Zdravo pustolovi moji, kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste mi svi dobro i da ste pronašli način da savladate vrućine. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak avanture u Maroku. Danas nastavljam priču o Esauiri, zanimljivom i vedrom ribarskom gradiću na obali Atlanskog okeana. Da li ste spremni za novu avanuturu? Ako je vaš odgovor DA! ovo je pravi način da se oprostimo od ovog pretoplog Jula i da se osvežimo uz ovo plavetnilo poznatije pod imenom Esauira.

 

 

Ko je imao prilike da pročita moj prethodni post – LINK, sigurno je pročitao pričicu o ovom zanimljivom gradu. Nije problem ponoviću. 🙂

Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Ovom prilikom bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću sigurno pamtiti dugo!

 

 

Ovaj “Plavi” grad svake godine svojom neobičnom lepotom i istorijom privlači svake godine sve veći broj turista. Mi smo proveli par dana u ovom gradu i moram da priznam da sam zavoleo Maroko zbog ljudi i njihovih zanimljivih priča. Ne samo to, već i njihova srdačnost. Većina ljudi, prodavci na ulicama, ribari kada su čuli da smo došli na poziv Turističke organizacije Kraljevine Maroko, odmah su ponudili da pomognu na bilo kakav način, da probamo njihove proizvode. Da sam prihvatio sve one koji su mi nudili svoje proizvode ja stvarno ne znam kako bih se ja vratio za Srbiju. Taj broj kofera bi nadmašio sva očekivanja, ali hvala Bogu uspeo sam da im objasnim da ja nemam mesta da te stvari ponesem i ostavio ih da vode svoje male zanimljive prodavnice na otvorenom.

 

 

 

Nisam mogao da odbijem dve osobe. Prvi je bio jedan stariji iskusni ribar koji nam je dao ribu, to je veliki dar. Zahvaljujuću Saulovom znanju francuskog jezika pored poklona saznali smo i par zanimljivih stvari o ribolovu i ponešto o istoriji Esauire. Druga osoba je bila jedna baka koja je prodavala čajeve koja nas je primetila u glavnoj ulici dok smo slikali, upitala nas je šta radimo i da li smo raspoloženi za čaj. Naravno opet je Saul bio prevodilac jer ja razumem francuski jezik, sećam se nešto malo što sam učio u detinjstvu, ali to naravno nije dovoljno. Nakon par šoljica čaja i dobre priče nastavili smo istraživanje ovog marokanskog grada.

 

 

Zidine ovog grada su neverovatne, kriju neke zanimljive priče koje samo čekaju strpljive pustolove, željne avanture da ih do kraja “saslušaju”. Malo je reći da je pogred sa glavnog zida božanstven, dobro jeste da je tu najveći udar vetra i da posle sam 3 sata pokušavao da dođem k sebi, ali je definitivno vredelo.

 

 

 

Pogled neprocenjive vrednosti, koji prosto treba osetiti. Zvuk okeana koji prolazi kroz glinene vaze je magičan, neobična melodija, jedna prava simfonija. Nakon šetnje smo odlučili da se vratimo u hotel i da napunimo svoje “baterije”. Nakon dobrog odmora, kao što možete videti osmeh se vratio na moje lice. Hteo bih da se zahvalim Sofitel Mogador hotelu na gostoprimstvu i što su bili tu da odgovore na svako moje dosadno pitanje. Naravno, ljudi su shvatili ozbiljno moju ljubav prema pici pa su mi napravili specijalnu Marokansku Srećnu picu! Sreća, sreća, radost! Iskustvo koje se pamti!

 

 

Odmorne i vesele nakon dobre klope naši vodiči su odlučili da nas odvedu ponovo u grad, ali na jedan zanimljiv muzički festival. Gnaoua Svetski Muzički festival predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i dalje nastavljaju da istražuju neke nve muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

 

 

Kada sam dobio poziv za ovo magično putovanje u Maroko i da ću imati priliku da prisustvujem jednom takvom događaju gde caruje ona prava i čista umetnost, gde nisu umešani ostali elementi koji inače mogu da pokvare lepotu umetnosti, kao što to nekad čini politika. Moram priznati da inače nisam neki poznavalac muzičkih pravaca, ali sam hteo da otkrijem nešto novo i da čujem te egzotične zvuke, jer sam ja to u svojoj glavi zamišljao na jedan sasvim drugačiji način.

Gnaoua muzički festival je definitivno promenio mišljenje i  razrešio sve moje nedoumice koje su bile vezane za ovu vrstu muzike. Maroko je zemlja koja je ostala verna tradiciji, ali sa dolaskom novog doba oni su prosto sa osmehom na licu i otvorenog srca prihvatili novitete i sad to uspešno “mešaju” sa svojom tradicionalnom kulturom i verovanjima.

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

 

Ovi neobični zvuci su mi ulepšali moje dve večeri koje sam proveo u ovom neobičnom gradu u Maroku. Ja inače imam poteškoća sa nesanicom kada sam na putu, ali priznajem da ovog puta to nije bio slučaj i da sam se lepo naspavao. Konačno da na nekom putovanju nemam one tamne kolutove ispod očiju, koji zabrinjavaju osobe oko vas pa vas svi pitaju po nekoliko puta da li ste dobro. U Maroku sam imao i lep ten, dobar san i u jednom od hotela sam imao fenomenalnu kremu za lice, zamislite kada sam pitao na recepciji koja je krema u pitanju, a kao odgovor sam dobio zalihe za dobrooo mazanje. Arganovo ulje izgleda stvarno pomaže, nisu priče za malu decu! 😀

 

 

Poslednji dan u Esauiri je protekao fantastično, nakon ukusnog doručka Saul i ja smo odlučili da se oprostimo od ovog grada kako dolikuje i da iskoristimo jutarnje sunce, fotografi inače uvek predlažu da se najbolje slike prave između 7 i 9 sati ujutru, ako govorimo o letnjem periodu i posle 5 sati popodne. Ko nije znao, neka pokuša legenda kaže da su tada senke na pravom mestu i da fotografije budu najbolje. Eto još nešto da korisno naučite u ovim mojim postovima! 🙂

 

 

Dušu ovog grada čine mali sokaci koje možete primetiti iz glavnih ulica, tu se može videti onaj pravi svakodnevni život u Maroku. Meni je ovaj vedri sokak dao inspiraciju i ova gospođa nas zamolila da objavimo slike gde se ne vidi njen lik jer nam je bila zanimljiva njena nošnja. Bila je to jedna divna baka koja je htela da nam pomogne i pozirala nam je par minuta i Saul je čak izradio u obližnjoj prodavnici jednu sliku da ona ima za uspomenu. Mislim da su suze radosnice bile najbolji pokazatelj da joj se slika dopala.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. Ja se ovde odjavljujem i ostavljam vas da uživate u ovom egzotičnom raju.

Kako se vama dopao ovaj plavi raj na obali Atlanskog okeana? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Fotograf: Saul Aguilar – Instagram: @saaggo

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, organizatora Gnaoua Muzičkog festivalaSofitel Essaouira Mogador hotela. Hotel pripada lancu Accor Hotela. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

SHARE THIS POST

9 Comments

  1. Slavica July 31, 2018 at 12:38 pm

    Dragi moj Marko, kao i svaki put do sad i ovaj post ti je odličan i uspeo si da me fasciniraš i zainteresuješ za Maroko. Malo sam gledala ja internetu cenu karata i predložila sam suprugu da idemo možda u oktobru da vidimo taj Maroko. Slike su ti divne! 🙂

    Reply
  2. Sandra July 31, 2018 at 2:34 pm

    Uspela sam da nagovorim muža da idemo u Maroko za našu 30. godišnjicu braka koja će sad biti u oktobru. Hvala ti Marko što si mi dao odličan predlog gde da provedemo naš drugi “medeni” mesec!

    Reply
  3. Milan July 31, 2018 at 3:13 pm

    Maroko je božanstven! Ja sam bio pre 2 godine, ali nisam bio u Esauiri! Baš mi je sada krivo a bio sam tako blizu. Pročitao sam danas sve tvoje postove iz Maroka i odlični su. Od danas sam novi zavisnik tvog bloga!

    Reply
  4. Jelena July 31, 2018 at 4:24 pm

    Obožavam tvoje naratorske sposobnosti. Tako znaš lepo da ispričaš priču da prosto čovek ima osećaj da je tamo i da oseća isto što i ti bilo da je u pitanju čulo mirisa, dodira ili sluha… Za slike nemam komentara ti si to značajno poboljšao i veoma mi je drago zbog toga. Sa velikim osmehom na licu isčekujem tvoj naredni post iz Maroka! Saljem ti pozdrave iz pretoplog Beograda!

    Reply
  5. Milica July 31, 2018 at 5:29 pm

    Prošle godine sam bila u Maroku, ali ga nisam očigledno videla tvojim očima. Nekako kad ti napišeš i dočaraš sve deluje lepše i zabavnije nego što se meni činilo. Upravo nagovaram sestru da sledeće godine idemo u Maroko da ga vidim tvojim očima.

    Reply
  6. Ksenija July 31, 2018 at 6:36 pm

    Nevjerojatne slike! Tko ti radi fotke?! Fotograf ima odlicno oko za detalje. Veliki pozdrav iz Pule

    Reply
  7. Mia July 31, 2018 at 7:42 pm

    Redovno pratim tvoj blog. Priča je uvek zanimljiva i potkrepljena fantastičnim fotografijama. Ali danas kad vidim more, pa makar i na slici, pomislim samo na jednog jedinog i neponovljivog Olivera. Poslednji pozdrav za velikog umetnika. Neka ti je mirno more legendo…

    Reply
  8. Bojan July 31, 2018 at 8:11 pm

    Bio sam tamo pre dve godine i uvek bih se vratio. Neverovatan grad sa čudnom energijom koja te nosi. Vreme mi je tamo proletelo, a da se i ne sećam tačno šta sam radio. Uvek bih se rado vratio. Tvoj post me je samo podsetio na te lepe trenutke.

    Reply
  9. Lana July 31, 2018 at 9:37 pm

    Neverovatno je kako si lišen svake sujete i ne guraš sebe u prvi plan u svakom postu nego ostaviš prostora da tvoji pratioci uživaju u tvojim pustolovinama i prelepim mestima i bez skupih krpica na svakom ćošku. Svaka ti čast na tome. Ja nešto ne pratim modu, ali uživam čitajući tvoje objave jer nisu samo skup lepih sličica sa preskupim stvarima. Svestan sam da si ti i modni bloger i da moraš pratiti trendove, pa i nositi skupe stvari, ali se vidi da ima mnogo više u tebi od tih markiranih stvari. Svaka čast i samo tako nastavi. Ne skidaj osmeh, lepo ti stoji. Nemoj postati mainstream.

    Reply

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *