Posts tagged Ekvador

Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turističkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modnu priču iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
  2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom… (Modna priča)

Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u prestonici Ekvadora, moj hotel Patio Andaluz je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kita.

Hotel Patio Andaluz je elegantan butik hotel smešten u kući u kolonijalnom stilu s kraja 16. veka, nacionalnom spomeniku čiji zidovi kriju vekove istorije i umetnosti sa izuzetnom arhitekturom koju krase veliki lukovi i unutrašnjim dvorištima ispunjenim svetlim i šarenim baštama. Zbog svih ovih neobičnih detalja ovaj hotel poseduje šarm i pruža prijatnu atmosferu za sve goste i posetioce. Restoran Rincon de Cantuna, unutar svog glavnog dvorišta, nudi odlične opcije ekvadorskih i internacionalnih jela.

Hotel Patio Andaluz ima izuzetnu lokaciju u srcu Kita na samo 150 metara od Glavnog trga poznatog i kao Trg nezavisnosti, nekoliko minuta hoda do najpoznatije crkve i trga San Franciska i na 5 minuta hoda do crkve la Compania i njene impresivne zlatne unutrašnjosti i između ostalih mesta od velikog značaja u kolonijalnom starom delu Kita, kao što su muzeji, crkve i brojna istorijska mesta.

Hotel je prostran i u svakom holu hotela nalaze se dnevne sobe i prostori za opuštanje, uživanje u piću i divljenje svim ukrasnim komadima, biljkama i arhitektonskim detaljima koji daju toplinu hotelu i pružaju osećaj kao da ste kod svoje kuće. Čitaonica Guaiasamin ima širok izbor literature i poseduje stacionar za tople napitke kafu i čaj. Ova divna čitaonica je ukrašena slikama poznatog ekvadorskog slikara Osvalda Guaiasamina.

Osećajte se kao kod kuće u jednoj od 32 klimatizovane sobe koje sadrže LED televizore. Besplatan WiFi internet će vas održavati povezanim sa porodicom, prijateljima i svetom, a kablovska televizija je dostupna za vašu zabavu i upoznavanje ekvadorske kulture i lokalnog svakodnevnog života. Sva kupatila poseduju tuš i imaju sve potrebne toaletne potrepštine i fen za kosu.

Ja sam bio smešten Superior Premium sobi koja ima pogled koji prosto oduzima dah jer možete da vidite ceo stari deo Kita kao na dlanu. Smeštena na 4. spratu, sa spektakularnim pogledom na istorijski centar Kita, poseduje francuski kraljevski ležaj dimezija 2m x 2m, kablovske kanale na 32-inčnom LCD televizoju i klima uređaj. Pored klima uređaja u hotelu su dostupni prenosna grejna tela koji vas mogu ugrejati tokom vašeg boravka ako su spoljne temperature niže nego inače.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Patio Andaluz na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

Danas nastavljamo sa upoznavanjem prestonice Ekvadora i preporukama koja mesta biste trebali posetiti tokom boravka u ovom šarmantnom biseru Južne Amerike koji se nalazi na samoj “sredini sveta”.

Današnje upoznavanje Kita započinjemo sa najpoznatijom katedralom u Kitu koju sam imao prilike da vidim svakog jutra iz moje sobe – Bazilika Nacionalnog Zaveta. Ova bazilika je takođe poznata kao Bazilika Posvećenja Isusa ili Bazilika San Huan (po delu grada u kojem se nalazi) ili jednostavno La Bazilika. Ova bazilika je neogotska verska građevina u istorijskom centru Kita. Zbog svojih dimenzija i stila smatran je najvećim neogotičkim hramom u Americi. Pored toga što je bio najviši verski hram u Latinskoj Americi do 2017. godine, kada je izgrađena bazilika Katedrala Gospe od Ružarija u Manisalesu.

Bazilika Nacionalnog Zaveta proizašla je iz ideje da se izgradi spomenik kao večno sećanje na posvećenje Republike Ekvador Presvetom Srcu Isusovom, koji je predložio otac Hulio Matovele, poslanik Republike 1883. godine.

Projekat je u Francuskoj ugovorio francuski arhitekta Emilio Tarlier, koji je već imao iskustva u sličnim konstrukcijama u Španiji, Francuskoj i Engleskoj koji je inspirisan pariskom katedralom Notr Dam, napravio planove između 1890. i 1896. godine. Predsednik Luis Kordero Krespo izdao dekret o početku rada 23. jula 1883. godine, iako je u praksi izvršeno za vreme predsednika Hose Marije Plasido Kamanje, koji je dekret ratifikovao 5. marta 1884. godine.

Izgradnja objekta je prvobitno bila planirana u sektoru El Belen, severno od parka La Alameda, za koji je 1884. godine Konvencija predvidela kupovinu zemljišta koje se nalazi na ovom području, ali je nakon preliminarnih studija utvrđeno da tlo nije pogodno da se izgradi objekat željene veličine i da bi izgradnja na tom mestu zahtevala izuzetno velike troškove. Tada se odlučuje da se promeni lokacija izgradnje, sugeriše se peti deo porodice Hurtado, smešten u podnožju brda San Huan, čije zemljište je bilo dovoljno čvrsto da izdrži težinu ovog verskog objekta.

Tokom izgradnje bazilike, primale su se donacije od vernika koji su davali novac, učestvovali u izgradnji ili davali građevinski materijal u zamenu za urezivanje njihovih imena na kamenu. Država je 1895. godine uvela porez na kupovinu soli za nastavak gradnje.

Nekoliko godina kasnije, 1901. godine otac Matovele sa svojom zajednicom oblatskih misionara preuzeo je izgradnju na zahtev nadbiskupa Pedra Rafaela Gonzalesa Kalista i zvanično 10. jula 1892. godine položen je prvi kamen. Od 1892. do 1909. podignuta je kapela Srca Marijina.

Iako još nedostaju ukrasni detalji, može se reći da je ovaj verski objekat, kako je danas poznata, završena 1924. godine, kada su u centralnom delu počele da se služe mise i zvona na kulama. Određena narodna verovanja kažu da će onog dana kada bazilika bude završena, doći kraj sveta ili će Republika Ekvador nestati kao slobodna i suverena država.

Baziliku je blagoslovio papa Jovan Pavle II 30. januara 1985. godine, iako je zvanično osveštana i svečano otvorena 12. jula 1988. godine.

Bazilika nacionalnog zaveta je najvažnije delo ekvadorske neogotičke arhitekture i jedno od najreprezentativnijih na američkom kontinentu, a ujedno i najveći verski objekat u zemljama Novog sveta. Zbog svoje strukture i stila poredi se sa dve velike katedrale širom sveta: Katedralom Svetog Patrika (Njujork) i Katedralom Notr Dam (Pariz).

Centralni deo katedrale (brod) je dugačak 140 metara, širok 35 metara i visok 30 metara, pored 74 metra visine u transeptu. Dve prednje kule su visoke po 115 metara.

Katedrala ima sedam ulaza, tri na fasadi i četiri sa strane. Čvrsta podzemna javna kripta, sa svojevrsnom kapelom istih karakteristika. Takođe ima elegantan i nacionalni panteon gde počivaju ostaci nekoliko šefova država.

Smešten ispod bazilike, sa pristupom sa zapadne strane, nalazi se Nacionalni panteon šefova država Ekvadora, iako nisu svi sahranjeni na ovom mestu, već samo četiri:

  • Andres F. Cordoba (1892-1983)
  • Kamilo Ponce Enrikez (1912-1976)
  • Marijano Suarez Veintimila (1897-1980)
  • Antonio Flores Hihon (1833-1915)

Izgradnja ovog panteona je u skladu sa posetom oca Matovelea Kraljevskoj kripti manastira El Eskorijal, gde počivaju ostaci kraljeva, kraljica i beba Španije, a započeta je pet godina nakon hrama, a završio je otac Rigoberto Correa.

Kripta se sastoji od 50 francuskih mermernih grobnica za tela i 150 za urne, sve sa nadgrobnim spomenicima sa zlatnim štitom Ekvadora. Od 2002. godine postoji ceremonija kojom se obezbeđuje večni počinak posmrtnih ostataka šefova države u ovom mestu, osim ako umrli ili njegovi naslednici imaju izričitu volju da ga sahrane na drugom mestu.

Nakon Katedrale, moj savet vam je da posetite Zaštitnicu Grada Kita koju možete videti apsolutno iz svakog dela Kita – Bogorodica od El Panesila. Zaštitnica grada je poznata i kao Devica od Kita zbog naziva skulpture po kojoj je inspirisana. Nalazi se na vrhu brda El Panesiljo, neobičnog uzvišenja u obliku malog hleba koji se nalazi u srcu grada i služi kao pozadina istorijskom centru.

Visoka 41 metar, ako se doda baza, to je najviša statua u Ekvadoru i jedna od najviših u Južnoj Americi, nadmašujući čak i čuvenog Hrista Iskupitelja u gradu Rio de Žaneiru. To je ujedno i najviša aluminijumska skulptura na planeti.

Kada je postavljena statua Bogorodice, drevno brdo El Panesiljo, koje se tradicionalno vezuje za starosedelačku kulturu, dobilo je katoličke verske konotacije, zbog čega se tokom božićne sezone postavljaju džinovske svetleće jaslice i održava se tradicionalna Božićna devetnica.

Kao turističko mesto, Bogorodica od El Panesilja postala je jedna od glavnih turističkih atrakcija grada Kita, na koju možete dobiti privilegovani pogled od 180 stepeni sa vidikovca. Fotografije u podnožju spomenika su jedan od najpopularnijih suvenira koje domaći i strani turisti nose sa sobom.

Ekvadorski film Iza leđa (2011) koristio je ikonografiju spomenika za svoje promotivne postere, iako ga predstavljaju gola leđa žene koja se pretvara da je devica leđima okrenuta prema jugu grada, gde se radnja odvija. Zanimljibo je da se u filmu Dokaz života (2000), sa Raselom Krouom i Meg Rajan, koristi snimak ovog spomenika iz vazduha na kraju filma. Takođe, majice ekvadorske kompanije Makueno koristile su skulpturu Bogorodice je u svom dizajnu.

Pogled sa vidikovca je zaista veličanstven i ovo je zaista za mene bilo jedno neverovatno iskustvo.

Pored mnogih prirodnih bogatstava i zapanjujućeg varijeteta voća i povrća, Ekvador poznat je i po Aveniji vulkana – čak 61 vulkan nalazi se u ovoj zemlji, od kojih je 12, sa čak šest aktivnih, u glavnom gradu.

Ekvador je jedna od najmanjih zemalja u Americi. Leži i na Južnoj i Severnoj hemisferi i podeljen je Ekvatorom po kome je i dobio ime. Graniči se sa Kolumbijom i Peruom, a sa Zapadne strane izlazi na Tihi okean. Zašto se smatra da je Kito biser Južne Amerike na sredini sveta?

Ciudad Mitad del Mundo (Grad u sredini sveta) je zemljište u vlasništvu prefekture provincije Pičinča, Ekvador. Nalazi se oko 26 km severno od centra Kita. Teren sadrži Spomenik Ekvatoru, koji naglašava tačnu lokaciju Ekvatora i obeležava sećanje na francusko-špansku geodetsku misiju iz osamnaestog veka koja je odredila njegovu približnu lokaciju. Ovde se takođe nalazi Etnografski muzej Srednje zemlje, muzej o etnografiji starosedelačkog naroda Ekvadora.

Spomenik visok 30 metara izgradjen je između 1979. i 1982. godine od strane arhitekte i izvođača radova Alfredo Fabijan Paez sa Karlosom Mančenom predsednikom Saveta provincije Pičinče da zameni stariji, manji spomenik koji je izgradila Vlada Ekvadora pod upravom geografa Luisa Tufinja 1936. godine. Spomenik je izrađena je od gvožđa i betona i obložen tesanim i uglačanim andezitnim kamenom. Spomenik je podignut u znak sećanja na prvu geodetsku misiju Francuske akademije nauka, koju su predvodili Luj Goden, Pjer Buger i Šarl Mari de La Kondamin, koji su 1736. godine sproveli eksperimente za testiranje spljoštenosti na polovima i dokazivanjima oblika Zemlje, upoređivanjem udaljenosti između meridijana stepena u ekvatorijalnoj zoni sa drugim nivoom izmerenim u Švedskoj. Stariji spomenik je premešten 7 km u mali grad u blizini koji se zove Kalakali.

Intinan Muzej se nalazi odmah izvan Kita, odmah pored spomenika Mitad del Mundo. Većina ljudi zna da je ekvatorska linija Mitada del Munda malo udaljena. Intinan ima svoj marker i bliže je pravom mestu.

Pored mogućnosti za pravljenje odličnih fotografija, ovaj muzej nudi i odličnu zabavu uz brojne eksperimente! Ovo je odlično mesto za putnike sa decom koja žele da nauče nešto novo. Obilazak ovog muzeja možete obaviti sa vodičem na španskom ili engleskom je uključen u cenu karte.

Iako postoji samo nekoliko stvarnih eksponata, ovaj muzej je zaisra dobro urađen i organizovan. Ovaj muzej se fokusira na domorodačka plemena Ekvadora, uključujući Šuare i Voaranije. Postoje replike tipičnih kuća nekih od plemena… Ovaj muzej ima i zanimljivu farmu morskih prasića koji su jedan od simbola Ekvadora. Tu je i grobnica gde će vaš vodič objasniti neke od rituala koji dolaze sa smrću za narod Tsachila.

Glavna atrakcija muzeja su različiti naučni eksperimenti koji su praktično iskustvo za one koji posećuju muzej. Ovde možete pronaći zanimljive interaktivne izložbe o tome kako su Inke određivale sredinu zemlje, plus brojne zanimljivi naučni eksperimenti kao što je balansiranje jajeta na noktu i uticaj Koriolisove sile na zemlju.

Obilazak Intinan muzeja obično započinjete posetom nekoliko koliba koje sadrže sve, od skupljenih glava do grnčarije. Naći ćete i razne vrste cveća i biljaka koje se mogu koristiti u medicinske svrhe, a takođe su lepe. Postoje prikazi svakodnevnog života, kao i različita umetnička dela. Kulturnim eksponatima je potrebno samo tridesetak minuta da se vide i zapravo su samo uvod u zabavu stvarnog izvođenja eksperimenata.

Prvi eksperiment je bio da zatvorite oči i hodate duž linije ekvatora. Čudno, skoro svim posetiocima je bilo teško da održe ravnotežu i hodaju pravolinijski. Vodič nam je objasnio da je to zbog sukoba privlačenja sa severne i južne hemisfere zbog kojih želite da se nagnete u jednom ili drugom pravcu. Zatim smo gledali kako se voda sipa u sudoperu na svakoj od hemisfera i iako postoje načini da se vrti onako kako želite, kada je priroda prepuštena sopstvenom dizajnu, ona se vrti u različitim pravcima. Isto važi i za uragane i tajfune gde se na severnoj hemisferi stvari okreću suprotno od kazaljke na satu, dok se na južnoj hemisferi okreću u smeru kazaljke na satu. Voda koja ide u odvod čini istu stvar, suprotno od kazaljke na satu severno od ekvatora i u smeru kazaljke na satu južno od ekvatora.

Nakon toga je usledio još jedan eksperiment za koji nisam siguran da li funkcioniše ili zašto funkcioniše, ali naš vodič nas je naveo da mu spustimo ruke dok nismo bili na ekvatoru i neki su uspeli da mu spuste ruke nadole. Zatim smo prešli na liniju ekvatora i on je koristio jedan prst i uspeo je da spreči posetioce koji su učestvovali u eksperimentu da mu gurnu ruku nadole. Za kraj su ostavili najzanimljiviji eksperiment balansiranje jajeta na ekseru na liniji ekvatora, što nije lako, ali jedan posetilac je uspeo. Svi eksperimenti su zanimljiviji i definitivno nije nešto što možete da radite kod kuće, osim ako kojim slučajem ne živite na ekvatoru. 🙂

Poseta ovom muzeju je bila vrlo zanimljiva, saznao sam dosta činjenica o plemenima koji naseljavaju deo Ekvadora oko Amazona i ovo je bilo zaista prijatno iskustvo i ispunjen dan. Svakako preporučujem da izdvojite vreme da odete u muzej Intinan ako posećujete Kito.

Sada sledi onaj najzanimljiviji deo za sve ljubitelje planina i neverovatnim pogledom na srce Ekvadora. Ako želite neobične i sjajne fotografije za društvene mreže i da podelite sa svojom porodicom i prijateljima nezaboravno iskustvo iz Kita, onda je za vas Teleferico ili „TeleferiKo“ idealno prevozno sredstvo.

Teleferico je čuvena žičara u Kitu i to zaista je potrebno da bude na listi svakom turisti koji posećuje Kito. Donja stanica žičare nalazi se na severozapadnoj strani centra grada Kita. Dolazite Uberom ili taksijem obavezno zamolite da vas ostave kod „Park Vulkano“. Vulkano Park je zabavni park, ali vaš svako ko živi u Kitu će razumeti da želite da idete do žičare i da je ovo najbolji način da dođete do žičare i uživate u veličanstvenom pogledu na grad i neverovatnoj prirodi.

Kada stignete u park Vulkano, kratka je šetnja uzbrdo i nekoliko stepenica da biste došli do glavne Teleferico stanice žičare. Ova žičara je pozicionirana visoko i jedna je od najviših na svetu. Sama vožnja počinje veoma visoko, jer je Kito drugi po veličini glavni grad na svetu, što sam vam objasnio u prethodnom putopisu. Kada se ukrcate na žičaru, započinjete vožnju sa 3.117 metara i penjete se na nepunih 4000 metara nadmorske visine. Putovanje žičarom do vrha traje između 10 – 15 minuta i pogled je neverovatan.

Jedno malo objašnjenje za sve posetioce, to nije planina na koju idete, to je vulkan. Vulkan Pičinča poslednji put je eruptirao 1999. godine i prekrio je grad sa nekoliko slojeva pepela, ali nije izazvao ozbiljnu štetu. U stvari, ekvadorska provincija koja je dom Kita nazvana je „Pičinča“ po ovom vulkanu.

Kada se nađete gore na vrhu, postoji veliki broj mesta za vidikovac u zavisnosti koji deo grada želite da vidite. Vodič nam je objasnio da po vedrom danu, možete videti veliki broj planina u daljini, uključujući i čuveni Cotopaxi. Tokom moje posete nije bio nešto posebno vedar dan, tako da nisam bio u mogućnosti da vidim nešto više van granica grada. Ako se odlučite da istražujete vrh brda tamo možete videti određen slobodan prostor, čuvena ljuljaška koja se nalazi na vrhu gde možete napraviti odlične fotografije i nekoliko malih restorana, gomilu stolova za piknik sa ljudima i određene životinje.

Ja sam naravno pronašao svoje omiljene životinje zbog koje sam došao u Južnu Ameriku i napravio jednu od najlepših slika sa ovog putovanja – sa lamama. Jedan savet za fotografisanje, svi znamo da ove životinje imaju običaj da pljunu kada su uplašene što je normalna reakcija, ali potrudite se da se slikate sa ženkama lami jer one nemaju običaj da pljuju i znatno su mirnije i vole da se slikaju. Mužijaci mogu biti agresivni i da pljuju, zbog toga je najbolje napraviti fotografije sa ženkama i razgovarati sa njim umilnim nižim tonom da se životinje ne unervoze. Uvek trebate voditi računa o svom položaju i govoru tela kada prilazite životinjama koje vas ne poznaju jer za kratko vreme morate pridobiti njihovo poverenje da bi fotografija ispala kao jedna lepa uspomena sa putovanja.

Pored lama imate mogućnost da jašete i konje po određenim stazama i da uživate u pogledu. Pošto je vreme bilo poprilično vetrovito i maglovito, nisam ovaj put jahao iako obožavam konje i kao dete sam naučio da jašem konje. Ako se odlučite da dođete ovde, pogledajte vremensku prognozu i potrudite se da pronađete period kada je sunčano vreme da biste mogli da uživate u ovoj avanturi, čisto zbog boljeg doživljaja.

Naravno, ovde možete uživati u dugim šetnjama, samo se dobro obucite jer je ovde vreme promenljivo. Pejzaži su zaista veličanstveni i siguran sam da ćete uživati u prirodnim lepotama van granica grada.

U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim gradovima u Ekvadoru. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADORTurističke organizacije grada Kita, Hotel Patio Andaluz, kao i avio kompanije KLM u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Kita na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kita koja krasi srce ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Kita,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turističke organizacije grada Kita – Visit Quito, PRO ECUADOR, Hotel Patio Andaluz, avio prevoznika KLM kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Kraj oktobra meseca će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku ove serije putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turističkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Kako do Ekvadora? Najbolji i najbrži način da dođete do Kita je preko Amsterdama uz avio prevoznika KLM. KLM grupa, osnovana 2004. godine, sastoji se od tri nezavisne avio-kompanije Air France, KLM Royal Dutch Airlines i Transavia. KLM grupa ima jedan program lojalnosti FLYING BLUE koji je od izuzetne važnosti za sve česte putnike KLM i Air France avio-kompanija. Kada postanete član ovog programa lojalnosti i počnete sa sakupljanjem milja svaki put kada letite kompanijama Air France i KLM ili članicama Sky Team alijanse imate priliku da ostvarite brojne pogodnosti, a kako vaš status raste, sa njim se povećavaju i vaši benefiti. Članstvo je potpuno besplatno, a milje koje zaradite možete trošiti kao novac i njima plaćati dodatne usluge na letu, na zemlji, usluge mnogobrojnih partnera poput hotela i rent-a-car agencija, ali i same avio-karte, za više informacija o ovom programu lojalnosti pročitajte na LINKU.

Putovanje u Premium Comfort ekonomskoj klasi je za one putnike koji traže malo više slobode i mogućnosti izbora, komfora i udobnosti. Svako putovanje u KLM Premium Comfort klasi je posebno i po kvalitetu usluga nalazite se između standardne ekonomske klase i biznis klase, što je odlično za vrednost uloženog novca jer cena karte u Premium Comfort klasi nije previše skuplja od odnosu na kartu u standardnoj ekonomskoj klasi, ali dobijate značajne pogodnosti koje vam mogu značiti više prostora u zasebnoj kabini na interkontinentalnim letovima.

Republika Ekvador je država na severozapadu Južne Amerike, graniči se sa Kolumbijom na severu, Peruom na istoku i jugu i Tihim okeanom na zapadu. Takođe uključuje ostrva Galapagos u Pacifiku, oko 1.000 kilometara zapadno od kopna. Glavni grad zemlje je Kito, a najveći grad Gvajakil.

Teritorije savremenog Ekvadora su nekada bile dom raznim domorodačkim narodima koji su postepeno uključeni u Carstvo Inka tokom 15. veka. Teritoriju je kolonizovalo Špansko carstvo tokom 16. veka, postigavši nezavisnost 1820. godine, kao deo Velike Kolumbije, iz koje je nastala kao suverena država 1830. godine. Nasleđe obe imperije ogleda se u etnički raznolikom stanovništvu Ekvadora, sa većinom njegovog 17,8 miliona ljudi su metisi, a slede velike manjine Evropljana, Indijanaca, Afrikanaca i azijskih potomaka. Španski je zvanični jezik kojim govori većina stanovništva, iako je takođe priznato 13 maternjih jezika, uključujući kečua i šuar.

Opštinska palata na Plaza Grande

Kito, formalni zvanični naziv grada je San Francisko de Quito, je glavni grad Ekvadora, sa procenjenim brojem stanovnika od skoro 3 miliona u njegovoj metropolitanskoj oblasti. Takođe je glavni grad provincije Pičinča. Kito se nalazi u dolini na istočnim padinama Pičinče, aktivnog stratovulkana u Andima.

Grad je smešten na nadmorskoj visini od 2.850 m čini ga najvišim ili drugim najvišim glavnim gradom na svetu. Ova različita pozicija je zato što je Bolivija zemlja sa više glavnih gradova, ako se La Paz smatra nacionalnom prestonicom Bolivije, on je na vrhu liste najviših prestonica, ali ako je Sukre naveden kao glavni grad, onda je on drugi po visini, iza Kita.

Kito je politički i kulturni centar Ekvadora jer se u gradu nalaze glavne vladine, administrativne i kulturne institucije zemlje. To je takođe jedan od dva glavna industrijska centra zemlje – lučki grad Gvajakil je drugi.

Metropolitanska katedrala Kita

Datum njegovog prvog naseljavanja nije poznat, ali arheološki dokazi sugerišu da su ga prvi put naselila sedelačka populacija između 4400. i 1600. godine pre nove ere. U kasnom petnaestom veku, car Inka Huaina Capac je pobedio Kuitu, prvobitne stanovnike regiona i uključio Kito u Carstvo Inka, odredivši ga kao glavni grad severnog regiona Carstva Inka. Špansko osvajanje grada 1534. godine je zvanična godina koji se najčešće navodi kao osnivanje grada, čime je Kito postao najstarija prestonica Južne Amerike.

Istorijski deo grada Kita je među najvećim i najbolje očuvanim u Americi. Zanimljivo je da su 1978. godine Kito i Krakov bili prva mesta svetske kulturne baštine koja je UNESCO proglasio. Kito je glavni grad najbliži ekvatoru, koji prolazi kroz severni deo gradskog područja u župi San Antonio.

Palasio de Karondelet (Predsednička palata u srcu Starog grada Kita)

Najstarije tragove ljudskog prisustva u Kitu iskopao je američki arheolog Robert Bel 1960. godine, na obroncima vulkana Ilalo, koji se nalazi između istočnih dolina Los Čilos i Tumbako. Lovci-sakupljači su ostavili oruđe od opsidijanskog stakla, datirano u 8000 godina pre nove ere. Na ovo arheološko nalazište, nazvano EI Inga, pažnju Roberta Bela skrenuo je Alen Grafham. Kao geolog u Ekvadoru, Graffham se bavio amaterskim interesovanjem za arheologiju. On je napravio površinske zbirke na lokalitetu tokom 1956. godine. Otkriće šiljaka projektila, posebno primeraka sa bazalnim žlebovima, podstaklo je njegovo interesovanje, pa je nekoliko puta posetio lokaciju radi prikupljanja površinskog materijala. Grafhamovo prethodno interesovanje za paleoindijske ostatke, i njegovo iskustvo sa ranim materijalima koje je napravio čovek u Kanzasu i Nebraski u centralnim ravnicama Sjedinjenih Država, navelo ga je da veruje da je ovo mesto važno otkriće.

Drugi važan trag ljudskog naselja pronađen je u sadašnjem kraju Kotokolao (1500 pne), severozapadno od Kita. Praistorijsko selo se prostiralo na preko 26 hektara u oblasti koju navodnjavaju mnogi potoci. U blizini antičkih pravougaonih kuća nalaze se sahrane sa grnčarskim i kamenim prinosima. Narod Cotocollao je vadio i izvozio opsidijan u priobalni region.

Sveštenik Huan de Velasko je pisao o kraljevstvu Kito. Njegov izvor je bilo izgubljeno delo Markosa de Nize, čije postojanje nije potvrđeno. Njegov izveštaj kaže da je drugi narod, poznat kao Cara ili Schiris, došao sa obale i preuzeo ceo region do 890. godine nove ere. On nastavlja da je ovo kraljevstvo trajalo sve dok Inke nisu preuzele teritoriju u 15. veku. Međutim, arheološki dokazi ne ukazuju na jedinstvo među različitim etničkim grupama u regionu. Lokalno pleme Kuitu ili Kuillaco razlikuje se po svojoj umetnosti i arhitekturi od svojih suseda.

Do 20. veka, mnogi istaknuti istoričari koji su započeli više akademskih studija, posumnjali su u izveštaj o kraljevstvu Kitu-Kara. Oni misle da je to bio legendarni pred-Hispanski prikaz visoravni.

Ovih dana većina istoričara poriče postojanje kraljevstva Kito u korist fragmentiranijeg regiona. Kuitu je vladao Kitom u vreme invazije Inka od strane Topa Inka Jupankija pod vladavinom njegovog oca. Početkom 21. veka, bilo je novih spektakularnih otkrića grobnica dubokih 20 metara u naselju La Florida u Kitu. Datiraju iz 800. godine nove ere, oni pružaju dokaz o visokom kvalitetu zanatstva među Kuituima, kao io složenom i složenom karakteru njihovih pogrebnih obreda. Godine 2010. otvoren je Museo de Sitio La Florida da sačuva neke od artefakata iz grobnica i objasni ovu složenu kulturu.

Ustanak Inka protiv Španaca nastavljen je tokom 1534. godine, Konkvistador Dijego de Almagro je osnovao Santjago de Kito 15. avgusta 1534. godine, preimenovan u San Francisko de Kito 28. avgusta 1534. godine. Grad je kasnije ponovo osnovan u svoju sadašnju lokaciju 6. decembra 1534. godine od strane 204 doseljenika predvođenih Sebastijanom de Benalkazarom, koji je zarobio vođu Ruminjahuija, čime je praktično okončan svaki organizovani otpor. Ruminjahui je pogubljen 10. januara 1535. godine.

Dana 28. marta 1541. godine, Kito je proglašen gradom. Dalje, 23. februara 1556. dobio je naslov Mui Noble i Mui Leal Ciudad de San Francisco de Kuito („Veoma plemenit i odan grad San Francisko od Kita“), što je označilo početak njegove sledeće faze urbanog razvoja. Godine 1563. Kito je postao sedište Real Audiencia (administrativnog okruga) Španije. Bila je klasifikovana kao deo vicekraljevstva Perua do 1717. godine, nakon čega je Audiensija bila deo novog vicekraljevstva Nova Granada. Pod oba vicekraljevstva, distriktom se upravljalo iz Kita.

Španci su uspostavili rimokatolicizam u Kitu. Prva crkva (El Belen) izgrađena je pre nego što je grad zvanično osnovan. U Januaru 1535. godine izgrađen je samostan u San Francisku, prvi od oko 20 crkava i samostana izgrađenih tokom kolonijalnog perioda. Španci su preobratili starosedelačko stanovništvo u hrišćanstvo i koristili ga kao radnu snagu za građevinarstvo.

Bazilika San Franciska (Basilica of San Francisco)

Zanimljivo je da je 1743. godine, nakon skoro 210 godina španske kolonizacije, Kito je bio grad sa oko 10.000 stanovnika. Kito je nakratko proglasio svoju de fakto nezavisnost od Španije između 1765. i 1766. godine tokom Pobune u Kitu. Dana 10. avgusta 1809, u Kitu je ponovo pokrenut pokret za osvajanje nezavisnosti od Španije. Tog datuma je predstavljen plan vlade, kojim je Huan Pio Montufar imenovan za predsednika i istaknute ličnosti koje se zalažu za nezavisnost na drugim državnim pozicijama.

Ovaj početni pokret je poražen 2. avgusta 1810. godine, kada su kolonijalne trupe stigle iz Lime u Peruu i ubile vođe ustanka i oko 200 drugih doseljenika. Lanac sukoba je dostigao vrhunac 24. maja 1822, kada je Antonio Hose de de Sukre, pod komandom Simona Bolivara, poveo je trupe u bitku kod Pičinče, na obroncima vulkana. Njihovom pobedom utvrđena je nezavisnost Kita i okolnih oblasti.

Kito je najveći grad po doprinosu nacionalnom BDP-u i najveći po prihodu po glavi stanovnika. Najveće glavne industrije u Kitu obuhvataju tekstil, metale i poljoprivredu, a glavni usevi za izvoz su kafa, šećer, kakao, pirinač, banane i palmino ulje. Sedišta i regionalne kancelarije mnogih nacionalnih i međunarodnih finansijskih institucija, naftnih korporacija i međunarodnih preduzeća takođe se nalaze u Kitu, što ga čini poslovnim gradom svetske klase.

U Ekvadoru su kantoni podeljeni na parohije, tako nazvani jer ih je prvobitno koristila katolička crkva, ali sekularizacijom i liberalizacijom ekvadorske države, političke župe su izdvojene iz onih koje je koristila crkva. Župe se nazivaju gradskim ako se nalaze u granicama sjedišta (glavnog grada) odgovarajućeg kantona, a seoskim ako su izvan tih granica. Unutar Kita (u samom gradu), podela na urbane parohije zavisi od organizacija koje koriste ove parohije (npr. opština, izborni tribunali, poštanska služba, ekvadorski zavod za statistiku). Gradske parohije različitih tipova nisu nužno istovrsne, niti iste po broju ili nazivu.

Od 2008. godine, opština Kito je podelila grad na 32 urbane župe. Ove parohije, koje opština koristi u administrativne svrhe, poznate su i kao cabildos od 2001. godine. Od vremena Metropolitanskog okruga Kito, parohije ovog tipa su takođe grupisane u veće podele poznate kao opštinske zone.

crkve La Compania (Church of La Compañía de Jesús)

Kito ima najveći, najmanje izmenjen i najbolje očuvan istorijski centar u Americi. Ovaj centar je, zajedno sa istorijskim centrom Krakova u Poljskoj, bio prvi koji je UNESCO proglasio svetskom baštinom 18. septembra 1978. godine. Istorijski centar Kita nalazi se južno od sadašnjeg centra glavnog grada, na površini od 320 ha (790 hektara) i jedno od najvažnijih istorijskih područja u Latinskoj Americi. Postoji oko 130 monumentalnih građevina (koje su domaćini raznovrsne likovne umetnosti i skulpture, uglavnom religiozno inspirisane, u višeslojnom rasponu škola i stilova) i 5.000 objekata registrovanih u opštinskom popisu dobara nasleđa.

Koje su znamenitosti Kita?

Palasio de Karondelet je sedište Vlade Republike Ekvador , smešteno u istorijskom centru Kita . Palata gleda na užurbani javni prostor poznat kao Trg nezavisnosti ili Plaza Grande (kolonijalno ime), zajedno sa Nadbiskupskom palatom, opštinskom palatom, hotelom Plaza Grande i Metropoliten katedralom. Tokom republikanske ere, skoro svi predsednici (ustavni, internirani i diktatori) su vladali iz palate Karondelet. Predsednička rezidencija se nalazi na trećem nivou palate, zajedno sa administrativnim kancelarijama.

Monumentalna Basilica del Voto Nacional je najznačajnija neogotička građevina u Ekvadoru i jedna od najreprezentativnijih na američkom kontinentu. Nekada je bio najveća u Novom svetu.

Metropolitanska katedrala Kita, jedan je od najvećih verskih simbola duhovne vrednosti za katoličku zajednicu u gradu. Izgradnja ove crkve počela je 1535. godine, sedamnaest godina nakon što je 1545. godine stvorena Eparhija u Kitu. Zgrada crkve je završena 1799. godine, za vreme administracije predsednika Real Audiencia, barona Ektora de Karondeleta.

Jedan od najvećih događaja koji se dogodio u ovoj katedrali bilo je ubistvo biskupa Kita, Hozea Ignasija Čeka i Barbe, koji je tokom mise Velikog petka 30. marta 1877. godine bio otrovan strihninom rastvorenim u osvećenom vinu. Katedrala je takođe mesto sahrane posmrtnih ostataka velikog maršala Antonija Hozea de Sukrea i nekoliko predsednika Republike, kao i biskupa i sveštenika koji su umrli u biskupiji. Katedrala se nalazi na južnoj strani Plaza de La Independencia.

Izgradnja crkve La Compania počela je 1605. Gradnja je trajala 160 godina. Izgradnjom fasade radovi su završeni 1765. godine. To su uradili Indijanci koji su pažljivo oblikovali kamenje za izgradnju fasade u kitnjastom baroknom stilu, što je jedan od najboljih primera ove umetnosti u Americi.

Bazilika San Franciska je najveća od postojećih arhitektonskih celina u istorijskim centrima gradova u Latinskoj Americi. Izgradnja crkve počela je 1550. godine, na zemljištu pored trga gde su se Indijanci bavili razmenom proizvoda.

U kolonijalnim vremenima, crkva El Sagrario bila je jedno od najvećih arhitektonskih čuda Kita. Konstrukcija je u stilu italijanske renesanse i podignuta je krajem 17. veka. Ima ekran koji podržava njegove skulpture i ukrase. Ovu strukturu je izgradio Bernardo de Legarda. Njegov centralni luk vodi do kupole ukrašene freskama biblijskih scena sa arhanđelima.

Iako su u Kito stigli 1541. godine, dominikanci su 1580. godine počeli da grade sopstveni hram – Crkva Santo Domingo, koristeći planove Fransiska Besere, i pod njegovom upravom. Radovi su završeni u prvoj polovini 17. veka. Unutar crkve nalaze se vredne građevine, kao što je neogotički glavni oltar. Ovo su postavili italijanski dominikanci krajem 19. veka. Na krovu crkve u stilu Mudehar nalaze se slike mučenika Reda Svetog Dominika. Krov naosa je oslonjen na ram sa parom i zglobom, iznutra ukrašen ornamentima. U muzeju na severnoj strani donjeg manastira nalaze se divni komadi velikih vajara iz Kita kao što su Sveti Dominik de Guzman oca Karlosa, Sveti Jovan Božji od Kaspicare i Sveti Toma Akvinski od Legarde. Još jedno barokno remek-delo koje i danas stoji je kapela Nuestra Senora del Rosario, prepoznatljiva arhitektonska ikona Kita. Ova kapela je podignuta pored crkve. U ovoj kapeli osnovano je najveće bratstvo u gradu Kitu.

Toplo vam preporučujem da istražite Stari grad Kita sa njegovom predivnom mešavinom kolonijalne i republičke/nezavisne arhitekture sa neobičnim trgovima i zapanjujućim brojem crkava. Ako se nađete tamo tokom Božića ili Uskrsa, bićete zapanjeni brojem događaja, misa i procesija koji izazivaju gužvu. U ovom delu grada pronaći ćete brojne zanatske radnje, kafiće, restorane i hotele.
Besplatna pešačka tura Kito je jedina besplatna pešačka tura koja prilagođava svoje obilaske onome što želite da vidite i ima male grupe tako da ne morate da se mučite da slušate vodiča, oni mogu da fokusiraju obilazak na ono što želite da vidite i naučiti o. takođe je lako rezervisati,
Preporučena pešačka tura koja bi mogla da poboljša vašu viziju istorijskog centra, započnite svoju avanturu u ulici Maldonado.

Tamo ćete imati impresivan pogled na ono što je nekada bila „Jerusalimska” jaruga, koja se nalazi između Panečila i jezgra. Prođite severno pored stajališta za trolejbuse i spustite se niz usko stepenište koje vas vodi do ulice La Ronda, pretkolumbijskog porekla. Prošetajte slikovitom La Rondom dok ne stignete do Av. 24 de Maio. Ovaj bulevar je izgrađen na vrhu ovog dela Jerusalimske jaruge da bi povezao dve strane grada.

U ulici Garcia Moreno skrenite na sever i stići ćete do Museo de la Ciudad, koji pruža laku i interaktivnu istoriju Kita. Zatim hodajte ulicom Garcia Moreno do Sucrea, koja je pešačka ulica. La Compania je na uglu i ako krenete ulicom Sucre stići ćete do San Franciska. Ako nastavite na Garcia Moreno stići ćete do Glavnog (nezavisnosti) trga. Ako idete u San Francisko, onda prošetajte do La Merceda i dole do Glavnog trga. Ovaj itinerar prati hronološki i logički redosled lokacija. Većina ljudi to radi unazad, pretvarajući La Rondu i Museo de la Ciudad kao udaljene tačke na kojima ste obično istrošeni dok stignete tamo. U svakom slučaju, Istorijski centar je toliko ogroman da vam je potrebno više od jedne posete da biste sve videli. Preporučena šetnja vam pruža dobar pregled ako nemate vremena ili želite da vidite što je više moguće prvog dana.

U prestonici Ekvadora ima mnogo zanatlija koji rade na jedinstvenim zanatima. Tu spadaju proizvođači gitara, svećari, kožari i kožari, srebrari, keramičari i drvorezbari. Možete ih pronaći na njihovim radionicama, objavljenim u vodiču Biroa za posetioce.

U Kitu takođe postoji nekoliko prodavnica fer trgovine koje obećavaju da će zanatlije pošteno platiti za svoje proizvode. Oni u Tianguez (Plaza San Francisko), El Kuinde (Plaza Grande) i Museo Mindalae su svi veoma dobri.

U Kitu ima mnogo tržnih centara kao što su Kuicentro, Mall el Jardin, CCI, CC. El Boskue, Megamaki, Ventura Mall, Ciudad Comercial el Recreo, San Luis itd. i svaki ćošak ulice ima nekoliko malih „Mama i Pop“ radnji ili štandova na kojima se prodaje samo par artikala. Ako je vaša lista za kupovinu veoma duga, možete provesti ceo dan tražeći prodavnice koje imaju artikle na vašoj listi.

Postoji mnogo prodavnica ležerne odeće kao što su MNG, Benetton, Lacoste, Guess, Fossil, Bohno, Diesel, NrgiBlast ili Pura+. Dakle, ako vam trebaju neki predmeti, Kito je u stvari veoma dobro mesto za kupovinu lepe odeće po relativno niskim cenama.

Autohtoni narodi Ekvadora uključuju mnoge visoko kvalifikovane tkalje. Skoro svako ko ode u Ekvador pre ili kasnije kupi džemper, šal ili tapiseriju. U Kitu prodavci se nalaze duž trotoara turističkih naselja. Takođe biste trebali razmisliti o direktnom putovanju na neke od zanatskih tržišta, kao što je čuveno u Otavalu. Ako nemate vremena za Otavalo, možete pronaći gotovo istu opremu u Mercado Artesanal La Mariscal na Horhe Vashingtonu i Huan Leon Mera u okrugu Mariscal. Mariscal je prepun desetina prodavnica suvenira, rukotvorina i majica koje olakšavaju kupovinu poklona.

Bazilika i samostan San Franciska, poznatiji kao el San Francisco, katolička je bazilika koja se nalazi u srcu istorijskog centra Kita. To je najstariji i najznačajniji verski objekat u Ekvadoru. Objekat je najveći arhitektonski kompleks u istorijskim centrima cele Južne Amerike, i zbog toga je bio poznat kao „El Eskorijal Novog sveta“. San Francisko se smatra draguljem kontinentalne arhitekture zbog mešavine različitih stilova kombinovanih tokom više od 150 godina izgradnje. San Francisko je deo UNESCO-ve Svetske baštine „Grad Kito“.

Na njegovih tri i po hektara površine izgrađeno je trinaest manastira (od toga šest velikih), tri hrama, veliki Atrijum, koji je dodao oko 40.000 kvadratnih metara građevine. Tamo se trenutno obavljaju brojne aktivnosti: samostanska i verska, javna briga u oblastima zdravstva, komunikacije, obrazovanja i druge popularne prirode koje održavaju zgradu aktivnom.

Unutar crkve nalazi se više od 3.500 dela kolonijalne umetnosti, višestrukih umetničkih manifestacija i različitih tehnika, posebno onih koje odgovaraju kolonijalnoj školi umetnosti u Kitu, koja je rođena upravo u ovom mestu. Takođe ima franjevačku biblioteku, opisanu u 17. veku kao najbolju u vicekraljevstvu Perua.

Kompleksu prethodi Plaza de San Francisko koji je godinama snabdevao grad vodom iz svoje centralne fontane, a koji je funkcionisao kao popularna pijaca, kao prostor za vojne i političke koncentracije, kao i kao mesto susreta i društvene rekreacije. Konkavno-konveksno stepenište koje povezuje trg sa Atrijumom, koje ističe manirističko-baroknu fasadu glavne zgrade, smatra se od velikog arhitektonskog značaja u kolonijalnoj Americi.

U prekolumbovskom Kitu, sadašnje zemlje bazilike i samostana San Franciska zauzela je kraljevska palata Inka Huaina Capac, pre napredovanja armija kojima su Španci komandovali sa juga i nemogućnosti odbrane grad je autohtoni general Ruminjahui naredio njegovo potpuno uništenje. U gradskom požaru palata je uništena i zatrpana pod ogromnom količinom ruševina i smeća. Jedan od Ruminjahuijevih vojnika bio je pradeda domorodca Kantunje, koji je, kao očevidac događaja, imao puno saznanja o tome šta je tamo zakopano. Izgradnja bazilike i samostana San Franciska počela je oko 1537. godine, samo tri godine nakon španskog osnivanja grada, završetkom privremene crkve koja je ostala do 1550. godine, kada je počela izgradnja sadašnje zgrade i koja je završena oko 1680. Iako je zgrada zvanično svečano otvorena 1705. godine.

Uz podršku Evropske franjevačke kongregacije, klirici iz Genta Jodoko Rike i Pedro Gosel, koji su bili rođaci Karla V, cara Svetog rimskog carstva, koji su stigli u grad dve godine nakon njegovog osnivanja, uspeli su da pribave neke parcele na jugozapadnoj strani Plasa Maior de Kito, na istom mestu gde su jednog dana bila vojna sedišta starešina carskih trupa: Chalcuchimac i Kuizkuiz. To jest, mesto je imalo ogroman istorijski i strateški značaj za starosedeoce koje su franjevci želeli da evangelizuju. Teza o mestu kao centru kulture Inka i Karankija učvršćena je nakon arheoloških studija sprovedenih u bazilici povodom njene obnove, između 1983. i 1990. godine, u kojima su pronađeni značajni keramički komadi koji pripadaju onima pre- Kolumbijske kulture (a takođe i panzaleje) ispod naosa, manastira, voćnjaka, atrijuma i trga.

Kabildo nedavno stvorenog grada San Francisko de Kito, na osnovu fizičkog uređenja grada, prvobitno je dodelio franjevcima površinu zemlje koja je bila ekvivalentna dva bloka, svaki od 220 stopa u dužinu. Međutim, 1538. godine, nakon uzastopnih presuda istog Kabilda, došlo je do površine od više od tri hektara. Godine 1533, njene granice, kako na severu tako i na jugu, poklapale su se sa onim Plasa de San Francisco, tako da je parcela bila okrenuta ka Plasi, ne prelazeći nijednu od njenih strana (na zapadu bi trebalo da seže do coristado).

Kada je 1537. godine fra Jodoco Ricke zatražio od Kabilda da preda, s jedne strane, nešto zemlje za starosedeoce Janakuna koji su služili bazilici i, s druge strane, još jedan komad zemlje za nju, što je izvedeno iz coristado do sadašnje Calle Imbabura. Godine 1538. parcela je proširena na sever; odnosno od Glavnog klaustra do sadašnjih zavisnih jedinica policije; Ovom prilikom, fra Pedro Gosel je zamolio „gospoda iz Kabilda da mu daju komad zemlje za baštu da ga stavi u kuću u San Francisku zato što čini skretanje zemlje i zato što ide pravo“. Ulica od istoka ka zapadu, koja je zadržala ritam mreže šahovnice i produžetak sadašnje Calle Sucre, delila je manastir od vrta; ova ulica je morala biti definitivno zatvorena sredinom 17. veka, zbog izgradnje dva klaustra koji su se graničili sa glavnim manastirom.

Ako se izvrši konkretna analiza njegovog arhitektonskog okruženja, primetiće se da je u San Francisku opstala klasična tipologija srednjovekovnih manastira. Pri tome je prostorni raspored počinjao od crkve, njene ose vodilje, a odatle su se otvarale manastirske galerije gde su normalno bile raspoređene ćelije, trpezarija, kaptol, podrum i priprata. Konačna forma je bila četvorougaona avlija, sa svoje četiri galerije; doprinoseći, glavnim, da imenuju svoju galeriju: galerija kaptola, galerija trpezarije, galerija konvertita, galerija mandatuma.

Crkva je, u slučaju San Franciska, takođe centar tog poretka. Polazeći od nje, projektovane su četiri manastirske galerije, sve iste veličine, u kojima su sačuvana najmanje dva elementa srednjovekovnih manastira: trpezarija i spavaća soba. Međutim, nijedna galerija nije dodeljena kaptoli, koja nikada nije postojala u San Francisku. U stvarnosti, nije moguće tačno znati koje su druge prostorije bile raspoređene oko četiri klaustarske uvale i gde su se one nalazile, a prema fra Fernandu de Kozaru, kasnije (1647.) u manastiru se nalazila Soba. Profundisa, trpezarija, biblioteka pored likovne i teološke učionice, kapija i mala crkva sa sakristijom. Susedna galerija crkve, mandatum, morala je imati klupe za čitanje u skladu sa drevnim normama prostorne organizacije.

Prvobitni planovi bazilike bili su podvrgnuti raznim promenama tokom skoro 150 godina koliko je trajala njena izgradnja. Mnogo puta su ove promene bile „nasilne i pogrešne” zbog oštećenja od zemljotresa i evolucije umetnosti i kulture da bi konačno dostigle skoro eklektičan oblik kakav danas poznajemo; Zbog toga je San Francisko jedna od najvažnijih građevina kolonijalne hispanoameričke arhitekture.

Fasada bazilike odražava rano prisustvo, i po prvi put u Južnoj Americi, manirističkih elemenata, što ga je učinilo referentnom tačkom za ovaj stil na kontinentu. Renesansna strogost i spoljašnji manirizam su u suprotnosti sa unutrašnjom dekoracijom crkve, u kojoj su stilovi mudehara i baroka pomešani sa zlatnim listićima da bi dali neobičan sjaj.

U svoja tri broda, San Francisko otkriva plafone Mudejar artesonado, raskošno ukrašene oltarske slike i stubove različitih stilova. U pevnici je ostala netaknuta mudehar dekoracija, originalna s kraja 16. veka, jer se centralni brod srušio u zemljotresu i zamenjen je baroknim kasetiranim plafonom 1770. Mudehar tavanice na krajevima, barok u centralnom brodu, oltarske slike pune slika, maskarona i heruvima koji gledaju u centar Velikog oltara.

