Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, turističkoj organizaciji grada Kita – Visit Quito, holandskoj nacionalnoj avio kompaniji KLM, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.
Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modnu priču iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:
- Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
- Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom… (Modna priča)
Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u prestonici Ekvadora, moj hotel Patio Andaluz je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kita.
Hotel Patio Andaluz je elegantan butik hotel smešten u kući u kolonijalnom stilu s kraja 16. veka, nacionalnom spomeniku čiji zidovi kriju vekove istorije i umetnosti sa izuzetnom arhitekturom koju krase veliki lukovi i unutrašnjim dvorištima ispunjenim svetlim i šarenim baštama. Zbog svih ovih neobičnih detalja ovaj hotel poseduje šarm i pruža prijatnu atmosferu za sve goste i posetioce. Restoran Rincon de Cantuna, unutar svog glavnog dvorišta, nudi odlične opcije ekvadorskih i internacionalnih jela.
Hotel Patio Andaluz ima izuzetnu lokaciju u srcu Kita na samo 150 metara od Glavnog trga poznatog i kao Trg nezavisnosti, nekoliko minuta hoda do najpoznatije crkve i trga San Franciska i na 5 minuta hoda do crkve la Compania i njene impresivne zlatne unutrašnjosti i između ostalih mesta od velikog značaja u kolonijalnom starom delu Kita, kao što su muzeji, crkve i brojna istorijska mesta.
Hotel je prostran i u svakom holu hotela nalaze se dnevne sobe i prostori za opuštanje, uživanje u piću i divljenje svim ukrasnim komadima, biljkama i arhitektonskim detaljima koji daju toplinu hotelu i pružaju osećaj kao da ste kod svoje kuće. Čitaonica Guaiasamin ima širok izbor literature i poseduje stacionar za tople napitke kafu i čaj. Ova divna čitaonica je ukrašena slikama poznatog ekvadorskog slikara Osvalda Guaiasamina.
Osećajte se kao kod kuće u jednoj od 32 klimatizovane sobe koje sadrže LED televizore. Besplatan WiFi internet će vas održavati povezanim sa porodicom, prijateljima i svetom, a kablovska televizija je dostupna za vašu zabavu i upoznavanje ekvadorske kulture i lokalnog svakodnevnog života. Sva kupatila poseduju tuš i imaju sve potrebne toaletne potrepštine i fen za kosu.
Ja sam bio smešten Superior Premium sobi koja ima pogled koji prosto oduzima dah jer možete da vidite ceo stari deo Kita kao na dlanu. Smeštena na 4. spratu, sa spektakularnim pogledom na istorijski centar Kita, poseduje francuski kraljevski ležaj dimezija 2m x 2m, kablovske kanale na 32-inčnom LCD televizoju i klima uređaj. Pored klima uređaja u hotelu su dostupni prenosna grejna tela koji vas mogu ugrejati tokom vašeg boravka ako su spoljne temperature niže nego inače.
Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Patio Andaluz na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!
Danas nastavljamo sa upoznavanjem prestonice Ekvadora i preporukama koja mesta biste trebali posetiti tokom boravka u ovom šarmantnom biseru Južne Amerike koji se nalazi na samoj “sredini sveta”.
Današnje upoznavanje Kita započinjemo sa najpoznatijom katedralom u Kitu koju sam imao prilike da vidim svakog jutra iz moje sobe – Bazilika Nacionalnog Zaveta. Ova bazilika je takođe poznata kao Bazilika Posvećenja Isusa ili Bazilika San Huan (po delu grada u kojem se nalazi) ili jednostavno La Bazilika. Ova bazilika je neogotska verska građevina u istorijskom centru Kita. Zbog svojih dimenzija i stila smatran je najvećim neogotičkim hramom u Americi. Pored toga što je bio najviši verski hram u Latinskoj Americi do 2017. godine, kada je izgrađena bazilika Katedrala Gospe od Ružarija u Manisalesu.
Bazilika Nacionalnog Zaveta proizašla je iz ideje da se izgradi spomenik kao večno sećanje na posvećenje Republike Ekvador Presvetom Srcu Isusovom, koji je predložio otac Hulio Matovele, poslanik Republike 1883. godine.
