Posts tagged Egipat

Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Siguran sam da vam ovi hladni poslednji dani Novembra nisu pokvarili raspoloženje. Polako, ali sigurno ulazimo u praznični mesec i počinjemo da odbrojavamo poslednje dane 2019. godine. Čudno je kako nam na početku svake godine onih 365 dana deluje predugačko, ali vreme neumoljivo leti.

Danas je došlo vreme da napišem i svoj poslednji post, poslednje pismo iz Egipta. Ovu specijalnu seriju postova iz Egipta završićemo u jednom egipatskom letovalištu koje je svima nama dobro poznato – Hurgada. Da, to je ono letovalište koje možete uvek pronaći u ponudama skoro svih domaćih turističkih agencija jer dosta ljudi iz naše zemlje i regiona letuje na plažama Crvenog mora u Hurgadi.

Kada je tim Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipat u poslednji čas organizovao naše putovanje i ceo program se radio bukvalno danas za sutra jedno veče sam dobio mail da li želim da idem u Dolinu Kraljeva ili želim da idem na mini odmor u Hurgadu? Nakon kratke “konstruktivne prepirke” sa svojim fotografom odlučili smo da je možda bolje zbog raznovrsnosti sadržaja da posetim i jedno poznato letovalište da ne bude ceo put čistog edukativnog karaktera.

Kada sam javio mami da putujem za Hurgadu, ona je rekla da sam pravi Srbin jer svaki Srbenda u svom životu mora bar jednom posetiti Hurgadu… Mama je uvek spremna za šalu, još ako je na moj račun tu je posebno inspirisana. Što bi rekao naš narod: “Majka k’o majka!”.

Turistička organizacija se pobrinula da moj mini odmor bude organizovan na najbolji mogući način, tako da smo moj fotograf i ja imali priliku da se malo izležavamo i odmaramo u jednom od najlepših hotela u Hurgadi – Steigenberger ALDAU Beach Hotel.

Ovaj hotel predstavlja pravo “sklonište” sofisticiranog luksuza smešteno u centru novog dela Hurgade na obalama Crvenog mora. Hedonistički raj koji će zadovoljiti zahteve i onih najzahtevnijih posetilaca prožimaju ovaj nalazi se na azurno plavoj obali Crvenog mora. Moj um se konačno malo odmorio u zelenilu uređenih bašta, akva-marine Crvenog mora i crvenim koralnim grebenima. Ovaj višestruko nagrađivani hotel kombinuje vrhunski luksuz i vrhunsku uslugu.

U sklopu Steigenberger lanca hotela pored ALDAU Beach Hotela, postoje još tri hotela koji se nalaze u neposrednoj blizini, a to su Steigenberger Aqua Magic, Steigenberger Pure Lifestyle hoteli i Steigenberger Makadi.

Aldau Beach Hotel u kojem sam ja odseo, Aqua Magic i Pure Lifestyle hoteli su rezervisani za sve ljubitelje vodenih sportova, dok je Makadi hotel za ljubitelje golfa. Moj odmor je bio ispunjen mnogim dogodovštinama i kao osoba koja je prošla pola sveta mogu reći da je Steigenberger Aldau hotel ispunio sva moja očekivanja. Iako nisam bio zahtevan, niti sam osoba koja bilo šta zahteva na putovanjima osoblje u hotelu je učinilo i neke dodatne stvari koje ja nisam očekivao.

Po dolasku pošto smo bili ogladneli, moj fotograf i ja smo otišli na ručak kada smo došli u sobu imali smo šta i da vidimo. Sva odeća je bila osvežena, ispeglana, cipele izglancane i sve je bilo na svom mestu… Čak su nam i kofere sredili, mislim da je onaj moj jadni kofer konačno dobio poliranje i izgledao je čak i bolje nego kada sam ga ja izneo iz prodavnice. Sat vremena pre završetka večere dobijamo poziv da se vreme večere završava i da možemo večerati u sobi ili izabrati neki od par restorana koji se nalaze u samom rezortu u zavisnosti od kuhinje koju volimo.

Moram priznati da sam se ja izgubio u listi navedenih internacionalnih kuhinja i da sam onako bunovan izabrao prvi restoran koji sam video sa terase pošto moj mozak nije mogao za sat vremena da shvati sve navedene opcije…

Osoblje hotela će učiniti sve da se osećate kao kod svoje kuće, iskreno ja kod svoje kuće moram sam sebe da peglam i sređujem tako da bih se ja lako preselio u Hurgadu da živim jer svako od nas bi voleo da bude tako lepo mažen i pažen i da ne brine o sitnicama koje inače preokupiraju naš svakodnevni život.

Kada završite sa odmaranjem od dokolice tj. nerada ili što bi neki rekli od odmora od odmora možete uživati u nekim zanimljivim aktivnostima u sklopu hotela kao što su ronjenje, vožnja vodenih skutera, fitness ili možete se prošetati Promenadom u kojoj se nalazi bezbroj prodavnica suvenira, supermarketi, apoteke i ostale prodavnice koje mogu olakšati vaš odmor.

Pošto sam ja osoba kojoj djavo nekad ne da mira ja sam se šetao u ono doba dana kada svi normalni ljudi su na plaži ili imaju popodnevni odmor ja sam zaradio sunčanicu pa sam skoro sve vreme bio delimično klimavog raspoloženja negde između ženskog pms-a i perioda prehlada pa sam bio u fazonu hoću – neću jer sam uspeo da sam sebi izrežiram najbolji scenarija odmora, ali sam uspeo na trenutke i to da ublažim jer sam pio tablete za bolove čisto da mi ne propadne ovako lep odmor.

Ja sam od onih osoba koje ne znaju kako da se ponašaju na odmoru jer ja spavam sa fotoaparatom i stalno imam potrebu da slikam i da pišem i snimam audio snimke da imam posle podsetnik o čemu treba da pišem.

Kako se snaći u Hurgadi? Imate dve opcije: ludu i normalnu. Luda opcija je da peške idete do centra koji je udaljen 10 do 15 kilometara ili da se vodite razumom i da izaberete normalnu opciju i uzmete taksi do centra. Morate uvek da se potrudite i da razvijete moć pregovaranja i cenjkanja inače će vas taksisti kao i u ostalim zemljamama “odrati do gole kože” sa cenama. Prvo i osnovno pravilo je da se prvo pogodite za cenu vožnje pa tek onda da prihvatite vožnju. To kažem kao napomenu jer mnogi turisti samo kažu destinaciju bez prvobitnog informisanja o ceni naručene vožnje…

Ja sam testirao svoje fizičke limite pa sam uveče šetao nekih 4-5 kilometara i nazad do hotela i bio redovan posetilac promenade jer sam našao nove drugare kamile koje su njihovi vlasnici dovodili na promenadu zbog turista (naplaćuju slikanje, nema jahanja kamila). Neki bi rekli da je to eksplatisanje živih bića u ovom slučaju kamila, ali je ovo malo drugačije. Kamile su čiste i zdrave, lepo uhranjene, negovane i koriste se samo za slikanje ne koriste ih kao prevozno sredstvo. Na neki način ovo je jedna vrsta po nekom mom mišljenju simbioze i svi imaju neku korist, tako da je na obostrano zadovoljstvo.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja četvrtog, ujedno i poslednjeg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanija Austrian Airlines i EgyptAir. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Steigenberger ALDAU Beach hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hurgadi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi postovi u kojima vas vodim do Gruzije gde sam imao priliku da posetim glavni grad Tbilisi i da budem deo jedne neobične modne priče. Sa velikim nestrpljenjem odbrojavam dane do novog posta jer jedva čekam da vam pokažem nešto novo i neobično, a Tbilisi je zaista fascinantan grad koji treba posetiti i osetiti tu neobičnu energiju.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz daleke Hurgade,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanija Austrian Airlines i EgyptAir. Ovaj odmor ne bi bio moguć bez Steigenberger ALDAU Beach Hotela koji pripada svetskom lancu hotela Steigenberger. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica neozaobilaznog arapskog šarma…

Dragi moji pustolovi, dobro došli na moj blog. Nadam se da ste uspešno završili sve obaveze i da pripreme dobrog provoda za vikend može da počne! Danas nastavljamo našu avanturu u Egiptu, posle Egipta i Gize došlo je vreme da vam predstavim kolevku helenizma i amanet Aleksandra Makedonskog – Aleksandriju!

Malo je gradova na svetu sa tako veličanstvenom, dugom i zanimljivom istorijom kao što je ima Aleksandrija. Ovaj zanimljivi grad koji leži na obalama Sredozemnog mora osnovao je Aleksandar Veliki, daleke 331. godine pre nove ere, te je grad po njemu i dobio ime. Ali, još mnogo pre dolaska Aleksandra Velikog, čuveni grčki pesnik Homer je sa velikim oduševljenjem pisao o ovom delu Afrike u svojoj Odiseji, a ponajviše o ostrvu Faros.

Jedini ostaci praistorijske luke, koju Homer takođe spominje, nađeni su na obalama ostrva Faros. Naspram ovog ostrva, na kopnenom delu Egipta, nalazilo se malo selo, utvrđeno baš na mestu gde se danas nalazi Pompejev stub. Kako se stara egipatska civilizacija razvijala uglavnom duž reke Nil, veoma malo se zna o ostrvu Faros.

U IV veku pre nove ere u Egipat je došao Aleksandar Veliki, kralj Makedonije. Kada je došao u Memfis, Egipćani su ga dočekali sa oduševljenjem, jer su prezirali vlast Persijanaca. Aleksandar Veliki je u to vreme bio izuzetno mlad i sa svojih 25 godina živots, već je bio proslavljeni osvajač, koji je započeo svoj dug put kroz Grčku, malu Aziju i Siriju, poražavajući i sa izuzetnom lakoćom porazio sve grčke i persijske snage koje su mu se našle na putu. Imao je planove za mnogo duže putovanje do Persije, Centralne Azije i Indije.

Ali, najpre je morao da poseti oazu Siva i da se konsultuje sa proročanstvom Amona. Na svom putu ka oazi, Aleksandar Veliki je sa divljenjem posmatrao predeo koji se nalazio između Mediteranskog mora i jezera Mareotis, kao i obližnje ostrvo. Naredio je da se tu osnuje grad koji će biti prestonica te regije. Ova lokacija je bila idealna, jer se nalazila “u sredini” Velike Grčke, naspram Mediteranskog mora, i ostatka Egipta. U to vreme Nil je bio povezan sa Crvenim morem jednim kanalom, pa je Aleksandrija mogla da služi i kao prolaz za Indijski okean.

Plan grada napravio je grčki arhitekta Dinokrates, a spoljašnje zidove grada označio je sam Aleksandar Veliki. Tako je 7. aprila 331. godine pre nove ere nastala nova prestonica Egipta – Aleksandrija. Grad je dobio ime po Aleksandru Velikom, iako je on odmah napustio grad i nije video nijednu građevinu koje je tu podignuta. Ipak, kada je umro, Aleksandar Veliki je vraćen u Aleksandriju i u njoj sahranjen. Posle smrti Aleksandra Velikog, nijedan njegov naslednik se nije pojavio da nasledi ujedinjeno kraljevstvo.

Pre nego što smo krenuli u sam obilazak grada moj fotograf i ja smo zajedno sa timom iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipat se smestili u hotel. Taman sam dobio onih dva sata da se osvežim i sredim da mogu da krenem da istražujem Aleksandriju. Kao što vidite moje prve impresije o hotelu su divne jer sam dobio prelepu sobu sa pogledom na more…

Danas, Aleksandrija je drugi po veličini grad u Egiptu i glavni ekonomski centar, prostire se oko 32 km duž obale Sredozemnog mora, u severnom centralnom delu zemlje. Njena nadmorska visina na delti Nila čini je veoma ranjivom i osetljivom na sam porast nivoa mora. Aleksandrija je važan industrijski centar zbog svojih gasovoda za prirodni gas i naftu iz Sueckog Kanala. Aleksandrija je takođe danas postala jedna od popularnijih turističkih odredišta u Egiptu.

Od kraja 18. veka, Aleksandrija je postala glavni centar međunarodne brodske industrije i jedan od najvažnijih trgovinskih centara na svetu i zato što je profitirala od lagane kopnene veze između Sredozemnog i Crvenog mora, i unosne trgovine u egipatskom pamuku.

Aleksandrija, rođena u vreme helenizma, praktično ni iz čega je izrasla u jedan od najvećih, ako ne i najveći grad na svetu. U vreme prva tri Ptolemeja grad se iz peska mediteranskih obala čudesno preobrazio u najveću svetsku naučnu i intelektualnu Meku. Iz nasleđa Ptolemeja ostale su mnoge znamenitosti: svetionik na Farosu, jedno od čuda starog sveta; velika biblioteka; Heptastadion; hram boga Serapisa; mnogobrojne palate…

Poznato je da u to vreme u Egiptu nije bilo sve samo “med i mleko”. Osim najranijeg perioda porezi u Egiptu bili su najveći u Starom svetu. Kraljevska palata bila je centar kraljevskih spletki i porodičnih skandala, uključujući i ubistva. Ali, ipak se mora reći da su prva tri Ptolemejevića obeležila zlatno doba Aleksandrovog grada.

Na slici iznad možete videti Pompejev stub, rimski trijumfalni stub u Aleksandriji, najveći takav tip građevine izgrađen izvan carskih prestonica Rima i Carigrada. Jedina poznata slobodno stojeća građevinska struktura u rimskom Egiptu. Pompejev stub je jedan od najvećih drevnih monolita i jedan od najvećih monolitnih stubova ikada podignut.

Neko bi mogao pomisliti da je Pompejev stub jedina zapažena znamenitost na arheološkom nalazištu. To sigurno izgleda tako, ali stvarnost je malo drugačija. Osim dve sfinge koje čuvaju stub, ostatak tog područja izgleda kao nešto malkice više od običnog nasipa ruševina. Kad se udaljite od Pompejevog stuba i nastavite dalje određenom obeleženom stazom, primetićete da odbačene drvene daske navode put nazad do samog stuba. Čini se neobično, ali ako ga pratite videćete malu delimično skrivenu stazu. Ovde ćete pronaći “Kćerku biblioteke u Aleksandriji” i hram Serapeum.

Kćerka Biblioteke Aleksandrije bila je mali produžetak glavne biblioteke u Aleksandriji. Ovde je sačuvano preko 7000 spisa. Danas možete istražiti unutrašnjost ostataka biblioteke i verovatno nije toliko impresivno kao što bi neko mogao zamisliti. Ako ste ljubitelj istorije Egipta, kao i ja poseta ovoj biblioteci doneće vam samo neopisivu sreću i radost jer ste naučili nešto novo!

Hram Serapeum je verovatno jedna od najveličanstvenijih građevina u arheološkom kompleksu Pompejevog stuba. Danas biste mogli proći pored njega a da to ne primetite! Hram se nalazi odmah pored “Kćerke Biblioteke Aleksandrije”. Danas repliku statue bika još uvek možete pronaći tamo gde je prvobitno bila postavljena originalna. Ova znamenitost je najviše uništena tokom napada hrišćana tokom njihovih borbi u kojoj je cilj bio iskoreniti paganstvo. Ostali su samo Pompejev stup, dve sfinge i ostaci kćerke biblioteke Aleksandrije i Serapeum hrama.

Nakon posete ovom arheološkom nalazištu, nastavili smo obilazak Aleksandrije i čuvene moderne verzije Biblioteke u Aleksandriji pošto je prethodna koju mi svi možemo samo da zamišljamo i veličamo u našoj mašti potpuno uništena u velikom požaru.

Biblioteka Aleksandrina je glavna biblioteka i kulturni centar koji se nalazi na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. To je ujedno i jedino sećanje na Aleksandrijsku biblioteku izgubljenu u antičkom dobu i pokušaj da se ponovo prikaže nešto od sjaja koji je predstavljao ovaj centar proučavanja i erudicije. Ideja o oživljavanju stare biblioteke datira iz 1974. godine, kada je odbor koji je osnovao univerzitet u Aleksandriji izabrao zemljište za svoju novu biblioteku. Građevinski radovi su započeti 1995. godine i nakon što je utrošeno oko 220 miliona američkih dolara, kompleks je zvanično otvoren u oktobru 2002. godine.

Današnja moderna biblioteka ima prostor za police za skoro osam miliona knjiga, a glavna čitaonica biblioteke zauzima površinu od skoro 20.000 kvadratnih metara. U novootvorenom kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za stare mape, multimediju, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Čitanje spisa je u potpunosti prilagođeno osobama sa invaliditetom (slabovide osobe, slepe i gluvoneme) i takođe osobe koje se kreću uz pomoć kolica mogu bez ikakvih problema da uživaju u ovom modernom kulturnom kompleksu.

U muzeju koji se nalazi u sklopu novog modernog kompleksa Biblioteke u Aleksandriji možete videti zanimljive stalne postavke i izložbe o egipatskoj istoriji. Uvek možete naučiti nešto novo i dobijate priliku da saznate nešto novo o kulturi i načinu života naroda u Starom Egiptu.

Dimenzije ovog kompleksa su zaista impresivne, biblioteka ima prostor za police za osam miliona knjiga sa glavnom čitaonicom koja pokriva 20.000 kvadratnih metara (220.000 kvadratnih metara ceo kompleks) na jedanaest kaskadnih nivoa. U kompleksu se nalazi i konferencijski centar, specijalizovane biblioteke za mape, multimediju, specijalni centar slepe i slabovidne, centar mlade ljude i za decu zajedno sa bibliotekama, četiri muzeja, četiri umetničke galerije za privremene izložbe, 15 stalnih izložbi, planetarijum i laboratorija za restauraciju rukopisa.

Arhitektura biblioteke podjednako je upečatljiva. Glavna čitaonica nalazi se ispod krova sa staklenim pločama visokim preko 30 metara, nagnutom prema moru poput suncobrana. Zidovi su od sivog asvanskog granita, sa uklesanim likovima iz 120 različitih spisa. Zbirka koja se nalazi u Biblioteci Alekandrina je donirana iz skoro svih krajeva sveta. Španci su donirali dokumente koji su detaljno opisali njihov period vladavine Maura. Francuzi su takođe dali svoj doprinos, poklanjajući biblioteci dokumentaciji koja se odnosi na izgradnju Sueskog kanala kao i mnogi drugi.

Najzanimljiviji muzej u ovom kompleksu je Muzej Sadat. Starije generacije koje je interesovala politička scena u svetu sigurno su nekada čuli sa Anvara Sadata, predsednika Arapske Republike Egipat.

Muzej Sadat je prvi muzej u Aleksandriji koji je posvećen pokojnom predsedniku Anvaru Sadatu. Smešten na površini od 260 kvadratnih metara. Muzej je deo nastojanja da se dokumentuje istorija modernog Egipta. Pre ulaska u muzej, posetioci imaju priliku da pogledaju emisiju o predsedniku Sadatu. Takođe je dostupno za gledanje 12 sati video sadržaja koje je donirala egipatska nacionalna televizija. Ovi snimci uključuju brojne govore predsednika Sadata, prikaz svih dokumenata o egipatsko-izraelskom mirovnom procesu i Oktobarskom ratu i zbirka snimaka koji nikada nisu emitovani u Egiptu ili arapskom svetu.

U ovom muzeju je izložena i zbirka Sadatovih ličnih stvari, poput njegovog radio-aparata, stola i njegove lične biblioteke, koja sadrži zbirku veoma retkih knjiga koje su mu poklonjene od strane mnogih uticajnih i poznatih ličnosti. Pored toga, posetioci će naći veliki broj Sadatovih portreta zajedno sa zbirkom arapskih mačeva, spomen-štitova, njegovog ličnog štapa, cevi i specijalne nacionalne nošnje koju je nosio kad god je posećivao njegovo rodno mesto, Mit Abul Kom, koje se nalazi na severu Egipta.

Muzej sadrži brojna odlikovanja i povelje koje su u Egiptu i drugim zemljama dodeljivali predsedniku Sadatu u raznim fazama njegovog života, uz brojne zlatne, srebrene, bronzane i bakarne ordene koje su on i gospođa Jehan Sadat dobili na poklon.

Ovde možete videti zanimljivu kolekciju civilnih i vojnih odela predsednika Sadata, od kojih je najvažnije vojničko odelo natopljeno krvlju koje je nosio na dan atentata 6. oktobra 1981. godine.

Jedan dan je bio ispunjen i saznali smo dosta toga zanimljivog o antičkom, ali i o modernom Egiptu. Aleksandrija je veliki grad i ne možete sve znamenitosti posetiti za samo jedan dan. Moja preporuka je da za Aleksandriju izdvojite 2 do 3 dana, ako ste u mogućnosti i više jer ćete biti u prilici da saznate nešto više.

Tvrđava Kajtbej je odbrambena tvrđava iz 15. veka, smeštena na obali Sredozemnog mora u Aleksandriji. Izgrađena je 1477. godine od strane Sultana Al-Ašraf Sef al Din Din Kajtbeja. Grad – Tvrđava Kajtbej u Aleksandriji smatra se jednim od najvažnijih obrambenih uporišta, ne samo u Egiptu, već i duž obale Sredozemnog mora. Formirao je važan deo fortifikacionog sistema Aleksandrije u 15. veku.

Ova citadela se nalazi na ulazu u istočnu luku na istočnoj tački ostrva Faros. Podignuta je na tačnom mestu čuvenog Aleksandrijskog svetionika, koji je bio jedno od sedam čuda drevnog sveta. Svetionik je nastavio s radom sve do vremena arapskog osvajanja, tada se dogodilo nekoliko katastrofa i oblik svetionika je u određenoj meri promenjen. Obnova je započeta u periodu Ahmeda Ibn Tuluna. Tokom 11. veka dogodio se zemljotres koji je oštetio osmerokutni deo.

Temelj je preživeo udar, ali je mogao je poslužiti samo kao kula, a na vrhu je sagrađena mala džamija. U 14. veku je došlo do vrlo razornog zemljotresa i cela zgrada je potpuno uništena.

Sultan Kajtbej je otputovao u Aleksandriju, zajedno sa još nekim knezovima Mameluke, da poseti mesto starog svetionika i tokom ove posete naredio izgradnju Citadele. U mesecu Šabanu, sultan Kajtbej je ponovo otputovao u Aleksandriju, kada je izgradnja završena. Obezbedio je tvrđavu hrabrom legijom vojnika i raznim oružjem. Takođe je, kako je Ibn Aias spomenuo, posvetio nekoliko vakufa iz kojih je finansirao građevinske radove, kao i plate vojnika. Tokom perioda Mameluke, a zbog svog strateškog položaja, Citadelu su dobro održavali svi vladari koji su došli posle Sultana Kajtbeja.

Citadela je neko vreme bila zanemarena, sve do 1904. kada je Ministarstvo odbrane obnovilo gornje delove tvrđave. Kralj Farouk je hteo da pretvori Citadelu u kraljevsku kuću za odmor, pa je naredio brzu rekonstrukciju. Nakon revolucije 1952. godine, egipatske mornaričke trupe su zgradu pretvorile u Pomorski muzej. Najveći restauratorski radovi datiraju iz 1984. godine, kada je egipatsko ministarstvo za starine napravila ambiciozne planove za obnovu tvrđave.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja trećeg specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Mediterranean Azur hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o drevnoj Aleksandriji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Egipat? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Hurgade, gde Crveno more zapljuskuje savršene bež boje pesak.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz daleke Aleksandrije,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian AirlinesMediterranean Azur Hotel. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…

Dragi moji pustolovi kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste spremni za još jednu novu priču iz daleke Afrike. U prethodnom postu ste imali prilike da upoznate glavni grad Egipta – Kairo i predgrađe Gizu gde se nalaze jedina preostala svetska čuda antičkog sveta – piramide.

Ako niste stigli da pročitate moj prethodni post iz Egipta, sad je idealni trenutak i izdvojte par minuta da uživate u lepoti Kaira i Piramida jer će današnji post biti nastavak na moju prethodnu priču iz Kaira. Naime, kada sam video da je po planu i programu poseta Egipatskom Muzeju u Kairu mislio sam da će to biti dovoljno da zaokružimo sa jednim postom priču o Kairu.

Pre nego što započnem svoj današnji post želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj Organizaciji Arapske Republike Egipat na srdačnom pozivu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da upoznam Egipat i da dobijem priliku da svim mojim pustolovima koji vole moje priče približim kolevku civilizacije.

Nakon posete muzeju, moj fotograf i ja smo shvatili da će tu biti mnogo više materijala i odlučili smo da je možda najbolje da se ovoj riznici posveti jedan specijalan post. Egipatski Muzej u Kairu se nalazi u samom srcu grada u neposrednoj blizini poznatih lanaca hotela. Osoba iz Turističke Organizacije Arapske Republike Egipta nam je napomenula da bismo zbog gužve mogli da vidimo ako postoji mogućnost ranijeg ulaska u muzej.

Kada smo došli pred muzej ja sam mogao sam da vidim reku ljudi koji čekaju da kupe karte i da uđu u muzej. Moram priznati da mi je bilo drago da vidim ljude koji su zainteresovani za istoriju drevnog velikog egipatskog kraljevstva.

Postavka muzeja je podeljena u više epoha i od samog ulaza u muzej svoju priču kroz istoriju započinjete od najstarijih kraljevskih dinastija koje su vladale u Egiptu tokom njihove istorije koja seže nešto više od 4500 godine pre nove ere.

Muzej egipatskih antikviteta (starina), poznat kao Egipatski Muzej ili Muzej u Kairu predstavlja dom jedne od najvećih zbirki antičkih egipatskih starina. Pod jednim krovom možete pronaći oko 120.000 predmeta, većina predmeta je izložena, dok se jedan manji deo čuva u specijalnim delovima muzeja koji je zatvoren za javnost. Zgrada muzeja je izgrađena 1901. godine od strane italijanske građevinske kompanije Garozzo-Zaffarani prema dizajnu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Ovaj muzej je jedan od najvećih muzeja u Africi. Smatra se da će otvaranjem novog Velikog Egipatskog Muzeja (Grand Egyptian Museum) 2020. godine, novi muzej će zauzeti prvo mesto po veličini u svetu. Ako budem imao dovoljno sreće možda ćemo sledeće godine u ovo vreme čitati na Mr.M neke novosti o novom muzeju u Kairu, držite mi palčeve! 🙂

Egipatski muzej u Kairu sadrži mnoge važne delove istorije starog Egipta. U njemu se nalazi najveća svetska kolekcija antičkih faraona. Egipatska vlada osnovala je muzej koje je izgrađen davne 1835. godine u blizini vrta Ezbekeyah, a kasnije se preselio u kairsku Citadel. Malo kasnije 1855. godine egipatska vlada je vojvodi Maksimilijanu od Austrije poklonila sve artefakte. Ti predmeti se trenutno nalaze u Muzeju Kunsthistorisches u Beču.

Novi muzej osnovan je na Boulaqu 1858. godine u nekadašnjem skladištu, nakon osnivanja novog Odeljenja za starine pod upravom Augustea Mariettea. Zgrada se nalazila na obali reke Nil, a 1878. godine pretrpela je značajnu štetu tokom poplave Nila. Sve kolekcije predmeta su 1891. godine premeštene u bivšu kraljevsku palatu, u kairskom okrugu Giza. Tamo su svi izložbeni predmeti ostali do 1902. godine, kada su poslednji put premešteni u sadašnji muzej na trgu Tahrir, koji je izgradila italijanska kompanija Giuseppe Garozzo i Francesco Zaffrani prema projektu francuskog arhitekte Marcela Dourgnona.

Pre 15 godina godina muzej je dobio prvu ženu generalnog direktora muzeja – Wafaa El Saddik. Za vreme egipatske revolucije 2011. godine muzej je provaljen i tom prilikom su uništene dve mumije. Nakon saniranja štete radnici u muzeju su uvideli da je prilikom upada u muzej oštećeno i nekoliko važnih artefakata. Kada su izvršili finalni popis predmeta nedostajalo je oko 50 objekata. Na sreću do sada su u saradnji sa vlastima muzej uspeo da pronađe i povrati u svoje vlasništvo 25 predmeta. Muzej i određeni predmeti su restaurirani i postavljeni su 2013. godine u izložbi pod nazivom “Oštećeni i Obnovljeni”.

Među izloženim artefaktima su dve statue kralja Tutankamona, napravljene od kedrovog drveta sa pozlatom, statua kralja Akhenatena, statue Ushabtija koji su pripadali nubijskim kraljevima, mumija deteta i mala polikromirana staklena vaza.

Tokom ove posete sam naučio dosta zanimljivih stvari i zapamtio neke zanimljive priče koje ću danas podeliti sa vama. Na primer na prethodnoj slici i na slici pre nje vidite statue sa muškim likom. To su bile žene! U starom Egiptu žene koje su pretendovale da budu vladari su morale da dokažu narodu da su dovoljno jake i sposobne da sprovode politiku i da na mudar način upravljaju Egiptom. Skulpture koje vidite su vezane za raniji period velikog Egipatskog Carstva, mnogo pre Kleopatre o kojoj svi mnogo znamo.

Njene prethodnice su morale da otvore put ženama u politici i mnogo je bilo teže zato su njihove skulpture u početku imale muški lik da bi ih narod poštovao i cenio.

Da li se sećate Velike Keopsove piramide iz prethodnog posta? To je ona najveća piramida u Gizi koju je sebi za potrebe zagrobnog života sagradio čuveni Faraon Keops koji je bio drugi faraon četvrte dinastije starog kraljevstva.

Moj vodič koji mi je pomogao da bolje razumem istoriju starog Egipta, upitao: “Marko, da li si spreman da vidiš najveću statuu faraona Keopsa?!”. Ja sam kratko odgovorio “da” i klimnuo značajno glavom i pitao se da li ću uspeti da slikam pošto su neke statue bile toliko velike da sam se namučio da ih uhvatim u kadar… Međutim, mi smo došli u prostoriju i vodič je sa osmehom pokazao statuu velikog kralja Keopsa koja reda veličine moze da stane u malo veći džep jakne ili kaputa… To je za sada jedina i najveća figura faraona Keopsa koju su arheolozi uspeli da pronađu. (slika iznad)

Ovaj predmet je pokazao da se sa vremenom položaj žene u društvu starog Egipta promenio. Žena je postala jak i stabilan stub porodice! Ovde je prikazana jedna stasita i zdrava žena, koja je bez obzira na sve ostala uz svog supruga.

Postoje razna tumačenja muške figure, možda je suprug bio bolestan od rođenja ili je nastradao i on je manji od žene. Ako pogledate malo bolje on umesto nogu ima dvoje dece koja na neki način u potpunosti nadomestaju njegov nedostatak i uz snažnu suprugu njihov život se nastavlja bez ikakvih problema. Posle dužeg perioda ovo je figura na kojem je ženski lik nasmejan i čvrsto i sa puno ljubavi drži muškarca. Takve figure se pre nisu pravile…

Porodična sreća je zabeležena i u kraljevskoj porodici. Ovde možete videti kako je jedan faraon provodio vreme sa svojom suprugom i decom. Obično na kraljevskim portretima supružnici nisu bliski i nisu pokazivali ni najblažu vrstu naklonosti i ljubavi. Ovo je bio prvi portret kraljevske porodice gde se mogu videti svi članovi u svakodnevnom životu. Pravac istorije Starog Egipta se menja i polako dolazimo do novih dinastija koje su vladale Egiptom.

E sad dolazimo do zanimljivog dela postavke ovog muzeja. Siguran sam da smo svi mi zapamtili neke detalje o istoriji Egipta i kako su Egipćani bili pobožni imali su svoje bogove i verovali su u život posle smrti – zagrobni život. Pošto su tada bili izraženi društveni slojevi u zavisnosti od sloja kom pripadate od toga zavise i vaše mogućnosti da se adekvatno pripremite za život posle smrti.

Hajde da krenemo od višeg staleža. Par sa dvora koji su inače bili preci čuvenog faraona Tutankamona, tačnije Yuya je bio njegov pradeda, dok je Thuya bila njegova prababa. Oni su živeli u periodu 18. dinastije Novog Kraljevstva. U Egipatskom Muzeju u Kairu možete videti njihove posmrtne predmete, kao i posmrtne predmete drugih faraona čije su grobnice pronađene u Dolini Kraljeva u Luksoru.

Grobnica Iuie i Tjuiu-a bila je, do otkrića Tutankamonove grobnice, jedna od najspektakularnijih ikada pronađenih u Dolini kraljeva, uprkos tome što Iuia nije bio ni faraon. Iako je mesto sahrane opljačkano u antičko vreme, mnogi predmeti koje pljačkaši nisu smatrali vrednim pljačke su ostali. Obe mumije su u velikoj meri netaknute i bile su u neverovatnom i očuvanom stanju. Njihova lica su posebno bila neiskrivljena procesom mumifikacije i pružaju izvanredan uvid u stvarni i prirodni izgled pokojnika dok je bio živ.

Iuia i njegova supruga sahranjeni su u Dolini kraljeva u Tebi, gde je James Kuibell 1905. godine otkrio njihovu grobnicu. Iako su u grobnicu provalili pljačkaši, možda uznemireni jer je Kuibell već pronašao većinu pogrebne opreme i dve mumije koje su praktično bile netaknute. Kao što je egiptolog Ćiril Aldred napomenuo: Iako je grobnica u antičko vreme pukla, pogrebna sprema je u velikoj meri netaknuta, nije bilo sumnje u identitet para koji su pronađeni među odrezanim platnenim omotima, unutar svojih grobnica.

Pošto su oni bili par koji su živeli na dvoru i preci čuvenog Tutankamona oni su najbolji primerak kako je izgledala priprema bogatijeg društvenog sloja u Egiptu. Zbog administrativnih problema i zbog velike gužve u muzeju da bi se uradilo slikanje Tutankamonovog blaga bilo je potrebno isprazniti tu sobu, ali zbog velikog broja posetilaca nije bilo u tom trenutku moguće moguće uz svu dobru volju ministarstva Antikviteta i ministarstva turizma čiji sam ja bio gost, a zbog našeg plana i programa nisam mogao da se vratim pred zatvaranje muzeja i nisam uspeo napraviti slike.

Problem je u tome što se inače Tutankamonovo blago ne sme fotografisati, osim za posebne medijske delegacije kada se soba isprazni zbog vrednosti predmeta nije moguće slikanje u grupama, već isključivo pojedinačno i pod nadzorom.

Statua koja je pronađena u grobnici Tutankamona koja je bila jedan vid zaštite same grobnice. U grobnici je pronađeno nešto više od 5.000 predmeta, uključujući čvrsti zlatni kovčeg, posmrtnu zlatnu masku za lice težine oko 11 kilograma, prestole, lukove za streličarstvo, trube, kalež sa lotosom, hranu, vino, sandale i donje rublje od lanenog platna.

Nedavna analiza pokazuje da je bodež nađen u grobnici imao železnu sečivo napravljeno od meteorita. Proučavanje artefakata tog vremena, uključujući ostale artefakte iz Tutankamonove grobnice, moglo bi pružiti dragoceni informacije o tehnologiji obrade metala širom Sredozemlja u to vreme.

Istorija drevnog Egipta je bila burna i nju su obeležile mnoge ličnosti koje su svojim delima učinile da priče o Egiptu ostanu zauvek žive i da to budu dela o kojima će svet zauvek pričati. Oni su bili napredni za svoje vreme, imali su veru i svoja uverenja koja su ih vodila do cilja.

Danas svi ovi eksponati su deo istorije i imaju svoju priču i privlače ljude širom sveta da dođu u Kairo. “Zvezda dana” je bio bog podzemnog sveta i mumifikacije Anubis. Do njega je bilo teško doći, možete i sami videti koliki red se čekao da biste mogli slikati Anubisa. Takođe sam siguran da ste možda zapamtili da su sve osobe koje su vršile mumificiranje nosile tokom tog procesa masku Anubisa na svom licu.

Na slici iznad možete videti kako je izgledala mumija jedne mlade devojke u periodu Rimskog Carstva. Prisutni su novi detalji i umetnute su slike preminulih. Tehnika mumificiranja i izrada kovčega se značajno promenila. Smatra se da je ova devojka bila iz imućne porodice po načinu izrade kovčega.

Primer posmrtne maske iz Novog Kraljevstva. U pitanju je mlada muška osoba.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja drugog specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Conrad Cairo i Marriott Mena House hotelima u kojima smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Takođe želeo bih da se zahvalim osoblju iz Egipatskog muzeja i vodiču na pruženim informacija i pomoći da napravimo kvalitetne fotografije koje će vam pomoći da zamislite kako je nekada Egipat izgledao.

Kako se vama dopala ova moja priča o najvećoj istorijskoj riznici u Egiptu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kairo? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Egiptu i uživaćemo u lepoti Aleksandrije.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian AirlinesConrad Cairo Hotela i Marriott Mena House. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?

Dragi moji pustolovi dobro došli na Mr.M blog! Moram vas obradovati da je ovo moj prvi post koji ću napisati u novoj sezoni na blogu i da sam veoma uzbuđen zbog toga. Mnogi od vas su me pitali kada će početi da “stižu nova pisma” iz raznih krajeva sveta. Mislim da je danas pravo vreme da vam pošaljem novo pismo i to baš iz kolevke civilizacije – Arapske Republike Egipat.

Pre nešto manje od mesec dana sam dobio poziv od ministarstva turizma i Turističke organizacije Arapske Republike Egipat da dođem i posetim njihovu zemlju. Pošto do sada nisam imao prilike da posetim Egipat i da ispunim svoj san da vidim piramide, jedne od bitnih stavki na listi 7 svetskih čuda morao sam da pronađem slobodnog vremena i da posetim zemlju za koju se smatra da je kolevka civilizacije čija je istorija duža od 4500 godina…

Nakon što sam primio pozivnicu od ministarstva turizma i turističke organizacije kontaktirao me je njegova Ekselencija, gospodin Aljowaily ambasador Arapske republike Egipat u Beogradu koji je izdvojio svoje vreme i bio ljubazan da me upozna sa osnovnim informacijama o Egiptu, kao i o samom putovanju. Ovim putem želim da mu se zahvaljim na izdvojenom vremenu i na svim korisnim informacijama.

Nakon par dana, mislim da nije prošlo ni 5 dana kako se sve odigralo po nekom ubrzanom postupku, mali Marko se sa svojim fotografom našao na letovima kompanije Austrian Airlines-a, gde smo kao na magičnom ćilimu došli do Kaira. Moje uzbuđenje je dostiglo vrhunac kada me je fotograf trgnuo iz sna da mi pokaže piramide u Gizi koje se mogu videti iz aviona, ako imate malo sreće! Osećaj je bio neverovatan i tek sam tad ustvari shvatio da sam ja stigao na svoje odredište…

Nakon sletanja i obavljene papirologije imali smo srdačan doček od strane naših domaćina – Turističke organizacije Arapske republike Egipat i pomogli su nam oko stvari i opreme radi što lakšeg smeštanja u naš hotel u Kairu. Afrika je nama dalek kontinent, njihova kultura je nama neobična, egzotična i daleka, ali Kairo grad koji je jedan od najvećih gradova u Africi broji preko 25 miliona stanovnika. Ako bih morao da biram samo 2 reči da opišem Kairo, rekao bih – UŽURBANA KOŠNICA! Grad u kojem živi toliko miliona ljudi nikada ne spava i računajte da vam treba dosta više vremena da dođete do svoje destinacije, zato uvek trebate krenuti bar sat i po do dva ranije da biste na vreme došli na željenu destinaciju.

Kairo je smešten na obalama i ostrvima Nila u severnom delu Egipta, malo južnije od mesta gde reka napušta svoju pustinjsku dolinu i gde se grana u tri rukavca započinjući deltu Nila.

Najstariji deo grada se nalazi na istočnoj strani reke, dok se Novi deo postupno širi zapadno, okružujući zelene površine doline Nila. Novi zapadni deo grada je sagrađen u doba Ismaila Veličanstvenog, po uzoru na Pariz, sa širokim bulevarima, parkovima i otvorenim prostorima. Što se tiče starog dela grada, istočni deo je sušta suprotnost. Rastao je nasumično kroz vekove i pun je uskih, zakrčenih ulica. Dok zapadnim Kairom dominiraju zgrade vlade i državne zgrade u modernom stilu, istočni deo je ispunjen stotinama starih džamija koje služe kao orijentiri.

Obilno korišćenje vode iz Nila omogućilo je gradu da se širi ka istoku, dalje u pustinju. Mostovi povezuju Kairo s ostrvima Gezira i Roda, na kojima su smeštene kancelarije državnih organa. Mostovima preko Nila, prestonica se povezuje s predgrađima Giza i Imbabah. Jedna zanimljiva činjenica za sve vas, najduži most u Kairu, ali i u čitavoj Africi je most 6. Oktobra koji je dugačak skoro 22 kilometara koji spaja centar grada sa aerodromom.

Prvi dan nam je prošao brzo i imali smo samo vremena da se smestimo u hotel sa nadom da će naredni dan biti pun uzbuđenja. Zbog ubrzanog postupka organizovanja ovog medijskog putovanja plan za naredni dan sam dobijao u večernjim satima što je bilo za mene uzbudljivo. Drugog dana smo posetili Egipatski Muzej u kojem smo napravili više slika nego što smo očekivali, pa sam rešio da je bolje da istorijsku riznicu vam prikažem za par dana u specijalnom postu gde ćemo zajedno otkrivati istoriju stare civilizacije, upoznati se sa nekim faraonima i naravno videti deo Tutankamonovog blaga. Siguran sam da će vam se dopasti!

Kao iznenađenje za kraj drugog dana u Kairu turistička organizacija je odlučila da nam prikaže kako Kairo izgleda noću pa smo otišli na jedno zanimljivo krstarenje gde smo uživali u plesu derviša i bogatom kulturnom programu.

Ko je pratio moju avanturu u Egiptu putem mojih Instagram priča mogli ste da vidite uživo najzanimljivije delove ovog krstarenja Nilom, bilo je veoma zanimljivo i drago mi je što sam bio u prilici da osetim čari noćnog života u glavnoj prestonici Egipta. Ako vas nekad vaš put navede u Kairo, mislim da biste trebali da posetite ovaj restoran na vodi i da uz orijentalne melodije osetite lepotu Kaira.

Jedna od tački programa bio je ples derviša. Za sve one koji nisu upućeni u značenje plesa derviša pokušaću da u što kraćim crtama objasnim značenje samog rituala plesa. Kolevka derviša se nalazi u Turskoj, osnivač mevlevijskog reda je bio Dželaludin Rumi Mevlane u Konji (Turska) za vreme Seldžuka. Veliki broj ogranaka, „manastira“ derviškog reda, uspostavljen je u u Siriji, Egiptu i Alžiru.

Ples Derviša se sastoji od tačno utvrđenih pokreta, gde blago okretanje postaje sve dinamičnije kako svaki derviš dostiže jedno stanje slično transu. Muzika koja prati ove okrete takođe menja ritam i brzinu, što svemu daje hipnotički utisak dok to posmatrate sa strane, a samim dervišima pomaže da dostignu ekstazu. Drugi naziv za ovaj ples je “nebeski ples” jer se smatra da se tako na lakši način približavaju i otvaraju svoj put k Bogu.

Tih dva sata koje sam proveo na ovom neverovatnom krstarenju ću zaista pamtiti kao najneobičniju noć, pošto se na većini putovanja mali Marko uvuče u krevet i puni baterije za naredni dan. Za divno čudo nisam bio uopšte umoran naredni dan.

Dan broj 3: Piramide u Gizi, najbitnija tačka ovog putovanja! Od uzbuđenja nisam ni spavao, posle provoda sam dobio program i kada sam video da idem u Gizu nisam mogao oka sklopiti.

Giza je najpoznatija kao lokacija nekih od najimpresivnijih drevnih spomenika na svetu, uključujući grobni kompleks drevnih egipatskih faraona i hramova, koji se sastoji od Sfinge, Velike piramide (Keopsova Piramida) i brojnih drugih piramida i hramova.

Giza je nekada bila nulti meridijan, referentna tačka za određivanje geografske dužine, određeni arheolozi tvrde da se ona nalazila na području Velike Piramide – Keopsove Piramide.

Najpoznatije arheološko nalazište Gize – visoravan Gize sadrži neke od najvećih spomenika drevne egipatske istorije. Ovaj prostor je pre bio prava oaza zahvaljujući Nilu koji je direktno navodnjavao ovu visoravan, pa su piramide u Gizi bile sagrađene tako da se sa njih mogla videti drevna egipatska prestonica Memfis, koja je u doba njihove izgradnje bila u blizini današnjeg Kaira.

Giza se dosta promenila tokom svoje duge istorije. Najveće promene same infrastrukture su zabeležene tokom vladavina dinastija starog carstva koje su vladale Egiptom i tokom okupacije Velike Britanije u 19. i ranom 20. veku, koji su sagradili veliki broj ulica i zgrada u okolnom području. Često se pogrešno misli da je Giza ništa drugo nego pustinja. Međutim, Giza je postala središte kulture Egipta te je gusto naseljena, tako da u njoj postoje mnoge zgrade i gradske službe. Giza je dobila veliku pažnju zbog velikog broja drevnih egipatskih spomenika na visoravni Giza, kao i milione turista koji svake godine ovde dolaze. Zbog toga su u inftastrukturu Gize ulagali britanske vlasti pre egipatske revolucije, nakon tog perioda egipatska vlada je nastavila sa ulaganjima s obzirom na njegovu kulturno – istorijsku vrednost.

Zahvaljujuću brojnim hramovima i spomenicima kulture Starog Egipta, milioni turista svake godine dolaze u Gizu. Najznačajnija turistička destinacija svakako su Piramide u Gizi, kompleks od tri grobnice egipatskih vladara. Giza je sa Šarm el Šeikom i Kairom najpoznatija turistička destinacija u Egiptu.

Piramide u Gizi spadaju među najpoznatije i najstarije građevine na svetu. Nalaze se na zapadnom rubu doline Nila, oko osam kilometara jugozapadno od grada Gize. Udaljene su oko 15 kilometara od centra grada Kaira. Jedine su preostale od Sedam svetskih antičkih čuda.

Najveća i ujedno najpoznatija piramida je Keopsova piramida, koja pripada drevnom faraonu Keopsu koji je bio drugi po redu faraon četvrte dinastije starog kraljevstva Egipta. Blizu nje se nalazi Velika sfinga i Kefrenova piramida. Treća i ujedno najmanja je Mikerinova piramda.

Keopsova piramida je visoka oko 140 metara i obuhvata površinu od 5,3 hektara i jedina je piramida koja ima i uzlazne i silazne hodnike. Kada je izgrađena bila je visoka oko 150 metara, ali je tokom godina vrh urušen za oko 10 m. Prema spisima Herodota, pripreme za gradnju i sama gradnja Keopsove piramide trajala je više od dvadeset godina. Na njoj je radilo 100.000 ljudi, dvadeset godina po tri meseca godišnje, u vreme poplave Nila kada se nije mogla obrađivati zemlja.

Zbog toga su 1979. godine upisane na UNESCO-vu listu svetske baštine u Africi, zajedno s obližnjim drevnim gradom Memfisom i nekropole (“gradovi mrtvih”) u Abusiru, Dahšuru i Sakari.

Pored Keopsove, na platou Gize nalaze se i piramide faraona Kefrena i Mikerina (Kefrenovog naslednika). Kefrenova piramida je druga po veličini, ali je podignuta na višem tlu pa izgleda kao veća iako desetak metara niža od Keopsove.

Treća piramida iz Gize, koju je podigao Mikerin, prvobitno je bila visoka 65 metara, ali danas visina iznosi oko 60 metara. Sagrađena je od krečnjaka i granita.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog specijalnog posta iz serije postova moje avanture iz Egipta koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, Ambasade Arapske Republike Egipta u Beogradu, avio kompanije Austrian Airlines. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Conrad Cairo i Marriott Mena House hotelima u kojima smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Egiptu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Gizu i da uživate u lepotama drevnih piramida? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas zanimljiv nastavak moje avanture u Kairu gde sam imao priliku da posetim Egipatski Muzej u kojem se nalazi deo riznice Tutankamonovog blaga.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Arapske Republike Egipta, avio kompanije Austrian Airlines, Conrad Cairo Hotela i Marriott Mena House. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST