Posts tagged Burberry

Neodoljivi šarm jednog “zlatnog” mantila

Dragi moji ljubitelji mode, dobro jutro i dobro došli na moj blog. Druga su vremena došla i umesto da brojimo sitno do praznika koji nam se bliže mi živimo u strahu da li ćemo dočekati zdravi sledeći dan. Na samom početku posta bih vam poručio da se pazite i da pazite na druge. Smatram da svako od nas ima savest i ukoliko se osećate loše ostanite kod kuće i nadajmo se da će ovo zdrastvena katastrofa proći uskoro i da ćemo svi zajedno videti svetlo na kraju tunela.

Danas sa vama ovog hladnog novembarskog utorka sa vama delim još jednu modnu priču sa ulica Berlina. Novembar je nekada zaista i poslednji mesec u godini kada možemo da iskoristimo vremenske uslove i prošetamo neke svoje omiljene modne komade koji zauzimaju posebno mesto u našem srcu.

U prethodnom postu ste bili u prilici da vidite teget mantil, ali danas ću vam pokazati mantil u boji meda koji je jedan od najpoznatijih i najprodavanijih modela modne kuće Burberry.

Sećam se kada sam pre skoro 10 godina dobio svoj prvi Burberry mantil koji i dan danas čuvam, ali da mi je neko rekao da ću dobiti sličan mantil deset godina kasnije, zaista ne bih mogao da poverujem.

Pored ovog mog omiljenog komada koji je osvežio moj jesenji garderober za ovu i naredne sezone koje dolaze, radujem se i nekim novim neočekivanim detaljima koji su upotpunili moj današnji outfit.

Sat je poznat kao najbolji modni dodatak za svakog muškarca. Postoji izreka: “Pokaži mi kakav sat nosiš i reći ću ti ko si”. Svaki muškarac određuje svoj stil, a modni dodaci su ti koji upravo određuju smer u kojem će se taj stil razvijati.

Ručni sat je mnogo više od običnog pokazatelja vremena. Sat je umetničko delo koje krasi ruku svakog muškarca i žene i prikazuje ličnost osobe koja ga nosi. Kada kupujete sat najbitnije je da zaboravite na trendove i da pronađete sebe i ostanete dosledni sebi i svom stilu.

Danas sam se odlučio da vam prikažem jedan novi sat u mojoj kolekciji – Epos Originale 3420 SK – elegantni automatski “skeleton” sat u izuzetno tankom izdanju.

Kompanija Epos je nastala davne 1925. godine kada je gospodin Džejms Aubert u Vallée de Joux, dolini planina Jura za koju mnogi smatraju da je “kolevka” mehaničkih satova i nalazi se u švajcarskom kantonu Vaud osnovao svoju fabriku satova “James Aubert SA”.

Gospodin Aubert bio je posvećeni inženjer mehaničkih satova, koji je svoj život posvetio razvoju novih mehanizama satova. Bio je vrhunski majstor svog zanata i većinu svojih napora proveo je usredsređujući se na tehnički razvoj hronografa i minutnih repetitora.

Svoju istinsku ljubav prema satovima i svoje znanje je preneo svom zetu, Žanu Filionu, koji je tada postao vodeći proizvođač EPOS satova dugi niz godina. Gospodin Filion je nastavio tradiciju i npravio je velike iskorake u inovacijama koje su ovaj brend učinile tako jedinstvenim na tržištu.

Početkom 80-ih godina, priča o uspehu tradicionalnog švajcarskog sata je stagnirala. Nova kvarcna tehnologija radikalno je promenila pravo lice časovničarske industrije. Skoro da nije bilo brendova koji su želeli da proizvode klasične mehaničke satove, sa izuzetkom nekoliko luksuznih marki.

Peter Hofer, dugogodišnji stručnjak za švajcarsku proizvodnju satova, bio je jedan od retkih koji je i dalje verovao u budućnost mehaničkih satova. Verujući u ovu viziju, njegova supruga Erna kao najveća podrška odlučili su da 1983. godine osnuju sopstvenu kompaniju: Montres EPOS SA. Njihova jedina imovina je bila isključivo strast prema mehaničkim satovima i sva potrebna tehnička znanja za stvaranje mehaničkih remek-dela.

Lični kontakti sa ključnim ljudima u švajcarskoj industriji satova, kao i veliko znanje o globalnom tržištu satova, omogućili su Peteru Hoferu da uspešno razvije sopstveni brend. Od samog početka, Hofera je podržavao Žan Fillon koji je bio pokretačka snaga mnogih zanimljivih EPOS inovacija.

Tokom 20 godina svog rada, Hofer je ostao veran svojoj viziji, razvijajući zapanjujuće kolekcije koje uključuju fascinantne mehanizme u saradnji sa gospodinom Fillonom.

Početkom 2000-ih, Peter Hofer tražio je naslednike koji su delili njegovu neopisivu strast prema mehaničkim satovima.

Novi poslovni partneri u kompaniji EPOS postala je porodica Chonge-Forster, porodica koja ima duboke korene u švajcarskoj časovničarskoj industriji: Ursula Forster, koja je postala nova predsednica kompanije, potiče iz porodice sa dugom i bogatom tradicijom u proizvodnji švajcarskih satova. Njen suprug Tamdi, koji je preuzeo dužnost izvršnog direktora, već dugi niz godina radi na najvišim pozicijama u švajcarskoj industriji satova.

Zajedno su preuzeli kompaniju od gospodina Peter Hofer 2002. godine i od tada su razvili brend EPOS, proširujući portfelj proizvoda i šireći se na međunarodnom nivou. Nadovezujući se na dugo nasleđe i znanje koje je nesebično ulagano u kompaniju, oni su se uvek fokusirali na stvaranje visoko sofisticiranih mehaničkih remek-dela po pristupačnim cenama, ostajući verni sloganu kompanije: Umetnost u časovničarskom svetu.

Nakon ove zanimljive priče o vremenu i tradiciji u Švajcarskoj gde se vreme izuzetno ceni, selimo se na kratku u najpoznatiju kolevku mode – Italiju.

Nema osobe na svetu koja ne može da sakrije svoju radost kada oseti miris nove italijanske kože. Danas vam predstavljam najpoznatiju radionicu koja stvara prava mala kožna remek-dela. Dobro došli u Restelli radionicu gde se sastaju umetnost, tradicija i lepota rukotvorina.

Zamislimo sad svi zajedno ovu sliku: “Milano, 1920. godina i jedna prodavnica rukavica u neposrednoj blizini Duoma”. U toj prodavnici su istovremeno izrađivali rukavice po narudžbini prema željama i ukusu svakog kupca.

U to vreme rukavice su bile simbol elegancije i sofisticiranosti, nezamenljiv modni dodatak za sve prilikama. Piero Restelli je ubrzo shvatio da su njegova strast, ručni rad sa najboljim i najdragocenijim vrstama koža i duboko poštovanje prema zanatskoj proizvodnji bili samo početak dugog uspešnog putovanja koje će preoblikovati industriju rukavica.

Fabrika je osnovana sa sopstvenim rezervama kože, koja je igrala veoma važnu ulogu u procesu obrade kože, vremenom proizvodnja je počela da se povećava. Uspeh ove male porodične kompanije ide dalje i vodi nas na početak 50-ih kada su Piero Restelli Mlađi i njegova supruga, mladi i odlučni, predstavili svoju posebnu kolekciju sportske odeće…

Ubrzo je na ulicama Milana i širom Italije vodootporne rukavice od najkvalitetnije pekari kože obložene toplim krznom postale simbol italijanskg „Jet Set“ visokog društva i Restelli postaje svetski poznati brend.

Izrada rukavica nije samo posao već i prava umetnost. Strast, emocije, tradicija i znanje su nakon 100 godina prenete i na treću generaciju! Rafaela Restelli je potpunosti prihvatila izazove nove modne ere u kojoj su se tržište i način prodaje promenili uz duboko poštovanje i verovanje u tradiciju i ljubav prema lepim remek-delima koja traju!

Restelli rukavice se ne vrednuju novcem već tradicijom i istorijom punom ljubavi i strpljenju koje nemaju cenu.

Verujem da smo svi danas prepoznali nešto lepo u ovim pričama, a to je poštovanje i očuvanje tradicije, praćenje inovacija u korak sa vremenom i posvećenost koja nema cenu.

Rad, trud i disciplina su tri osnovne stvari koje su potrebne za održavanje u svakom poslu. Naravno postoje i oni momenti kada sreća, verovanje u svoj rad i posvećenost odigraju važnu ulogu.

COVID-19 zdrastvena situacija je svima donela poteškoće, svet je stao i taman počeo da se razvija i vraća u normalu, ali je novi talas koji je započeo u oktobru 2020. godine rezultovao drugim talasom koji utiče na razvoj i opstanak mnogih industrija.

U Nemačkoj se ekonomija počela oporavljati, ali ovim ponovnim “karantinom” mnogi ljudi su ostali bez posla. Neki svetski eksperti smatraju da će šteta izazvana Korona virusom biti znatno veća jer su mnogi ljudi ostali bez posla i mnoge kompanije su zatvorile svoja vrata. Da li znate koliko porodica je ostalo bez prihoda?

Picard, brend koji ste imali prilike da godinama unazad rado vidite na mom blogu su čuveni kožni rančevi koji su mi pravili društvo na mojim putovanjima širom sveta. Moj novi Picard drugar, možemo ga zvati Opuštenko smo rešili da pravimo društvo jedan drugom na ulicama Berlina dok čekamo da se ova zdrastvena situacija smiri i čekamo bolje dane za nastavak naših avantura.

Opuštenko je odličan za svaki dan jer je dovoljno veliki da mogu poneti sve što mi je potrebno da obavim svakodnevne obaveze po gradu. Velika prednost su pregrade i novi specijalni materijal postave koji sprečava širenja zračenja tako da možete nositi razne vrste elektronskih uređaja bez straha da će vam neki od uređaja uticati na kreditnu karticu ili mobilni telefon.

OUTFIT

Mantil: Burberry

Rolka: Loro Piana

Sat: Epos

Rukavice: Restelli

Ranac: Picard

Pantalone: Brunello Cucinelli

Patike: MooRER

Naravno i ovaj outfit sam upotpunio savršenim braon MooRER patikama koje ste imali prilike da vidite u prethodnim postovima ove modne sezone. Jedva čekam da vam pokažem i druge modele MooRER patika da me ne kritikujete kako imam samo jedan par da nosim ove sezone.

Moj problem je nekad što se vežem za neke stvari i spreman sam da ih nosim uzastopno par puta. Upravo to se dogodilo i sa stvarima modne kuće MooRER i od silnih stvari koje sam dobio ja sam se vezao za braon komade, pokušavam da pređem u drugi svet boja.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Pošto slikam na otvorenom i držim se propisane fizičke distance od 2 metra nisam imao potrebe za nošenjem maski, ali u zatvorenom prostoru nosim masku i redovno kupujem sredstva za dezinfekciju ruku u malim pakovanjima da bih mogao nositi sa sobom po gradu.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne price o eleganciji, tradiciji i posvećenosti.Kako se vama dopala ova moja današnja jesenja elegantna kombinacija koju sam prošetao ulicama Berlina? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Vidimo se za par dana sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža, a sve to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Iz Berlina s ljubavlju,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane MooRER, EPOS, Restelli i Picard brendova i predstavlja moj lični i iskren stav o njihovim proizvodima.

SHARE THIS POST

Britanska elegancija i italijanski stil na ulicama Berlina…

Dragi moju ljubitelji mode, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da se čuvate od ove zdrastvene katastrofe koja je pokrenula novi zimski talas. U celoj Evropi stanje je alarmantno i potrebno je da brinemo o sebi i sebi dragim osobama.

Svako od nas mora nastaviti da radi, ali se moramo potruditi da svoj posao i svakodnevni život prilagodimo u skladu sa trenutnom zdrastvenom situacijom. Pošto moram da obavljam svoj posao, trudim se da slikanje obavljam u vreme kada nema puno ljudi na ulicama i da izbegavam zatvorene prostore za fotografisanje.

Još jednom apelujem da je potrebno preduzeti nove mere opreznosti i potrudimo se da ostanemo zdravi i da svoju okolinu učinimo boljim mestom za život. U prethodnim postovima ste imali priliku da me vidite u zimskoj jakni, mnogi od vas su mi poslali mnogobrojne mejlove sa pitanjem gde je moj zaštitni znak, modni komad bez kojeg ne može da prođe jesen na Mr.M blogu – mantil.

Prvu modnu novembarsku priču posvetiću mom omiljenom modnom komadu po kojem sam postao prepoznatljiv. Mantil je odevni komad koji je postao legendarni stanovnik ormara žena i muškaraca širom sveta. Čuveni Burberry dvoredni mantili su napravljeni od gabareden pamuka. Gabarden je fina tkanina od češljane vune ili pamuka. Vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače, odela i ženske haljine, dok pamučna se koristi za izradu laganih haljine i pamučna koja je obložena gumom koja se koristi za izradu kišnih mantila.

Burberry mantili imaju izolovanu postavu, klasične ili raglan rukave. Klasične verzije Burberry mantila se mogu pronaći u različitim dužinama, od tačno iznad zglobova (najduže verzije) do iznad sredine butine (najkraće). Ovi mantili su prvobitno bili odevni predmet za oficire vojske, sam model mantila je razvijen pre početka rata, ali je tokom rata prilagođen za upotrebu u rovovima Prvog svetskog rata.

Tradicionalno dvoredni mantili su kopčani sa 10 prednjih dugmadi i imaju široke revere, “olujni” preklop i džepove koji se zatvaraju. Svaki dvoredni mantil poseduje kaiš u predelu struka, kao i kaiševe oko zglobova koji se takođe mogu kopčati. Da li ste se možda nekada zapitali zašto mantili imaju kaišiće na rukavima iznad ručnog zgloba?

Tokom rata, ti kaiševi su bili praktični da ne bi voda tekla niz podlakticu kada su oficiri koristili dvogled na kiši. Mantil često ima “naramenice” koje se zatvaraju i to su bile funkcionalne karakteristike u vojnom kontekstu. Tradicionalna boja kaputa bila je bila “kaki” boja, svetla nijansa žuto-braon broje. Danas, novije verzije dolaze u mnogim zanimljivim bojama.

Mantili su ostali u trendu decenijama nakon Prvog i Drugog svetskog rata. Njihova prvobitna uloga kao upečatljivog dela uniforme vojnog oficira pružila je mantilu novu, elegantniju poslovnu notu, iako mnogi radije vezuju kaiš, umesto da koriste kopču kako bi projektovali ležerniji izgled od stroge vojne uniforme.

Šezdesetih godina prošlog veka intelektualci nosili su mantile preko crnih rolki, dok su neki ljudi nosili mantile kao modne detalje, kao alternativu jaknama.

Dvoredni mantili su postali sastavni deo naše svakodnevnice i zaista ne postoji osoba na svetu koja nema dvoredni mantil u svom garderoberu, bez obzira na brend dvoredni mantil je kapitalni modni komad koji nikada ne izlazi iz mode.

Za moju ljubav prema mantilima su zaslužni moj deka i otac koji su bili veliki kolekcionari mantila. Moj deda i otac su sačuvali i za mene deo svog modnog raja i moj otac mi je poklonio moj prvi Burberry mantil koji i dan danas ljubomorno čuvam i nosim.

To su neki naši porodični rituali, pa smo mi našu “mušku” ljubav prema mantilima preneli i na naše drage dame u porodici. Moja mama nije bila u početku ljubiteljka ovog komada, ali uz naš uticaj i u njenom garderoberu su se pronašli ove modne poslastice.

Primetio sam da mnogi ljudi mešaju termine “mantil” i “kaput”. Mantil je “tanji” i on se nosi u prelaznim godišnjim dobima – proleće i jesen, kada nam je potrebna zaštita od neočekivane kiše i vetrovitog vremena, a ne želimo da nosimo toplije komade.

Kaput je malo “ozbiljniji” modni komad, izrađen od debljeg materijala najčešće od vune, kašmira ili kombinacijom ova dva materijala. Postoje i ostali egzotičniji materijali, ali oni se ređe koriste zbog visokih troškova izrade i obrade tih materijala, najbolji primer je Vikuna sjajna dlaka lame, koja je izuzetna i retka, ali veoma skupa. Džemper izrađen od Vikune košta nekoliko hiljada evra…

Kada govorimo o vuni, njihova vlakna se sastoje od nekoliko slojeva. Vuna odlično zadržava toploto i često se koristi za izradu džempera i udobnu zimsku odeću poput kaputa, jakni, šaleva i rukavica. Šta sve spada u porodicu vlakna vune? To su kašmir, angora, merino vuna, janjeća vuna ili moher (mohair).

U današnjem postu sam želeo da vam prikažem svakodnevnu, opuštenu modnu kombinaciju gde jedan elegantan komad kao što je mantil, možete kombinovati sa farmerkama i patikama. Takođe, ovaj put sam iskoristio priliku da vam pokažem crvenu rolku od mojih prijatelja iz daleke Škotske Johnstons of Elgin koju ste videli u elegantnijem izdanju u jednom od prethodnih postova.

Teget – crvena kombinacija je uvek aktuelna i pokazala se kao najbolji modni tandem gde imamo teget boju koja je simbol elegancije, dok crvena boja podmlađuje i osvežava osobu. Crvena boja označava neki novi početak i donosi određenu dozu radosti.

OUTFIT

Ova odevna kombinacija je sačinjena od proizvoda iz nove Johnstons of Elgin i MooRER kolekcije za jesen-zimu 2020/21 godine. U dole navedenoj listi možete pronaći linkove za prozvode iz današnjeg posta.

Jedna novina za sve vas, pošto redovno dobijam pitanja, da li imam možda neki kod za sniženje, zamolio sam Johnstons of Elgin tim i oni su mi izašli u susret, tako da sa kodom “MT10” imate specijalnih 10% popusta na celokupnu ponudu proizvoda Johnstons of Elgin.

Mantil: Burberry

Rolka: Johnstons of Elgin

Farmerke: MooRER

Patike: Bally

MooRER i Johnstons of Elgin su brendovi koji se trude svaki komad izrade sa velikom pažnjom i da se to oseti prilikom nošenja. Njihovi modeli su izuzetno udobni, praktični i nosivi u svakoj prilici, bilo da je u pitanju odeća koja vam je potrebna za svaki dan i posao, pa do onih malo svečanijih prilika.

Iskoristio bih priliku da vam skrenem pažnju da se pazite i čuvate sebe i svoje najmilije. Sprečimo širenje Korona virusa i potrudimo se da ovo jednog dana bude samo jedan loš san koji smo uspešno zaboravili!

Pošto slikam na otvorenom i držim se propisane fizičke distance od 2 metra nisam imao potrebe za nošenjem maski, ali u zatvorenom prostoru nosim masku i redovno kupujem sredstva za dezinfekciju ruku u malim pakovanjima da bih mogao nositi sa sobom po gradu.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ove specijalne modne price o čuvenom modnom komadu – mantilu.Kako se vama dopala ova moja današnja crveno – teget kombinacija koju sam prošetao ulicama Berlina? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Vidimo se za par dana sa nekom novom pričom iz Nemačke!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža, a sve to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Iz Berlina s ljubavlju,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Johnstons of Elgin, MooRER i Burberry brendova i predstavlja moj lični i iskren stav o njihovim proizvodima.

SHARE THIS POST

Beogradski Dnevnik: Topčiderski park, oaza mira kneza Miloša Obrenovića…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, nadam se da ste dobro jer danas za vas imam jednu pravu poslasticu. Pre par dana sam vam napisao nešto o Gardoš Kuli koja čini samo srce Zemuna, na obali Dunava. Danas ću vam napisati neke zanimljivosti o Topčiderskom parku, znamenitost koja se nalazi na listi svakog turiste koji poseti Beograd. Siguran sam da ste bar nekad imali priliku da iz kola ili prevoza vidite ovaj park, ali niste znali da je u pitanju oaza koju je tokom 19. veka stvorio knez Miloš Obrenović izgradivši dvorski kompleks koji je bio središte kulturnog i društvenog života tridesetih godina 19. veka u Beogradu.

Kada mojim prijateljima strancima spomenem Beograd, oni me uvek pitaju šta mogu da vide u Beogradu i kakvu vrstu arhitekture i prirodnih lepota oni mogu da očekuju? Kada im kažem ono čuveno SVE, oni samo kažu ma da… Da ih ja ne bih nagovarao, ja lepo ukucam na guglu “ŠTA VIDETI U BEOGRADU” i izađe pregršt izuzetnih slika koje dočaraju lepotu srpske prestonice. Posle se usude da ukucaju “ŠTA VIDETI U SRBIJI” pa nakon par dana mi pošalju poruku da dolaze u Beograd i možda će da malo proputuju po Srbiji.

Pošto sam proveo više godina u Nemačkoj i drugim zemljama uvideo sam koliko su neki narodi u Evropi zaljubljeni u svoje domovine. Jedan prosečan Nemac će se u 90% slučajeva odlučiti da svoj budžet za putovanja najradije potroši u sopstvenoj zemlji. To nisam ni znao dok nisam sa svojim prijateljima išao po Nemačkoj i obilazao njihove lokalne znamenitosti, gradove kulture i prirodne lepote, posebno bih izdvojio njihova jezera jer su stvarno neobična i uređena.

Pošto sam dosta naučio od njih ja sam rešio da to sprovedem u delo i da upoznam strance i domaće stanovništvo sa nekim neobičnim mestima. Zbog trenutne situacije sa Korona virusom, još par dana ću ostati u Beogradu dok ne dobijemo dozvolu za posetu drugim mestima u Srbiji. Siguran sam da će vam se dopasti novi zanimljivi postovi kojima će glavna tematika biti Turizam u Srbiji.

Da li ste znali da je Topčiderski park najstariji park na teritoriji Beograda? Reč Topčider potiče od dve turske reči TOPŽI (značenje: topovi) i DERE (značenje: potok ili dolina) i u bukvalnom prevodu bi bilo tobdžijska dolina (potok) jer su pre skoro pet vekova Turci na ovom prostoru izvodili vežbe i pripreme za bitke.

Ovaj park je oduvek bio omiljen u Srbiji i mesto gde su svi dolazili da uživaju u prirodi, malo odmore i zabave sa porodicom. Urbanizacija i proširivanje Beograda je dovela do toga da se smanjuje zelene površine oko Topčiderskog parka i Košutnjaka.

Zanimljiv je podatak da je 2015. godina održana specijalna sednica Vlade gde je Topčiderski park proglašen najvažnijim prirodnim spomenikom kulture. Topčiderski park se nalazi na opštini Savski venac i nalazi se u državnom vlasništvu Republike Srbije kao zaštićeno dobro.

Kada zavirimo malo u istoriju dolazimo do zanimljiv podataka da je knez Miloš Obrenović odlučio da izgradi sebi rezidenciju i da je to poželeo da bude u sklopu Topčiderskog parka. U periodu od 1831. do 1834. godine završena je izgradnja osnovnog dela dvorskog kompleksa.

Park u sklopu dvorskog kompleksa je počeo sa uređivanjem počeo još u doba kneza Miloša, posebno od vremena dolaska inženjera Atanasija Nikolića 1839. godine, koji uređuje i prvi rasadnik na ovim prostorima 1846. godine. Neki istoričari tvrde da su u izgradnji parka učestvovali fracuski i češki pejzažni arhitekti koji su ostavili svoj lični pečat tokom uređivanja Topčiderskog parka.

Ispred samog Miloševog Konaka nalazi se stablo Javorolisnog platana koji se takođe nalazi na listi zaštićene prostorno kulturno-istorijske baštine Topčider – Košutnjak.

Nije poznato kada je tačno zasađen ovaj platan, ali se po nekim navodima smatra da je zasađen po nalogu kneza Miloša Obrenovića kada je sagrađen Konak. Ovaj platan se smatra jednim od najvećim i najlepšim primerkom svoje vrste i predstavlja živu istorijsku i hortikulturnu baštinu Beograda.

Milošev Konak, koji imate priliku da vidite na slikama izgrađen je 1831. godine i predstavlja spoj tradicije i kulturne srpske baštine 19. veka. Ova građevina se sa velikim ponosom mogla uporediti sa drugim objektima od kulturnog značaja svog doba.

Za vreme vladavine Miloša Obrenovića, imao je veoma značajnu ulogu suda i na ovom mestu su se redovno održavale skupštine i zborovi.

Drugo preuređivanje Topčiderskog parka obeleženo je postavljanjem obeliska u čast Miloševog povratka u Srbiju 1859. godine. Pozicija obeliska je pažljivo osmišljena tako da se u preseku osa simetrija konaka i crkve se povezuju ključni objekti u praku.

Oko obeliska se nalazila kružno oblikovana živa ograda i niski četinari pravilnog oblika. Uvedeni su i simetrični zasadi sa egzotičnim biljakama, poput stabala banane, koja su bila veoma popularna u uređenju evropskih parkova u 19. veku.

Početkom 20. veka u Topčiderskom parku je i dalje vidno prisutno geometrijsko uređivanje prostora, a javljaju se i brojni noviteti u sklopu dvorskog kompleksa.  U ovom kulturnom kompleksu možete posetiti i spomenik Arčibaldu Rajsu. Podignut je 1931. godine u spomen na dr Arčibalda Rajsa velikog prijatelja Srbije, stručnjaka za kriminalistiku i profesora Univerziteta u Lozani.

Početkom dvadesetih godina 20. veka uređenje parka se bitno promenila, sa kontrolisanom primenom slobodnog engleskog pejzažnog stila oblikovanja prostora i nestajanjem pravilne geometrije. 

Danas se Topčiderski park prostire na više od 13 hektara, samo pet kilometara od srca grada i okružen je pošumljenim brdima Košutnjaka i rekom Topčiderkom. Pomalo zapušten i zaboravljen, daleko od nekadašnje slike sjajnog i raskošnog evropskog parka. Ovaj park poseduje veliku vrednost i predstavlja jedan neiskorišćeni potencijal Beograda. 

Ako poželite da se opustite i odmorite sa svojom porodicom i prijateljima posetite ovu oazu. Verujem da je svima nama uvek potrebno onih pet minuta bez ikakve buke iz užurbanog spoljnog sveta…

Ja sam iskoristio lepo i sunčano vreme da posetim ovaj dragulj Beograda i sa svojim fotografom sam se potrudio da za vas napravim ove fotografije za koje se iskreno nadam da ce vam se dopasti. Nadam se da sam uspeo barem malo da vam dočaram lepote ove prirodne oaze.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju rečenicu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 

Kada dođe zima u koja je većinom suva i vlada “zubato” sunce, najbolji savetnik u tom slučaju je kaput. Kaput je možda malo elegantniji od perjane jakne, ali je možda mala mala što se može nositi isključivo po suvom i hladnom vremenu. Zato sam rešio da iskoristim ove sunčane dane i prošetam svog “najboljeg drugara” i zajedno osetimo svežinu i lepotu prirode u Topčiderskom parku.

OUTFIT

Kaput: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Roberto Botticelli

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najstariji i najveći park u Beogradu? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Urbana Prolećna Elegancija na Gardošu…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode kako ste mi danas? Nadam se da se čuvate i da ste preduzeli određene mere predostrožnosti zbog ove novonastale situacije sa Korona virusom. Moramo biti svesni da je to samo početak i da je Korona jedna respiratorna infekcija kojom se svako od nas može lako zaraziti i da je to kao i svaki drugi grip. Naravno ovo je samo početak pandemije i moramo biti spremni na činjenicu da će biti veliki broj obolelih, bitno je ostati priseban i ne paničiti.

Korona je opasna za ljude iz osetljivih grupa, to su ljudi koji su već oboleli od nekih autoimunih bolesti, ljudi sa oslabljenim imunitetom i starija populacija. Svi oni koji su osetljivi na grip, sećam se pre pet godina kada je moja baka umrla od običnog gripa koji je doveo do upale pluća u 89-toj godini života. Moramo biti svesni te činjenice da je to virus koji će trajati još neko vreme. Bitno je ne paničiti i čuvati se na adekvatan način, održavati higijenu i dobro se zaštiti pre nego što izađete napolje.

Ja sam se odlučio da napravim slike za novi post pa sam iskoristio priliku da posetim jednu od najvažnijih znamenitosti u Zemunu – Kulu na Gardošu. Kada gledate razglednice i magnete koje stranci mogu kupiti prilikom posete Beogradu ne možete zaobići Kalemegdan, Spomenik Pobedniku i Kulu na Gardošu.

Naučnici su na osnovu tragova i pronađenih ostataka zaključili da su neka od prvih naselja u blizini Beograda i Zemuna pronađeni u blizini Kule na Gardošu. To je danas istorijski spomenik gde svako može uživati na predivan pogled na prelepi plavi Dunav i srpsku prestonicu. Ovaj istorijski spomenik je izgrađen još u vreme Ugarske Monarhije, ali je do danas zbog velikih napora vlasti očuvana i imamo prilike da uživamo u lepoti ovog nesvakidašnjeg kulturnog spomenika.

Pošto mi je fotograf došao u Srbiju jer smo trebali da idemo na planirano putovanje u Južnu Ameriku, ali je sve otkazano u poslednji čaš zbog situacije sa Korona virusom, fotograf je odlučio da mu bar ne propadne karta za Srbiju pa smo razmatrali neke opcije za putovanja po Srbiji i regionu tokom marta i aprila meseca.

Do sada su određene organizacije bile spremne da pokažu spremnost i volju za saradnju uprkos trenutnoj situaciji i zbog toga mi je izuzetno drago. Nadam se da ćete uživati u postovima koji slede.

Svi koji redovno prate moj blog znaju da moji modni postovi su velikim delom i edukativni, to ću se potruditi da dokažem i ovaj put. Kako je nastala Kula na Gardošu? Čuvena zemunska kula koja krasi Gardoš izgrađena je 1896. godine, kada su Mađari proslavili svoju hiljaditu godišnjicu seobe sa dalekog Urala i došli u Evropu. Povodom proslave tog važnog jubileja sagrađene su četiri milenijumska spomenika koja su označila tačne granice Ugarske sa svih strana.

Centralni milenijumski spomenik iz ovog neobičnog sastava, sa statuama poglavara sedam plemena koji su osnivači države i značajnim ličnostima koje su obeležile bogatu mađarsku istoriju, nalazi se danas na Trgu heroja u Budimpešti. Kula na Gardošu je izgrađena da bi obeležila okvirnu južnu granicu Ugarske Monarhije i ovo je jedini preostali sačuvani spomenik izvan prostora granica današnje Narodne Republike Mađarske. Kule u Slovačkoj, Ukrajini i Rumuniji nažalost više ne postoje.

Prvobitno ova kula je dobila ime Milenijumska Kula, zbog označavanja jednog milenijuma, odnosno 1.000 godina od dolaska Ugara na ove prostore. Srbi koji su naseljavali današnji prostor Zemuna imali su različite nazive, ali najomiljeniji među narodom je bio naziv “Kula Sibinjanin Janka”, po čuvenoj istorijskoj ličnosti Janošu Hunjadiju, koji je ratovao protiv Turaka i koji je kao veliki junak zbog svog junaštva i velikih dela opevan u mnogim narodnim pesmama. Taj naziv je bio opšteprihvaćen u narodu i prihvaćen i od strane Vlade nakon Prvog svetskog rata. Današnji naziv Kula Gardoš dobila je po znamenitom bregu na kom je pre više od jednog veka izgrađena.

Danas je ovo mesto centar kulturno-umetničkih dešavanja, tako da je ova vremešna lepotica na Gardošu dobila novo značenje i sjaj. Kula na Grdošu je srce Zemuna na obali Dunava koja je otvorena za posetioce svakog radnog dana od 10 do 19 časova. Siguran sam da ćete uživati jer je pogled sa kulte zaista veličanstven i neponovljiv.

Za sve ljubitelje mode koji sa velikom radošću prate moj blog moram napisati i po koju pohvalu za moj stajling, nadam se da mi moji dragi pustolovi neće zameriti! 🙂

Siguran sam da ste tokom ovih godina primetili, realno kako i ne kada sam toliko ponavljao na društvenim mrežama koliko sam ustvari jedan veliki zaljubljenik i pobornik urbane elegancije gde je mantil nešto više od odevnog komada, već je to kult!

OUTFIT

Mantil: Burberry

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Loriblu

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj naš najveći kulturni spomenik? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Mr.M modni vodič: Kako nositi kožni mantil?

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi kako ste mi danas? Mislim da nam je ova zima bila najblaža do sada, nije bilo snežnih padavina što je morate priznati za veliku pohvalu. Ova godina nas je uzbunila zbog Korona virusa koji nas je sve digao na noge, iskreno se nadam da će se broj obolelih smanjiti i da će se pronaći vakcina i adekvatni lekovi koji će smanjiti smrtne ishode.

Pošto se pripremam za Sajam Turizma u Beogradu jer ću ove godine biti “ambasador” destinacije Arapske Republike Egipat koja je ujedno i zemlja partner ovogodišnjeg 42. Beogradskog Sajma Turizma. Ako budete bili u prolazu svratite na štand Arapske Republike Egipta da se družimo u periodu od 20. do 23. februara, a posebno želim da pozovem sve zainteresovane koji su u mogućnosti da dođu na specijalnu konferenciju – okrugli sto gde će srpski novinari prikazati neka svoja viđenja Egipta. Okrugli sto će se održati 22. februara sa početkom u 12 časova u hali 4 (velika sala za konferencije). Iskreno se nadam da ćemo se videti!

Danas sa vama delim jedan zanimljiv modni post gde ćete imati priliku da vidite način na koji sam ja kombinovao jedan od najpoželjnijih modnih komada u svetu – kožni mantil. Kada spomenete odevne predmete od kože, muškarcima najpre na pamet padaju neke dobre kožne jakne, različitih dužina i modela, ali mantili ređe jer nekada nisu praktični. Ruku na srce, kožni mantil zahteva malo više nege i nije praktičan odevan komad ako imate da obavljate dosta poslovnih obaveza.

Srećom, odvojio sam jedan dan pre nego što krene gužva sa sastancima oko organizovanja sajma da napravim slike i napišem neke moje utiske o ovoj odevnoj kombinaciji. U saradnji sa mojim dugogodišnjim modnim prijateljima bloga, modnom kućom Burberry, danas sam u prilici da vam pokažem jedan “večiti” komad iz njihove nove kolekcije za proleće/leto 2020. godine. Kada sam birao odevne komade iz nove kolekcije trudio sam se da budu neobični i autentični. Pošto sarađujemo više od tri godine, bio sam u prilici da osetim lepotu njihovog čuvenog gabardena, ali sam ove godine sam se odlučio za malo drugačiji materijal – kožu.

Zbog moje visine, postao sam veliki ljubitelj mantila koji su iznad kolena jer smatram da bi me oni duži “pojeli” i da bih vizuelno izgledao značajno niže. Kada nosite neki odevni predmet od kože morate pažljivo da razmatrate i činjenicu da morate paziti na vremenske uslove. Koža je veoma osetljiva i ne prija joj vlaga, zato je bitno da odevne predmete od kože nosite po suvom vremenu jer na nekim vrstama koža mogu se javiti fleke od vode (najčešće je to slučaj sa velur/prevrnutom kožom).

Verujte mi pazite, ja sam to naučio na teži način kada sam svoj novi kožni mantil od prevrnute kože upropastio pri PRVOM nošenju jer me zadesio strašan pljusak. Pošto je mantil bio svetlije boje, ostale su sve po njemu tamne flekice od kiše. Nosio sam ga par puta tako, posle sam ga prefarbao ne pitajte bolje kako je završio… Toliko mi je žao tog mantila da ga i dalje držim u kesi okačen u ormaru, prosto mi je žao da ga bacim…

Ovom konkretno mantilu kiša ne bi toliko smetala jer je u pitanju jači teleći boks, ta vrsta kože je otporna, malo je teža, ali je kvalitetna. U prilog ovom mantilu ide i tamna boja pa se eventualni tragovi od kapljica kiše ne bi ni tako lako videli na površini. Ostao sam dosledan sebi pa sam ovaj “avangardni” modni komad iskombinovao sa klasičnim pantalonama i džemperom sa rolka kragnom.

Moram priznati da mi je jedini izazov bio pravilan odabir obuće. Prvo sam u svojoj glavi imao neku osnovnu ideju vodilju da ovaj mantil treba iskombinovati sa klasičnim čizmama, ali na kraju su nenadano pobedile moje patike koje sam pre nekoliko godina kupio u outletu. Nisam ih nosio godinama, samo sam ih sredio i smestio na policu mog cipelarnika sve dok mi danas nisu bukvalno pale na glavu… Pomislio sam ne bi bilo loše za ovu modnu kombinaciju da dobiju neku pomalo svakodnevnu, ležernu notu i da kombinacija ne bude previše ozbiljan.

Iskreno se nadam da sam uspeo da iznesem ovaj odevni kultni komad. Nisam možda Matriks, ali je to lepo ispalo na kraju prateći moj stil urbane elegancije. Mi se vidimo za par dana sa nekom novom pričom, možda bi bilo zanimljivo da se napravi neki presek putovanja i da napravim jedan kratak presek destinacija koje sam obišao u 2019. godini. Voleo bih da čujem vaše mišljenje i ako možete da mi date neku ideju.

Bilo je planova za nove avanture u Aziji početkom ove godine, ali su putovanja odložena do daljnjeg jer turističke organizacije nisu želele da nas izlažu opasnosti. Trudim se da organizujem neka nova putovanja i da na Mr.M blogu čitate neke nove zanimljive priče, zato ću učiniti sve da nešto neobično organizujem i da moje drage čitatelje obradujem zanimljivim pismima iz nekih neobičnih predela Afrike i Evrope.

OUTFIT

Kožni Mantil: Burberry

Džemper: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Patike: Saint Laurent

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ulice našeg glavnog grada? Ovaj outfit sam spremao za vas sa dosta ljubavi i nadam se da vam se dopada! Nešto novo, nešto staro i napravi se jedan jedinstven balans.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od brenda Burberry. Ovaj post ne bi bio moguć bez nesebične pomoći modne kuće Loro Piana koja svojim modnim komadima mi pomaže da iskažem svoj modni duh.

SHARE THIS POST

Pisma sa Malte: Leto je uvek u modi!

Dragi moji, dobro mi došli! Kako ste mi danas? Dobro priznajem više je postalo dosadno da kukam kako je pakleno vruće, ipak su to letnje temperature koje ćemo svi mi nekako pregurati. Danas sam rešio da podelim sa svima vama moj prvi modni outfit post sa Malte i ujedno da vam pokažem moju prvu odevnu kombinaciju koju sam nosio na otvaranju Nedelje mode u Valeti, Malta.

Pre nego što počnem želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Malte na srdačnom pozivu. Bilo mi je zadovoljstvo da upoznam Maltu iz jednog potpuno drugog ugla i da pored čuvenih priča o vitezovima, shvatim da je Malta jedna neobična destinacija koja je usput i sa modnog aspekta zemlja u razvoju.

Nakon što smo završili sa obilaskom jednog dela ostrva, prema planu i programu mali Marko je trebao da ode na otvaranje najvećeg modnog dešavanja na Malti – Nedelja Mode. Ovaj događaj je veoma važan za Maltežane, to su dani kada Malta oživi i kada ljudi izađu napolje da se druže i pokažu neke modne komade za koje možda ne bi nosili svakodnevno. To je ujedno i cilj ovih dešavanja, da se poigrate sa umetnošću i da pokažete neki svoj lični pečat.

Ja sam odlučio da ostanem dosledan svom “dosadnom” elegatnom stilu pa sam odlučio da ponesem na sebi neki tipični mornarski stil. Siguran sam da se pitate o čemu sad ovaj Marko priča?! Mornarski stil se svodi na tri osnovne boje to su teget, bela i crvena boja. Tu su neizbežne i pruge, koje su na neki način zaštitni znak ovog stila. Inače pravilo je da su pruge horizontalne, ali pošto je u mom životu sve drugačije ja sam rešio i pruge da “obrnem”!

“Sve bi seke ljubile mornare…” to je čuvena pesma grupe Magazin, pa sam hteo i ja da okušam svoju sreću! Bilo je tamo na tvrđavi Elmo dosta lepih seki, ali me ni jedna nije poljubila, ipak su seke došle da pokažu nove modne kombinacije… Ok, možda neki drugi put.

Kada sam već spomenuo tvrđavu Elmo, to je jedan od najvećih ratnih muzeja na otvorenom na Malti koji je od velikog istorijskog i kulturnog značaja za Maltu. Nedelja Mode je ove godine bila podržana od strane Turističke organizacije Malte i drugih velikih kompanija i hteli su da spoje istoriju sa modom. Ko je gledao moje priče (storije) na Instagramu video je lepotu kreacija raznih modnih kreatora. Mislim da će mi ostati ovaj događaj u mom sećanju zbog neverovatne lokacije, mirisa mora, predivnog pogleda i zanimljiv kreacija koje su sa velikom ljubavlju spremili brendovi i modni dizajneri.

Iskren da budem nisam planirao da naočare budu deo ove odevne kombinacije, ali su mi dobro došle zbog sunca. Dok sam čekao specijalnu večeru u čast otvaranja Nedelje Mode, odlučio sam da prekratim vreme i da napravim slike za ovaj outfit. Prošetao sam Valetom, utvrdio naučeno gradivo koje sam tog dana naučio o ovom neobičnom gradu.

Prešao sam uzduž i popreko ulice Valete, uživao u pogledu. Malo su mi noge bile natekle od napora i obilaska gradova, ali sam stoički izdržao i uspeo da prošetam Valetom i posle odem na otvaranje Nedelje Mode i da vidim prve revije.

Nekada moj život nije Instagram, ali se trudim da ga ulepšam bar zbog sebe da bih imao snage da nastavim dalje. Možda sam tog dana pojeo nešto sto nisam trebao, možda sam imao zdrastvene probleme posle, možda sam čak i povratio zbog nadmorske visine, ali uvek postoje oni ljudima kojima je mnogo gore u životu.

Ja se uvek trudim da svoj posao uradim što je moguće profesionalnije, na trostruko zadovoljstvo. Prvo da ljudi koji redovno čitaju i prate moj sadržaj uvide neku vrednost i ličnu korisnost mog rada, da moji klijenti budu zadovoljni i ja da budem srećan što imam priliku da svoju ljubav prema pisanju pretvorim u lep posao koji ima svoje prednosti i mane, ali ga ja istinski od srca obožavam.

Moja ljubav prema modi i putovanjima nema granica, meni je svejedno gde će me moj put odvesti, ali bitno mi je da ću imati neke lepe uspomene i priče koje mogu podeliti sa svima vama.

Za ove divne fotografije se pobrinuo moj najbolji fotograf uz dobru opremu i zahvalan sam što imam divne prijatelje bloga koji su verovali u mene i moj rad i samim tim mi pomogli da se usavršim i da mogu uvek sa vama da podelim svoje uspomene u najboljem mogućem kvalitetu slike i rezoluciji. Ovaj put smo dobili pojačanje, pa je moj fotoaparat dobio novo “oko”, objektiv iz specijalne Sony serije objektiva za profesionalne fotografe G Master i nadam se da ćete sad uživati u još boljem kvalitetu fotografija. Još jednom hvala na ovako divnom poklonu!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog specijalnog modnog posta sa Malte, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Turističke organizacije Republike Malte. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Naočare: Salvatore Ferragamo

Patike: Saint Laurent

Kako se vama dopala ovaj moja mediteranska modna kombinacija? Da li ste imali priliku do sada da posetite Maltu? Za par dana nastavljamo našu avanturu po Malti, vodim vas ostrvo Gozo, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne turističke organizacije Republike Malte i ostalih partnera ovog projekta koje ću spomenuti u narednim postovima o Malti. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Burberry na divnoj saradnji i Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Moskva, ruska prestonica ljubavi i mode…

Dobro jutro dragi moji modni pustolovi, kako ste mi danas? Danas ću sa vama podeliti i moju poslednju priču iz Rusije, zemlje koja je veoma draga mom srcu. U prethodnim postovima sa vam pisao o razlozima zbog kojih sam emotivno vezan za Moskvu i razlogu moje posete… Pre nego što počnem sa današnjim postom voleo bih da se zahvalim avio kompaniji Red Wings i lancu hotela Marriott na divnoj saradnji, bez njihove nesebične pomoći ova avantura ne bi bila moguća. Nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti!

Moskva, koja je inače predstavlja dom preko 20 miliona ljudi svojom lepotom i elegancijom privlači svakodnevno hiljade i hiljade novih putnika i naravno povratnika koji se uvek rado vraćaju ovom gradu kada za to imaju prilike.

Moskva je od onih “večnih” gradova u koje se ništa ne menja, već se sve ljubomorno čuva tako da je uvek autentičan i tradicionalan, uvek dosledan sebi i svojim građanima. Obično kažu ljudi da su Rusi izuzetno rezervisan narod i da nisu baš raspoloženi da pomognu turistima, ali istina je drugačija.

Na primer moj fotograf i ja smo rešili da posetimo periferiju zbog kupovine poklona, zamislite kada smo se vozili preko 20 metro stanica i pritom još koristili i autobus ljudi oko nas su bili raspoloženi da nam pomognu i da ćaskaju. Mlađe generacije su htele da odgovore na moja pitanja oko stanice gde treba da siđemo, ako slučajno ne znaju pitaju nepoznatu osobu pored. Sa druge strane starije osobe su imale malo više slobodnog vremena pa su se čak upuštale u detaljniju konverzaciju pa im je bilo drago kada su čuli da sam iz Srbije.

Dosta njih je imalo neku asocijaciju na Srbiju, nekom je prva komšinica bila iz Srbije neki su bili čak u Srbiji, ali iako smo značajno manji od njih čuli su za nas i nemaju neke predrasude o našoj zemlji, valjda je to zbog toga jer smo možda pomalo i slični.

Tokom ovog putovanja imao sam priliku da vidim klasne razlike koje su primetne, kod njih je kao i kod nas srednja klasa izumrla pa su ostali ljudi iz radničke klase koja pred mašinom za kupovinu metro karte traži po džepovima 2,3 rublje koje nedostaju da bi kupili kartu i ljudi koji ne znaju šta će sa viškom novca pa kupuju dijamante i ostale skupocene stvari.

Tako sam odlučio da iskoristim jedno sunčano jutro da pre svih obaveza koje imam slikam i ovu odevnu kombinaciju. U pozadini možete videti onaj prelepi, a ujedno i jedan od najstarijih hotela o kojem sam vam pisao u prethodnom postu – Hotel National. Tu su nastale one lepe slike sa ogledalom za koje sam dobio dosta pitanja.

Voleo bih da vam odgovorim na neka od pitanja koja ste mi slali, prvo nije moguće se slikati sa ogledalom jer se ono nalazi u jednoj od soba hotela. U hotel se može ući ima prelep kafe, ne morate da budete gosti hotela možete prosto samo da uživate u lepoti enterijera ovog istorijskog mesta i popijete kafu i uživate u nekom kolaču ili pak samo da posetite neće se niko ljutiti ako ne koristite njihove usluge, imponovaće im da je neko došao da vidi uživo lepotu ovog hotela.

Smatram da bi slika iznad trebala da uđe u sliku rekorda, sigurno se pitate zašto? Samo ću reći ovo je jedna od retkih slika gde sam uspeo da stanem ceo, pa čak i moja senka. Oprostite na mojoj frizuri “a la gnezdo”, nisam uspeo da sredim frizuru! 🙂

Hram Vasilija Blaženog će mi zauvek ostati u sećanju kao uspomena jednog dvogodišnjaka koji je verovao da je to fabrika sladoleda. Valjda je to bila poslednja nada jedne majke koja je verovala da će jedno takvo ubeđenje smiriti njeno dete bar na par minuta, da bi žena odmorila svoju dušu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog specijalnog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta lancu hotela Marriott, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu i hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

OUTFIT

Kožni kaput-monton: Burberry

Pantalone: Loro Piana

Ranac: Louis Vuitton

Patike: Loro Piana

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu po Evropi, saznaćete nešto više o Kneževini Monako i gradovima koje sam imao prilike da posetim na Francuskoj Rivijeri, a do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

P.S. Ako želite da se podsetite ili niste stigli da pročitate neku od prethodnih priča o Moskvi na mom blogu, možete to učiniti sad. Nadam se da će vam se svideti!

  1. Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…
  2. Bila je to jedna modna nedelja u Moskvi
  3. Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripadaju hoteli St. Regis Nikolskayahotel National.
Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija BurberryLoro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Paparazzo momenat! Ovako izgleda Mr.M dok stvara sadržaj za blog. 😀

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Razglednica iz Rusije: Iz Moskve, s ljubavlju…

Dobro jutro dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Prošle nedelje smo završili našu avanturu u Istočnoj Turskoj i vreme je da mali Marko krene dalje. Isti dan, samo nekoliko sati nakon povratka iz Istanbula, ponovo sam se vratio na aerodrom i uputio se u prestonicu Rusije – Moskvu. Razlog moje posete je bila Nedelja mode u Moskvi koja inače svake godine okuplja najveće ljubitelje mode jer je inače Rusija poznata kao najbolje, a ujedno i najveće tržište u Istočnoj Evropi.

Ovo putovanje ne bi bilo moguće bez nesebične pomoći avio kompanije Red Wings, ruske avio kompanije koja odnedavno u svojoj ponudi ima i direktne letove za Moskvu iz naše prestonice. Kompanija Red Wings je osnovana 1999. godine u Moskvi sa namerom da gradove iz Centralne Rusije povežu sa zanimljivim turističkim destinacijama u Rusiji i inostranstvu.

Red Wings u svojoj letačkoj floti imaju avione koji poseduju isključivo ekonomsku klasu, ne postoji biznis klasa. Osnovni ciljevi kompanije su komfornost putnika i cene koje su pristupačne većini putnika koji žele da otkriju neke nove destinacije. Prilikom kupovine karata možete izabrati jednu od 3 ponuđene tarife, jedna od njih je LIGHT u kojoj imate mogućnost putovanja samo sa ručnim prtljagom.

Letovi na relaciji Beograd – Moskva kompanija Red Wings obavlja nešto manje od godinu dana što je novitet na našem tržištu. Od sada možete leteti 4 puta nedeljno sa aerodroma Nikola Tesla do Domodedova i za oko 3 sata dođete u prestonicu modernog Ruskog Carstva.

Hrana na letu je izuzetna, izbor jela je odličan, porcije su i više nego dovoljne, verujte mi nisam osetio potrebu da večeram nakon leta. Sve pohvale za osoblje, po prvi put u životu sam doživeo da me lično pozdrave piloti i čitava posada što je bilo za mene jedno izuzetno iskustvo. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa kompanijom kao što je Red Wings i nadam se da ćemo sarađivati i u budućnosti.

Moja prva slika iz Moskve, moram priznati da je bilo hladno ako se uzme u obzir da je zvanično kalendarski proleće već bilo u toku, ali u Moskvi je sve kao što vidite… promenljivo! Bila je vedra, ali hladna noć moj fotograf hoće da izludi zbog mojih kofera, ali dobro trudimo se da ih vučemo kao da to nije ništa… Fotograf me je ubeđivao da sam poneo sa sobom i svoje “blogerske dijamante” pošto je kofer bio toliko težak da nismo mogli da pronađemo neki bolji izgovor za moju ludu glavu što je uspela za samo dva sata da spakuje…

Kao što možete primetiti rasveta u Moskvi je i dalje na ulicama i mogu vam reći da to i nije tako loše jer imate osećaj da vam milion zvezdica sa neba osvetljava put. Umoran od prethodne avanture i još jednog leta uspevam nekako da se otkotrljam do hotela…

Osvanuo je i taj 30. mart koji je označavao moj prvi zvanični dan u Moskvi i prvi dan Mercedes Benz Nedelje Mode u Moskvi. Nisam nešto iskreno ni spavao, skoro sam celu noć proveo čitajući upustva i raspored revija da ni sam nisam znao gde treba da idem… Pošto sam se dovoljno istraumirao upustvima, tešio sam sebe da se najverovatnije neću izgubiti u metropoli kao što je Moskva, koja je inače poznata kao grad sa preko 20 miliona stanovnika… Čoveče skoro kao tri Srbije!

Naravno, ne bih ja bio ja da nisam otvorio sve pakete koje sam dobio pa sam morao i da probam sve stvari koje sam dobio od raznih brendova da bih mogao da odem k’o čovek na revije. Iskreno kada sam dobio informaciju da je Loro Piana, inače jedan od najpoznatijih italijanskih brendova pokazao interesovanje da sarađuje sa mojim blogom ja nisam mogao prosto da poverujem da ću konačno osetiti mekoću njihovog čuvenog kašmira i posebne hladno valjane vune.

Pokušao sam da kopiram neke svetske blogere, ono haos mi je u sobi, ali ja ne marim za to… Nije mi uspelo, zadatak je propao, ali smo dobili simpatičnu sliku gde ja konačno nemam izražene butine, ali sam zato se svojski potrudio da izgužvam pantalone za sve pare. Razmišljao sam da ih opeglam nakon doručka, ali sam primetio da su se nakon nekog vremena “ispravile”, pa nije ni bilo potrebe da ih peglam.

Fotograf me je podsetio na jednu moju neispunjenu želju, pošto sam stalno pričao o filmovima i serijama gde ono glavni glumci silaze niz stepenice pa imaju sjajne fotografije kao u fazonu “Dobrodošli u moj divan skromni dom!”. Ova slika mi je jako draga iz jednog prostog razloga – konačno ljudi mogu da vide da imam oči, pošto mi to mnogi zameraju… Jeste da mi ovde glava okrugla i široka kao sunce, ali nema veze jer je moj najveći kritičar (mama), dao silne komplimente za ovu sliku pa je čak završila na pozadini njenog telefona… Sestra je bila ljubomorna danima, ne znam da li je prebolela do sad.

OUTFIT

Kožni monton: Loro Piana

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Moskva je izuzetno veliki grad i znam kako je teško pronaći idealan hotel u samom centru grada, još ako uzmete u obzir da ste došli u grad koji se nalazi na listi gradova koji su najskuplji u svetu onda vam je jasno da je tamo sve skupo.

Prvi hotel u kojem sam imao priliku da odsednem na ovom putovanju bio je St. Regis Nikolskaya, hotel koji se nalazi na samom Lubjanskom trgu u neposrednoj blizini Crvenog Trga. Ovaj hotel sa 5 zvezdica nudi posebne personalizovane usluge ličnog batlera, naravno internet se podrazumeva! Sve sobe u hotelu su uređene u stilu baroka sa dodatim primesama smeđih tonova koji naglašavaju eleganciju ovog raskošnog raja u samom srcu Moskve.

Ovaj hotel je idealan za sve putnike čija su interesovanja vezana za kulturu, pozorište i istoriju jer Tverskoy deo grada je poznat kao glavno kulturno jezgro grada gde se održavaju razne kulturne manifestacije. Takođe, ovaj hotel je idealan za roditelje sa decom jer je takođe ocenjen sa prosečnom ocenom iznad 9 (od 10) kao najbolji porodični hotel.

E sad onaj deo koji većina nas obožava, hrana! Doručak se svakodnevno servira u italijanskom restoranu A Tavola koji se nalazi u sklopu hotela. Internacionalne kuhinje, prilagođene svima… Moram priznati da sam se ja držao ovog stola sa svežim voćem uz kroasane pošto sam jeo u Turskoj kao da sutra ne postoji, ne smem više kebab u oči pogledati! U Moskvi sam bio na dijeti, gde sam uspeo za 6 dana da smršam 4 kilograma uz moj režim ishrane “Gladuj Marko uz voćke kad si znao lepo da se najedeš!”.

E sad jedna mala zanimljivost! Na slici iz predvorja hotela, možda ste primetili prelepu kupolu od stakla. Ja sam video na nekim slikama predivno dvorište hotela, prva dva dana sam probao samostalno da ga pronađem, ali naravno bilo je bezuspešno… Naravno moj fotograf je došao do informacija, pošto je mene bilo sramota da pitam zbog moje tvrdoglavosti jer sam bio ubeđen da to dvorište mora biti tu negde… Naravno, posetu ovom dvorištu se mora najaviti jer je pristup moguć samo uz nadzor vašeg batlera. Zanimljvo, ali ipak smo uspeli jedno jutro da posetimo i da vidim šta se to krije u tom unutrašnjem dvorištu St. Regis hotela…

Koliko mi je bilo lepo u ovom hotelu, pristao bih čak da budem i inventar u ovom dvorištu, dobrovoljno bih spavao u hodniku hotela u vreći za spavanje uz voćni doručak… Moj predlog im je bio šarmantan, ko zna možda ću jednog dana i uspeti!

Rolka i pantalone su pokloni mojih dragih prijatelja iz kompanije Loro Piana.

Boravak u ovom hotelu ću pamtiti po divnom osoblju, još boljim čokoladicama na jastuku koje sam jeo uveravajući sebe da crna čokolada ne goji… E moj Marko, sve to goji, ali ajde šetaš po 20 kilometara dnevno, valjda se nećeš ugojiti. Ko o čemu, Marko o kilaži!

Pošto nisam mogao da pronađem fotografa, ko zna gde se izgubio po Moskvi ja sam zamolio sobaricu ako je voljna da mi pomogne, pa je slika iznad remek-delo žene koja inače se ne bavi fotografisanjem, ali dvominutni kurs je bio dovoljan da ova gospođa napravi sliku. Hteo sam da vam pokažem kako izgleda tepih na mom spratu, tako je dobar da sam poželeo da nabavim jedan takav za svoju sobu.

Mene je prosto oduševljala ova ulična rasveta, imao sam osećaj zbog temperature da je svako veče doček Nove Godine! Nije naivno kada iz dvorane gde se održavaju revije izađeš napolje na minus 2 ili neki stepen koji je jedva prešao nulu… Skidam kapu Rusima, njima je imunitet najbolji na svetu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom boravka u Moskvi obišli smo mnoge interesantne znamenitosti koje ću rado podeliti sa vama u jednom od narednih postova. Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala St. Regis Nikolskaya hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel St. Regis Nikolskaya. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Drugo pismo iz Londona: Nije vetar, nije kiša…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nisam vam pisao skoro mesec dana i moram priznati da mi je ovo piskaranje tekstova nedostajalo. Pre nego što počnem sa današnji postom želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim zbog neočekivane pauze zbog zdrastvenih problema i putovanja na kojima sam se dodatno “istrošio” pa nisam ni uspeo da ozdravim. Mesec dana skoro imam prehladu koju nisam uspeo da savladam jer sam bio aktivan, umesto da sedim lepo kod svoje kuće, lečim se i pijem neke tople napitke… Dobro, na kraju nikad se ne zna zašto je to dobro!

Mnogi od vas su mi pisali na društvenim mrežama i na mejlu kada ću objaviti nove postove i zašto me nema na blogu? Svi vi koji pratite moj rad znate koliko ja volim svoj blog, ali ponekad se dogode neke neočekivane situacije i ne mogu sve da postignem odjednom. Obećavam da ćemo se ovog meseca više družiti, a verujte mi da je ova pauza na blogu možda i dobra jer vas očekuju nove zanimljive destinacije.

Zašto sam se razboleo? Zato što sam u proteklih mesec dana osetio kako izgleda kada se spoje sva 4 godišnja doba i verujte mi da to uopšte nije dobro! Turska, Rusija i Engleska totalno tri različite klime, vremenske zone da je sasvim normalno da ako ste bolesni krenuli u jednu ovakvu avanturu da možete samo da se molite Bogu da se ne vratite još bolesniji… Što se meni naravno i dogodilo zato mi je sad tokom pisanja ovog teksta najbolji drugari kapi za nos, maramice i čaj od nara. Divno!

London je bio poslednja destinacija na ovom mom “krstarenju” Evropom, sigurno se pitate zašto nisam krenuo hronološkim redom kao i svaki normalni bloger… Mislim da je pobedila ta malo veća ljubav prema engleskoj prestonici koju sam imao prilike da posetim u januaru ove godine i znao sam da ću ponovo doći ove godine, ali nisam znao tačno kada, ali kao što vidite to se dogodilo posle dva meseca.

Ovaj put sam imao nešto malo više vremena, čitava 3 dana i verujte mi kada ste bolesni to vam izgleda kao večnost. Najgore stvar koja može da vam se dogodi na putovanju je da se RAZBOLITE! Najveća je šteta leži u tome što ste vi došli da uživate i da otkrivate nešto novo, ali vaš organizam očigledno ima neke druge planove za vas… Na kraju, moja želja je pobedila pa sam noću jadikovao u sobi, a preko dana bio jedan pravi “usporeni” avanturista.

Kada putujete, da li volite da u vaš raspored “upadne” i nedelja ili volite da izbegnete to? Obično ljudi kada planiraju putovanja se trude da ona budu od srede do nedelje ili od četvrtka do nedelje, prosto da bi imali malo vremena da dođu sebi i da se spreme za novu radnu nedelju. U mom slučaju, kada mi mogućnosti dozvole ja volim da provedem i tu famoznu nedelju na nekoj destinaciji.

Naravno nekom to nije uopšte zanimljivo, metropola kao što je London njegovo centralno jezgro nedeljom je skoro pa prazno jer su se većinom svi sjatili na periferiju na neki mini vašar, odlično to znam jer pravi Britanci obožavaju da svoje slobodno vreme provode na mini sajmovima, vašarima koji su vezani za sam životni stil (hrana, slatkiši, čajevi i ostale đakonije).

Ja sam ovu nedelju proveo na ulicama u srcu Londona jer volim da vidim lepe stvari, bez obzira što u 90% slučajeva nemam finansijskih mogućnosti da ispratim te trendove, ali uvek volim da vidim lepe stvari i da dobijem neku inspiraciju. Meni je nedelja najomiljeniji dan u Londonu jer imam sve ulice samo za sebe, nema gužve i mogu lepo na miru da razgledam izloge…

London je grad koji je poznat po svojoj klimi kišnog grada i da ćeš pre imati šansu da vidiš Kraljicu na ulici kako kupuje hleb nego lep i sunčan dan. London kao grad je prelep i meni lično ne smeta kada je hladno, kišovito pa čak i maglovito jer u Londonu uvek nešto možeš lepo videti. Jedino što ne volim je ta njihova opterećenost renoviranjem zdanja, pa svaki put kada posetim London uvek, ali bukvalno uvek zateknem neki simbol Londona da je pokriven jer se renovira, kao što možete videti na slici iznad… Hvala Bogu pa Nemci ne vole toliko da renoviraju, inače bih poludeo…

Na slici iznad možete videti najposećenije mesto u Londonu, ko nije bio u Londonu ima osećaj da je Pikadili trg toliko veliki i da podseća malo na Njujork, ali posle te iste osobe dođu u London i shvate da je to jedna velika zabluda i da je Pikadili tako mali trg, ali to ne znači da on nije lep već da nekada ne treba slepo verovati slikama jer se posle možete razočarati.

Da se sad malo vratim na početak ove moje martovske putešestvije koja je krenula sa putovanjem u Tursku gde sam imao priliku da sarađujem sa svetskom avio-kompanijom Turkish Airlines gde sam imao priliku da se upoznam sa Istočnom Turskom, da se još jednom provozam vozom nakon avanture u Indiji i to sa čuvenim vozom u Turskoj koji je dobio epitet “Turski Orient Express” – Dogu Ekspresi, odem na zimovanje i upoznam nove kolege i prijatelje sa Balkana i Istočne Evrope. Nakon te avanture posle u Rusiji, pa kao što vidite Turkish Airlines me je pratio. Jedva čekam da podelim sa svima vama moje utiske iz Turske!

Dobro, dobro znao da sam opet po ko zna koji put otišao predaleko, ali šta da radim kada sam takav! Ovaj deo Londona obožavam jer znam da se približavam mojoj najomiljenijoj zgradi u Londonu koja se nalazi u Regent ulici na broju 121… Da to je najveća Burberry radnja, od milošte volim da kažem najveća Burberry robna kuća na svetu!

Najpoznatiji engleski brend Burberry je svojom klasikom osvojio svet, ali je postao sinonim za celu Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte. Modna priča koja traje više od 150 godina i dalje nastavlja da intrigira svetsku populaciju. Zato su pre par godina otvorili jedinstvenu prodavnicu Regent 121 u kojoj se može pronaći bukvalno sve iz bogate ponude modnog brenda Burberry. Svaki put kada posetim ovu prodavnicu, moje srce zaigra i prosto hoće da iskoči jer bi volelo da sve ponese kući, ali naravno tu dolazimo do one realne granice jave i sna gde shvatiš da ako uspeš i jednu stvar da kupiš, ponećeš sa sobom i jedan deo Engleske.

Što se mene tiče mene bi mogli da zatvore ovde da spavam ne bih se uopšte bunio, mislim da ne bih uopšte spavao i da bih oboleo od hronične nesanice zbog ovako lepih stvari… Mislim da kompanija Burberry bi trebala da razmotri moj predlog da budem deo “živog” inventara njihove modne porodice i da bi to za mene bio moj srećan kraj! Što bi rekla moja sestra, kako ja zamišljam srećan život: “Rodi me majko srećnog pa me u Burberry zaključaj!”. Nije daleko od istine! 🙂

 

Tokom ove posete Londonu, pomislio sam bar milion puta: “Bože, zašto onaj moj nesrećni fotograf ne izvadi vizu za Britaniju!”. Sve to zbog ovih polupraznih ulica koje bi bile idealne za slikanje, ali nije imao ko da me slika. Sa druge strane, kako sam bio bolestan možda bar sam malo sakrio kako trenutno loše izgledam zbog umora i iscrpljenosti.

Slika koju vidite iznad je nastala iz potrebe da ja pokušam da slikam gospodina kojeg možete videti sa druge strane u crvenoj jakni jer mi se mnogo dopala jakna i bio sam ubeđen da je to ista crvena jakna koju sam video prethodnog dana na rasprodaji u robnoj kući, ali nije bilo mog broja… Naravno kad je bila snižena 70% i kad sam veliki baksuz, ali bar je ova slika na kraju ispala fantastično! Kao što sam rekao na početku ovog posta: “Nikad ne znaš, zašto je to dobro!”.

Ovo zdanje koje se zove Kuća Slobode (eng: Liberty House) će mi zauvek ostati u mom sećanju kada sam jednom prilikom bio sa drugaricom u Londonu i kada smo se našli u blizini ove neobične robne kuće ja sam rekao da bi bilo dobro da proverimo da slučajno nema tamo jakne od brenda koji je tad bio na nekom velikom sniženju, ona je onako zgroženo i uzbuđeno odgovorila: “Marko, kako možeš da tražiš jaknu u muzeju, vidiš da je to kuća u čuvenom tudorskom stilu?! Ti si poludeo!”. Par minuta kasnije uverila se da je to jedna neobična robna kuća pa nije htela da priča sa mnom par sati jer je bilo sramota. 😀

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u aprilu ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas još jednom malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST