osnovne informacije o samoj destinaciji.

Riga je glavni grad Letonije koji broji nešto više od 600.000 stanovnika, što je trećina latvijskog stanovništva. Budući da je značajno veći od ostalih gradova Letonije, Riga je ujedno i najveći grad u Letoniji. Takođe je najveći grad u tri baltičke države i dom jednoj desetini kombinovanog stanovništva sve tri baltičke države. Grad leži na Rimskom zalivu na ušću reke Daugave gde se sastaje sa Baltičkim morem. Riga je osnovana 1201. godine i bivša je članica Hanseatske lige.

Istorijski centar Rige se nalazi na UNESCO-voj listi svetskog nasleđa, poznato po svojoj arhitekturi Art Nouveau – Jugendstil i drvenoj arhitekturi iz 19. veka. Riga je tokom 2014. bila evropska prestonica kulture, zajedno sa Umeom u Švedskoj. Riga je bila domaćin samita NATO-a 2006. godine, takmičenja za pesmu Evrovizije 2003. godine, Svetskog prvenstva u hokeju na ledu za muškarce 2006. godine. Zanimljiv je podatak da skoro svake godine Rigu poseti preko milion turista!

Postoji više legendi, teorije o tome kako je grad dobio svoje ime. Jedna teorija o poreklu imena Rige je da se radi o korumpiranoj pozajmici koja označava Liv ringa, a odnosi se na drevnu prirodnu luku koju je formirala pritoka reke Daugava.

Druga legenda je da Riga duguje svoje ime po već utvrđenoj ulozi u trgovini između Istoka i Zapada. Engleski geograf Ričard Haklujt 1589. godine Rigu naziva Rie, a nemački istoričar Dionizije Fabricius je 1610. godine potvrdio poreklo Rige iz reči Rija. Treća teorija bi mogla biti da je Riga dobila ime po Riegeu, nemačkom nazivu za reku Riden, pritoku Daugave.

Jedna od teorija je da ime Rige uvodi biskup Albert, pokretač krštenja i osvajanja livonskih i baltičkih naroda. On je takođe predstavio objašnjenje imena grada kako je izvedeno iz latinske reči rigete (“navodnjavano”), što simbolizuje “navodnjavanje suvih paganskih duša od strane hrišćanstva”.

Građevinu koju vidite na slici iznad u Rigi meštani nazivaju Kuća Crnoglavih (latvijski: Melngalvju nams,) je zgrada smeštena u starom delu grada. Prvobitno zdanje ovog objekta je podignuto je tokom 14. veka za vreme Bratstvo Crnoglavih, kao jedna vrsta udruženja za neoženjene, brodovlasnike i strance u Rigi. Glavni radovi su rađeni početkom 17. veka, dodajući većinu maniralističkih ukrasa. Skulpture je napravila radionica Augusta Volza. Zgradu su bombardovali Nemci 28. juna 1941. godine, a ostatke su srušili Sovjeti 1948. godine. Obnovljena je između 1996. i 1999. i ovo danas što imamo prilike da vidimo je identična replika originalne građevine.

Riga je izuzetan grad i veoma pristupačan. Osim što možete uživati u lepotama grada i napraviti divne slike za uspomenu možete obaviti i lepu kupovinu. Pored mnogih interesantnih radnji koje u svojoj ponudi imaju domaće i Baltičke kreatore postoje dosta outlet radnji. U samom centru grada postoje bar 50 outlet radnji koje imaju različite brendove od uličnih do nekih luksuznijih, prestižnih brendova.

Ne bi ste trebali da se ustručavate, verujte mi ja sam pronašao tako lepu rolku i džemper od jednog brenda koji obožavam i to sam platio 35 evra, puna cena bi bila mnogo, mnogo veća. To je moja najiskrenija preporuka ako se nađete u ovom predivnom gradu.

Ulice starog grada su popločane krupnim kamenjem – kaldrma, zato je veoma bitno da nosite udobnu obuću. U starom delu Rige se nalaze najlepši restorani, muzeji i hoteli. Najzanimljiviji su mi bili ulični svirači i umetnici koji su zabavljali turiste. Riga je grad kulture i umetnosti, verujte mi u ovom gradu imate za sve vremena jer je grad odlično raspoređen i veoma se lako možete snaći i pronaći bukvalno sve što vas interesuje.

Na slici iznad možete videti crkvu svetog Petra. Ona se prvi put spominje u zapisima iz 1209. godine. Crkva je bila zidana, pa je te godine prošla neoštećena u velikom gradskom požaru u Rigi. Istorija crkve može se podeliti u tri različita perioda: dva povezana sa gotičkim i romanskim stilovima gradnje, a treća sa ranim baroknim periodom. Srednji deo crkve izgrađen je u 13. veku, što obuhvata prvo razdoblje gradnje. Jedini ostaci ovog razdoblja nalaze se u spoljnim zidovima naosa i na unutrašnjoj strani nekoliko stubova u naviju, oko kojih su kasnije izgrađeni veći stubovi.

Za vreme Drugog svetskog rata crkva je izgubila status važne kulturne baštine – impresivan bronzani kandelabrum napravljen 1596. godine – koji su Nemci iz Rige odveli u grad Vłocłavek, a preselili su ga tokom akcije „Heim ins Reich“ na teritoriju Poljske. Kandelabrum zvani stojeći fenjer, naručio je Gradsko veće Rige od livnice Rige osnivača metala Hansa Mejera. Da biste imali predstavu reda veličine tog stojećeg fenjera bio je oko 3 m visine i oko 4 m širine. Posle rata izložen je u katedrali Svete Marije Uznesenja u baziliki Vłocłavek. 1. marta 2012. ovo delo kasnorenesansne umetnosti vratilo se u svoj drevni dom, kao rezultat sporazuma o repatrijaciji kulturnih dobara. Zanimljiv podatak je da kip petla koji možete videti na samom vrhu crkve teži oko 160 kg, izrađen je od zlata.

Spomenik slobode (latvijski: Brivibas piemineklis) je spomenik u čast vojnicima ubijenim tokom Letonskog rata za nezavisnost (1918–1920). Smatra se važnim simbolom slobode, nezavisnosti i suvereniteta Letonije. Izrađen 1935. godine, visok 42 metra od granita, travertina i bakra često služi kao žarište javnih okupljanja i zvaničnih ceremonija u Rigi. Skulpture i reljefi spomenika, raspoređeni u trinaest grupa, prikazuju latvijsku kulturu i istoriju.

Jezgro spomenika čine četverokutni oblici koji su raspoređeni pravilno jedan na drugi, koji se po veličini smanjuju prema vrhu, upotpunjeni su 19-metarskim (62 metra) visokim travertinskim stubom koji nosi bakarni lik slobode koji podiže tri pozlaćene zvezde. Koncept spomenika prvi put se javno objavio početkom 1920-ih, kada je letonski premijer naredio da se naprave idejni projekti i otvori konkurs za dizajn „spomen-kolone“. Posle nekoliko javnih takmičenja, spomenik je konačno sagrađen početkom 1930-ih po šemi “Mirdzi ka zvaigzne!” (“Sjaj kao zvezda!”) Koju je podneo letonski vajar Karl Zale. Građevinski radovi finansirani su privatnim donacijama.

U Rigi je već bilo pozorišta na nemačkom jeziku, koje je takođe imalo operu i balet. Prvi pokušaj stvaranja letonske nacionalne opere bio je 1893. godine, kada je izvedena “Spoku stunda” Jekabs Ozolsa (“Čas Duhova”). Letonsku operu (Latviešu Opera) osnovao je 1912. godine Pavuls Jurjansa, mada je gotovo odmah, tokom Prvog svetskog rata, operska grupa bila evakuisana u Rusiju. 1918. opera se ponovo pokrenula (Latvju Opera) koju je vodio Jazeps Vitols, osnivač Letonske muzičke akademije. Debitantska predstava, 23. januara 1919., bila je Vagnerova “Der fliegende Hollander”.

Od 1944. godine, nakon okupacije Letonije od strane Sovjetskog Saveza i inkorporacije u Sovjetski Savez, Letonska nacionalna opera postala je letonsko S.S.R. Državno pozorište za operu i balet. 1990. pozorište je preimenovano u Letonsku nacionalnu operu, ali je zgrada skoro odmah zatvorena do 1995. godine radi renoviranja. U čast ponovnog otvaranja 1995. godine, prva opera bila je Uguns un nakts od Janisa Medinša (Vatra i noć).

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog specijalnog posta iz Letonije koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Hotela Pullman Old Town Riga u kojem smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom biseru Baltika? Da li ste imali priliku do sada da posetite Rigu i da uživate u lepotama Letonije? Kroz par dana ćemo nastaviti našu avanturu u Rigi i otkriću vam jednu umetničku raznicu. Sledeće nedelje ostajemo u Rigi, posle ko zna… Vidimo se na istom mestu za par dana!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Rige – Live Riga, nacionalne letonske avio kompanije airBaltic i Pullman Riga Old Town hotela. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Jesenji modni karavan u Talinu

Moda Outfit Post 5 Comments

Dragi moji ljubitelji mode, kako ste mi danas? Nadam se da ste iskoristili ovaj vikend na najbolji mogući način, iako nam vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni ovih dana. Danas vam na blogu predstavljam jednu posebnu malo drugačiju priču iz glavne prestonice Estonije. Moram priznati da sam se dosta razmišljao danas oko samog naslova ovog posta jer je Talin sam po sebi jedan neobičan grad. Moderan grad koji poseduje neki šmek srednjovekovnih vremena, gde je tradicija i kultura bila na zavidnom nivou. Druge vrednosti su više bile cenjene, umetnost je bila drugačija, uzvišena, možda je čak i imala svoj kult, koji je danas vidno izbledeo.

Talin je grad sa jednom posebnom energijom, mislim da su nam se na neki način od samog početka i uklopile. Jedna neprospavana noć, još završite i na krstarenju. Od uzbuđenja sam i zaboravio na kišobran, a da ne pričam koliko sam puta te noći proveravao vremensku prognozu, pa sam se setio da počnem da paničim u tramvaju koji je vozio fotografa i moju malenkost do glavne luke u Helsinkiju. Srećom, kada imate fotografa koji je prošao svet uzduž i popreko sve mora da se ima u rancu… U mom rancu je bio keks, kapa, šal i par mapi iz Helsinkija… To samo ja mogu da ponesem u 3 ujutru, samo ću vam reći da sam od sve te silne opreme iskoristio keks! 😀

Došli smo u rane jutarnje sati u Talin, mislim da je bilo oko 7 sati ujutru, znam samo da nije bilo žive duše na ulici. Dobro, sa jedne strane to je odlično kada slikate modnu kombinaciju. Sa druge strane nisam mogao odmah da osetim dušu grada, jer kao što svi znamo dušu svakog grada predstavljaju njegovi žitelji, stanovnici. Dobro, brzo je i ta praznina prošla, taman dok sa ja završio sa mojim keksom, mogli su se čuti i prvi, užurbani udarci ženskih potpetica koje bukvalno samo što ne počnu da trče niz ove talinske kaldrme. Uvek sam se divio ženama kako uspeju da održe ravnotežu na potpeticama po neravnom terenu, pritom još i da potrče na tim visokim potpeticama koje nekim ženama život znače.

Dobro, nakon što smo gledali malu uličnu predstavu kako tri drugarice idu zajedno na neki ozbiljan posao, po odeći se moglo reći da je u pitanju neka ozbiljnija kompanija, možda neka advokatska kancelarija jer su sve 3 bile savršeno ispeglane u toniranim kompletima sa akt tašnama i modernim torbama… Možda su i neke poslovne žene iz ozbiljnog korporacijskog poslovnog sveta, koje mi blogeri nikada nećemo moći razumeti.

Sve je to bilo super, ali mom fotografu je toliko smetala moja jarko narandžasta rolka koja je po njegovom skromnom mišljenju nikako nije uklapala uz ovu braon kombinaciju… Meni nije bila tako loša, prvo materijal je bio malo deblji od moje bež rolke koju sam planirao da nosim uz ovaj outlet, druga stvar je što sam primetio da su fasade u Talinu pretežno svetlijih boja pa nisam hteo da budem deo iste! Zato sam spojio lepo i korisno, nisam postao deo arhitekture Talina, ali bogami se nisam ni smrzao. Znate ja sam od onih osoba koje mogu lako da se razbole i zbog toga na sva moja putovanja nosim 9,999 lekova jer nikada ne znate šta mene može da “usreći” na nekoj od mojih avantura.

Ubrzo se otvorila i glavna kancelarija Turističke organizacije grada Talina, pa smo dobili neke smernice, kako da iskoristimo par sati u Talinu na najbolji mogući način. Na slici iznad možete videti Marka, čovek koji je “prostudirao” vodič kroz Talin, ja sam se toliko zagledao da nisam ni primetio da je fotograf odneo moj ranac, a ovu kesicu sam nosio celi bogovetni dan, čak sam je poneo za Srbiju i našao sam joj prikladno mesto. Obožavam crvenu boju, onda zamislite moju opsesiju kada sam kesicu zaštitio na najbolji mogući način, da se ne izlomi do Beograda. Srećom, eno je savršeno očuvana i prava stoji pored ostalih milion “gluposti” – kako to voli da nazove moja mama, ali ja sam srećan! 🙂

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na ovoj slici sam sebi izgledam kao Željko Samardžić, lišće oko mene, park samo neka balada u pozadini i voila eto novog spota! Ne brinite nisam talentovan za pevanje (zbog toga stvarno i najviše tugujem u životu), ali mogu da poslužim za statiranje u sportu ako ništa drugo! 😀 Jesen je ove godine imala neke sasvim drugačije boje. U Finskoj i Estoniji je nekako sve okrenuto prirodi, pa sam zbog bogate prirodne vegetacije imao prilike da uživam u magiji zlatne jeseni. Kao što sam napisao u prethodnom postu, modni stručnjaci su rekli da je ove sezone zlatna boja u trendu, ja samo mogu primetiti da priroda u Helsinkiju, a bogami i u Talinu prati najnovije modne trendove! 🙂

Dragi moji došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz Estonije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Kratka avantura u Talinu se završila, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture u Helsinkiju. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja modna priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj dragulj Baltika? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije grada Talina, kompanije Tallink i brenda Makia i  Cortefiel Group uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Razglednica iz Estonije: Talin, srednjovekovni dragulj Baltika

Avanture Putovanja 4 Comments

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post! Danas je prvi dan Novembra i mislim da je to i više nego dovoljan razlog da nastavimo našu avanturu u Severnoj Evropi i na taj način započnemo ovaj mesec sa jednim lepim putopisom, pored toga saznaćete nešto više o glavnom gradu najmanje Baltičke države – Talinu.

Estonija je jedna tri Baltičke države koje se nalaze na severoistoku Evrope. Termin Baltičke države označava tri bivše sovjetske republike, sada nezavisne republike države Estoniju, Letoniju i Litvaniju. Ova godina je izuzetno posebna za Republiku Estoniju jer ona predstavlja tačno 100 godina od osnivanja države. Sad mogu zvanično da vam poželim dobrodošlicu u Estoniju!

Osvanulo je novo jutro u Helsinkiju, bolje odmah da vam priznam da uopšte nismo ni stigli da spavamo jer nas je očekivala plovidba do Talina u ranim jutarnjim satima. Ja sam odlučio da je bolje da nešto gricnem i da završim dodatno uređivanje slika pa mi tih par sati nespavanja nije teško palo.

Uz priču, smeh, grickalice i rad dočekali smo rane jutarnje sate pa zamalo da zakasnimo i na prvi jutarnji tramvaj koji direktno vodi do luke, srećom sve smo na kraju stigli! Kada smo stigli u luku, nisam uopšte stekao utisak da se nalazim ispred luke već sam pomislio da se nalazim na aerodromu. Moderna, ravnih linija izrađena od stakla i metala glavna putnička luka u Helsinkiju u pola 6 ujutru je sijala u svom punom sjaju.

Prijavili smo se na šalteru prevoznika Tallink koji je jedan od prijatelja ovog projekta i drago mi je da su pružili svoju podršku i omogućili realizaciju ovog projekta.

Dva sata plovidbe, koliko inače traje ovo putovanje između ova dva “bratska” grada je prošlo brzo, prvo ovo je moje prvo putovanje kruzerom i samim ulaskom na modernu verziju Titanika shvatio sam da će to biti ludo i nezaboravno. Prva stvar koju smo primetili na mapi broda je da na samom brodu postoji mini tržni centar i supermarket. Fotograf i ja smo ostali u čudu pa sam čak ja morao da izvadim svoje naočare da se uverim da sam dobro pročitao.

Da, ispostavilo se da sam dobro video i bez naočara… Star, jedan od prvih kruzera koji ima prodavnice i supermarket… Nismo mogli da sačekamo doručak već smo odmah otišli da tražimo prodavnice, da se ipak ja uverim da je to istina. Propustio sam doručak, ali sam kupio čokoladu u supermartu! Kao što sam rekao malopre, vreme je proletelo i mali Marko je stigao u Talin. Brzo sam stigao na glavni trg i možete videti moju prvu reakciju i fasciniranost ovim srednjovekovnim gradom u modernom 21. veku!

Naš prvi zadatak je bio da pronađemo kancelariju Turističke organizacije grada Talina da bismo preuzeli specijalne Talin kartice koje će nam pomoći da obiđemo znamenistosti. To smo obavili brzinom svetlosti i pošto nismo imali dosta vremena na raspolaganju, krenuli smo odmah u oblizak grada.

Kako upoznati Talin? Odakle krenuti? – To su pitanja koja se skoro svim turistima vrzmaju po glavi!

Ja kada upoznajem grad prvo pronađem na mapi označene znamenitosti i izaberem onu koja po opisu sadržaja najbolje može “ispričati” priču o gradu. Talin je jedan neobičan grad, jezgro grada ima neku posebnu energiju, koja zrači nekim vrednostima koje su se više cenile u srednjem veku, dok je periferija potpuno moderna i urbana. Neverovatno kako jedna vožnja autobusom može da bude zanimljiva! Moja topla preporuka je da obilazak Talina započnete u Estonijskom Istorijskom muzeju, koji se nalazi u samom srcu grada.

Putovanje kroz vreme ne može nikom naškoditi, ko zna možda naučite nešto novo i zanimljivo što do sad niste znali. Muzej je podeljen u više celina, meni kao modnom blogeru siguran sam da ste odmah svi pretpostavili da je najomiljeniji deo bio onaj istorijski modni kutak. U specijalnoj izložbi odevnih predmeta možete videti kako se razvijala moda u Estoniji od pocetka 20. veka pa do danas.

Samo ću reći da sam oduševljen razvojem mode u Estoniji, mnogi ljudi smatraju da oni i nisu imali svoju kulturu i da su im drugi sve nametnuli i da su samo znali da žive po njihovim pravilima i da su samo tako nastavili. Istina je malo drugačija, oni su imali svoju kulturu, način života, čak i svoju arhitekturu koja je postojala mnogo i pre uticaja sile iz neposrednog komšiluka.

U Muzeju Estonijske Istorije nećete provesti dosta vremena, ali ćete naučiti dosta novih informacija koje niste znali o Estoniji. Nakon muzeja, predlažem vam da posetite gradsku skupštinu, koja je inače najstarija gradska skupština u baltičkom regionu. Zbog svoje jedinstvenosti, ona se nalazi na UNESCO-voj listi zaštićene kulturne baštine kao i celo gradsko jezgro grada. Ako ste kao i ja ljubitelj arhitekture, otkrijte sve tajne koje kriju fasade u Talinu (priča je na engleskom jeziku).

Šetnja glavnim ulicama Talina će vam ispričati svoju priču, uživaćete u lepoti kaldrme i muzici uličnih izvođača. Prodavnice suvenira, restorani sa tematikom srednjeg veka su samo mali deo slagalice koji čini ovaj grad tako bajkovitim. Verujte mi, jedan grad u ovom gradu je malo, ali na žalost ja nisam imao više vremena.

Dok smo šetali ulicama, moj fotograf je čuo da dosta turista pita lokalno stanovništvo za crkvu Aleksandra Nevskog, nisam bio lenj pa sam se potrudio da se priključim na WiFi internet mrežu obližnjeg kafića i shvatio sam da tu lepotu ne smemo propustiti. Crkva se nalazi na brdu, u početku ćete imati utisak da je daleko i da je prilaz crkvi otežan, ali nije. Ako vas put navede u ovaj gradić obavezno posetite ovu duhovnu lepotu.

U sledećem postu ćete videti moju modnu kombinaciju koju sam nosio prilikom posete ovom gradu. Nadam se da ćete uživati u mojoj modnoj priči, neke od najlepših slika su nastale u blizini ovog hrama.

Fotograf me je podsetio da nam nije ostalo još puno vremena i da je vreme da se polako vratimo u grad da ne zakasnimo za autobus koji nas direktno vozi do luke. Moram priznati, vreme mi je baš proletelo i nije mi bilo lako da se tek tako oprostim sa gradom, ali što se mora, mora se!

Dok smo se spuštali niz kaldrmu, ne znam kako, ali u jednom trenutku spazio sam poveću reklamu sa slikom predivnog ordena koji je bio optočen draguljima. Prvo sam proverio koliko ima sati, fotograf je samo rekao: “Nema šanse! Zakasnićemo, znaš koliko moramo biti ranije za ukrcavanje na brod, ponavljam nema šanse!”. Ne bi ja, bio ja da nisam gledao na reklami da li mogu da iskoristim Talin karticu za ulazak u ovaj muzej, kada sam video mali crveni znak sa belim slovima kojima je ispisano Tallinn, znao sam da je to to!

Samo sam izvadio karticu i krenuo ka ulazu muzeja, fotograf je negodovao… Mislio sam da me je ostavio, ali se ipak pojavio posle 5 minuta sa rečima: “Imaš 20 minuta, ni minutu više!”. Ja sam bio srećan među kraljevskim ordenjem, oduvek sam voleo stvari koje svetlucaju pa makar to bila i providna plastika, mene sam sjaj fascinira! 🙂

Kustos muzeja je videla moju ljubav prema sjajnim stvarima pa mi je sa velikim ponosom pokazala Kraljevski orden najvišeg stepena za vreme uspona kraljevine Rusije… Moram priznati da su i Rusi, pored Španaca i Italijana imali smisla za estetiku… i sjaj!

Gospođa je ponosno pričala o njihovoj kolekciji kraljevskog ordenja, koja broji oko 700 originalnih primearaka. Nakon kratke pričice o muzeju, gospođa me je upitala odakle smo i kada sam spomenuo reč “Serbia”, ona me je odvela do druge prostorije gde mi je pokazala orden Svetog Save. Setio sam se priče mog oca da je to orden najvišeg reda i da se davao samo izuzetno istaknutim ličnostima.

Fotograf je okolo sve strpljivo slikao, pokušavao je da bude nemi posmatrač, ali je mimikom navodio koliko mi je vremena još ostalo… Ne volim jednodnevna putovanja, nikada ne mogu sve jednostavno da postignem… Naravno, od sjaja ordenja ja sam zaboravio na vreme, pa sam opet “probio” satnicu našeg rasporeda i sad je stvarno bilo vreme da se krene nazad u Helsinki.

Ubrzanim koracima kroz glavne ulice Talina smo došli do stanice autobusa koji nas je odveo do luke. Ovo je poslednja slika koju sam uspeo da uslikam u toj žurbi jer su mi bili zanimljivi svi ti suveniri koje su izradili od drveta, pa sam hteo da to podelim sa vama. Da sam imao vremena možda bih kupio novu dasku za sečenje, ali umalo da zbog dijamanata ostanem u Talinu bez prenoćišta! To bi tek bila avantura!

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog drugog posta iz Severne Evrope, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture u Finskoj i Italiji. Ova jednodnevna eskurzija u Talinu se uspešno završila, ušao sam na brod i mahnuo sam tajno mom Talinu sa željom da ćemo se uskoro opet videti i obavezno na više dana! Umorni, ali srećni Tallink Megastar brod nas je odveo “kući” u Helsinki.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim prijatnom osoblju sa Star i Megastar kruzera koje je učinilo naš boravak prijatnim na brodu, iako nisam plivač i imam blag strah od vode preživeo sam, bio je tu supermarket! Da je brod ne daj Bože potonuo mene bi pronašli u marketu kako strasno držim teglu Nutele od 5 kilograma… Ako se kojim slučajem odlučite da posetite Helsinki, obavezno iskoristite priliku da posetite Talin, za više informacija o brodovima, polascima i cenama posetite njihov sajt.

Takođe, ako ste ljubitelj muzeja i želite da posetite veći broj znamenitosti u Talinu iskoritite pogodnosti specijalne Talin kartice za turiste koju možete kupiti u svakom informacionom centru Turističke organizacije grada Talina. Kupovinom kartice stičete pravo ulaska u određene muzeje potpuno besplatno i za vreme trajanja kartice, u zavisnosti da li kupujete Talin Karticu za period od 24, 48 ili 72h imate pravo korišćenja prevoza potpuno besplatno. Kao ekonomista, ja uvek sve gledam da što više uštedim, kartica se isplati ako uzmete u obzie samo jedan ulazak u muzej i vožnja prevozom, još ako posetite dva ili tri muzeja ili još neku znamenitost shvatićete pravu uštedu koju vam ta kartica pruža.

Kako se vama dopala ova moja priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj srednjovekovni grad? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Talina, Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije Republike Finske i partnera projekta #MyHelsinkiResidence. Zahvaljujem se i kompaniji Tallink na izuzetnoj saradnji i prilici da osetim lepotu njihovih Star i Megastar kruzera. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST