Posts tagged Libija

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nakon prvog specijalnog posta na blogu – intervju sa gospođom Vesnom Jugović de Vinča dobio sam dosta mejlova i poruka na društvenim mrežama sa predlozima čiju “stranu sveta” biste voleli da vidite na mom blogu. Priznajem dobio sam dosta zanimljivih predloga, ali jedno ime se posebno izdvajalo – Sonja Lapatanov.

Sonja Lapatanov

Siguran sam da ste čuli za jednu od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova. Sonja Lapatanov, svetska putnica koja je proputovala preko 100 zemalja sveta. Napisala je nekoliko izuzetnih knjiga putopisa: U skutima Himalaja, Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maja, Mlečni put okeana, Zeleni kontinent. Ova neumorna pustolovska duša je iskoristila dane karantina i upravo završava svoju knjigu koja bi trebala uskoro da bude na našim omiljenim policama u knjižarama širom Srbije.

Alžir: Čudesne formacije u Sahari

Ovim putem bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Sonji na izdvojenom vremenu i što je uspela za kratak vremenski period da podeli sa nama uspomene sa svojih neverovatnih putovanja. Ovaj intervju će biti zaista poseban i biće podeljen u dva dela. Hajde da krenemo na put oko sveta sa našom poznatom svetskom putnicom Sonjom Lapatanov!

Alžir: Među tepisima i jastucima

1. Potičete iz lekarske porodice i siguran sam da ste od detinjstva bili okruženi belim mantilima. Kako ste odoleli tom fenomenu i postali balerina?

Sonja Lapatanov: Medicina i beli mantili bili su porodična tradicija i sastavni deo mog života. Bila sam okružena lekarima, knjigama iz oblasti medicine, stetoskopima, aparatima za merenje pritiska, menzurama, hiruškim instrumentima, raznim bočicama i pacijentima, jer je moj deduška u kući imao ordinaciju, sve dok tadašnja vlast nije zabranila privatnu praksu. Bilo je logično da nastavim porodičnu tradiciju i da mi dermatovenerologija bude uža specijalnost.

Alžir: U Sahari sa Tuaregom

U kući u kojoj smo živeli, okupljala se ruska emigracija. Među njima bio je i gospodin Bogdanovski. Bila sam nemirno dete, pa je roditeljima predložio da me odvede u baletsku školu “Lujo Davičo”, gde bi se kroz fizički angažman obuzdao moj  neukrotivi temperament. Tako je počelo!

Južna Etiopija: Sa pripadnicama plemena Mursi

2. Imate zanimljiv spoj rusko-nemačkog porekla. Šta Vas je više vodilo u životu: ruska poetičnost ili nemačka pragmatičnost?

Sonja Lapatanov: Zavisilo je od situacije. No nije uvek bilo lako odabrati istok, ili zapad, koji se neprestano ukrštaju u mom biću. U detinjstvu i ranoj mladosti, dominantnija je bila ruska duša, a kako je život neumitno odmicao, preovladalo je nemačko prusko nasleđe.

Francuska Polinezija, Tahiti: U društvu sa majstorom tetovaže

3. Šta Vam je prva asocijacija na Beograd kasnih pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Možete li da napravite paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg Beograda?

Sonja Lapatanov: U “doba Korone”, kada je priroda možda poslednji put upozorila čovečanstvo da joj je dosta zuluma nad našom planetom, vratio mi se moj Beograd iz godina koje pominjete. Na žalost, samo na kratko. Čim se ukinulo vanredno stanje, higijenske i sanitarne mere, su popustile, a ružne navike su ponovo zavladale gradom. U nekim delovima grada već su vidljivi tragovi nemara i bahatosti; bačene zaštitne maske i rukavice i različiti otpad.

Grenada ostrvo: Prodavačice začina i voća

Trenutno, barem u mom kraju, Beograd jeste lep, miran, tih, siguran, dostojanstven, vaspitan, pun zelenila i ptica koje ponovo pevaju i cvrkuću. Ulice su za sada čiste, pošteđene hiljada bačenih opušaka koji se kotrljaju niz ulice, žvakaćih guma zalepljenih za trotoar, telesnih izlučevina iz nosa i grla, razgaženog psećeg izmeta…Beograd je bio takav do kraja osamdesetih, a onda je sve krenulo niz brdo. Od tada, ne povlačim paralele!

Gvatemala: Lokalitet Tikal

4. Školovali ste se u Moskvi i Njujorku. Šta je na Vas ostavilo veći utisak kao balerinu, a šta kao devojku koja dolazi iz istočne Evrope prema kojoj i danas postoje brojne predrasude?

Sonja Lapatanov: Zajedničko za obe metropole je bila i jeste, vrhunska umetnost igre; na jednoj strani klasičan balet, a na drugoj, mjuzikl, džez i moderan balet. Obe strane su ostavile snažne utiske, jer drugačije i nije moglo da bude. Posle sticanja impozantnog znanja i golemog iskustva i stažiranja u Boljšoj teatru, ostvarila sam zacrtani cilj; da se stručno usavršim i budem najbolja. Što se tiče predrasuda, njih u umetničkoj igri nema. Mi govorimo univerzalnim jezikom tela, koji svi razumeju, a kao svetska žena, koja nema dva rođaka iste nacionalnosti, ja pripadam istoku i zapadu, kao i severu i jugu.

Gvatemala: Atmosfera u mestu Čičiikastenango

5. Smatra se da ste postavili nove standarde iz oblasti koreografije i scenskog pokreta. Da li ste toga bili svesni tada ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Sonja Lapatanov: Sve mi je od početka bilo jasno! Posle stručnog usavršavanja, u SSSR-u i SAD, posvetila sam se pedagoškom i koreografskom radu, kao i scenskom pokretu, razvivši se u stvaraoca posebnog i originalnog stila, prepoznatljivog u bezbrojnim pozorišnim predstavama i ostalim vidovima scenskih nastupa.

Galapagos, Ostrvo Izabela: Sa morskom lavicom

Znalački sam korake i ples ugrađivala u tkivo predstave, doprinevši da u savremenom teatru scenski pokret i koreografija postanu bitan element rediteljskog koncepta i samih predstava. Na osnovu mog rada 1996. godine, ustanovljena je Sterijina nagrada za koreografiju i scenski pokret, na šta sam posebno ponosna. Za svoj stvaralački rad dobila sam odlične ocene publike i kritike i dobitnik sam mnogobrojnih značajnih strukovnih i društvenih priznanja i nagrada.

Južna Afrika: Rt dobre nade

6. Vi ste jedna od prvih, ako ne i prva, koreografkinja koja je izasla izvan strogih granica teatra i saradjivala sa velikim muzičkim zvezdama bivše Jugoslavije. Takav potez nije uvek gledan blagonaklono od strane Vaših kolega. Kako je doslo do te saradnje i kako ste je doživeli?

Sonja Lapatanov: Sarađivale su starije kolege i pre mene sa muzičkim zvezdama Jugoslavije i to se tada zvalo šou-biznis. U vreme kada se to nazivalo estradom, ja sam u tu priču ušla, na poziv menadžera, ili samih umetnika. Pominjanje estrade se uglavnom identifikuje s galerijom svakojakih obnaženih pevačica s naslovnih strana žute štampe, koja je na nesrećan način definisala estradu kao nešto što podrazumeva vulgarnost.

Ladak: Odmor na jezeru Pangong

Mnogi se groze te reči, dok je kovanica šou-biznis mnogo prihvatljivija. Na estradu su posebno osetljivi ljudi iz kulturnih krugova, koji taj pojam doživljavaju kao nešto trećerazredno, kao zlo i naopako. U suštini, estrada i šou-biznis imaju isto značenje i identične okvire u kojima funkcionišu. Moja saradnja sa estradnim umetnicima je uvek bila na zavidnom nivou, jer kako je drugačije i moglo sa Zdravkom Čolićem, Bebi Dol, Brenom, Anom Bekutom, Draganom Mirković, Rambom Amadeusom, Goranom Bregovićem, Alenom Islamovićem, Zoricom Kondžom, Biljanom Ristić, Suzanom Mančić, Banetom Mojičevićem, Stevanom Anđelkovićem, Marijom Šerifović…

Ladak: Na prevoju Čangla

Prema meni nisu bili blagonakloni samo oni koji nisu mogli da uđu u moj tim igrača, onih koji su pratili pevače i neke kolege koje su kasnije oberučke prihvatile da rade koreografije sa novopridošlim pevačima i budućim zvezdama te iste estrade. Mojim igračima je ta saradnja bila solidan izvor zarade, tekao im je radni staž i bili su zdravstveno osigurani. Svi smo tom saradnjom bili zadovoljni.

Ladak: Na molitvi u hramu u Lehu

7. Zbog prirode svog posla, balerine se “penzionišu” izuzetno rano za uobičajene standarde. Kako ste to doživeli? Da li su Vam putovanja poslužila kao novi životni izazov?

Sonja Lapatanov: Nisam se mnogo potresla, jer sam se već tada aktivno bavila pedagoškim radom, koreografijom i scenskim pokretom za pozorišne predstave u Beogradu i diljem Jugoslavije. Mnogo sam radila, čak 12 predstava godišnje, nekada dve istovremeno, recimo; jednu u Subotici, a drugu u Nišu. Kući u Beograd, sam dolazila samo da promenim garderobu! Bilo je posla, kreativnost je bila na vrhuncu, kao i inflacija! Od potpisivanja ugovora, do isplate honorara, hiperinflacija bi pojela sve! Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva.

Kambodža: Polja smrti

Cene proizvoda su rasle veoma brzo, čak za samo nekolika sati dinar je postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka, ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara! Strašno!

Libija: Kasr Al Hađ

Tanatos i Eros, ti spojevi suprotnosti u životu, život i smrt, sreća i tuga, bol i uživanje…destrukcija i stvaralaštvo, koje me je tada održalo i njemu hvala! Putovanja su moj večni životni izazov. Moji preci su migrirali sa jednog na drugi kraj sveta, što jeste svojstveno ljudskom rodu, pa i meni. Geni su geni!

Libija: Leptis Magna Forum, Gorgona Meduza

8. Kada ste osetili da su putovanja postala više od uživanja i da su se pretvorila u Vaše drugo zanimanje?

Sonja Lapatanov: Od vremena kada sam počela da pišem knjige.

Libija: Sahara, Alahov prst

9. Obišli ste skoro sve zemlje sveta. Šta Vas je podsticalo da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira i koje najveći broj ljudi nikad ni namerava da poseti?

Sonja Lapatanov: U vašem pitanju se nalazi odgovor. Podsticalo me je to što zemlje koje najrađe obilazim, izlaze iz turističkih okvira i što mali broj ljudi namerava da ih podseti!

Pakistan: Čuveni pakistanski kamioni

10. Za sebe kažete da ste adrenalinski zavisnik i da su Vam omiljene destinacije u Aziji i Africi. Koje putovanje je izazvalo najveći adrenalin?

Sonja Lapatanov: Tačno, ja sam radoznali, adrenalinski zavisnik i avanturista željan znanja. Stalno imam potrebu da duhovno i intelektualno unapređujem svoje biće. U tom smislu su mi potrebne promene. A i ne drži me mesto ! Mnoge situacije su izazivale euforiju, neke su izmamljivale suze, neke strah, neke uzdahe i divljenje…u Africi Sudan, Tanzanija i Namibija, u Aziji Kambodža, Mjanmar, Pakistan…

Južnoafrička Republika: Na Rtu dobre nade

Dragi moji pustolovi nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Mi nastavljamo za par dana put oko sveta sa našom Sonjom Lapatanov. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Zimbabve: Kniks pred kraljicom i kraljem

Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST