Pisma iz Ekvadora: Kuenka, živahni šarmantni kolonijalni dragulj Južne Amerike…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Novembar mesec će biti posvećen jednoj neobičnoj zemlji u srcu Južne Amerike, zemlja koja je poznata po najkvalitetnijem kakao, bananama i kafi – Ekvador. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Južnoj Americi. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz Ekvadora i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog novembra i decembra, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne postove putopis i modne priče iz Ekvadora ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

1. Pisma iz Ekvadora: Kito, grad obojen umetnošću i arhitekturom baroka… (Putopis)
2. Sannino Napoli: Otkrijte pravo italijansko umeće sa bezvremenskim i jedinstvenim stilom…(Modna priča)
3. Pisma iz Ekvadora: Kito, biser Južne Amerike na sredini sveta… (Putopis)
4. Brett Johnson: Moda za savremenog muškarca sa istančanim i prefinjenim ukusom… (Modna priča)

Turistička Fondacije Opštine Kuenka je državni organ koji ima misiju da razvija i promoviše Kuenku kao turistički proizvod-destinaciju na kvalitetan način kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Ova fondacije je prepoznata kao institucija na nacionalnom nivou u upravljenju odgovornim i održivim turizmom, pokazajući da je turizam ključni deo ekonomskog razvoja Kuenke.

Sa druge strane Cuenca BesTours je vodeći turoperator i turistička agencija sa sedištem u Kuenki. Njihov tim je specijalizovan za organizovanje i prilagođavanje kulturnih i avanturističkih tura i aktivnosti za parove, porodice i grupe u Kuenki i Ekvadoru. Sa više od deset godina iskustva, stekli smo reputaciju za pružanje personalizovanih i nezaboravnih iskustava za naše goste. Tim Cuenca BesTours lokalnih stručnjaka za putovanja nastoji da vešto dovede svaki detalj svakog putovanja do savršenstva kako bi stvorili dodatnu vrednost koja iskustvo turista čini jedinstvenim i nezaboravnim.

Kuenka, zvanično poznata kao Santa Ana de los Rios de Kuenka je ekvadorski grad, prestonica istoimenog kantona i glavni grad provincije Azuaj, kao i njen najveći i najnaseljeniji grad. Kroz grad prolaze reke Tomebamba, Tarki, Janunkaj i Mačangara. Grad se nalazi u centru-jugu međuandskog regiona Ekvadora u koritu reke Paute, na nadmorskoj visini od 2550 metara.

Ovaj grad je dobio svoj epitet „Ekvadorska Atina” zbog svoje neverovatne kolonijalne arhitekture, kulturne raznolikosti, doprinosa ekvadorskoj umetnosti, nauci i pismu, kao i zbog toga što je mesto rođenja mnogih slavnih ličnosti u ekvadorskom društvu. Kuenka ima oko 400.000 stanovnika, što ga čini trećim gradom na listi po broju stanovnika u Ekvadoru, odmah iza Gvajakila i Kita. Grad je jezgro metropolitanske oblasti Kuenka, koju takođe čine obližnji ruralni gradovi i parohije. Ovaj konglomerat je naseljen sa nepunih 800.000 stanovnika, a takođe zauzima treću poziciju među konurbacijama Ekvadora.

Grad je osnovan od strane Gil Ramirez Davalos 12. aprila 1557. godine na ruševinama grada Inka Tomebamba i grada Kanarija Guapondelig, po naređenju vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose. Tokom dvadesetog veka grad je zadržao svoj rast, promovišući obrazovanje i kulturu, a 1999. godine njegov istorijski centar je proglašen kulturnim nasleđem čovečanstva. To je jedan od najvažnijih administrativnih, ekonomskih, finansijskih i komercijalnih centara Ekvadora. Glavne delatnosti grada su trgovina i industrija, dok je poslednjih godina Kuenka postala međunarodna turistička atrakcija od izuzetne važnosti.

Kako je grad dobio svoje ime? Grad je nazvan Santa Ana de los Rios de Kuenka u čast grada Kuenke u Španiji, rodnog mesta španskog vicekralja Perua Andresa Hurtada de Mendose, koji je poslao gospodina Gila Ramireza Davalosa da osnuje grad i činjenica da je ovo mesto po svojim geografskim karakteristikama veoma slično španskom gradu. Pored toga, ime uključuje i činjenicu da ga prelaze reke: Tomebamba, Tarki, Januncaj i Mačangara. Ostatak imena potiče iz španske tradicije posvećenja novih gradova svecu Katoličke crkve, u ovom slučaju Svetoj Ani (Santa Ana).

Koja je istorijska pozadina ovog grada i gde je nastao? Prema brojnim arheološkim i antropološkim ostacima, pronađenim u Čobšiju i Kubilanu, poznato je da prvi stanovnici ovog područja datiraju iz 8060. godine pre nove ere, koji su bili nomadski lovci i sakupljači. Oni su naseljavali ovo područje otprilike do 5580. godine pre nove ere. Nakon tog perioda ljudska naselja nestaju i tek 2000. godine pre nove ere, počinje ponovno naseljavanje ovog područja. Ovaj period se naziva Kulturom Cerro Narrio koja traje od 2000. godine p.n.e. do 500 godine p.n.e., ovaj period mnogi nazivaju Chaullabamba. Ova kultura predstavlja mala naselja organizacije koja odgovara formativnoj kulturi, početnu podelu društvenih klasa, takođe se karakteriše prisustvom poljoprivrede i masovnom proizvodnjom keramike.

Nakon ovog perioda, počinje novi period koji je poznat kao Regionalni razvoj (500. p. C.-500. g. n. e.), razvijaju se kulture Tuncahuana, kao i prve faze faza Tacalshapa (Azuai) i Cashaloma (Canar), faza koje odgovaraju Canari Kulturi. Ovu etapu karakterišu društva sa podelom rada i savršeno hijerarhijska, koriste intenzivnu poljoprivredu i njihova keramika ima određene antropomorfne figure. Najreprezentativnija ova faza je upotreba metala kao što su zlato, srebro i bakar.

U periodu integracije (500. godine – 1500. godine) ovo područje karakterišu osvajanja i savezništva, pa će nuklearni deo kulture Kanarija biti integrisan u diarhiju čiji su glavni gradovi bili Šabalula (Sigsig) i Hatun Kanar (grad Kanar), dok su spoljni delovi teritorije Kanara ostali samo konfederisani nuklearnom delu, zbog čega su bili politički nezavisni. Dinastija Duma je vladala iz glavnog grada Šabalule, ali loza vladara Hatun Kanara nije poznata. Sredinom devetnaestog veka, u kantonima Gualaceo, Čordeleg i Sigsig, pronađeno je niz grobnica, vladara iz Kanarisa, bogatih plemenitim metalima i keramikom, nažalost većina pronađenog je opljačkana i prodata, na sreću Maršal Savil je napisao knjiga o izvađenim komadima, knjiga se zvala „Zlatno blago Sigsiga, Ekvador“, kao i druge knjige koje govore o huakama Čordelega.

Ono što je sada Kuenka bilo je važno državno središte diarhije Kanarija, ova oblast se zvala Guapondelig na kanarskom jeziku, što je značilo „široka ravnica poput neba“ i okarakterisano je poljoprivredom, kao Kanari region nije baš pogodan za ovu praksu, što je Guapondelig učinilo jednim od najvažnijih oblasti Kanarisa.

Manje od pola veka pre dolaska Kastiljana, Inke su posle teške borbe, masakrima osvojile Kanarije i zauzele Guapondelig i okolinu. Inke su zamenile arhitekturu Kanarija svojom, potiskujući Kanarije i zasenile njihova impresivna dostignuća u astronomiji i poljoprivredi. Kao što je bilo uobičajeno za Inke, oni su apsorbovali korisna dostignuća u svojoj kulturi. Promenili su ime grada Guapondelig u Tumipampa ili Tomebamba. Grad je postao poznat kao administrativni centar severnog carstva Inka.

Tomebamba se smatra kandidatom za mitski grad zlata koji su Španci nazvali El Dorado. Španci su mislili da su El Dorado spalili stanovnici nakon što su saznali za španska osvajanja. Uništenje Tomebambe od strane njenih stanovnika pre dolaska Španaca sugeriše da je to moglo biti ono što su Španci zvali El Dorado.

Građanski rat je dobio Atahualpa i dok je išao u Kusko da ratifikuje svoj suverenitet zarobio ga je i ubio Fransisko Pizaro u Kahamarki. Kanari su se, zbog svoje mržnje prema Atahualpi i kao reakcija na masakre koje su počinili Inke prilikom osvajanja, udružili sa Špancima i pomogli, uz učešće drugih etničkih grupa, da poraze i osvoje Carstvo Inka. Sebastijan de Benalkazar, ubeđen od kanarija, otišao je u osvajanje Kita, prošao kroz ruševine Tomebambe i tamo je dobio još pojačanja. Tako je uz pomoć 11.000 kanarija Benalkazar pobedio Ruminjahuija i osvojio Kito.

Kanari zbog smrtnosti izazvane Atahualpom i evropskim bolestima, kao i zbog činjenice da su se godinama borili u korist osvajača, uslovili su da je do 1547. godine, kada je hroničar Pedro Sijesa de Leon prošao kroz Tomebamba, bio jedan čovek za svakih petnaest žena. Isto tako, Sijeza je potvrdio da su kanjari hristijanizovani. Kada je prošao kroz grad i pokrajinu video je ruševine mnogih hramova i palata Inka.

U sadašnjem gradu Kuenka možete videti ostatke njegove prošlosti Inka, kao što je palata Pumapungo.

Kako izgleda Kuenka koju danas poznajemo? Do 2000. godine grad je imao više od 270.000 stanovnika širom kantona i tokom decenije je započeo proces oporavka svog nasleđa, posebno u starom delu grada, a takođe je započet i proces modernizacije. Doznake koje šalju imigranti takođe su imale snažan uticaj, kako pozitivan tako i negativan u gradu, posebno u ruralnom delu.

Tokom narednih godina, Kuenka se takođe konsolidovala kao međunarodna turistička atrakcija. Pored toga, u januaru 2011. godine, Nacionalna skupština Ekvadora proglasila je Kuenku kao najbolji univerzitetski grad.

Katedrala Bezgrešnog začeća (na španskom jeziku: Catedral de la Inmaculada Concepcion), koja se obično naziva Nova katedrala Kuenke (španski: Nueva Catedral de Cuenca) je katedralna crkva u Kuenki. Nalazi se ispred Parka Calderon.

Plan katedrale izradio je Huan Bautista Stiehle, fratar nemačkog porekla koji je stigao u Kuenku iz Alzasa 1873. godine, na predlog biskupa Leona Garida. Saborna crkva je preuzela funkciju obližnje Stare katedrale koja je postala premala. Građevinski radovi započeti su 1885. godine i trajali su skoro jedan vek. Ova zgrada kombinuje mnoge arhitektonske stilove, ali preovladava romanički preporod. Katedrala je nadvišena sa tri džinovske kupole prekrivene upadljivom plavo-belom glaziranom pločicom iz Čehoslovačke. Njegove vitraže izradio je španski umetnik Guillermo Larrazabal.

Njegove kule su skraćene zbog greške u proračunu arhitekte. Da su podignuti na planiranu visinu, temelj ove crkve ne bi mogao da izdrži težinu. Uprkos ogromnoj grešci arhitekte, obris njegovih kupola postao je simbol grada. Fasada mu je izrađena od alabastera i lokalnog mermera, dok je pod obložen ružičastim mermerom, donetim iz Italije. Kada je katedrala prvi put izgrađena, 9.000 od ukupnih 10.000 stanovnika Kuenke moglo je da stane u ovaj verski objekat.

Kripta katedrale se nalazi ispod centralnog broda i ima tri ulaza: jedan kroz Calle Aguirre, drugi kroz Sakristiju i treći u ulici Mariscal Sucre. Oblik ove kripte je oblik dugačke uličice sa pogrebnim svodovima na svakoj strani.

U kripti su sahranjene neke od slavnih ličnosti grada Kuenke kao: Remiđo Krespo Toral, Gral. Antonio Vega, Fraj Visente Solano; kao i biskupi grada: Migel Leon, Manuel Marija Politika, Danijel Ermida, monsinjor Manuel Serano Abad i graditelj katedrale: Luis Antonio Čikaiza. Kripta ima 11 malih mauzoleja, 192 trezora i 210 urni za posmrtne ostatke.

Katedrala u Kuenki ima šest kupola koje se nalaze na predministuri i centralnom brodu. Podijeljeni su na tri uspona i tri najniže razine koji su isprepleteni na njihovoj lokaciji. Sve kupole imaju baterijsku lampu unutra. Tri visoke kupole i jedna niska su prekrivene pločicama, dok ostale održavaju strukturu od cigle. Visoke kupole imaju renesansni stil, najveća je na Cruiseru i ima unutrašnji prečnik od 12 metara i visinu od 53 metra.

Sada ću vas upoznati sa jednom šarmantnom ulicom koja obuhvata suštinu ovog istorijskog ekvadorskog grada. Dok šetate ovom slikovitom ulicom, doživećete putovanje kroz vreme i otputovaćete u prošlost, okruženi kolonijalnom arhitekturom, živopisnom lokalnom kulturom i opipljivim osećajem istorije.

Ulica Santa Ana nije samo turistička atrakcija, to je pravo iskustvo koje prosto čeka da bude otkriveno. Bilo da ste ljubitelj istorije, arhitekture ili jednostavno radoznali putnik, ova ulica ima svakom ponešto da ponudi. Ova uličica krije brojne legendarne tajne prošlosti do današnje moderne privlačnosti, ima mnogo toga za naučiti i istražiti.

Ulica Santa Ana, koja se nalazi u srcu Kuenke, satkana je od istorije koja datira još iz kolonijalne ere. Prvobitno planirana od strane španskih doseljenika, ova šarmantna ulica je tokom vekova bila svedok mnogih značajnih događaja i transformacija u ovom istorijskom gradu u Ekvadoru.

Istorija ulice seže do sredine 16. veka kada su španski doseljenici pomno planirali izgled Kuenke. Ova era je označila početak putovanja ulice Santa Ana kroz istoriju, putovanja koje će je videti kao vitalni deo gradskog kulturnog i arhitektonskog nasleđa.

Ulica Santa Ana je osnovana 1557. godine, u skladu sa smernicama za urbanističko planiranje koje je izdao španski kralj Karlo V. Ulica je bila deo napora da se stvori dobro organizovan kolonijalni grad u Novom svetu. Ortogonalni rešetkasti obrazac, obeležje renesansnog urbanističkog planiranja, korišćen je da bi se obezbedio uredan razvoj.

Tokom kolonijalnog perioda, ulica Santa Ana postala je užurbana saobraćajnica, oivičena zgradama u kolonijalnom stilu koje su pokazivale arhitektonsku snagu tog vremena. Mnoge od ovih objekata su i danas prisutni, kao verni svedoci istorije. Značajne zgrade iz ovog perioda uključuju Staru katedralu i Guvernerov dom, a obe su vrhunski primeri kolonijalne arhitekture.

Kako kao turista možete posetiti znamenitosti u Kuenki? Za obilazak Kuenka možete koristiti gradski prevoz, taksi ili čak i po centralnom delu grada možete obići znamenitosti peške. Kuenka je grad veoma pogodan za bicikliste. Postoje sjajne biciklističke staze duž Rio Tomebamba, i četvrtkom uveče dvočasovna vožnja biciklom kroz grad koja kreće u 20 časova iz Parka de la Madre. Bicikli se mogu lako iznajmiti u hostelu Mallki ili u kafeu Casa do Brasil.

Ako želite da upoznate srce Kuenke, trebali biste da posetite Park Abdon Kalderon, poznatiji kao Abdon Kalderon Major Park, a od ranije poznat i kao Plaza Republica ili Plaza de Armas. Oko parka se nalazi crkva El Sagrario, poznatija kao Stara katedrala i crkva Bezgrešnog začeća ili Nova katedrala. Tu su i zgrade Vlade, Opštine, Stara Bogoslovija i Palata Pokrajinskog suda pravde. Nalazi se između ulica Beninjo Malo, Mariskal Sukre, Luisa Kordera i Simona Bolivara. Vlada Eloja Alfara je parku dala ime Plaza Luis Vargas Tores, ali je kasnije tokom 1920. godine promenjeno u Abdon Kalderon.

U parku se nalazi kružna raskrsnica, spomenik Abdonu Kalderonu koji je svečano otvoren 24. maja 1931. godine i ima četiri polucikla. Park je danas postao centar raznih događaja od značaja za grad, kao što je Corpus Christi ili komemoracija nezavisnosti Kuenke.

Šta biste trebali posetiti u ovom šarmantnom gradu? Postoje brojne znamenistosti u Kuenki koje bi svaki turista trebao posetiti, neke od njih se nalaze u samom gradu, dok se neke važne znamenitosti nalaze van grada.

Ingapirca – Najznačajnije severne ruševine bivšeg Carstva Inka koje se nalaze na UNESCO-voj listi svetske baštine u Ekvadoru, spajajući kulture Inka i Kanara. Ovo je moj predlog za fantastičan jednodnevni izlet koji možete organizovati sa Cuenca BesTours. Ja sam imao priliku da posetim ove ruševine, ali više o njima ću vam pisati u narednom blog postu.

Baños – Prelepo mesto nedaleko od Kuenke, ovo mesto ne treba mešati sa Banosom koji se nalazi provinciji Tungurahua, grad koji se nalazi na samom ulazu u prašumu. U ovom mestu nedaleko od Kuenke postoje termalne kupke dostupne u hotelskom kompleksu koji uključuje nekoliko toplih bazena na 36 stepeni celzijusa i turska kupatila. Mnogi ljudi dolaze ovde da se opuste u toplim saunama, plivaju u toploj ili hladnoj vodi bazena i opuste se sa porodicom i prijateljima. Najnoviji dodatak termalnim odmaralištima je prelepa Piedra de Agua . Samo 40 minuta udaljen od centra Kuenke.

Turi – Odličan vidikovac na kojem možete uživati u pogledu na Kuenku koji se nalazi južno od grada. Ima odličan pogled na grad i danju i noću.

Baranko – Reka Tomebamba (jedna od četiri reke Kuenke) protiče kroz srce grada, stvarajući područje reke poznato kao Baranko. Sama šetnja je lepa, sa popločanim stazama sa obe strane povezanih brojnim mostovima. Stepenice vode uz strme obale u stariji deo grada na severnoj strani, povezujući se sa restoranima i klubovima Calle Larga. Puente Roto, bukvalno ‘Slomljeni most’, takođe se nalazi na severnoj strani i popularno je mesto okupljanja. Razni klubovi, barovi, tržni centar i Park de la Madre poređani su duž južne strane.

El Sagrario („stara katedrala“) – Gradnja ovog verskog objekta je započeta 1557. godine. Danas se više ne koristi kao crkva i pretvorena je u muzej. Nedavno je završen projekat restauracije i originalna boja i stari murali sada se mogu videti u određenim delovima.

Museo del Banco Central i Pumapungo – Sjajan muzej sa etnografskim odeljcima (posebno zanimljiv odeljak o Šuaru plemenu i smežuranim glavama) i starim ekvadorskim novcem uuz dobro objašnjenje istorije, doduše samo na španskom jeziku. Pumapungo je stara lokacija odmah iza muzeja koja zahteva malo mašte.

Zoološki vrt Amaru – Zoološki vrt, a takođe i mesto gde borave spašene životinje, kao i one koje su na rehabilitaciji. Ovo je veoma zabavno mesto sa ogromnim brojem životinja iz Ekvadora, Južne Amerike i Amerike. Njihov tim je spasio životinje poput lavova, fazana i krokodila. Veoma je zeleno i možete na kvalitetan i zanimljiv način da ispunite svoje vreme jer izgleda kao da planinarite duž planine u velikom šumarku eukaliptusa.

Ako imate viška vremena toplo vam preporučujem da posetite muzej čuvenih “Panama” šešira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. Panama šeširi ne vode svoje pravo originalno poreklo iz Paname, to su ekvadorski šeširi. Verujem da se onda svima nama javlja pitanje na koji način su dobili ovo ime? Jedna od legendi glasi da je panamski šešir dobio ime ranih 1900-ih godina kada su radnici u Panamskom kanalu nosili ove šešire dok su radili na izgradnji kanala.

Ovi šeširi su napravljeni od prirodnog vlakna zvanog Paia Tokuilla, biljke nalik palmi koja može da raste samo na velikim nadmorskim visinama, domoroci u Andima su ove šešire nosili hiljadama godina unazad. Pored Paia Tokuilla, stanovnici Anda koriste Carludovica Palmata, drugu vrstu andske slame za svoje panamske šešire.

Prva fabrika panamskih šešira otvorena je u Kuenki 1836. godine kada je došlo do povećanja potražnje za ovim šeširima. Ovi lagani šeširi sa ivicama su zaisra dobri za zaštitu očiju i lica od sunca. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1855. godine panamski šeširi su privukli pažnju sveta kada su se pojavili na Svetskom sajmu u Parizu. Događaj koji je pretvorio ovaj šešir i načinio ga legendarnim je trenutak kada ga je predsednik Ruzvelt nosio dok je pregledao Panamski kanal 1904. godine, konačno je postao vrtoglavo poznat i zvanično se našao na listi vredne ekvadorske robe za izvoz.

Casa Paredes Roldan je kuća koja se nalazi na reci Tomebamba i danas je lokacija Muzeja panamskih šešira – Museo del Sombrero de Paja Toquilla. To je takođe mesto gde je 1942. godine osnovana Fabrika šešira Barranco.

Šeširi se i dan danas ručno izrađuju. U muzeju je dostupna demonstracija izrade šešira uživo. Možete kupiti šešir prikazan u prodavnici ili naručiti panama šešir po meri. Postoji različitih vrsta kvaliteta šešira od bazičnih jeftinih verzija koje su dobre kao suvenir do šešira srednjeg kvaliteta izrade (semi-fine kvalitet) i deluxe fine. Cena ovih šešira može da varira od 40-tak američkih dolara za najjeftiniji šešir pa do nekoliko stotina do nekoliko hiljada američkih dolara ako želite da u svojoj kolekciji šešira imate neki zaista poseban i kvalitetan panamski šešir.

Kada završite posetu ovom zanimljivom muzeju šešira, toplo vam savetujem da se uputite u obližnju pijacu gde ćete uživati u bogatoj i raznovrsnoj ponudi egzotičnog voća i povrća koje nemamo prilike da vidimo u Srbiji, našem regionu ili u Evropi.

Jedna od najboljih stvari u Kuenki je poseta tradicionalnom ekvadorskoj pijaci. Jedna od najautentičnijih pijaca u celom gradu je Mercado 10 de Agosto. Ova užurbana pijaca Kuenka je odredište domaćina iz okolnih sela, a meštani Kuenke vole da kupuju sveže povrće i voće sa polja, meso od svog omiljenog lokalnog mesara ili da kupe prelepo cveće. Ne samo da postoje neverovatni štandovi sa proizvodima, već ovde pronaći i nekoliko neobičnih usluga.

Ljudi u Ekvadoru čvrsto veruju u narodnu biljnu medicinu i na pijacama možete pronaći žene koje se profesionalno bave lečenje pomoću biljaka i to je pravi doživljaj da vidite i prisustvujete procesu lečenja na pijaci gde žene u poznijim godinama blagim pokretima biljakama dodiruju deo tela gde imate problem. Pored toga, imaju brojne tinkture, biljne mešavine i čajeve koje mogu izlečiti različite medicinske probleme. Ovo je zaista posebno iskustvo i moram priznati da to nisam imao prilike videti u drugim krajevima sveta. Zbog poštovanja prema ljudima koji su zbog svog problema došli na javno mesto zbog lečenja nisam želeo da slikam ili snimam isceljiteljski proces kod brojnih travarki na ovoj čuvenoj pijaci.

Pored bogate i izvrsne ponude voća, povrća, biljaka, mesa i cveća, na ovoj neobičnoj pijaci možete pronaći i kakao, kao i slatkiše koji se prave u Ekvadoru. Moram priznati da su slatkiši u Ekvadoru zdraviji jer se većina njih ručno pravi i koriste se lokalni proizvodi. Samo pokušajte da zamislite da možete kupiti čokoladne kuglice koje su ručno pravljene od kvalitetnog 70% kakaa. Cene su zaista pristupačne za ovakvu vrstu proizvoda i prosečno se kreće između 6 i 8 američkih dolara za pakovanje od 500g do 1kg.

Nakon 10 godina rada na Mr.M blogu, bio sam u prilici da posetim razne krajeve sveta i da se upoznam sa brojnim kulturama. Uvek se iznova fasciniram kada proširim svoje vidike i shvatim koliko sam zaista jedan srećan i bogat čovek u duši koji je uspeo da spozna lepotu različitih kultura. Ovo iskustvo u Kuenki, kao i u Ekvadoru uopšte mi je zaista impresivno i neverovatno.

Kuenka je zaista jedan neobičan i šarmantan gradić koji svojom arhitekturom, uzbudljivom istorijom impresionira turiste. Lokalci su izuzetno srdačni i ljubazni, nema ko me nije ponudio da probam njihove proizvode i takvu toplinu dočeka i istinskog gostoprimstva možete samo osetiti u Južnoj Americi.

Nacionalni park El Kahas je nacionalni park u visoravni Ekvadora, nalazi se oko 30 km zapadno od Kuenke. Područje od 285,44 km2 se nalazi između 3100m i 4450m nadmorske visine karakteriše paramo vegetacija na nazubljenom pejzažu brda i dolina. Proglašen je nacionalnim parkom 5. novembra 1996. godine.

Kako je ovaj nacionalni park dobio svoje ime? Ime „Cajas“ potiče od reči „cassa“ na kvičuanskom jeziku, što znači „kapija u snežne planine“ ili “caka” (Kuichua: hladno). Takođe je povezan sa španskom rečju “cajas” (kutije).

Park je poznat po svom neravnom reljefnom terenu koji karakteriše pejzaže koje karakterišu doline smeštene između planina i brda. Park se nalazi na nadmorskoj visini preko 3100 m, što rezultira vegetacijom tundre koja pokriva ovo područje.

Vegetacija tundre je dominantna vrsta flore; međutim, postoji prisustvo oblačnih šuma i višegodišnjih visokoplaninskih šuma koje prate reke u nižim kotama. Drvo Polilepis, takođe nazvano Papirno drvo, je zimzeleno sa kratkim, gustim listovima, jedna je od vrsta flore po kojoj je ovaj nacionalni park poznat.

Jezera i lagune su raštrkane po granicama parka, što ih čini uobičajenim susretima za posetioce koji istražuju nacionalni park. Luspa je glacijalno jezero i najveće je od skoro 700 vodenih površina raspoređenih među dolinama.

Park se prostire preko kontinentalne podele, što znači da dve reke teku na zapad prema Tihom okeanu, a dve na istok prema reci Amazon i u reku. Kombinovana staništa ustupaju mesto raznim vrstama divljih životinja.

Ovde se mogu videti popularne vrste divljih životinja poput planinski vuk, lisica, tvor, jelen, lama i druge. Park je takođe poznat po tome što je dom i ugroženim endemskim vrstama ptica. Južnoamerički kondor i Curikuinga su dva velika grabljivica koja su podložna izumiranju iz Ekvadora. Džinovski kolibri je još jedno viđenje među vrstama ptica koje daje nadu.

Dos Chorreras je rođen iz inspiracije prirode, strasti prema gostoprimstvu i harmonije između prirode i poštovanju očuvanja okoline. Kompleks rustikalnih bungalove, dizajniranih za udobnost i blagostanje, nalazi se na samo 4 km od srca Nacionalnog parka Cajas. Dos Choreras je stabilna, efikasna, bezbedna kompanija posvećena održivosti i zajednici. Njih posvećeni tim se trudi da ispuni očekivanja svojih gostiju kako bi njihov boravak bio nezaboravan.

Hotel Hacienda Hosteria Dos Chorreras sa restoranom, barom i vrtom nudi smeštaj sa panoramskim pogledom na planine i besplatnim WiFi internetom. Istorijski centar Kuenke udaljen je 30 minuta vožnje.

Hacienda Hosteria Dos Chorreras ima sobe i bungalove sa sopstvenim kupatilom, LCD satelitskim TV-om i prostorom za sedenje. Postoji 24-časovna recepcija koja može organizovati usluge pranja veša i iznajmljivanje bicikala. Gosti mogu uživati u aktivnostima u okolini kao što su pecanje, vožnja kanuom i jahanje.

Ono što je mene oduševilo u ovom kompleksu je Chocolateria koja se nalazi u sklopu kompleksa gostionice Dos Chorreras je magično mesto, koje vam omogućava da osvežite ne samo telo već i dušu. Sve sa njihovog menija deluje prilično ukusno, usluga je veoma dobra, a sam objekat je prepun gostiju jer je ovo mesto baš posećeno.

Ovde možete kupiti brojne zanimljive suvenire, slatkiše, kafu, suhomesnate proizvode i sireve. Cene su prilagođene turističkom mestu i tokom moje posete ovaj kompleks je bio izuzetno posećen i bila je velika gužva. Dopada mi se usluga njihovog restorana, usluga je kvalitetna i brza, a hrana je bila ukusna.

Za kraj ovog putopisa želeo bih da vam dam iskrenu preporuku i recenziju za hotel u kojem možete boraviti u Kuenki. Tokom putovanja svima nama je vrlo važan hotel gde odsedamo, jer je hotel naš dom na novoj destinaciji i zbog toga je vrlo važno odabrati dobar hotel na svakoj destinaciji. Tokom mog boravka u Kuenka, moj hotel Cruz del Vado je bio moj dom koji krasi stil, udobnost i lepa atmosfera u starom srcu Kuenke.

Hotel Cruz del Vado je uvek bio zgrada puna istorije, umetnosti i kulture. Smešten u jednom od prvih gradskih četvrti u neposrednoj blizini spomenika Kruz del Vado, istoimeni hotel je mukotrpno intervenisan spojem tradicionalnih i modernih građevinskih tehnika, čuvajući suštinu i istoriju ovog kulturnog nasleđa. Fasada hotela je u potpunosti obložena ružičastim mermerom uvezenim iz Italije, neospornim simbolom luksuznog načina života iz perioda u kojem je izgrađen.

Njegov enterijer je takođe pun jedinstvenih detalja zbog svog republikanskog stila i uticaja francuske arhitekture. Prvobitno, ova nekretnina je bila dom prvih novina Kuenke El Mercurio i ranije je bila poznata kao „Palacio de El Mercurio“. Na fasadi, iznad glavnog ulaza, nosi ploču u čast proslavljenog novinara iz Kuenke, Federika Proanja za kojeg se i danas smatra da je najbolji iz Ekvadora, ultrakonzervativca i šampiona liberalizma u regionu kojeg je prognao predsednik Garsija Moreno .

Menadžment hotela je tokom 2014. godine sklopio ugovor sa porodicom arhitekata Ljoret, poznatim po renoviranju i oporavku patrimonijalnih nekretnina u Kuenki, Art Hotels Ecuador je ugovorio da započne planiranja za projekat rehabilitacije kako bi imovina, koja je od tada pretvorena u objekat za iznajmljivanje, bila služe za rad vrhunskog butik hotela.

Ovaj hotel nudi bogat sadržaj usluga i 26 soba su pravi odraz luksuznog gostoprimstva. Objekat nudi sve usluge koje se očekuju od butik hotela ove kategorije. Sve do poslednjeg sprata gde se nalazi restoran i bar na krovu poznati po tome što imaju najbolji pogled na grad i odličnu kuhinju. Tim Hotela Cruz del Vado je ostao veran konceptu brenda, kao i njihova motivacija da pronađu i restauriraju zgrade od istorijskog značaja, skrećući pažnju i reaktivirajući kultne lokacije i tradicionalna naselja Ekvadora.

Sobe hotela Cruz del Vado održavaju tradicionalnu tehniku gradnje Kuenke sa zidovima od bahrekuea i krase ih elementi odabrani iz uzvišene kolekcije ekskluzivnih umetničkih dela koji su savršeno upareni sa finim detaljima kao što su ručno izrezbarena uzglavlja kreveta koje su napravili vešti majstori. Ja sam imao priliku da boravim u luksuznom apartmanu sa balkonom i đakuzijem.

Sve prostrane luksuzne sobe hotela Cruz del Vado imaju pristup privilegovanom pogledu na reku Tomebamba i moderan deo grada. Visoki plafoni su ispunjeni visokim zidovima od cigle, koji čine deo ekskluzivnog dekora kojem se može diviti tokom kupanja u đakuziju, savršen detalj za svaki boravak. Svi tipovi kreveta se sastoje od plišanog dušeka sa jastukom koji je razvio Simmons ekskluzivno za Art Hotels Ecuador. Ekskluzivna ekvadorska organska linija AromaVida kupatilskih proizvoda pomažu u podmlađivanju tela i duše. U ovom hotelu uvek možete računati na moderno sopstveno kupatilo sa tuš kabinom i tušem sa kišnim tušem u kojem imate bade mantile i papuče koje vas prosto mame da se opustite.

Svaka soba za goste takođe uključuje iHome dvostruko punjenje (priključna stanica za brzo punjene i USB port), budilnik/radio i pristup mnogim međunarodnim kanalima preko DIRECTV-a sa kristalno jasnim kvalitetom slike na 40” televizorima za savršeno gostoprimstvo, štedeći 30% više energije od konvencionalnih televizora. U ormaru se nalazi sef, a ono što je najvažnije da znate da je Wi-Fi uvek besplatan u bilo kom objektu Art Hotels Ecuador grupe hotela.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela Cruz del Vado na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

U narednom postu pisaću vam o drugim zanimljivim lokalitetima koji se nalaze u neposrednoj blizini Kuenke koje biste trebali posetit, ako se odlučite da provedete u ovom delu Ekvadora neko vreme. Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o Ekvadoru gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u Južnoj Americi. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu ekvadorske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Ekvadora.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa brojim kompanijama i privrednicima u sektoru turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ekvadorske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Ekvadoru i predstavljanje Kuenke koja krasi jug ove neobične zemlje u Južnoj Americi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Ekvador?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Ekvadora otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu daleku zemlju!

Blogerski pozdrav iz Kuenke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane PRO ECUADOR, Turističkoj Fondaciji Opštine Kuenka, Turoperatoru Cuenca BesTours i Hotelu Cruz del Vado kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.