Projekat je u Francuskoj ugovorio francuski arhitekta Emilio Tarlier, koji je već imao iskustva u sličnim konstrukcijama u Španiji, Francuskoj i Engleskoj koji je inspirisan pariskom katedralom Notr Dam, napravio planove između 1890. i 1896. godine. Predsednik Luis Kordero Krespo izdao dekret o početku rada 23. jula 1883. godine, iako je u praksi izvršeno za vreme predsednika Hose Marije Plasido Kamanje, koji je dekret ratifikovao 5. marta 1884. godine.
Izgradnja objekta je prvobitno bila planirana u sektoru El Belen, severno od parka La Alameda, za koji je 1884. godine Konvencija predvidela kupovinu zemljišta koje se nalazi na ovom području, ali je nakon preliminarnih studija utvrđeno da tlo nije pogodno da se izgradi objekat željene veličine i da bi izgradnja na tom mestu zahtevala izuzetno velike troškove. Tada se odlučuje da se promeni lokacija izgradnje, sugeriše se peti deo porodice Hurtado, smešten u podnožju brda San Huan, čije zemljište je bilo dovoljno čvrsto da izdrži težinu ovog verskog objekta.
Tokom izgradnje bazilike, primale su se donacije od vernika koji su davali novac, učestvovali u izgradnji ili davali građevinski materijal u zamenu za urezivanje njihovih imena na kamenu. Država je 1895. godine uvela porez na kupovinu soli za nastavak gradnje.
Nekoliko godina kasnije, 1901. godine otac Matovele sa svojom zajednicom oblatskih misionara preuzeo je izgradnju na zahtev nadbiskupa Pedra Rafaela Gonzalesa Kalista i zvanično 10. jula 1892. godine položen je prvi kamen. Od 1892. do 1909. podignuta je kapela Srca Marijina.
Iako još nedostaju ukrasni detalji, može se reći da je ovaj verski objekat, kako je danas poznata, završena 1924. godine, kada su u centralnom delu počele da se služe mise i zvona na kulama. Određena narodna verovanja kažu da će onog dana kada bazilika bude završena, doći kraj sveta ili će Republika Ekvador nestati kao slobodna i suverena država.
Baziliku je blagoslovio papa Jovan Pavle II 30. januara 1985. godine, iako je zvanično osveštana i svečano otvorena 12. jula 1988. godine.
Bazilika nacionalnog zaveta je najvažnije delo ekvadorske neogotičke arhitekture i jedno od najreprezentativnijih na američkom kontinentu, a ujedno i najveći verski objekat u zemljama Novog sveta. Zbog svoje strukture i stila poredi se sa dve velike katedrale širom sveta: Katedralom Svetog Patrika (Njujork) i Katedralom Notr Dam (Pariz).
Centralni deo katedrale (brod) je dugačak 140 metara, širok 35 metara i visok 30 metara, pored 74 metra visine u transeptu. Dve prednje kule su visoke po 115 metara.
Katedrala ima sedam ulaza, tri na fasadi i četiri sa strane. Čvrsta podzemna javna kripta, sa svojevrsnom kapelom istih karakteristika. Takođe ima elegantan i nacionalni panteon gde počivaju ostaci nekoliko šefova država.
Smešten ispod bazilike, sa pristupom sa zapadne strane, nalazi se Nacionalni panteon šefova država Ekvadora, iako nisu svi sahranjeni na ovom mestu, već samo četiri:
- Andres F. Cordoba (1892-1983)
- Kamilo Ponce Enrikez (1912-1976)
- Marijano Suarez Veintimila (1897-1980)
- Antonio Flores Hihon (1833-1915)
Izgradnja ovog panteona je u skladu sa posetom oca Matovelea Kraljevskoj kripti manastira El Eskorijal, gde počivaju ostaci kraljeva, kraljica i beba Španije, a započeta je pet godina nakon hrama, a završio je otac Rigoberto Correa.
Kripta se sastoji od 50 francuskih mermernih grobnica za tela i 150 za urne, sve sa nadgrobnim spomenicima sa zlatnim štitom Ekvadora. Od 2002. godine postoji ceremonija kojom se obezbeđuje večni počinak posmrtnih ostataka šefova države u ovom mestu, osim ako umrli ili njegovi naslednici imaju izričitu volju da ga sahrane na drugom mestu.
Nakon Katedrale, moj savet vam je da posetite Zaštitnicu Grada Kita koju možete videti apsolutno iz svakog dela Kita – Bogorodica od El Panesila. Zaštitnica grada je poznata i kao Devica od Kita zbog naziva skulpture po kojoj je inspirisana. Nalazi se na vrhu brda El Panesiljo, neobičnog uzvišenja u obliku malog hleba koji se nalazi u srcu grada i služi kao pozadina istorijskom centru.
Visoka 41 metar, ako se doda baza, to je najviša statua u Ekvadoru i jedna od najviših u Južnoj Americi, nadmašujući čak i čuvenog Hrista Iskupitelja u gradu Rio de Žaneiru. To je ujedno i najviša aluminijumska skulptura na planeti.
Kada je postavljena statua Bogorodice, drevno brdo El Panesiljo, koje se tradicionalno vezuje za starosedelačku kulturu, dobilo je katoličke verske konotacije, zbog čega se tokom božićne sezone postavljaju džinovske svetleće jaslice i održava se tradicionalna Božićna devetnica.
Kao turističko mesto, Bogorodica od El Panesilja postala je jedna od glavnih turističkih atrakcija grada Kita, na koju možete dobiti privilegovani pogled od 180 stepeni sa vidikovca. Fotografije u podnožju spomenika su jedan od najpopularnijih suvenira koje domaći i strani turisti nose sa sobom.
Ekvadorski film Iza leđa (2011) koristio je ikonografiju spomenika za svoje promotivne postere, iako ga predstavljaju gola leđa žene koja se pretvara da je devica leđima okrenuta prema jugu grada, gde se radnja odvija. Zanimljibo je da se u filmu Dokaz života (2000), sa Raselom Krouom i Meg Rajan, koristi snimak ovog spomenika iz vazduha na kraju filma. Takođe, majice ekvadorske kompanije Makueno koristile su skulpturu Bogorodice je u svom dizajnu.
Pogled sa vidikovca je zaista veličanstven i ovo je zaista za mene bilo jedno neverovatno iskustvo.
Pored mnogih prirodnih bogatstava i zapanjujućeg varijeteta voća i povrća, Ekvador poznat je i po Aveniji vulkana – čak 61 vulkan nalazi se u ovoj zemlji, od kojih je 12, sa čak šest aktivnih, u glavnom gradu.
Ekvador je jedna od najmanjih zemalja u Americi. Leži i na Južnoj i Severnoj hemisferi i podeljen je Ekvatorom po kome je i dobio ime. Graniči se sa Kolumbijom i Peruom, a sa Zapadne strane izlazi na Tihi okean. Zašto se smatra da je Kito biser Južne Amerike na sredini sveta?
Ciudad Mitad del Mundo (Grad u sredini sveta) je zemljište u vlasništvu prefekture provincije Pičinča, Ekvador. Nalazi se oko 26 km severno od centra Kita. Teren sadrži Spomenik Ekvatoru, koji naglašava tačnu lokaciju Ekvatora i obeležava sećanje na francusko-špansku geodetsku misiju iz osamnaestog veka koja je odredila njegovu približnu lokaciju. Ovde se takođe nalazi Etnografski muzej Srednje zemlje, muzej o etnografiji starosedelačkog naroda Ekvadora.
Spomenik visok 30 metara izgradjen je između 1979. i 1982. godine od strane arhitekte i izvođača radova Alfredo Fabijan Paez sa Karlosom Mančenom predsednikom Saveta provincije Pičinče da zameni stariji, manji spomenik koji je izgradila Vlada Ekvadora pod upravom geografa Luisa Tufinja 1936. godine. Spomenik je izrađena je od gvožđa i betona i obložen tesanim i uglačanim andezitnim kamenom. Spomenik je podignut u znak sećanja na prvu geodetsku misiju Francuske akademije nauka, koju su predvodili Luj Goden, Pjer Buger i Šarl Mari de La Kondamin, koji su 1736. godine sproveli eksperimente za testiranje spljoštenosti na polovima i dokazivanjima oblika Zemlje, upoređivanjem udaljenosti između meridijana stepena u ekvatorijalnoj zoni sa drugim nivoom izmerenim u Švedskoj. Stariji spomenik je premešten 7 km u mali grad u blizini koji se zove Kalakali.
Intinan Muzej se nalazi odmah izvan Kita, odmah pored spomenika Mitad del Mundo. Većina ljudi zna da je ekvatorska linija Mitada del Munda malo udaljena. Intinan ima svoj marker i bliže je pravom mestu.
Pored mogućnosti za pravljenje odličnih fotografija, ovaj muzej nudi i odličnu zabavu uz brojne eksperimente! Ovo je odlično mesto za putnike sa decom koja žele da nauče nešto novo. Obilazak ovog muzeja možete obaviti sa vodičem na španskom ili engleskom je uključen u cenu karte.
Iako postoji samo nekoliko stvarnih eksponata, ovaj muzej je zaisra dobro urađen i organizovan. Ovaj muzej se fokusira na domorodačka plemena Ekvadora, uključujući Šuare i Voaranije. Postoje replike tipičnih kuća nekih od plemena… Ovaj muzej ima i zanimljivu farmu morskih prasića koji su jedan od simbola Ekvadora. Tu je i grobnica gde će vaš vodič objasniti neke od rituala koji dolaze sa smrću za narod Tsachila.
Glavna atrakcija muzeja su različiti naučni eksperimenti koji su praktično iskustvo za one koji posećuju muzej. Ovde možete pronaći zanimljive interaktivne izložbe o tome kako su Inke određivale sredinu zemlje, plus brojne zanimljivi naučni eksperimenti kao što je balansiranje jajeta na noktu i uticaj Koriolisove sile na zemlju.
Obilazak Intinan muzeja obično započinjete posetom nekoliko koliba koje sadrže sve, od skupljenih glava do grnčarije. Naći ćete i razne vrste cveća i biljaka koje se mogu koristiti u medicinske svrhe, a takođe su lepe. Postoje prikazi svakodnevnog života, kao i različita umetnička dela. Kulturnim eksponatima je potrebno samo tridesetak minuta da se vide i zapravo su samo uvod u zabavu stvarnog izvođenja eksperimenata.
Prvi eksperiment je bio da zatvorite oči i hodate duž linije ekvatora. Čudno, skoro svim posetiocima je bilo teško da održe ravnotežu i hodaju pravolinijski. Vodič nam je objasnio da je to zbog sukoba privlačenja sa severne i južne hemisfere zbog kojih želite da se nagnete u jednom ili drugom pravcu. Zatim smo gledali kako se voda sipa u sudoperu na svakoj od hemisfera i iako postoje načini da se vrti onako kako želite, kada je priroda prepuštena sopstvenom dizajnu, ona se vrti u različitim pravcima. Isto važi i za uragane i tajfune gde se na severnoj hemisferi stvari okreću suprotno od kazaljke na satu, dok se na južnoj hemisferi okreću u smeru kazaljke na satu. Voda koja ide u odvod čini istu stvar, suprotno od kazaljke na satu severno od ekvatora i u smeru kazaljke na satu južno od ekvatora.
Nakon toga je usledio još jedan eksperiment za koji nisam siguran da li funkcioniše ili zašto funkcioniše, ali naš vodič nas je naveo da mu spustimo ruke dok nismo bili na ekvatoru i neki su uspeli da mu spuste ruke nadole. Zatim smo prešli na liniju ekvatora i on je koristio jedan prst i uspeo je da spreči posetioce koji su učestvovali u eksperimentu da mu gurnu ruku nadole. Za kraj su ostavili najzanimljiviji eksperiment balansiranje jajeta na ekseru na liniji ekvatora, što nije lako, ali jedan posetilac je uspeo. Svi eksperimenti su zanimljiviji i definitivno nije nešto što možete da radite kod kuće, osim ako kojim slučajem ne živite na ekvatoru. 🙂
Poseta ovom muzeju je bila vrlo zanimljiva, saznao sam dosta činjenica o plemenima koji naseljavaju deo Ekvadora oko Amazona i ovo je bilo zaista prijatno iskustvo i ispunjen dan. Svakako preporučujem da izdvojite vreme da odete u muzej Intinan ako posećujete Kito.
Sada sledi onaj najzanimljiviji deo za sve ljubitelje planina i neverovatnim pogledom na srce Ekvadora. Ako želite neobične i sjajne fotografije za društvene mreže i da podelite sa svojom porodicom i prijateljima nezaboravno iskustvo iz Kita, onda je za vas Teleferico ili „TeleferiKo“ idealno prevozno sredstvo.
Teleferico je čuvena žičara u Kitu i to zaista je potrebno da bude na listi svakom turisti koji posećuje Kito. Donja stanica žičare nalazi se na severozapadnoj strani centra grada Kita. Dolazite Uberom ili taksijem obavezno zamolite da vas ostave kod „Park Vulkano“. Vulkano Park je zabavni park, ali vaš svako ko živi u Kitu će razumeti da želite da idete do žičare i da je ovo najbolji način da dođete do žičare i uživate u veličanstvenom pogledu na grad i neverovatnoj prirodi.
Kada stignete u park Vulkano, kratka je šetnja uzbrdo i nekoliko stepenica da biste došli do glavne Teleferico stanice žičare. Ova žičara je pozicionirana visoko i jedna je od najviših na svetu. Sama vožnja počinje veoma visoko, jer je Kito drugi po veličini glavni grad na svetu, što sam vam objasnio u prethodnom putopisu. Kada se ukrcate na žičaru, započinjete vožnju sa 3.117 metara i penjete se na nepunih 4000 metara nadmorske visine. Putovanje žičarom do vrha traje između 10 – 15 minuta i pogled je neverovatan.
Jedno malo objašnjenje za sve posetioce, to nije planina na koju idete, to je vulkan. Vulkan Pičinča poslednji put je eruptirao 1999. godine i prekrio je grad sa nekoliko slojeva pepela, ali nije izazvao ozbiljnu štetu. U stvari, ekvadorska provincija koja je dom Kita nazvana je „Pičinča“ po ovom vulkanu.
Kada se nađete gore na vrhu, postoji veliki broj mesta za vidikovac u zavisnosti koji deo grada želite da vidite. Vodič nam je objasnio da po vedrom danu, možete videti veliki broj planina u daljini, uključujući i čuveni Cotopaxi. Tokom moje posete nije bio nešto posebno vedar dan, tako da nisam bio u mogućnosti da vidim nešto više van granica grada. Ako se odlučite da istražujete vrh brda tamo možete videti određen slobodan prostor, čuvena ljuljaška koja se nalazi na vrhu gde možete napraviti odlične fotografije i nekoliko malih restorana, gomilu stolova za piknik sa ljudima i određene životinje.
Ja sam naravno pronašao svoje omiljene životinje zbog koje sam došao u Južnu Ameriku i napravio jednu od najlepših slika sa ovog putovanja – sa lamama. Jedan savet za fotografisanje, svi znamo da ove životinje imaju običaj da pljunu kada su uplašene što je normalna reakcija, ali potrudite se da se slikate sa ženkama lami jer one nemaju običaj da pljuju i znatno su mirnije i vole da se slikaju. Mužijaci mogu biti agresivni i da pljuju, zbog toga je najbolje napraviti fotografije sa ženkama i razgovarati sa njim umilnim nižim tonom da se životinje ne unervoze. Uvek trebate voditi računa o svom položaju i govoru tela kada prilazite životinjama koje vas ne poznaju jer za kratko vreme morate pridobiti njihovo poverenje da bi fotografija ispala kao jedna lepa uspomena sa putovanja.
Pored lama imate mogućnost da jašete i konje po određenim stazama i da uživate u pogledu. Pošto je vreme bilo poprilično vetrovito i maglovito, nisam ovaj put jahao iako obožavam konje i kao dete sam naučio da jašem konje. Ako se odlučite da dođete ovde, pogledajte vremensku prognozu i potrudite se da pronađete period kada je sunčano vreme da biste mogli da uživate u ovoj avanturi, čisto zbog boljeg doživljaja.
Naravno, ovde možete uživati u dugim šetnjama, samo se dobro obucite jer je ovde vreme promenljivo. Pejzaži su zaista veličanstveni i siguran sam da ćete uživati u prirodnim lepotama van granica grada.
U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim gradovima u Ekvadoru. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog drugog specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Turističke organizacije grada Kita, Hotel Patio Andaluz, kao i avio kompanije KLM u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.
Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.
Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj organizaciji grada Kita na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.
Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kita koja krasi srce ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?
Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!
U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!
Blogerski pozdrav iz Kita,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane turističke organizacije grada Kita – Visit Quito, PRO ECUADOR, Hotel Patio Andaluz, avio prevoznika KLM kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.