Kompleks je upotpunjen manastirom u kome se ističe arhitektonska lepota glavnog manastira, raspoređenog oko ogromnog dvorišta, u dve nadređene galerije.

Metropolitanska katedrala Kita je katolička katedrala u Kitu. Smeštena na jugozapadnoj strani Plaza de la Independensija (La Plaza Grande), ona (i njena prethodna zgrada) služila je kao sedište Eparhije Kito od 1545. do 1848. kada je podignuta u nadbiskupije. Godine 1995. podignuta je u Katedralu Ekvadora, što je čini najvišom katoličkom crkvom u zemlji.

Ubrzo nakon osnivanja grada San Francisko de Kito (6. decembra 1534), cela južna strana budućeg Plaza Grande predata je crkvi. Prva privremena zgrada, koju je iste godine podigao otac Huan Rodrigez, prvi pastor novonastalog grada bila je od ćerpića sa drvenim okvirom i slamnatim krovom. Osnivanjem parohije Kito (januar 1545), imenovan je biskup Garsija Dijas Arijas, koji je stigao u grad 13. aprila sledeće godine, zajedno sa generalnim vikarom Pedrom Rodrigezom de Aguajoom i planira da izgradi eminentnije zdanje.

Izgradnja je počela 1535. godine i postala je katedrala stvaranjem biskupije Kito 1545. godine. Od 1562. do 1565. godine, zgrada se uzdizala iz krečnjačkih temelja pod vođstvom sadašnjeg arhiđakona Rodrigeza de Aguaja, koji je služio kao vršilac dužnosti episkopa, Dijas Arijas je umro. Arhitekta je bio Antonio Garsija. Gradnja je bila od kamena i korišćen je sistem minga (lokalna tradicionalna praksa zajedničkog vučenja, rezbarenja i zidanja). Okrećući bočnu stranu prema Plazi, Crkva je pomogla da se definiše njena veličina i oblik. Anomalija glavnog ulaza koji ne izlazi na Plazu objašnjava se prisustvom duboke klisure (la kuebrada de Sanguna ili Zanguna) koja je bila prisutna u vreme izgradnje, što je sprečavalo proširenje zgrade unazad (prema jugozapadu). Lokacija pored jaruge odabrana je za odbrambene svrhe. Samu jarugu je u 17. veku preplavila Iglesia de El Sagrario. Katedralu je osveštao drugi biskup Kita, Fraj Pedro de la Penja — 1572. godine.

Katedrala je belo ofarbana monumentalna crkva sa jednim visokim zvonikom pomerenim desno od glavnog ulaza. Izgrađena po planu sa tri podužna broda nadvišena poluogivalnim lukovima na četvrtastim stubovima, osnovna prostorna struktura katedrale je tipična za 16. vek. Na osnovu unutrašnjih karakteristika – posebno detalja stubova, lukova i izrezbarenog i kasetiranog plafona – neki stručnjaci tvrde da bi katedralu trebalo okarakterisati kao gotičko-mudeharski stil. Ima gotičke karakteristike u šiljastim lukovima svojih brodova, kao i u ambulanti koja okružuje prezbiterij.

Nacionalni muzej Ekvadora, poznat i pod akronimom MuNa, je nacionalni muzej Republike Ekvadora, koji je osnovala Centralna banka Ekvadora 1969. godine, a od 2010. godine je zadužen za Tehnički podsekretarijat za društveno pamćenje Ministarstva kulture i kulture. Nasleđe Ekvadora. Muzej se nalazi u gradu Kito, unutar objekata zgrade Kuće ekvadorske kulture. Približno 1927. godine, za vreme vlade dr Isidra Ajore, u zemlju je stigla američka ekonomska misija Kemerer, koja je istakla značaj stvaranja nacionalne banke zadužene za ekonomsku i monetarnu politiku Ekvadora.

Osnovu zbirki Narodnog muzeja čine dobra nabavljena 1960. godine od Švajcarca Maksa Konanca. Od 1965. započinje oblikovanje umetničkih kolekcija, oporavljajući se od naučnika i privatnih kolekcionara, kao što su Luis Felipe Borha, Luis Kordero Davila, Vilhem Baum, Viktor Mena Kamanjo i drugi. Ima najneverovatnija dela kolonijalne i republičke umetnosti, sa postojanjem od 5.261 dela skulpture, slikarstva, gravure, nameštaja, tekstila, zlatarstva i nakita, porcelana, kristala i više kolonijalne i republičke dekorativne umetnosti koja nastoji da afirmiše identitet mestiza. zemlje, neuporediv plod evropsko-američkog sinkretizma.

MUNA-K se smatra najvećom muzejskom institucijom u zemlji, jer održava najveću kolekciju dobara predaka, mnoštvo slika različitih umetnika i epoha, pored posuda i ceremonijalnih figura iz različitih perioda ekvadorske istorije. Osnovu zbirki Narodnog muzeja čine dobra nabavljena 1960. godine od Švajcarca Maksa Konanca. Od 1965. započinje oblikovanje umetničkih kolekcija, oporavljajući se od naučnika i privatnih kolekcionara, kao što su Luis Felipe Borha, Luis Kordero Davila, Vilhem Baum, Viktor Mena Kamanjo i drugi. Ima najneverovatnija dela kolonijalne i republičke umetnosti, sa postojanjem od 5.261 dela skulpture, slikarstva, gravure, nameštaja, tekstila, zlatarstva i nakita, porcelana, kristala i više kolonijalne i republičke dekorativne umetnosti koja nastoji da afirmiše identitet mestiza. zemlje, neuporediv plod evropsko-američkog sinkretizma.

Istovremeno, organizovane su moderne i savremene umetničke kolekcije koje promovišu nabavku najodabranije produkcije ekvadorskih plastičara, sa oko 800 dela skulpture, slike, crteža, graviranja, fotografije itd., što omogućava da se vizuelizuje trajno dinamika nacionalnog stvaraoca. U tu svrhu je tri godine zaredom organizovano Državno takmičenje plastike (1977, 1978. i 1979.), koje je pomoglo promociji i upoznavanju novih umetničkih vrednosti. Kolekcija uključuje neke primere međunarodne umetnosti, ističući veliku izložbu koju je poklonio majstor Estuardo Maldonado.

Od 1976. godine počinje formiranje etnografskih zbirki koje podržavaju antropološka istraživanja aboridžinskih zajednica različitih etničkih grupa Ekvadora, sa oko 300 predmeta svakodnevne upotrebe, svečano-svečanih, magijsko-religioznih, rekreativnih, radnih, pogrebnih itd. koji je omogućio uvažavanje društvenih grupa u zemlji, stalnih čuvara tradicije predaka i koji jačaju u Ekvadoru njegovo veće multietničko i multikulturalno bogatstvo. Za širenje ovog nasleđa, Ustanova je, kao komodato, predala Pokrajinskom savetu Pičinče, zbirke i muzeološkoj skupštini Etnografskog muzeja srednjeg sveta. Danas ima Etnografski muzej, u gradu Kuenka.

U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim lokalitetima koje možete posetiti u prestonici Ekvadora. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Turističke organizacije grada Kita, avio kompanije KLM u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Kita na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kita koja krasi srce ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Kita,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turističke organizacije grada Kita – Visit Quito, PRO ECUADOR, avio prevoznika KLM kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST