Posts tagged Burberry

Jesenji modni karavan u Talinu

Dragi moji ljubitelji mode, kako ste mi danas? Nadam se da ste iskoristili ovaj vikend na najbolji mogući način, iako nam vremenski uslovi nisu bili baš naklonjeni ovih dana. Danas vam na blogu predstavljam jednu posebnu malo drugačiju priču iz glavne prestonice Estonije. Moram priznati da sam se dosta razmišljao danas oko samog naslova ovog posta jer je Talin sam po sebi jedan neobičan grad. Moderan grad koji poseduje neki šmek srednjovekovnih vremena, gde je tradicija i kultura bila na zavidnom nivou. Druge vrednosti su više bile cenjene, umetnost je bila drugačija, uzvišena, možda je čak i imala svoj kult, koji je danas vidno izbledeo.

Talin je grad sa jednom posebnom energijom, mislim da su nam se na neki način od samog početka i uklopile. Jedna neprospavana noć, još završite i na krstarenju. Od uzbuđenja sam i zaboravio na kišobran, a da ne pričam koliko sam puta te noći proveravao vremensku prognozu, pa sam se setio da počnem da paničim u tramvaju koji je vozio fotografa i moju malenkost do glavne luke u Helsinkiju. Srećom, kada imate fotografa koji je prošao svet uzduž i popreko sve mora da se ima u rancu… U mom rancu je bio keks, kapa, šal i par mapi iz Helsinkija… To samo ja mogu da ponesem u 3 ujutru, samo ću vam reći da sam od sve te silne opreme iskoristio keks! 😀

Došli smo u rane jutarnje sati u Talin, mislim da je bilo oko 7 sati ujutru, znam samo da nije bilo žive duše na ulici. Dobro, sa jedne strane to je odlično kada slikate modnu kombinaciju. Sa druge strane nisam mogao odmah da osetim dušu grada, jer kao što svi znamo dušu svakog grada predstavljaju njegovi žitelji, stanovnici. Dobro, brzo je i ta praznina prošla, taman dok sa ja završio sa mojim keksom, mogli su se čuti i prvi, užurbani udarci ženskih potpetica koje bukvalno samo što ne počnu da trče niz ove talinske kaldrme. Uvek sam se divio ženama kako uspeju da održe ravnotežu na potpeticama po neravnom terenu, pritom još i da potrče na tim visokim potpeticama koje nekim ženama život znače.

Dobro, nakon što smo gledali malu uličnu predstavu kako tri drugarice idu zajedno na neki ozbiljan posao, po odeći se moglo reći da je u pitanju neka ozbiljnija kompanija, možda neka advokatska kancelarija jer su sve 3 bile savršeno ispeglane u toniranim kompletima sa akt tašnama i modernim torbama… Možda su i neke poslovne žene iz ozbiljnog korporacijskog poslovnog sveta, koje mi blogeri nikada nećemo moći razumeti.

Sve je to bilo super, ali mom fotografu je toliko smetala moja jarko narandžasta rolka koja je po njegovom skromnom mišljenju nikako nije uklapala uz ovu braon kombinaciju… Meni nije bila tako loša, prvo materijal je bio malo deblji od moje bež rolke koju sam planirao da nosim uz ovaj outlet, druga stvar je što sam primetio da su fasade u Talinu pretežno svetlijih boja pa nisam hteo da budem deo iste! Zato sam spojio lepo i korisno, nisam postao deo arhitekture Talina, ali bogami se nisam ni smrzao. Znate ja sam od onih osoba koje mogu lako da se razbole i zbog toga na sva moja putovanja nosim 9,999 lekova jer nikada ne znate šta mene može da “usreći” na nekoj od mojih avantura.

Ubrzo se otvorila i glavna kancelarija Turističke organizacije grada Talina, pa smo dobili neke smernice, kako da iskoristimo par sati u Talinu na najbolji mogući način. Na slici iznad možete videti Marka, čovek koji je “prostudirao” vodič kroz Talin, ja sam se toliko zagledao da nisam ni primetio da je fotograf odneo moj ranac, a ovu kesicu sam nosio celi bogovetni dan, čak sam je poneo za Srbiju i našao sam joj prikladno mesto. Obožavam crvenu boju, onda zamislite moju opsesiju kada sam kesicu zaštitio na najbolji mogući način, da se ne izlomi do Beograda. Srećom, eno je savršeno očuvana i prava stoji pored ostalih milion “gluposti” – kako to voli da nazove moja mama, ali ja sam srećan! 🙂

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Makia

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Sax

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na ovoj slici sam sebi izgledam kao Željko Samardžić, lišće oko mene, park samo neka balada u pozadini i voila eto novog spota! Ne brinite nisam talentovan za pevanje (zbog toga stvarno i najviše tugujem u životu), ali mogu da poslužim za statiranje u sportu ako ništa drugo! 😀 Jesen je ove godine imala neke sasvim drugačije boje. U Finskoj i Estoniji je nekako sve okrenuto prirodi, pa sam zbog bogate prirodne vegetacije imao prilike da uživam u magiji zlatne jeseni. Kao što sam napisao u prethodnom postu, modni stručnjaci su rekli da je ove sezone zlatna boja u trendu, ja samo mogu primetiti da priroda u Helsinkiju, a bogami i u Talinu prati najnovije modne trendove! 🙂

Dragi moji došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz Estonije, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture.

Kratka avantura u Talinu se završila, umorni, ali srećni smo otišli da napunimo svoje baterije za nastavak naše avanture u Helsinkiju. U narednom postu ću vas upoznati sa jednim poznatim finskim modnim brendom Turo i saznaćete nešto novo o neprolaznoj klasici koja je dobila neko novo moderno ruho. Siguran sam da će vam se svideti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Helsinkija i prijatnom osoblju iz Aallonkoti hotelu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Koncept hotela je da umesto soba boravite u stanovima različite veličine. Veličina stanova zavisi od vaših potreba. Stan u kojem smo mi imali priliku da boravimo je specijalno uređen od strane poznate finske kompanije Marimekko, koja pored svoje osnovne delatnosti – izrade odeće ima svoju specijalnu liniju za uređivanje doma.

Kako se vama dopala ova moja modna priča o Talinu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj dragulj Baltika? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, Turističke organizacije grada Talina, kompanije Tallink i brenda Makia i  Cortefiel Group uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Jesen pod krunom Drezdena…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Znam da sam vam obećao da će sledeći post biti iz Italije, ali sam pronašao jedan zanimljiv post iz prethodne sezone koji sam zaboravio da podelim sa vama prošle zime. Nadam se da će vam se dopasti! Malo ću vas podsetiti da sam ove godine u Martu mesecu imao priliku da posetim jedan grad u Nemačkoj – Drezden. Grad kraljeva koji ste voleli, što se dalo primetiti po vašim reakcijama.

Ostao sam vam dužan tada jedan outfit post, pošto je to bilo preklapanje sezona, zima je malo duže trajala ja sam u potpunosti zaboravio da podelim sa vama specijalan outfit post iz ovog čarobnog nemačkog gradića.

 

 

Drezden je jedan od onih gradova u Nemačkoj koji odstupaju od klasične nemačke arhitekture, onih ravnih striktnih linija. Dok šetate gradom imate utisak da šetate u nekom gradu u Austriji ili Francuskoj, nikada ne biste rekli da se nalazite u nekom gradu u Nemačkoj. Izuzetan grad koji ne smete propustiti da posetite, a zašto ja volim Drezden možete pročitati u postu koji sam napisao u martu ove godine. Post možete pročitate na ovom LINKU, uživajte!

 

 

Na slici iznad možete videti simbol Drezdena – Kapija Velike Krune. To je ujedno i najveća kruna na svetu i zbog te krune mnogi turisti dolaze iz Evrope i sveta da se uvere u njenu veličanstvenom i izuzetnu lepotu. Naravno, nisam ni ja propustio svoju priliku da iz neposredne blizine uživam u njenoj lepoti…

 

 

Ako se pitate zašto se ova slika zbog vedrijih boja razlikuje od drugih fotografija, samo vam mogu reći da je prirodna svetlost zimi veoma varljiva i odjednom kada Sunce obasja, automatski promeni sve. Tog dana se baš sunce poigralo sa nama, ali je na kraju kao što možete i sami primetiti sve ispalo fantastično. Kruna je na mene ostavila neverovatan utisak i nadam se da sam barem malo uspeo da vam prikažem tu veličanstvenost uz malu pomoć slike koju možete videti iznad. Ne zovu ljudi Drezden gradom kraljeva, ova kruna je sam dokaz tog utemeljenog epiteta.

 

 

Ova slika mi je najomiljenija! Ja gledam jednu poslastičarnicu, hladnoća nije popuštala, ali sam znao da ću kroz par minuta uživate u šolji tople čokolade i obavezno uz neku poslasticu. Barem mi je tako obećao moj fotograf… Do sada me nije nikad slagao, ali hoće da me vodi po gradu da mi bukvalno “otpadnu” moje noge da bismo napravili što bolje fotografije!

 

 

Nije me slagao! Moj fotograf je kao i uvek održao svoje obećanje i ovaj osmeh pokazuje moju neizmernu sreću što se konačno nalazim na toplom, mogao sam ostati samo na ovom časom vode, iskreno ne bih se uopšte bunio! Nakon malo predaha, naše otkrivanje Drezdena se nastavlja!

 

 

Zimi kako dan odmiče osećate se iskreno veoma usamljeno na ulicama, nema žive duše! Još napolju hladnoća kada zavlada ne znate da li da se smejete od muke ili da zaplačete… Ja sam se odlučio da se nasmejem bar od muke jer mi je bilo baš hladno i što sam se setio da sam skoro bio od 6 ujutru napolju, a da još nam nije ni bilo u planu da se vratimo u hotel… Nekad je mene teško razumeti, ponekad se divim samom sebi kako uspem da izdržim svoju malenkost. Voleo bih sve da vidim, ali moja fizička kondicija je uvek bila pod velikim znakom pitanja!

OUTFIT

Džemper: Pal Zileri

Jakna: Burberry

Farmerke: Pedro del Hierro

Ranac: Louis Vuitton

Šal: Burberry

Rukavice: Marina Yachting

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Nakon što smo obišli još jedan krug po gradu odlučio sam da je bolje na vreme da krenem da kukam i da ću povećati svoje šanse da se što pre vratimo u hotel jer sam bio na samoj granici da se onako smrznem kao čovek. Ovo je bila moja poslednja fotografija i nastala je spontano kada mi je fotograf postavio čarobno pitanje: “Hoćeš da idemo u hotel?” moj osmeh je prosto rekao sve. Eto, završila se još jedna moja avantura. Saznali smo nešto novo o Drezdenu i poneli smo dosta lepih uspomena iz ovog neobičnog gradića.

 

Hotel, ne ovo nije kraj!

 

Kada smo se vratili u sobu, shvatio sam da smo zaboravio za jedan outfit koji bi trebao da slikam, napolju je bilo veoma hladno, a i pala je noć tako da je ta mogućnost momentalno ispala. Fotograf mi je dao ideju da se slikamo u hotelu, toplo je a i super osvetljenje, ništa nas ne košta da pokušamo! Tako je na kraju i bilo…

 

 

Osoblje hotela je bilo ljubazno da nam pomogne prilikom slikanja pa su preusmerili sve nove “stanovnike” hotela na pultove koji se nalaze sa druge strane jer je tako bilo lakše za slikanje. Srećom slikanje smo završili za desetak minuta tako da se toliko i nije osetilo. Hvala marketing timu Hyperion am Schloss na brzom odgovoru i što su se potrudili da mi izađu u susret u najkraćem vremenskom periodu, čitaj 20 minuta… Osoblje je bilo divno pa smo dobili neke poslastice da se zasladimo dok čekamo. Boravak u ovom hotelu je bio divan i njegova pozicija je fenomenalna za sve one turiste koji žele da budu u samom srcu grada i da sve znamenitosti obiđu u najkrećem vremenskom periodu.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

 

OUTFIT

Duks: Kiomi

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Christian Dior

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja zimska kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog čarobnog nemačkog gradića? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Na samom kraju ovog posta želeo bih da se zahvalim turističkoj organizaciji grada Drezdena na predivnoj saradnji. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Drezdena. Zahvaljujem se hotelu Hyperion Am Schloss na gostoprimstvu. Aparati koji su korišćeni pri izradi ovih fotografija su Alpha 7r Mark II i RX100 Mark V zahvaljujući kompaniji Sony Deutschland.

 

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Italije: Leto ispunjeno osmehom

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove izazove! Iskoristite ovu nedelju na najbolji mogući način, iznenadite sebe i svoje najdraže sa jednom lepom setnjom u prirodi jer polako se oseća jesen u vazduhu i  ovo lepo, toplo i sunčano vreme neće još dugo potrajati. Danas sam rešio da sa vama podelim poslednji letnji modni outfit post.

 

 

Italija je zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je zemlja puna kontrasta, kada putujete sa juga na sam sever zemlje imate osećaj da se prošli nekoliko različitih zemalja i kultura. Italijanski način života, onaj koncept “La Dolce Vita” je istinit samo ako živite u Italiji. Skoro sam negde pročitao u novinama prosečno vreme koje ljudi u svetu i u Evropi godišnje provedu radeći.

Naravno, prvo mesto zauzima Japan preko 1300 sati, na drugom mestu ako se ne varam je bila Norveška, zatim Nemačka i negde na listi se našla i Italija sa 500-600 provedenih sati na poslu. To je bila vrlo zanimljiva statistika, još zanimljiviji je bio komentar Italijanke koja je u tom trenutku sedela do mene jer sam imao malu pauzu pa sam odlučio da se malo bolje upoznam sa svojim kolegama i ljudima iz marketing sveta.

Ona je pozvala još par ljudi, većina su bili Italijani da pročitaju i oni tu statistiku. Jedan komentar me je tako slatko nasmejao da sam osetio potrebu sa vama to i podelim. Matteo, momak koji je malo stariji od mene, rođen u blizini Firence je izjavio: “Ne znam samo da li su nam u ovih 500-600 sati uračunali i naše dvočasovne pauze za espreso!” to je bila šala koja je svima nama izmamila osmeh do suza, ali smo se složili da možda Italijani nisu baš najveće “pčele radilice”, ali da opet sve stignu da odrade na poslu i da uživaju.

 

 

U tom trenutku je naišao i moj fotograf koji je “pokvario” zabavu sa rečima da je vreme za posao! Taman sam bio na putu da postanem pravi Italijan! Nije mi se dalo, ali moram priznati da je vreme proletelo i da smo imali dužu pauzu nego što je to italijanskih dva sata, ali kada radite kreativne stvari i posao koji je vezan za fotografiju svaki minut je dragocen jer sunce ne čeka nikog. Što si uradio, uradio si!

 

 

Ubrzo smo završili posao i sa olakšanjem smo mogli da provedemo ostatak vremena na Komu. Za sve one koji nisu upućeni Komo ( It: Como) je istovremeno naziv grada i jezera koje Italija nesebično deli sa Švajcarskom. Jezero Komo je jedno od najdubljih jezera u Evropi i treće po veličini jezero u Italiji. Komo je jedno od najlepših jezera u Evropi okruzeno velicanstvenim Alpima i popularno je mondensko letovaliste aristokratije i bogatih ljudi jos iz vremena Rimske imperije, a danas “igralište” zvezda kao što su Madona, Džordž Kluni, Stalone, Donatela Versače i mnogi drugi…

 

 

Iskoristio sam lepo vreme i ovu neverovatnu fotogeničnost jezera Komo da napravim ove zanimljive fotografije. Ako kojim slučajem poželite da obiđete ovo jezero imajte na umu da biste trebali izdvojiti bar jedan ceo dan za krstarenje. Siguran sam da će vam to biti jedno prelepo iskustvo i da će svako od vas imati svoje specijalne trenutke za pamćenje.

Ja sam zabeležio svoje najlepše momente i sa ponosom mogu reći da mi je ovo leto bilo jedno od najlepših u životu. Neponovljivo leto ispunjeno osmehom i pozitivnom energijom, baš kao i ovaj moj outfit.

 

 

Kada sam dobio ove pantalone prvo sam pomislio da ja to ne mogu poneti jer nemam dovoljno smelosti, ali kada sam našao ovu majicu na finalnom sniženju u Zari, odmah sam znao da će ona jednostavno biti ta dobitna kombinacija uz ove neobične bordo pantalone. Patike ste već imali prilike da vidite u par prethodnih postova i moram priznati da su mi baš one bile omiljen modni komad ove letnje sezone. Bele patike su uvek moderne, možda ću ih “preneti” sa mnom i u novu modnu sezonu!

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Trudim se brzinom svetlosti da ne pogrešim neko slovo i da završim ovaj post jer danas krećem za Italiju i sa velikim nestrpljenjem očekujem da vidim šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra.

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao na Komu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Burberry Limited, Turističke organizacije grada Komo i Turističke organizacije Republike Italije. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Razglednica iz Linca: Neodoljivi šarm na severu Austrije

Zdravo svima! Dragi moji pustolovi danas nastavljamo našu malu austrijsku avanturu i nastavljamo da istražujemo lepote severne Austrije. Rođendan je prošao, ukratko prijatelji su mi priredili jednu malu proslavu, puno mi je bilo srce jer su se ljudi setili i rešili da me malo izvedu napolje. Sada sam napunio baterije i spreman sam da se izborim sa svim novim izazovima koje mi nameće ovaj naporni Septembar! Mogao bih ja vama sad pisati čitav esej o mom trenutnom post-rođendanskom uzbuđenju, ali vreme je da krenemo sa današnjom avanturom!

 

 

Juče dok sam uređivao slike za ovaj post, setio sam se koliko vam se dopao moj post iz Praga gde sam u jednom postu spojio moje dve najveće ljubavi: modu i putovanja. Gde smo ono stali prošli put? Hmmm… Da, setio sam se pisao sam vam o prijateljstvu lepog, plavog Dunava i šarmantnog Linca. Šta još ovaj zanimljivi gradić može da ponudi? Mislim da ćete voleti ovu zanimljivu činjenicu!

Da li znate gde je nastao najslađi kolač na svetu? – U Lincu! Linzer torta je zaštitni znak ovog grada i nema poslastičarnice koja u svojoj ponudi nema ovu zanimljivu poslasticu. Mi smo dobili jednu malu torticu kao mali znak pažnje od naših prijatelja iz Turističke organizacije grada Linca, ali je ona “pronašla svoj put” još prvog dana, jednostavno je nestala… I dalje sumnjam na fotografa, ali ne smem da optužujem! Neću posle imati dobrovoljca za slikanje!

 

 

Dobro, šta je bilo, bilo je moju malu slatku torticu ne mogu vratiti. Voleo bih da mi javite kakvog je ukusa i ako ima neko srca da mi donese jednu malu, malu, malecnu Linzer tortu. Dobro, moram da “prebolim” i da nastavim dalje, srećom drugi dan je bio predivan i mogli smo da uživamo u toplom i sunčanom vremenu kraj Dunava. Gde god da kreneš u Lincu, na kraju te svi putevi vode do obala Dunava. Pitanje je samo da li ćeš preći most ili će uživati u starom delu gradu. Šta god da izaberete verujte mi nećete pogrešiti. Mogao bih provesti dane pored reke i ne bi mi opet bilo dovoljno. Obožavam da šetam kraj vode, iako ne znam da plivam. Čudna je to ljubav!

 

 

Mi smo odlučili da pređemo most i da posetimo Ars Electronica centar i da vidimo šta ima u tom zanimljivom muzeju budućnosti. Muzej je bio zatvoren zbog uređivanja novih postavki, ali to nas nije sprečilo da istražimo okolinu. Linc je pravi grad umetnosti i grada koji na najlepši mogući način slavi različitost. Spoj modernog i tradicionalnog je vidljivo na svakom koraku i moram priznati da mi se to veoma dopalo. Uvek je interesatno videti neobične stvari.

 

 

Moj fotograf i ja smo satima pokušavali da objasnimo šta radim na ovoj slici, šta to moja ruka pokušava da uradi… Na kraju smo odustali i prihvatili smo činjenicu da je slika spontana, vesela i vedra zato smo odlučili da se sa ostalim slikama pronađe u ovom postu. Hteo bih da odgovorim na pitanje koje dobijam već neko vreme od osoba koje nisu baš dugo čitaoci mog bloga i nisu baš najbolje upoznati sa mojim radom. “Da li se ti smeješ stalno, da li si stvarno toliko veseo ili se praviš samo za blog?”. Naravno ljudi ovo pitanje postave na različite načine, ali poenta je ista.

Za sve vas koje to zanima, ja jesam vedra i nasmejana osoba. Trudim se da budem nasmejan i kada mi nije do smeha u životu jer verujem u moć pozitivne energije i da može dosta da pomogne čoveku, ako osoba zna da odredi neku normalu. Naravno i ja sam od krvi i mesa, prosečan dečko i naravno nekad mi nisu “sve koze na broju”, pa mogu da budem ozbiljan i da gledam samo u jednu tačku, bez progovorene i jedne jedine reči. Kada se sliam ja sam veseo jer radim posao koji mene ispunjava i nemam razloga zbog kojih bih bio tužan. Nadam se da me razumete i da će vam ovaj moj odgovor biti dovoljan.

 

 

Pošto sam se lepo odmorio na stepenicama, malo uživao u predivnom pogledu na Dunav vreme je da ustanem i da krenem dalje. Ko se razume u fotografiju zna da sunce neće da pričeka da se ti lepo odmoriš, kada se završi rabota, onda može da nastupi odmor. Vreme je da se vratimo nazad na drugu stranu!

 

 

Ne bih ja bio ja da ne pokušavam nešto novo, drugačije. Ovo možda nije fotografija za neki modni editorijal, ali je napravljena od srca i nastala je kao rezultat kvalitetno provedenog vremena u gradu zabave i umetnosti. Po mom osmehu možete primetiti koliko sam uživao na ovom neverovatnom putovanju. Taj jedan vikend u avgustu je bio ispunjen smehom i obilascima znamenitosti kojima ova šarmarnig austrijski grad raspolaže. Oprostite, ali morao sam još jednu sliku sa mosta pogled na grad na ovoj slici je očaravajuć i želeo sam sa svima vama to na blogu i da podelim!

 

 

Nakon što sto prešli most, došlo je vreme za večeru. Vreme je proletelo, ali smo iskoristili priliku da prikažemo obalu Dunava na jedan drugačiji način. Ljudi su iskoristili zalazak sunca za neke nove priče i abrove, malo im zavidim što imaju priliku da to rade svaki dan. Jedan čovek je proveo dan sa svojim psom, ali nije zapustio ni svoj omiljeni hobi – pecanje.

OUTFIT

Majica: Burberry

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Da li i vi volite da posmatrate zalazak sunca sa obale? Ja uvek kada imam vremena, volim da odem na obalu Save ili Dunava i da uživam u zvucima vode. Kao što sam malopre napisao, nisam plivač, a opet volim vodu na neki poseban način…

 

 

Dragi moji pustolovi došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Linca, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u ovom zanimljivom austrijskom gradiću. Ko nije stigao da pročita moj prethodni post, možete pročitati ovde.

Kako vam se dopala moja današnja priča o Lincu? Kako vam se dopala moja odevna kombinacija? Da li sam uspeo da uklopim? Mislim da mi ovaj Linc super “stoji”, ali voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! A sada vas ostavljam da uživate u ovom veličanstvenom pogledu na grad.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Linca i kompanije Burberry Limited.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Prođe još jedna godina…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Septembar je možda najomraženiji mesec u godini jer ljudi se vraćaju sa odmora, a i đacima nije baš sreća naklonjena jer kreće nova školska godina. Nisam ni ja nešto posebno voleo taj period u životu, ali kada sve to prođe onda shvatite da je sve to bio najzabavniji period i da su sve te brige bile najslađe jer svet odraslih je mnogo drugačiji. Ja sam uvek imao jedan veoma dobar razlog da volim Septembar, sigurno se pitate zašto. Odgovor je jednostavan – rođendan! Uvek mi je taj polazak u školu mnogo lakši jer sam znao da ću naredni dan dobiti poklone i onda sve muke zaboravim.

 

 

E sad dolazimo do one druge teme godine… Da se razumemo, niko od nas ne voli da stari i siguran sam da svako od nas poželi da prosto ostane “zamrznut” u nekoj godini. Pre sam se stalno pitao zašto starije osobe kriju godine, a onda dođem i ja do 26-te godine i shvatim da je sve tako brzo prošlo. Danas sam baš razmišljao o nekim stvarima koje sam uspeo da ostvarim do sad.

Voleo bih da sutra napunim 22 godine, ali to je nemoguće. Mogu bar sebi da olakšam pa umesto svećica u obliku brojeva jednostavno stavim jednu malu “gomilicu” na tortu i možda će mi lakše pasti, osim ako ne izazovem požar. Ja sam to hteo da pokušam pre par dana kada je bio mojoj mami rođendan, ali kada smo shvatili koliko pakovanja treba da kupimo, rešili smo da je najbolje da kupimo manji kolač i jednu svećicu. Na kraju je sve prošlo odlično.

 

 

Ostalo je još par sati da sumiram svoje utiske, zažmurim i da poželim sebi sve najbolje. Svake godine imam iste želje, a to je sreća, zdravlje i da svoj kofer napunim uspomenama sa putovanja. Ova godina je bila puna avantura, uspeo sam u svoj “online” dnevnik da unesem ono najlepše što svet može da ponudi. Azija, Afrika, Evropa… Tri kontinenta koje sam uspeo da osvojim ove godine, ali moj nemirni duh želi da istraži više, da ode što dalje. Možda do sledećeg rođendan osvojim i ostale kontitente! “Sve je moguće onom koji veruje” je poznata Isusova izreka, koja mi je dosta pomogla.

 

 

Potrudiću se da sutra dočekam i ovu 26-tu godinu sa osmehom na licu i sa velikom nadom da će mi ona ujedno biti i najuspešnija godina do sada sa dosta novih dogodovština. Slike za ovaj post su napravljene u gradu koji je zasigurno obeležio ovu godinu u mom monotonom blogerskom životu – Milanu. Milano nije samo hladni i moderni grad u kojem vlada moda. Ima tu nešto mnogo više kada se prošetate tim ulicama, to nisu samo prodavnice to su prava umetnička dela samo je pitanje kako će to vaše oko prepoznati.

 

 

Italija je zemlja u kojoj hedonizam caruje na svom nevidljivom tronu, a sva vaša čula će imati samo jedan jedini zadatak, a to je da uživaju! To je avantura koju ne smete propustiti, priča koja će imati dosta nastavaka, lepih stvari za pamćenje. Rim, Milano, Venecija, Napulj… da li treba dalje da nabrajam? Lepo sam rekao priča sa više nastavaka! Zemlja kojoj ćete se uvek rado vraćati po još jednu dodatnu dozu uzbuđenja i avanturističkog adrenalina koji će učiniti da sav vaš umor od šetnje kaldrmom nestane. Da, to je Italija, to je mnogo više od one poznate etikete “Made in Italy”. Ja iskreni verujem da su najlepši snovi skrojeni u zemlji večite klasike gde reč “prolaznost” ne postoji u rečniku. Dosta je bilo pisanja, treba ispeglati stvari koje ću sutra obući da proslavim svoj dan sa mojim dragim Beogradom. Sutra imamo dogovoreni sastanak, koji ne smem propustiti!

 

 

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Moncler

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog mog rođendanskog posta iz Milana, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Austriji.

Kako se vama dopala ova moja šarena rođendanska kombinacija? Da li imate nešto da dodate na ovu temu godina i starenja? Da li se vi “plašite” starenja i kako se borite sa godinama? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

SHARE THIS POST

Iz Berlina s ljubavlju!

Zdravo svima, kako ste mi danas? Polako smo zagazili u Avgust, vrućine nikako da prestanu, ali ja verujem u reči naših stari i u ono verovanje “Od Svetog Ilije, sunce sve milije!”. Sa druge strane moram priznati da sam se polako navikao na ove paklene temperature, pa sam rešio da svoj mozak bar na “kratko” rashladim piskaranjem novog posta. Danas sam odlučio da pišem o gradu koji mi stalno pruža inspiraciju, a sa druge strane grad koji je moj drugi dom. Da, danas vam pišem nešto novo o Berlinu.

Nemačka možda jeste malo “kruta i stegnuta” zemlja, ali je sa druge strane zemlja koja pruža  mnoštvo mogućnosti za svakog. Sve ima svoje prednosti i mane, ali na kraju balade vidi se taj konačni rezultat. Nemačka ne samo što je jedna od moćnijih članica Evropske Unije, već je za neka nova, modernija zanimanja poput ovog mog zanimanja – blogovanja pravi jedan mali raj, gde je sve uređeno. U Nemačkoj, u svakom gradu se prosto oseti taj programski način života, prosto sve je isplanirano i ti nema potrebe da razmišljaš o većini stvari. Svakog prvog u mesecu ti se skidaju sa računa svi troškovi za tekući mesec, da u Nemačkoj se računi plaćaju unapred.

Berlin jeste možda glavni grad Nemačke, ali nije glavni finansijski i društveno-politički centar kao Minhen i Frankfurt. Najbitnije je da je taj grad mom srcu drag. Zamislite moje sreće kada uđem u Lidl i kupim lepu čokoladu za 60 centi i neko zanimljivo pecivo. To je za mene sreća, u onim malim svakodnevnim običnim stvarima. Pre nego što se “izgubim” u mojoj blogerskoj priči voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Berlina na divnoj saradnji.

 

 

Karta za prevoz jeste poskupela na 2.70 evra, zamislite da plaćate dodatnu kartu za bicikl ili za prtljag (verujte mi da to Nemci retko kad plaćaju, verujte mi i to se događa!). Dobro kada si već u Berlinu i pregrmeo si tu cenu karte za prevoz, šta prosečan turista uradi? Postoji jedna, odnosno dve linije koje pravi Nemci u Berlinu preziru, a to su čuvena linija 100 i linija broj 200. To su dve linije koje povezuju Zapadni centar Berlina sa Istočnim centrom i ti autobusi su uvek, ali bukvalno uvek prepuni turista koji sa osmehom na licu pitaju vozača na engleskom “Brandenburh Gate?!” (prevod: Brandenburška Kapija?).

Naravno vozač, naravno bez osmeha na licu nekako uspe da odgovori Ja,ja… i vožnja može da počne! Usput, naravno ulaze starije gospođe sa kolicima za pijacu/prodavnicu i stalno se žale zbog nedostatka prostora i da bi se trebala uvesti dodatna linija samo za prave Berlinere. Sve je to svakodnevna priča, koja čini Berlin punim života.

 

 

Naravno, turisti koji jedva čekaju da vide tu čuvenu kapiju stalno zapitkuju koliko stanica ima do kapije, a Berlineri samo kažu ne možete promašiti! Moram da budem iskren, nisam verovao ljudima kada su mi pričali kako ljudi plaču kada vide Brandenburšku kapiju… Onda sam bio svedok kada su se dve devojke pošteno isplakale i skakale od sreće što su videle kapiju iz autobusa. To je meni bilo možda i razumljivo, bile su mlade i ko zna koliko su skupljale novac od svog studentskog džeparca da dođu u Berlin.

Zanimljivo! E da, zaboravio sam da vam objasnim liniju broj 200, ona isto povezuje Istočni deo sa Zapadnim, ali je maršuta malo drugačija, pa prolazi kraj čuvenog Mall of Berlin, tržnog centra. To je tržni centar koji je sličan našem TC Ušću, ali je 2 do 3 puta veći. Samo je u tome razlika! 🙂

 

 

Tako sam i ja jednog letnjeg popodneva ove godine, rešio da se provozam čuvenom stotkom! Došao sam do kapije, sunce je blago rečeno pržilo, ali nekako Brandenburška kapija mi izmami osmeh na lice. Možete i sami videti kako je prostor fotogeničan i da je uvek prepuno ljude. Ako želite da saznate kako izgleda ono “more ljudi”, to možete svakodnevno videti ispred ove čuvene kapije.

 

 

U ovom postu nismo napravili slike kapije jer kao što možete videti sunce je bilo prejako i kapija se renovirala (mi to nismo znali kada smo krenuli na lokaciju za slikanje), ali u narednom postu imaćete priliku da vidite Brandenburšku kapiju u najboljem izdanju, sređenu i nalickanu.

 

 

U sledećem outfit modnom postu vas vodim u obilazak Parlamenta i naravno ispuniću svoje obećanje da vam prikažem Brandenburšku kapiju. Ako kojim slučajem osetite nagon da se isplačete, bar ćete to uraditi u udobnosti svog doma i bićete spremni kada budete videli to isto zdanje uživo. Ja ću da priznam da sam zaplakao kada sam video Ajfelov toranj u Parizu, ali sam imao 10 godina, uzbuđenje je učinilo svoje. Zaplakao sam i sa svojih 26 godina kada sam saznao da ću ići u Indiju i posle par meseci se ponovila ista situacija za Maroko. Nisam ni ja od kamena! 🙂

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Berlina, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. To će ujedno biti i poslednji post iz specijalne serije postova iz Maroka. Nakon toga, opet se “vraćamo” u Berlin! 🙂

Kako se vama dopala ova moja letnja kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina.

 

 

SHARE THIS POST

Uvek je pravi trenutak za Berlin

Zdravo svima, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da vam ova zima nije pokvarila dobro raspoloženje. Možda će da vas uteši činjenica da je u Berlinu drastično hladnije i da se stvarno divim ljudima kako uspeju da obavljaju svakodnevne poslove. Danas ću vam pisati o gradu u kojem često boravim i koji vrlo rado mogu nazvati mojim drugim domom – Berlin! Hteo bih da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Berlina na nesebičnoj podršci.

 

 

Život na relaciji Beograd – Berlin nije lagan, mada moram priznati da mi je mnogo lakše kada čujem da svi najlepši gradovi na svetu počinju na slobo B. Dobro, naravno to je veliki kompliment! Berlin je glavna prestonica Nemačke. Da li znate koji su nadimak turisti dali Berlinu? INSOMNIJA! Jednostavno Berlin je evropski grad koji nikad ne spava, pa čak onda kada se metro zatvori…

Kako sam ja došao u Berlin? Ja i dalje mislim da je to bio sudbinski poziv za posao, plaćena karta i onaj moj osmeh na licu da ću možda imati priliku da promenim svoj život. Sećam se kao da je juče bilo, jedan kišan novembarski dan. Nisam dozvolio da mi kiša pokvari dan, odmah sam se zaputio u hotel da ostavim svoje stvari. Krenuo sam sa istraživanjem grada i osvežavanjem sećanja jer to nije bio moj prvi kontant sa ovim predivnim gradom.

 

 

Gledao sam ljude na ulici i pokušavao da sebe zamislim u odelu ili pak nekom dobrom kaputu kako užurbano iz metroa žurim na posao. Poprilično napeto, zar ne? Nemačka je zemlja u kojoj se unapred znaju pravila, izuzetaka skoro i da nema. Računi se plaćaju unapred svakog prvog dana u mesecu, a plata vam se isplaćuje za prethodni mesec. Malo neobično, ali tako funkcioniše…

Došao je i taj dan D – dan intevjua sa poslodavcem. Nedugo nakon što sam kročio u poslovnu zgradu, shvatio sam da to mesto nije za mene. Naravno, razgovor se završio, dobio koliko toliko lepu ponudu za posao, ali sam znao da to mesto definitivno nije za mene.

 

 

Nakon razgovora Berlin je u mojim očima dobio neki novi sjaj, valjda zato što sam bio dalje od svog cilja – život u Nemačkoj. Dobro, sve je za ljude! Bio sam siguran da će naići neka prilika koja će meni u potpunosti odgovarati. Zamišljen, pomalo tužan šetao sam ulicama. U jednom trenutku me je neko uhvatio za rame sa rečima: “O Bože, da li je moguće?! Marko, da li si to ti?” – To je bila moja drugarica Ines, koja se nakon udaje preselila u Berlin. Srećom završila je tog dana sa poslom i odmah smo se uputili na kafu.

Posle onog tipičnog razgovora o porodici, zdravlju i svakodnevnim stvarima, Ines me upitala kojim povodom sam došao u Berlin. Ja sam joj objasnio da sam došao na razgovor za posao i da iskreno nisam zadovoljan, a voleo bih da ostanem u Nemačkoj. Njeno pitanje: “Marko, šta misliš da radiš sa nemačkim kompanijama i povremeno da dolaziš u Berlin? Moram ti reći blog ti je super!”. Ines je moja koleginica, marketing duša. Ostvarila je svoje snove, zaposlila se u jednoj od najuspešnijih PR agenciji (PR – Public Relationship/ Sektor za javne odnose). pozvao je muž, morala je da požuri kući samo mi je dala vizitkartu i rekla da dođem sutra ujutru i sve će da mi objasni, sigurna je da će mi se dopasti njen predlog.

Nakon iznenadnog susreta i razgovora sa mojom prijateljicom dobio sam neku novu nadu, hteo sam da viknem: “Berlinu, evo me!”. Bukvalno sam odskakutao do hotela, poznajući Ines posao je vrlo zabavan jer je ona slična meni i nas ne drži mesto. Sve je to lepo, ali ja sam zaboravio da kupim metro kartu, hvala bogu da nije naišla kontrola! Rasejanost će mi jednog dana doći glave!

 

 

Novi dan, nove nade, vreme je za nove pobede! Sredio sam se i polako krenuo ka adresi koja se nalazila na vizit karti. Totalno drugačiji osećaj nego juče, lepa zgrada, ljudi nekako veseliji, rekao sam sebi: “Da, to je to!”. Dok sam ja pokušavao da objasnim sekretarici kod koga sam došao, Ines se po starom dobrom običaju tiho došunjala i viknula “Blogeru, dobro došao!”. Ines i njene smicalice, treba nju razumeti! 😀

Dok smo sedeli i razgovarali, ja sam se izgubio u brojanju kolača i slatkiša, čak su i torte počele da stižu. Ines mi je rekla da sam prokleto srećan čovek jer sam došao na njihov “Slatki dan” kada im kompanije za koje rade kampanje šalju proizvode da se zaslade. Kada sam video kakvi su uslovi za rad pristao bih da radim i kao čistač, kolači su kolači! 😀

Malo smo se uozbiljili i prešli konačno na stvar zbog koje sam došao. Stvar je bila bazirana na moj blog koji sam otvorio iz razonode i konačno da imam neko svoje mesto gde ću moći da pokažem ljudima moju ljubav prema životu, modi i da zabavim druge. Nisam nikada imao u vidu da ću imati prilike da od toga nešto i zaradim.

 

 

Slušam ja Ines, u pola priče ja se izgubio… ja već odlutao na sva ta lepa mesta koja ona spominje. Ja sam ćutao sigurno jedno dvadesetak minuta, mislio sam da ću da se onesvestim! Spomenula je da odmah ima odlične klijente za mene i da možemo sutra potpisati ugovor, da ga lepo pročitam i da vidimo dalje šta će biti sa Mr.M-om.

Ines mi je dala jednu zanimljivu crvenu knjižicu sa kartama, prelepa crvena boja. To je bila Berlin Welcome Card (turistička kartica koja daje turistima mnoge pogodnosti u Berlinu). Hvala joj do neba! Spasila me za narednih 5 dana i uspeo sam nešto lepo i da vidim u Berlinu. Spomenuo sam da Welcome Berlin kartica pruža razne pogodnosti, sniženja, neke znamenitosti možete da posetite potpuno besplatno, dok za određene imate posebne popuste koji mogu dosta da znače. Najbolja stvar je karta za prevoz za sve tri zone je uključena u cenu. Berlin ima A, B i C zone i kada koristite prevoz nebitno da li je u pitanju metro, s-bahn ili autobus morate da pazite da imate odgovarajuću kartu, inače ako nemate odgovarajuću kartu možete platiti kaznu ako dođe čika kontrolor! 🙂 Prevoz u Berlinu nije jeftin, tako da je najbolje da pogledate Welcome Berlin Card sajt i da vidite kartu koja će odgovarati vašim potrebama. Berlin više nije tako daleko, postoje low cost letovi iz Niša, ponekad se ulovi neka dobra akcija iz Beograda i za nekih 2 sata eto vas u Berlinu!

Godinu i po dana kasnije, moj život se okrenuo za 1720 stepeni! Isti onaj Berlin, ali malo lepša verzija Marka koji može da kaže da je srećan sa svojim životom. O da, Berlin je moj grad snova! Znate onu čuvenu rečenicu: “Dođite u Holivud, ovde svi snovi postaju stvarnost!”. Ja mislim da svoje snove možete ostvariti i malo bliže, možda u svom komšiluku, negde u Evropi.

Zašto još volim Berlin? Pošto sam Devica u horoskopu, svi ste bar jednom u životu čuli koliko su device tačne i vole da je sve na vreme. To se i meni dopalo u Nemačkoj – TAČNOST! Nebitno da li je u pitanju samo prevoz ili pružanje neke druge usluge, redovnost i kvalitet je nešto što izuzetno cenim. Njihov životni standard je daleko iznad našeg, ali stanite! Razmislite malo? Radite u Berlinu, imate troškove života tamo, stan, računi, hrana, malo da se obučeš ne brini sve ćeš to moći, možda ti nešto i ostane da uštediš. Nije sve tako bajno preko, pusti snovi! Bitno je da radiš ono što voliš i sve je mnogo lakše!

Kako se vama dopala ova odevna kombinacija? Kako vam se dopao Berlin? Da li ste nekad bili u Berlinu ili pak imate sreću da neko iz vaše porodice radi u Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

OUTFIT:

Jakna: Burberry

Rolka: Pal Zileri

Pantalone: Burberry

Šal: Burberry

Patike: Tod’s

 

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina i kompanije Tod’s S.p.A.

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Vreme je za nove avanture!

Ćao svima! Dobrodošli u moj novi post. Iskreno nadam se da ste dobro! Praznici su prošli i došlo je vreme da se vratimo svojim svakodnevnim obavezama. Nekom to pada veoma teško, neko sa lakoćom prihvata nove izazove na poslu… Valjda na kraju to je sve život!

Da li ste napravili listu planova i želja za 2018. godinu? Moja lista se polako, ali sigurno popunjava stigao sam do Aprila, dobro nije ni to loše. 🙂

 

 

Ako se neko seća od vas da sam vam u prethodnom postu i na društvenim mrežama nagovestio neke nove projekte i nove uzbudljive avanture… Došlo je vreme da malo više popričam sa vama o tome. Pred sam kraj prošle godine, dobio sam poziv da učestvujem u projektu Ministarstva turizma Indije u saradnji sa Vladom Indije. Reč je o jednom specijalnom putovanju vozom, gde će nas 60 blogera iz celog sveta imati priliku da upozna Indiju.

Slogan projekta glasi: ” 8 dana, 60 blogera, milion novih priča!”. Moram da priznam da sam veoma uzbuđen i da ne mogu da opišem svoju sreću što sam dobio jedinstvenu priliku da upoznam zemlju kao što je Indija. Kao što sam vam i obećao vodim i vas na moju avanturu “života”. Indija je čarobna zemlja i jedva čekam da vidim jedno od 7 svetskih čuda, kao što je Tadž Mahal. Ostalo je još manje od dve nedelje do početka ove neverovatne avanture, prvo sam brojao dane, sad sam počeo da odbrojavam sate! 🙂

Ako je neko bio u Indiji i ima neku preporuku šta bi trebalo da se poseti u Nju Delhiju, javite mi se mnogo bi mi značilo! Unapred zahvalan! 🙂

 

 

Hteo sam na samom početku da vam napišem lepe vesti, da bi mogli posle nastaviti sa našom klasikom od posta. Znate koliko ja umem da se raspišem! 😉

Današnji post je nastao na Badnje Veče, odlučio sam da se malo prošetam gradom sa mojim dragim damama (za sada su to moja mama i sestra! :)) pa je sestra pokazala inicijativu da želi da me slika! Verujte mi to se uvek mora iskoristiti jer su to vrlo retki momenti i jako jako kratko traju tako da je moje samo bilo da se brzo obučem i izađem napolje!

 

 

Ne znam da li je i vas iznenadilo ovo neobično toplo vreme koje smo imali početkom godine, ali mene je baš prijatno iznenadilo. Zato sam iskoristio šanšu da prošetam moj omiljeni kaput. Naravno imam i crveni džemper da sluti na radost! 🙂

Morao sam da ispoštujem modne kodekse za vreme praznika…

 

 

Ulice su bile pune dece, što me veoma radovalo! Ništa ne može da vam namami osmeh na lice kao što to može da učini jedan dečiji osmeh! Možda je to zato što se deca smeju od srca i osećaju onu pravu radost praznika? Ne znam, nisam pametan to su neka moja razmišljanja!

Dok sam se slikao, prišla mi je jedna gospođa koja prati moj blog i pitala me kako mogu tako da budem nasmejan na slikama stalno. Nije žena mogla da poveruje da je neko stalno veseo! 😀

Eto “ko bi rek’o čuda da se dese”! Sve je moguće! Posle gospođe za nogavicu me povukla jedna slatka devojčica rekla mami da joj se svideo bata… Mislim da su joj se više svidele zvezdice na mom džemperu koje je neumorno pokušala da skine, ali joj nešto nije išlo! (na moju sreću!)

Koliko god da je zapitkujem koliko ima godina, ako stigne jednom rukom pokaže, druga ruka je na zvezdici, ne vredi. To je prava upornost! Biće ona opasna kad poraste!

 

 

Posle više nisam imao “udvaranja”, osim Kineza koji su me slikali jer sam okupirao stepenice na Kalemegdanu. Mogu vam reći da mi je ova godina počela vrlo zanimljivo! 🙂

Farmerke su definitivno moj najomiljeniji i najudobniji modni komad. Kad zamislim da treba da negde sednem, da se naslovnim, da skočim ili nešto… jedino to mogu sa farmerkama! Sada je počelo veliko spremanje za moj put u Indiju i biraju se farmerke… Moja mama i dalje žena ne veruje i ona žena hoće sa mnom, pa makar u kofer ako treba! 😀

 

 

Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post. Kao i do sada, za pitanja, komentare, sugestije možete mi se javiti putem društvenih mreža ili posetite stranicu KONTAKT. 🙂

Mi se vidimo za par dana, pa ako mi se dogodi nešto novo i zanimljivo, pišem!

 

 

Ne znam da li da vam za kraj opet poželim srećne praznike, plašim se da vam nisam dosadio više sa tim! Ali za sve one koji nisu čitali moje prethodne postove (ili vam ne smeta da vam po 100. put čestitam!) želim vam srećne Novogodišnje praznike i Božić. Želim vam sve najbolje od srca!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

OUTFIT

Kaput: Burberry

Džemper: Givenchy

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

 

 

Post je sponzorisan od strane Grupo Cortefiel.

 

SHARE THIS POST

Srećna Nova Godina!

Ćao svima! Nadam se da ste dobro i da ste spremi za moj poslednji post u ovoj 2017. godini. Danas imamo više razloga da se radujemo. Dobro, petak je sam sebi dan za sreću jer nema osobe koja se prosto ne raduje vikendu. Ovaj vikend je poseban – prelazimo u novu godinu. Mislim da je došlo vreme da konačno sumiramo sve svoje utiske i da svi kažemo “Ćao 2017-ta, vreme je da krenem dalje!”.

 

 

Poslednjih par godina praktikujem jednu pomalo neobičnu radnju, ali to sada gledam kao naviku koju rado sprovodim na kraju svake godine. Složićemo se oko jedne stvari, a to je da svako od nas ima neke lepe želje koje želimo da ostvarimo i one manje lepe stvari koje želimo da zaboravimo. Imam jedan trik!

Lepe želje: Napišete 10 želja koje želite da se ostvare u sledećoj godini na 10 zasebnih papirića. Kada završite sa pisanjem želja, svaki papirić presavijte na pola i pocepajte ga na tri dela. Zašto na tri dela? Svi znate da broj tri je simbol za sreću i zbog toga se ovo radi, da bi se “uvećala” šansa da vam se vaše želje ispune. Na kraju bi trebalo da bacite u vatru, jer verovanje kaže da tako želje lakše prenose i brže ispune. Napomena: nemojte molim vas da zapalite kuću! 😀

Stvari koje želimo da zaboravimo: Isti je postupak kao i za lepe želje. Napišete 10 stvari koje želite da zaboravite iz ove godine. Svaki papirić presavijete na pola i pocepate tri puta. Samo je potrebno da se ti delovi od svih papirića stave u kesu koju ćete svezati tri puta i baciti u kantu za smeće.

To je moj ritual kad se rastajem sa tekućom godinom, meni je pomoglo. Voleo bih da mi javite kakvi su rezultati kod vas… (ako se neko seti tokom 2018. da mi se javi! :D).

 

 

Nova Godina je tu da nas uvek podseti da je jedan određeni period u našem životu prošao. Čovek ni ne primeti od svojih svakodnevnih briga ne primeti kako dani, meseci prolaze, ali 31. decembar je svakom odličan podsetnik. Bilo da putujete negde ili dočekujete kod kuće zajedničko je svima jedna stvar: Radost. Nadam se da će radost ispuniti vaša srca i ovog 31. decembra.

Drugi veliki praznik koji svi dočekujemo je Božić. Ponoviću opet ono što sam napisao pre par dana na mojoj Facebook stranici. Želim vam da praznike provedete ispunjeni ljubavlju, razumevanjem i osećajem bliskosti. Delite radost i pomažite onima kojima je pomoć potrebna. Jako je bitno da se tokom ovih praznika podsetimo na neprocenjivu vrednost međusobnog razumevanja i poštovanja.

Iskreno se nadam da ste nešto novo naučili tokom ove godine i da sa malo više iskustva ulazite u 2018. godinu.

 

 

Kao što sam napisao na samom početku ovog posta, ovo je moj poslednji post u ovoj godini. Naučio sam dosta u ovoj godini i na tome moram da zahvalim svima vama. Hvala vam! Hvala vam za sve lepe komentare i bezuslovne reči podrške. Mnogi ljudi su mi se javljali nakon objave posta i kažu kako su naučili nešto novo. Ja sam naučio mnogo toga od vas i hvala vam od srca na tome.

Iskreno se nadam da će nam 2018. godina svima nama doneti mnogo toga lepog. Možete očekivati neke novine na mom blogu početkom sledeće godine i možda nove urednike u mom timu čije ćete priče rado čitati. Biće priča o Beogradu, Srbiji, regionu… Putovaćemo, upoznavaćemo svet, a i vi sa nama. Siguran sam da ćete uživati!

Onima koji putuju negde za ove praznike želim srećan put i da se lepo provedu. Oni koji ostaju kući ne očajavajte nikad se ne zna zašto je to dobro. Čovek uvek može lepo da se zabavi, samo treba da pronađe pravi način.

 

 

Još jednom želim da vam čestitam Novu Godinu i da vam poželim sve najbolje od srca. Sledeći post možete očekivati neki dan pre Božića. Ako imate neke svoje želje koje biste hteli da podelite sa mnom i sa drugima napišite u komentaru. Jedva čekam da ih pročitam!

 

Srdačan pozdrav,

Marko

 

OUTFIT

 

Jakna: Burberry

Duks: Kenzo

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Versace

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Praznici nam stižu…

Ćao svima! Nadam se da ste mi dobro i da ste spremni za moj novi post. Vreme leti, to nije ništa čudno, ali kada na kalendaru ugledamo da se bliži kraj Decembra… Svi znamo šta to znači! Vreme je za odmor i Novogodišnje čarolije. Da li ste sumirali svoje utiske od ove godine? Da li ste podvukli crtu? Ako slučajno to niste uradili, nemojte da očajavate, nisam ni ja (čekam 30. decembar). Spremite se da poželite neku lepu želju 31. decembra. Ako niste okitili jelku, nemojte ni to da vas brine.

 

 

Ja sam zadovoljan sa svojim dostignućima ove godine. Čovek ne bi trebalo da ima neka prevelika očekivanja, ali treba da radi i da se nada da će biti bolje. Kažu ljudi da nada poslednja umire, u to sam se uverio i sam par puta u životu. U novoj godini želim vam samo najbolje! Onaj osnovni paket “zdravlje, sreća, ljubav” se podrazumeva, ali je veoma bitno da je čovek ostvaren i u poslu.

Neki ljudi smatraju da je blogovanje jedna smešna i besmislena stvar, da mi blogeri jednostavno gubimo vreme… Pisanje za svoju dušu je lepo, blog je jedna vrsta otvorenog dnevnika gde čovek deli svoje mišljenje i na kraju pronađe svoje istomišljenike. Veoma sam zahvalan što sam dobio priliku u životu da se oprobam i kao bloger. Blog je jedna veoma opširna tema, postoji toliko tema za pisanje, toliko pristupa i načina vođenja bloga… Svi na kraju pronađu sebe, baš isto kao u životu. Blog je malo drugačiji jer sam kreiraš svoje radno mesto, radno vreme i od tebe zavisi sve. Blog i kada je uspešan ne možeš da ga pustiš da on radi “sam” posao. Uvek moraš da budeš prisutan i da aktivno uređuješ sadržaj. Da li volite posao koji trenutno radite? Da li se osećate samo umor nakon posla?

 

 

Ljubav, nada i požrtvovanost su glavni pokretači svako, ali bukvalnog svakog posla, projekta pa čak i u ljubavi… Nema toga? Piši propalo! Uvek treba da voliš to što radiš, da se nadaš da će biti sve bolje i bolje. Požrtvovanost? O da… To rade samo najhrabriji. Nekad kad prigusti nema spavanja, nema odmora, nema vremena za neke druge zanimljivije stvari… Bilo da učite ili radite, verujem da vam je vrlo dobro poznat taj koncept.

 

 

“Dobro misli, dobro radi i dobrom se nadaj”

To je moj malo izmenjeni moto. Mislim da bi to svako trebao da praktikuje u svom životu. Ja sam najviše zahvalan svojim prijateljima iz S&L Jokić za predivnu saradnju i ovo će biti godina koju ću pamtiti.

Moja preporuka za današnji dan: dobar čaj i oni bakini kolačići sa mrvicama čokolade. To je meni potrebno za uživanje ovih dana, sreća je u malim stvarima. Da li je ovo bio outfit post? Nema priče o outiftu? Ovo je priča o zahvalnosti! Hteo sam da podelim moje iskustvo sa vama. Bilo šta da radite u životu potreban je rad, vera, nada i odricanje (kada je to potrebno!).

Iskreno se nadam da vam se dopao moj današnji post. Neću još da vam poželim srećne praznike jer biće još jedan post do kraja ove 2017. godine. Voleo bih u vašim komentarima da pročitam šta je vas naučila ova 2017. godina i na čemu ste zahvalni. Jedva čekam da ih pročitam!

 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

OUTFIT

Jakna: Burberry

Rolka: Pal Zileri

Farmerke: Pedro del Hierro

Sat: Hugo Boss

Cipele: Burberry

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

 

 

 

Post je sponzorisan od strane S&L Jokić – Svet satova i nakita i Grupo Cortefiel.
SHARE THIS POST