Posts tagged Maroko

Destinacije koje vam mogu promeniti pogled na svet…

Avanture Putovanja 7 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste raspoloženi i spremni za novi post. U prethodnom postu sam vas pitao za savet u vezi sadržaja na blogu pošto ćemo imati malih poteškoća u obavljanu posla u sferi turizma. Zbog širenja Korona virusa, turizam na svetskom nivou će snositi velike posledice kao i ostale uslužne delatnosti. Za danas sam vam spremio poseban post u kojem ću vam uporediti 4 destinacije koje su na neki način povezane i “srodne”.

Putovanja su sama po sebi jedan veliki poklon koje nam život pruža i kada nam se pruži prilika trebali bismo iskoristiti šansu. Bez obzira da li je u pitanju klasično turističko putovanje kao običan turista ili je u pitanju neko poslovno putovanje, put sam po sebi pruža mogućnost da proširimo svoja znanja i vidike koji će nam omogućiti da lakše prihvatimo neke nove promene koje nam se vremenom nameću. Čovek je društveno biće koje pokušava na sve načine da nahrani svoju radoznalu stranu, a naučnici su potvrdili da su putovanja najbolja duševna hrana.

Kada govorimo o putovanjima, nije bitna destinacija, već društvo koje birate kao svoje saputnike jer se na putovanja ne ide individualno. Destinacija je potpuno nebitna, to može biti i nešto u vašoj neposrednoj blizini mesta gde živite, pa do nekih najudaljenijih tačaka na zemljinoj planeti. Mogućnosti su velike, pitanje je koja su vaša lična interesovanja.

INDIJA

Prva destinacija za koju sam se danas odlučio da vam napišem neke moje utiske je daleka Indija. Ovu neobičnu i mnogoljudnu zemlju u Aziji sam imao prilike da posetim pre dve godine, 2018. godine kada sam bio izabran od više desetina hiljada blogera iz celog sveta da posetim ovu neverovatnu zemlju. Tog trenutka sam bio ispunjen kako sa poslovne, tako i sa duševne strane. Prvo, bila mi je velika čast da budem izabran od toliko blogera na svetu i da organizujem svoje putovanje u saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Indije. Sa druge strane ispunio sam svoj najveći dečački san i posetio sam zemlju o kojoj sam slušao priče mojih ukućana od malih nogu.

Uvek sam maštao da posetim čuveni Tadž Mahal i da vidim “Reku Života” – reku Gang koja protiče kroz najpoznatiji istorijski grad – Varanasi. Pošto su naše finansijske mogućnosti na Balkanu u proseku slabašne, ljudima većinom ostaje samo nedosanjan san da odu jednom u tu Indiju. Ja sam imao sreće da se moj san ispuni i da odem na jedno neverovatno putovanje za koje sam siguran da iskreno ne bih uspeo samostalno da skupim novac i da se otisnem u avanturu života koja vredi više desetina hiljada dolara.

Ovo putovanje je bilo specijalno jer sam bio u mogućnosti da otkrijem sve lepote Zlatnog Trougla u Indiji, zahvaljujući nacionalnoj železnici Republike Indije koja mi je pomogla da dođem u kontakt sa menadžmentom Maharadža Ekspresa, vozom za koji svi kažu da je “hotel od 5* na točkovima”. Njihov tim je imao sluha za moju ideje i saslušali su moje želje pa smo napravili jedno neobično putovanje gde smo malo prepravili jedan njihov program i dobili smo jedno neobično putovanje.

Tadž Mahal

To je bilo moje prvo daleko putovanje gde sam imao priliku da upoznam sasvim novu kulturu i da upoznam lepote jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu – Indije. Za 12 dana putovanja neobičnim vozom, svaki dan smo obilazili neobične gradove u samom srcu Indije i tom prilikom sam napravio dosta zanimljivih priča koje sam 2018. godine podelio sa vama na blogu. To je bilo putovanje koje je ispunilo moje dečačke snove, sa druge strane sam bio izuzetno ponosan jer sam do Indije došao zbog mog predanog rada na blogu.

Smatram da bi svako trebao bar jednom u životu da poseti Indiju i da se uveri u lepotu različitosti kultura i da je Hindu kultura možda nama daleka, ali se u srcu razumemo. Naravno, potrebno je uštedeti dovoljno novca da biste uspeli da osetite čari ove zemlje i smatram da za 1200 do 1500 evra možete kupiti avionske karte kada su na akciji i obezbediti pristojan hotelski smeštaj i da posetite neke od najpoznatijih znamenitosti u Indiji.

Sa džeparcem vam je potrebno oko 1800 do 2000 evra za ovakvo jedno putovanje. Kada su u pitanju daleke destinacije, najviše novca se potroši za avionske karte dok smestaj, hrana i osnovne potrepbštine nisu toliko skupe. Zato je najvažnije da iskoristite posebne akcije koje avio kompanije povremeno sprovode i tako da kupite karte za udaljene destinacije.

Na samom kraju ove izuzetne avanture imao sam priliku da posetim grad Varanasi, kroz koji prolazi “reka života” – Gang koja je od izuzetne mitske važnosti za Indijce. Ovo nije običan grad, ovo je mesto gde se božanstvo Šiva svakodnevno sastaje sa Majkom Ganga. Ovde se svakodnevno spaljuje više stotina mrtvaca koji se na ovaj način oslobađaju klasičnog životnog ciklusa života i odlaze na sveto mesto. Možda je to pomalo morbidno za naše evropsko shvatanje i način života, ali za Hindu kulturu je to prihvatljivo kao kult koji usmerava život u njihovoj zemlji.

Ako želite da razumete Hindu kulturu, potrebno je otići tamo bez stega i predrasuda. Ako odete sa nekim početnim negativnim stavom, nećete biti u prilici da razumete i uvidite kontrast i sve lepote i različitosti ove neobične zemlje. Moj savet vam je da redovno proveravate cene karata i kada vam se ukaže idealna prilika da ne razmišljate mnogo i da uživate u lepotama ove daleke zemlje.

Postovi koje sam napisao o Indiji:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Indija: Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno, na radost! (specijalan modni outfit post)

NARODNA REPUBLIKA LAOS

Zemlja koja se na neki način može usporediti sa Indijom, ne samo da dele mesto u Aziji, već je u obe zemlje prirodna i kultura tako nestvarna i različita. Kada pričamo o veličini ovih zemalja to je nemoguće uporediti, jer je Laos jedna od najmanjih zemalja u ovom delu sveta. Bez obzira na veličinu ova maleni zeleni “smaragd” Azije može zbog svoje burne istorije i neobične kulture da parira Indiji. Ovo putovanje mi je malo svežije jer mi je ova avantura realizovana krajem prošle godine, u novembru 2019. godine.

Prvo kada vam neko spomene Jugoistočna Azija, prva asocijacija su dugi i iscrpljujući letovi. Da to je istina, pogotovo što imate da promenite nekoliko aerodroma i letova da biste došli do Laosa, ali kada kročite na tlo ovog rajskog zelenila shvatite da je sve to vredelo. Ovo je zemlja gde možete odmoriti sva svoja čula. Za razliku u Indije, Laos je za sve ljubitelje prirode i “mirnijeg” turizma. Ovde možete doći da se zaista odmorite i da naučite nešto novo o laoškoj kulturi i budizmu na jedan sasvim drugačiji način.

Pripala mi je velika čast da budem jedan od prvih blogera na svetu koji je imao priliku da u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i turizma poseti Laos. Cilj moje posete je bila promocija laoške kulture, tradicije i običaja. Poželeo sam da posetim njihov najvažniji budistički verski praznik i tim iz ministarstva zajedno na čelu sa ministrom su se potrudili da osetim lepote deljenja radosti sa drugima sredinom novembra meseca kada se obično održava That Luang, praznik za oči i lek za dušu.

Pored glavne prestonice Laosa – Vijentijana, imao sam prilike da posetim i Luang Prabang, grad koji je od velikog istorijskog značaja za Lao narod. To je bila nekadašnja “kolevka” Laoških kraljeva i odatle se uticaj širio na ostatak zemlje, sve dok se uloga glavnog grada nakon raspada kraljevstva nije zvanično dodelila Vijentijanu.

Laos je zemlja u kojoj možete osetiti lepote i čari netaknute prirode i saznati neke nove istorijske činjenice o ovom delu sveta. Verujte mi da bez obzira na veličinu ove male zemlje, sve je to nesrazmerno u odnosu na nepravdu i sudbinu Lao naroda kroz istoriju. Pored svega toga saznaćete nešto više u njihovoj kulturi, tradiciji i religiji. Nakon ove posete, dobio sam jedan sasvim drugi pogled na svet uz pomoć prizme istine koju vam pruža budizam.

Ako pronađete prave vodiče koji će vam objasniti suštinu budizma i neka osnova pravila i načela ove religije shvatićete neke određene životne istine i nepravde u životu. Možda će vam to pomoći da sagledate svoje životne probleme iz jednog sasvim novog ugla.

Postovi koje sam podelio sa vama o ovoj predivnoj zemlji:

  1. Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…
  2. Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…
  3. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, bajka o 1000 slonova!
  4. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…
  5. Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi dobre volje mogu da nađu mir…

MAROKO

Maroko je jedna od onih zemalja u Africi o kojima maštate nakon što vidite neku emisiju ili svoju omiljenu seriju. Tako je bio slučaj i sa mnom kada sam maštao o ovoj zemlji nakon što sam je “filmski” upoznao nakon što sam još kao dete “virnuo” u poslednje scene čuvenog filma “Prvi greh” sa Anđelinom Džoli i Antonijem Banderasom i serijom “Zabranjena ljubav” gde je pored Marakeša koji je imao glavnu ulogu bila tu negde između zidina grada i zabranjena ljubav prelepe Marokanke Žade i Lukasa, ta ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme sam maštao da posetim Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kojoj sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Marakeš je bio i grad iz snova i kolevka inspiracije jednog od najvećih modnih virtuoza koji je zasigurno obeležio modu 20. veka i postavio temelje francuskog dizajna i stvaralaštva.

Pored Marakeša, vedrinu plavih azurnih nijansi plave unosi jedan neobičan grad na obali Atlanskog okeana. Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Možda nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine.

Razlog moje posete ovoj neobičnoj zemlji bio je Gnaoua svetski muzički festival koji predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i pokušavaju na sve načine da istražuju neke nove muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

Ovo putovanje ću pamtiti po neverovatnom plavetnilu i peščanim pejzažima i nasmejanim licima Marokanaca. Narod je ono što izdvaja svaku zemlje, mnogi misle da je to nebitno, ali narod je taj koji pomažu da se određena država razlikuje od ostalih. Od kolektivnog ponašanja zavisi da li će država dobiti pozitivnu ili negativnu “ocenu”.

Nadam se da ću imati prilike da posetim uskoro Maroko i da nastavim svoju avanturu gde sam stao. Maroko je jedna izuzetna zemlja koja nam pruža bezbroj mogućnosti i bilo mi je veliko zadovoljstvo da je prikažem na svom blogu.

Postovi iz Maroka koje sam podelio sa vama tokom 2018. godine:

  1. Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš
  2. Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana
  3. Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza
  4. Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauira (modni outfit post)

EGIPAT

Zemlja sa dugom i fascinantnom istorijom koja je obeležila ljudsko postojanje. Kolevka jedne civilizacije koja seže nešto više od 4500 godina, čiju istoriju smo imali priliku da učimo u osnovnim i srednjim školama. Kada vam neko spomene Egipat prva asocijacija na ovu drevnu civilizaciju su “večne” građevine koje su jedne od sedam svetskih čuda – piramide.

Kada smo se približavali Kairu nisam mogao ni pretpostaviti da ću imati prilike iz aviona da vidim te neverovatne građevine koje se nalaze nedaleko od Kaira na platou u Gizi. Tek kada sletite u Kairo i zaputite se u Gizu shvatite koliko je čovek mali, ali uz veliki napor može da napravi velike stvari. Piramide su rezultat ljudskih napora da se napravi čudo za tadašnja “božanstva na zemlji” kako su tada vladari, odnosno faraoni uživali ugled mitskih bića.

U oktobru 2019. godine imao sam prilike da pored Kaira i Gize posetim centar helenističke kulture Aleksandriju i dragulj Crvenog mora – Hurgadu. Bila mi je čast i veliko zadovoljstvo da ove godine budem “Ambasador” Arapske Republike Egipta na Internacionalnom sajmu koji se održao pre par dana u Beogradu. 42. Sajam Turizma u Beogradu je obeležio ovu godinu i drago mi je da je po prvi put nakon toliko godina baš Egipat bio zemlja partner ovako značajnog događaja u Srbiji i regionu.

Nadam se da će nakon rešavanja ove trenutne situacije sa Korona virusom dovesti stvari u normalnu i da će bar krajem ove godine turizam malo živnuti. Srbi su uvek bili dragi i rado viđeni gosti u ovoj zemlji u Africi i siguran sam da nas Egipćani dočekuju i ove godine raširenih ruku.

Pored izuzetnih odmarališta i uređenih plaža, Egipat je poznat i po brojnim kulturnim spomenicima. Ako imate vremena i obezbeđene finansije obavezno posetite Aleksandriju, grad koji je dobio ime po Aleksandru Makedonskom, najvećem osvajaču. Zanimljiva je anegdota da Aleksandar nikada zapravo nije video grad, već je nastavio svoj pohod, ali je nakon što je stradao sahranjen u Aleksandriji.

Možda Aleksandar Makedonski nije imao priliku da vidi Aleksandriju, ali se potrudio da ga uredi po nekoj svojoj zamisli pa je unajmio urbaniste i arhitekte koji su na osnovu njegovih ideja uredili Aleksandriju.

Postovi o Egiptu koje sam podelio sa vama u 2019. godini:

  1. Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?
  2. Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…
  3. Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica nezaobilaznog arapskog šarma…
  4. Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Kako se vama dopala ova moja mala rekapitulacija zanimljivih destinacija koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo prvi post iz ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza

Avanture Putovanja 14 Comments

Dragi moji pustolovi (i oni koji se tako osećate) dobrodošli u moj novi post! Danas imam neki neobičan osećaj gde su pomešani radost i tuga. Radost jer sa vama delim nešto novo iz zemlje koja je nama mene ostavila značajan utisak. Sa druge strane postoji i onaj osećaj tuge jer je ovaj post ujedno i poslednji post iz ove specijalne serije postova iz Maroka.

Danas vas vodim u jedan neobičan raj zaboravljenog modnog virtuoza – Iv Sen Loran. Yves Henri Donat Mathieu-Saint-Laurent, poznatiji kao Yves Saint Laurent je bio čuveni francuski modni dizajner rođen u Alžiru, koji se danas smatra jednim od najvećih imena u istoriji mode. Njegova reputacija u svetu je enormna, a ujedno mnogi smatraju kako je zapravo on zaslužan za oživljavanje visoke mode iz “pepela šezdesetih”, a pripisuju mu se i uvođenje odela za žene. Neki su smatrali da je lud, neki su ga osporavali, ali Sen Loran je čovek koji je uvek išao ispred svog vremena. Podršku u njegovom radu su mu pružale poznate dame, a jedna od njih je bila Ketrin Denev (Catherine Deneuve).

Pre nego što se “izgubim” u mom blogerskom zanosu, želeo bih da se iskreno zahvalim Turističkoj organizaciji Kraljevine Maroko na ovom izuzetnom iskustvu koje ću dugo pamtiti. Hvala od srca!

 

 

U redu, sigurno se sada pitate kakve veze ima poznati francuski dizajner kao što je Sen Loran sa Marokom, da budem malo precizniji sa Marakešom? Nedaleko od centra Marakeša postoji ulica koja je posvećena ovom poznatom modnom kreatoru, sa jedne strane su stambene zgrade, sa druge strane je Jardin Majorelle (botanička bašta koju je dizajnirao slikar Jacques Majorelle). Malo dalje od klasičnih marokanskih zidina, na drugom delu grada u prirodi i šarenilu svoj drugi dom je pronašao Iv Sen Loran sa svojim dugogodišnjim partnerom Pjerom Bergeom.

 

 

Kuća neobično plave boje sa jarkim nijansama žute boje je bila dom poznatog kreatora. Vila je okružena neobičnim biljkama, ali to je ujedno i bio zaštitni znak Sen Lorana i njegove ekscentričnosti.

Vila koja je nekada služila za beg od realnog sveta, danas privlači nekoliko stotina hiljada ljudi godišnje. Svi pustolovi koje je put naveo u Marakeš, nisu zaobišli ovaj mali neobični raj. Zahvaljujuću Bergeru, ovo mesto je postalo dostupno javnosti nakon smrti kreatora da bi svi ljubitelji lika i dela Sen Lorana mogli da uživaju u lepoti ovog vrta.

 

 

Oko same kuće prostire se i Majorelle Garden – botanički vrt koji obuhvata površinu od skoro deset hiljada kvadratnih metara i koje predstavlja pravo umetničko delo u srcu Marakeša. Vrt je dizajnirao francuski umetnik, slikar Jacques Majorelle, po kojem i danas nosi ime, a da bi vrt danas bio ono što jeste, bilo je potrebno skoro 40 godina. Sve je započelo 1923. godine kada se počelo sa planiranjem izgleda samog vrta, da bi se svega sedam godina kasnije u srcu vrta izgradila i vila, kasnije dom Sen Lorana i Bergera koji su kući 80-tih godina prošlog veka, dali novi izgled i spasili je od propadanja. Danas su i vila i vrt otvoreni za javnost. Pravo umetničko delo na otvorenom.

 

 

Pored vrta i vile u ovom kompleksu se nalazi i Muzej islamske umetnosti, koji u svojoj ponudi ima zanimljiv izbor eksponata. U ovom muzeju se mogu pronaći uzorci tekstila sa prostora Afrike, kao i uzorke tekstila iz posebnih kolekcija Sen Lorana. Pored tekstila u muzeju su izloženi predmeti od keramike, slike od Majorela i drugih slikara.

 

 

Pored ovog izuzetnog raja, 2 minuta hoda u istoimenoj ulici se nalazi i novootvoreni muzej koji je posvećen liku i delu francuskog dizajnera Iv Sen Lorana. Ko bi rekao da će tokom prve Sen Loranove posete Maroku 1996. godine ostaviti tako jak utisak na samog dizajnera, da bi nakon toga izgradio svoj dom u Marakešu i nakon njegove smrti da će napraviti jedan savremeni muzej koji će sačuvati njegov genijalni rad od zaborava.

 

 

Multimedijalni muzej koji sadrži više hiljada knjiga i video zapisa, kao i posebne kreacije koje su obeležile karijeru ovog proslavljenog dizajnera. Za sve oni koji nisu upoznati, modna kuća “Yves Saint Laurent” je zvanično zatvorila svoja vrata 2002. godine i samim tim YSL brend je prestao zvanično da postoji. Kreator se zbog bolesti povukao i otišao na lečenje. Brend je otkupljen, ostao je deo naziva i sada se brend zove “Saint Laurent”, sav prihod od prodaje brenda “Yves Saint Laurent” se nalazi u posebnoj fondaciji koja je osnovana da bi se dva muzeja: jedan u Parizu i drugi u Marakešu, finansirala i na taj način sačuvao rad kreatora od zaborava.

Sen Loran je umro 2008. godine od tumora na mozgu, ali mnogi smatraju da je umro zbog slomljenog srca jer više nije bio u mogućnosti da stvara svoja prava mala umetnička dela po kojima je bio poznat. Njegov pepeo je posut u Jardin Majorelle jer je njegova želja bila da uživa u svom vrtu i nakon smrti. Mislim da je on sad srećan u svom malom osunčanom raju gde vlada berbensko plavetnilo i zelenilo afričkih biljaka.

 

 

Muzej je neverovatan i iskren da budem ne morate da budete neki “okoreli” i “slepi” ljubitelji mode da biste razumeli rad ovog modnog genija. Čovek je bio neobičan, njegova priča u svetu mode će vas zaintrigirati i verujem da ćete, kao i ja u jednom dahu pročitati one silne redove koji su ispisani na zidovima soba u muzeju.

Koga je on sve poznavao, njegovi usponi u padovi, prijateljstvo sa Ketrin Denev – poznatom francuskom glumicom koja mu je bila najbolji prijatelj do kraja života. Ona je bila i jedina hrabra da mu pomogne oko njegovih “suludih” i neobičnih ideja i zajedno su napravili dosta uspešnih kampanja. Iv Sen Loran je pored neverovatnog dara za kreiranje odeće i razumevanja žene, bio i neverovatan fotograf. Čitava jedna soba je posvećena fotografijama koje je on napravio sa Ketrin Denev za svoje kampanje. Na fotografiji iznad, ja se iskreno nadam da možete koliko, toliko videti jedan deo fotografija koje je Sen Loran uradio sa Ketrin u Marakešu na čuvenoj pijaci.

 

 

U muzeju postoji i mala bioskopska dvorana u kojoj možete da se udobno smestite i da pogledate rekapitulaciju rada ovog dizajnera i neke zanimljivosti. Da biste na miru posetili ovaj muzej i botaničku baštu i pritom ako želite da malo sednete u vrtu i osetite mir i lepotu prirode trebali biste da izdvojite 2 do 3 sata. Nakon toga možete da nastavite da istražujete srce Maroka – Marakeš.

 

 

Moj blogerski dan se nastavio u Palais Namascar hotelu gde smo imali mali predah i noćenje. Hotel je izuzetan, siguran sam da ćete otvoriti link da proverite cenu, ali za naše uslove to je skupo. Turistička organizacija Maroka se potrudila da nam pokaže ono najbolje što se može pronaći u Maroku.

Palais Namascar je pravi raj na zemlji i oni koji imaju za to mogućnosti, neće zažaliti jer je to spoj raja okupanog suncem i vrta hedonizma gde će sva vaša čula u potpunosti uživati.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ovde se možda završava naša avantura u Maroku, ali za par dana vas vodim na još jednu zanimljivu destinaciju!

Kako se vama dopao Marakeš? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj grad iz bajke? Kako vam se dopala priča o botaničkom vrtu i priča o modnom virtuozu Iv Sen Loranu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Kraljevine Maroko, Muzeja Yves Saint Laurent-a, Palais Namascar Hotela.

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana

Avanture Putovanja 9 Comments

Zdravo pustolovi moji, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi svi dobro i da ste pronašli način da savladate vrućine. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak avanture u Maroku. Danas nastavljam priču o Esauiri, zanimljivom i vedrom ribarskom gradiću na obali Atlanskog okeana. Da li ste spremni za novu avanuturu? Ako je vaš odgovor DA! ovo je pravi način da se oprostimo od ovog pretoplog Jula i da se osvežimo uz ovo plavetnilo poznatije pod imenom Esauira.

 

 

Ko je imao prilike da pročita moj prethodni post – LINK, sigurno je pročitao pričicu o ovom zanimljivom gradu. Nije problem ponoviću. 🙂

Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću sigurno pamtiti dugo!

 

 

Ovaj “Plavi” grad svake godine svojom neobičnom lepotom i istorijom privlači svake godine sve veći broj turista. Mi smo proveli par dana u ovom gradu i moram da priznam da sam zavoleo Maroko zbog ljudi i njihovih zanimljivih priča. Ne samo to, već i njihova srdačnost. Većina ljudi, prodavci na ulicama, ribari kada su čuli da smo došli na poziv Turističke organizacije Kraljevine Maroko, odmah su ponudili da pomognu na bilo kakav način, da probamo njihove proizvode. Da sam prihvatio sve one koji su mi nudili svoje proizvode ja stvarno ne znam kako bih se ja vratio za Srbiju. Taj broj kofera bi nadmašio sva očekivanja, ali hvala Bogu uspeo sam da im objasnim da ja nemam mesta da te stvari ponesem i ostavio ih da vode svoje male zanimljive prodavnice na otvorenom.

 

 

 

Nisam mogao da odbijem dve osobe. Prvi je bio jedan stariji iskusni ribar koji nam je dao ribu, to je veliki dar. Zahvaljujuću Saulovom znanju francuskog jezika pored poklona saznali smo i par zanimljivih stvari o ribolovu i ponešto o istoriji Esauire. Druga osoba je bila jedna baka koja je prodavala čajeve koja nas je primetila u glavnoj ulici dok smo slikali, upitala nas je šta radimo i da li smo raspoloženi za čaj. Naravno opet je Saul bio prevodilac jer ja razumem francuski jezik, sećam se nešto malo što sam učio u detinjstvu, ali to naravno nije dovoljno. Nakon par šoljica čaja i dobre priče nastavili smo istraživanje ovog marokanskog grada.

 

 

Zidine ovog grada su neverovatne, kriju neke zanimljive priče koje samo čekaju strpljive pustolove, željne avanture da ih do kraja “saslušaju”. Malo je reći da je pogred sa glavnog zida božanstven, dobro jeste da je tu najveći udar vetra i da posle sam 3 sata pokušavao da dođem k sebi, ali je definitivno vredelo.

 

 

 

Pogled neprocenjive vrednosti, koji prosto treba osetiti. Zvuk okeana koji prolazi kroz glinene vaze je magičan, neobična melodija, jedna prava simfonija. Nakon šetnje smo odlučili da se vratimo u hotel i da napunimo svoje “baterije”. Nakon dobrog odmora, kao što možete videti osmeh se vratio na moje lice. Hteo bih da se zahvalim Sofitel Mogador hotelu na gostoprimstvu i što su bili tu da odgovore na svako moje dosadno pitanje. Naravno, ljudi su shvatili ozbiljno moju ljubav prema pici pa su mi napravili specijalnu Marokansku Srećnu picu! Sreća, sreća, radost! Iskustvo koje se pamti!

 

 

Odmorne i vesele nakon dobre klope naši vodiči su odlučili da nas odvedu ponovo u grad, ali na jedan zanimljiv muzički festival. Gnaoua Svetski Muzički festival predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i dalje nastavljaju da istražuju neke nve muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

 

 

Kada sam dobio poziv za ovo magično putovanje u Maroko i da ću imati priliku da prisustvujem jednom takvom događaju gde caruje ona prava i čista umetnost, gde nisu umešani ostali elementi koji inače mogu da pokvare lepotu umetnosti, kao što to nekad čini politika. Moram priznati da inače nisam neki poznavalac muzičkih pravaca, ali sam hteo da otkrijem nešto novo i da čujem te egzotične zvuke, jer sam ja to u svojoj glavi zamišljao na jedan sasvim drugačiji način.

Gnaoua muzički festival je definitivno promenio mišljenje i  razrešio sve moje nedoumice koje su bile vezane za ovu vrstu muzike. Maroko je zemlja koja je ostala verna tradiciji, ali sa dolaskom novog doba oni su prosto sa osmehom na licu i otvorenog srca prihvatili novitete i sad to uspešno “mešaju” sa svojom tradicionalnom kulturom i verovanjima.

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

 

Ovi neobični zvuci su mi ulepšali moje dve večeri koje sam proveo u ovom neobičnom gradu u Maroku. Ja inače imam poteškoća sa nesanicom kada sam na putu, ali priznajem da ovog puta to nije bio slučaj i da sam se lepo naspavao. Konačno da na nekom putovanju nemam one tamne kolutove ispod očiju, koji zabrinjavaju osobe oko vas pa vas svi pitaju po nekoliko puta da li ste dobro. U Maroku sam imao i lep ten, dobar san i u jednom od hotela sam imao fenomenalnu kremu za lice, zamislite kada sam pitao na recepciji koja je krema u pitanju, a kao odgovor sam dobio zalihe za dobrooo mazanje. Arganovo ulje izgleda stvarno pomaže, nisu priče za malu decu! 😀

 

 

Poslednji dan u Esauiri je protekao fantastično, nakon ukusnog doručka Saul i ja smo odlučili da se oprostimo od ovog grada kako dolikuje i da iskoristimo jutarnje sunce, fotografi inače uvek predlažu da se najbolje slike prave između 7 i 9 sati ujutru, ako govorimo o letnjem periodu i posle 5 sati popodne. Ko nije znao, neka pokuša legenda kaže da su tada senke na pravom mestu i da fotografije budu najbolje. Eto još nešto da korisno naučite u ovim mojim postovima! 🙂

 

 

Dušu ovog grada čine mali sokaci koje možete primetiti iz glavnih ulica, tu se može videti onaj pravi svakodnevni život u Maroku. Meni je ovaj vedri sokak dao inspiraciju i ova gospođa nas zamolila da objavimo slike gde se ne vidi njen lik jer nam je bila zanimljiva njena nošnja. Bila je to jedna divna baka koja je htela da nam pomogne i pozirala nam je par minuta i Saul je čak izradio u obližnjoj prodavnici jednu sliku da ona ima za uspomenu. Mislim da su suze radosnice bile najbolji pokazatelj da joj se slika dopala.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. Ja se ovde odjavljujem i ostavljam vas da uživate u ovom egzotičnom raju.

Kako se vama dopao ovaj plavi raj na obali Atlanskog okeana? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, organizatora Gnaoua Muzičkog festivala i Sofitel Essaouira Mogador hotela. Hotel pripada lancu Accor Hotela. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauire

Moda Outfit Post 5 Comments

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu priču iz dalekog Maroka? Danas ću vam predstaviti drugi grad koji sam posetio u ovoj predivnoj zemlji. Dobro došli u Esauiru! Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Na početku ovog posta želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću pamtiti!

 

 

Put od Marakeša do ovog primorskog mesta je bilo vrlo zanimljivo za mene… Samo ću reći “Drvo koza” u sledećem postu ćete imati priliku da vidite kako to zaista izgleda. Zaista je očaravajuće kada posle peska i pustinje odjednom ugledate Atlanski okean. Pejzaž za pamćenje! Možda smo Saul i ja bili malo umorni od puta, ali nam je bilo potrebno dvadesetak minuta da se “resetujemo” i spremimo za novu avanturu. Kada sam ugledao to jutarnje sunce, prosto sam morao da se presvučem, znao sam da ću sigurno napraviti nove slike za modni post.

 

 

Fasade su u plavim klasičnim primorskim tonovima i sreo sam dosta četvoronožnih prijatelja i ljubitelja ribe – mačke. Mačke uživaju u ovom mestu velike privilegije. Žitelji ovog grada prosto obožavaju životinje, pa čak i svaki ulični prodavac ima svoju mačku koja mu pravi društvo, pa čak i na visokim temperaturama. To su prava prijateljstva!

 

 

Uspeo sam da uskladim svoju odevnu kombinaciju sa primorskim duhom ovog marokanskog grada. Kao što vidite čak sam prošetao i pijacom koja je bila zatvorena jer smo isuviše rano došli i krenuli sa svojim aktivnostima. Osmeh je najbolji način da se započne novi dan, ne škodi ni na prazan stomak! 🙂

 

 

Esauira (Esaura) je neobičan grad, ulice su slične i imao sam osećaj da se vrtim u krug dok nisam opet iskoristio svoju sposobnost snalaženja u prostoru pa sam uz malu pomoć mačaka koje su pravile društvo svojim vlasnicima, uličnim prodavcima na ulici uspeo da uživam u ulicama ovog neobičnog grada.

 

 

Čovek kojeg vidite pored mene je bio naš vodič tog dana u Esauiri, on je ovde rođen pa nam je čak i pokazao ulicu u kojoj je rođen i ispričao jednu kratku priču u svom detinjstvu i kako izgleda odrastanje u Esauri. Vrlo zanimljiva priča, malo neobična za nas iz Evrope, ali vrlo poučna. Pošto je tog dana bila odlučujuća utakmica za reprezentaciju Argentine na Svetskom prvenstvu, pa su mislili da naš vodič navija za Argentinu. Marokanci su inače vrlo komunikativan i veseo narod, svako će izdvojiti par minuta da popriča sa vama na ulici (pod uslovom da znate francuski ili da naiđete na osobu koja zna engleski).

 

 

Ovo je ulica u kojoj je odrastao naš vodič, pokazivao mi je gde su se nalazile prostorije gde su njihove majke i bake spremale hleb pošto nisu imali kuhinje u svojim malim stanovima. Imali su posebne prostorije gde su mesili i pekli hleb, a posebne prostorije za pranje veša. Svako je imao svoj termin i to su svi uvek poštovali. Zajedno u jednom komšiluku su živele jevrejske i muslimanske porodice i vera im nije smetala da imaju dobre odnose.

 

 

Nakon obilaska grada, bili smo u prilici da posetimo okolne vinograde. Bilo je vrlo zanimljivo i mali Marko je konačno nešto više naučio o vinu. Ako je osmeh malo kriv, oprostite mi pala je čaša vina, a ja nisam navikao da pijem! 😀 Iskoristio sam priliku i slikao modne detalje u ovom divnom ambijentu.

 

 

Moram priznati da sam uživao i hteo bih da se zahvalim VAL D’ARGAN vinariji na gostoprimstvu i da sam saznao dosta novih i korisnih stvari o proizvodnji vina, koje ću sa vama podeliti u narednom postu. Verujte mi da ćete se iznenaditi!

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Dolce & Gabbana

Ranac: Louis Vuitton

Mokasine: Tod’s for Ferrari 

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

Fotoaparati: Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Esauiru.

Kako se vama dopao ova moja letnja kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, vinarije VAL D’ARGAN i kompanije Tod’s Group S.p.A. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

 

SHARE THIS POST