Posts tagged Proleće

Fratelli Borgioli: Neobična priča o cipelama iz sunčane Toskane…

Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u još jednu novu priču na Mr.M blogu. Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste svi dobro i da ste nakon avanture u hladnoj, ali predivnoj Rusiji spremni za jednu priču iz suncem okupane Toskane. Italija je zemlja za koju se smatra da je kolevka mode i hedonizma uopšte. Moja baka je uvek govorila da nema ništa bolje od mirisa nove italijanske cipele tek iznete iz kutije.

Priznajem da to nisam razumeo kao dete, ali danas kao čovek sa svojih nepunih 30 godina, počeo sam da razumem sve savete i reči starijih ljudi koji su me okruživali. U današnjem postu ćemo naučiti nešto novo o jednom zanimljivom italijanskom brendu cipela koji se bavi ručnom izradom cipela – Braća Borgioli (Fratelli Borgioli).

Neobično modno putovanje započeto je 1946. godine kada su dva brata Rene i Valerio Borgioli, vešte zanatlije odlučili da započnu svoj posao u jednoj maloj radionici u blizini slikovitog toskanskog grada Vinci. Braća Borgioli započela su izradu ručno izrađenih cipela koje su ujedno bile izvrsnog kroja i kvaliteta.

Nekoliko godina kasnije, Rene i Valerio su odlučili da zaposle nove radnike i uspeli su da prošire svoj radni prostor u porodičnoj kući. Sedamdesetih godina prošlog veka, zbog povećane tražnje na tržištu, braća Borgioli su odlučili da izgrade novi poslovni objekat veće površine i uveli su nove načine izrade obuće.

Osamdesetih godina, druga generacija porodice Borgioli, Urbano i Alfredina Borgioli, proširili su porodični posao pretvorivši celu porodičnu kuću u fabriku. Fratelli Borgioli je postao dobro utemeljena i pouzdana proizvodna kompanija na tržištu luksuznih dobara.

Takođe veliki uspeh su postigli krajem osamdesetih godina, kada je porodična kompanija počela sa izlaganjem na specijalizovanim sajmovima i na taj način su ušli na nova evropska tržišta. Nakon što su osvojili Italiju, sledeći na redu su bile Švajcarska, Nemačka i Austrija. To je bio veliki korak za jednu porodičnu kompaniju koja je verovala u svoj izuzetan kvalitet i predani rad svojih veštih zanatlija.

Fratelli Borgioli ima kolekciju obuću za muškarce i za žene, tako da uvek možete pronaći nešto zanimljivo za sebe i za sebi drage osobe.

Kompanija “Fratelli Borgioli” neprestano ulaže u istraživanje i razvoj proizvoda u saradnji sa svojim radnicima: zanatlijama, brojnim stilistima i proizvođačima uzoraka kože. Zbog ovih karakteristika brend je prepoznat u Italiji i inostranstvu kao izuzetno vredan proizvođač visokokvalitetnih cipela proizvedenih u Italiji.

Fratelli Borgioli redovno potpisuje nove ugovore o saradnji sa međunarodnim modnim kućama i na taj način modernizuje svoju proizvodnju i širi svoju prodajnu mrežu na veći broj tržišta.

Fratelli Borgioli je trenutno porodični biznis koji vodi treća generacija koja je uspela da unapredi i poboljša kompaniju koja poseduje više od 70 godina iskustva i tradicije na polju proizvodnje luksuzne obuće.

Kolekcije Fratelli Borgioli odabrao je Pitti odbor za dizajn. Već više od 10 godina Borgioli predstavlja svoje sezonske kolekcije na ovom važnom događaju u svetu muške mode. Za sve one koji nisu upoznati sa Pitti Uomo terminom, želeo bih da napišem jedno kratko objašnjenje.

Pitti Uomo je jedna od najvažnijih svetskih modnih platformi za kolekcije muške odeće i dodataka i za pokretanje novih projekata u muškoj modi. Održava se dva puta godišnje u Firenci.

Fratelli Borgioli pokrenuo je stalnu izložbu u svom izložbenom salonu u Milanu. Izložbeni salon Borgioli nalazi se u modernom dizajnerskom okrugu Brera i otvoren je tokom cele godine za sve ljubitelje ovog brenda. U ovom izložbenom salonu možete videti nove sezonske kolekcije i naravno neke od vanvremenskih komada iz prošlih kolekcija koji su obeležili rad ovog poznatog obućarskog brenda.

Ovaj porodični brend je uveo određene novine u poslovanju tokom 2020. godine, a to su mogućnost online kupovine u njihovoj zvaničnoj elektronskoj prodavnici i jedna nova neobična saradnja sa dalekim Japanom. Nova linija obuće koja kombinuje čuveno italijansko zanatstvo sa neobičnim japanskim stilom. Krajem prošle godine svetlost dana ugledala je “SEISHOU” nova linija cipela koju je kompanija Fratelli Borgioli dizajnirala sa japanskim dizajnerima Ikeda i Matsuzaki.

Naziv nove linije, SEISHOU („unison“ na engleskom, što na našem jeziku označava potpuni sklad). Ova linija sa sobom nosi mešavinu italijanske izrade i japanskog ukusa.

SEISHOU je hibridna kolekcija za oba pola, koja klasični italijanski dizajn povezuje sa modernim japanski stilom. Japanski koncept i dizajn izraženi su veštinom izrade italijanskih cipela. Dizajn uključuje koncept autentične italijanske obuće i ukus koji verno prikazuje savremeni japanski način života.

Sve cipele iz linije SEISHOU, kombinuju udobnost patike sa elegancijom svečane cipele. Svi komadi su izrađeni uz pomoć složenih tehnika koje danas još uvek primenjuje vrlo mali broj proizvođača obuće, kao što je đon izbrušen na poslednjoj glazuri, obrada sa skrivenim kanalom i upotreba prirodnih materijala.

Cipele iz linije SEISHOU dostupne su u online Fratelli Borgioli radnji, kao i u prodajnim objektima kompanije Fratelli Borgioli, Casa Borgioli prodavnici, postavljena u prostorijama stare fabrike u Vinčiju u Toskani, rodnom mestu renesansnog genija Leonarda da Vinčija.

Pošto se malo prolepšalo vreme u Beogradu, odlučio sam da izvedem na svež vazduh i kaput za koji ste me pitali nakon što ste ga videli na spisku mojih omiljenih predmeta koje bi trebalo da poklonite svojim muškarcima za novogodišnje praznike.

Whitcomb & Shaftesbury su 2004. godine osnovali Suresh i Mahesh Ramakrishnan kao nezavisni brend transparentan u svojoj proizvodnji i posvećen dubokom verovanju u modnu originalnost i nezavisnost, potkrepljen zanatskim pristupom. Stvarajući komade po meri koje kupci žele, oni stvaraju britansku luksuznu modu na jedan sasvim novi način – grade veze između potrošača i brenda, umesto da isključivo podstiču bespotrebnu potrošnju u lancu potrošnje.

Odeća po meri je posebna vrsta mode: pretvaranje ideja i mera kupaca i lepih prirodnih sirovina u nešto vrlo originalno, neobično i posebno; postizanje kvaliteta je dosledno i nezavisno je upravo ono što Whitcomb & Shaftesbury izdvaja od drugih modnih brendova na tržištu.

U mom današnjem postu imate ponovo priliku da vidite remek-delo modnog ateljea Whitcomb & Shaftesbury – kaput klasičnog dizajna, koji je autentičan u detaljima i koji će ostati klasik u vašem ormaru za ceo život.

Ovaj neverovatni kaput napravljen je od bogate mešavine Vicune i čistog kašmira, tako da ova divna kombinacija materijala čini ovaj kaput tako posebnim i neponovljivim.

Kao što znate, veliki sam ljubitelj kaputa i ovaj mi je privukao pažnju jer je jedinstven i elegantan. Druga stvar koju volim kod ovog kaputa je izuzetna boja koju je lako kombinovati.

OUTFIT

Kaput: Whitcomb & Shaftesbury

Rolka: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Cipele: Fratelli Borgioli

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja ovog specijalnog posta gde smo zajedno otkrili neke zanimljive vesti iz sveta mode i saznali neke stvari o jednom porodičnom italijanskom brendu obuće. Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija, harmonija pastelnih braon nijansi?

Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji post i nadam se da će vam se svideti! Vidimo se za par dana sa novom pričom o Fratelli Borgioli brendu!

Savetujem vam da zbog trenutne nepovoljne zdrastvene situacije u skoro svim kako evropskim, tako i zemljama širom sveta poslušate moj savet. Ako imate potrebu da izađete na svež vazduh, prošetate i razbistrite misli, slobodno to učinite, ali ne odlazite na mesta gde ima puno ljudi i podstičete stvaranje gužve.

Razumem da ljudi treba da izađu na svež vazduh radi fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja, ali to možete učiniti tako što ćete svakodnevno šetati gradom, slabo prometnim ulicama. Naravno, možete šetati parkovima i drugim vrstama zelenih površina ili šetalištima duž reka, ali držite se propisane fizičke distance i koristite dezinfekciona sredstva i nosite masku.

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete da me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Fratelli Borgioli,Whitcomb & Shaftesbury i Loro Piana brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Paparazzo momenat! Ovako izgleda Mr.M dok stvara sadržaj za blog. 😀

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.

SHARE THIS POST

Drugo pismo iz Londona: Nije vetar, nije kiša…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nisam vam pisao skoro mesec dana i moram priznati da mi je ovo piskaranje tekstova nedostajalo. Pre nego što počnem sa današnji postom želeo bih da iskoristim priliku da vam se izvinim zbog neočekivane pauze zbog zdrastvenih problema i putovanja na kojima sam se dodatno “istrošio” pa nisam ni uspeo da ozdravim. Mesec dana skoro imam prehladu koju nisam uspeo da savladam jer sam bio aktivan, umesto da sedim lepo kod svoje kuće, lečim se i pijem neke tople napitke… Dobro, na kraju nikad se ne zna zašto je to dobro!

Mnogi od vas su mi pisali na društvenim mrežama i na mejlu kada ću objaviti nove postove i zašto me nema na blogu? Svi vi koji pratite moj rad znate koliko ja volim svoj blog, ali ponekad se dogode neke neočekivane situacije i ne mogu sve da postignem odjednom. Obećavam da ćemo se ovog meseca više družiti, a verujte mi da je ova pauza na blogu možda i dobra jer vas očekuju nove zanimljive destinacije.

Zašto sam se razboleo? Zato što sam u proteklih mesec dana osetio kako izgleda kada se spoje sva 4 godišnja doba i verujte mi da to uopšte nije dobro! Turska, Rusija i Engleska totalno tri različite klime, vremenske zone da je sasvim normalno da ako ste bolesni krenuli u jednu ovakvu avanturu da možete samo da se molite Bogu da se ne vratite još bolesniji… Što se meni naravno i dogodilo zato mi je sad tokom pisanja ovog teksta najbolji drugari kapi za nos, maramice i čaj od nara. Divno!

London je bio poslednja destinacija na ovom mom “krstarenju” Evropom, sigurno se pitate zašto nisam krenuo hronološkim redom kao i svaki normalni bloger… Mislim da je pobedila ta malo veća ljubav prema engleskoj prestonici koju sam imao prilike da posetim u januaru ove godine i znao sam da ću ponovo doći ove godine, ali nisam znao tačno kada, ali kao što vidite to se dogodilo posle dva meseca.

Ovaj put sam imao nešto malo više vremena, čitava 3 dana i verujte mi kada ste bolesni to vam izgleda kao večnost. Najgore stvar koja može da vam se dogodi na putovanju je da se RAZBOLITE! Najveća je šteta leži u tome što ste vi došli da uživate i da otkrivate nešto novo, ali vaš organizam očigledno ima neke druge planove za vas… Na kraju, moja želja je pobedila pa sam noću jadikovao u sobi, a preko dana bio jedan pravi “usporeni” avanturista.

Kada putujete, da li volite da u vaš raspored “upadne” i nedelja ili volite da izbegnete to? Obično ljudi kada planiraju putovanja se trude da ona budu od srede do nedelje ili od četvrtka do nedelje, prosto da bi imali malo vremena da dođu sebi i da se spreme za novu radnu nedelju. U mom slučaju, kada mi mogućnosti dozvole ja volim da provedem i tu famoznu nedelju na nekoj destinaciji.

Naravno nekom to nije uopšte zanimljivo, metropola kao što je London njegovo centralno jezgro nedeljom je skoro pa prazno jer su se većinom svi sjatili na periferiju na neki mini vašar, odlično to znam jer pravi Britanci obožavaju da svoje slobodno vreme provode na mini sajmovima, vašarima koji su vezani za sam životni stil (hrana, slatkiši, čajevi i ostale đakonije).

Ja sam ovu nedelju proveo na ulicama u srcu Londona jer volim da vidim lepe stvari, bez obzira što u 90% slučajeva nemam finansijskih mogućnosti da ispratim te trendove, ali uvek volim da vidim lepe stvari i da dobijem neku inspiraciju. Meni je nedelja najomiljeniji dan u Londonu jer imam sve ulice samo za sebe, nema gužve i mogu lepo na miru da razgledam izloge…

London je grad koji je poznat po svojoj klimi kišnog grada i da ćeš pre imati šansu da vidiš Kraljicu na ulici kako kupuje hleb nego lep i sunčan dan. London kao grad je prelep i meni lično ne smeta kada je hladno, kišovito pa čak i maglovito jer u Londonu uvek nešto možeš lepo videti. Jedino što ne volim je ta njihova opterećenost renoviranjem zdanja, pa svaki put kada posetim London uvek, ali bukvalno uvek zateknem neki simbol Londona da je pokriven jer se renovira, kao što možete videti na slici iznad… Hvala Bogu pa Nemci ne vole toliko da renoviraju, inače bih poludeo…

Na slici iznad možete videti najposećenije mesto u Londonu, ko nije bio u Londonu ima osećaj da je Pikadili trg toliko veliki i da podseća malo na Njujork, ali posle te iste osobe dođu u London i shvate da je to jedna velika zabluda i da je Pikadili tako mali trg, ali to ne znači da on nije lep već da nekada ne treba slepo verovati slikama jer se posle možete razočarati.

Da se sad malo vratim na početak ove moje martovske putešestvije koja je krenula sa putovanjem u Tursku gde sam imao priliku da sarađujem sa svetskom avio-kompanijom Turkish Airlines gde sam imao priliku da se upoznam sa Istočnom Turskom, da se još jednom provozam vozom nakon avanture u Indiji i to sa čuvenim vozom u Turskoj koji je dobio epitet “Turski Orient Express” – Dogu Ekspresi, odem na zimovanje i upoznam nove kolege i prijatelje sa Balkana i Istočne Evrope. Nakon te avanture posle u Rusiji, pa kao što vidite Turkish Airlines me je pratio. Jedva čekam da podelim sa svima vama moje utiske iz Turske!

Dobro, dobro znao da sam opet po ko zna koji put otišao predaleko, ali šta da radim kada sam takav! Ovaj deo Londona obožavam jer znam da se približavam mojoj najomiljenijoj zgradi u Londonu koja se nalazi u Regent ulici na broju 121… Da to je najveća Burberry radnja, od milošte volim da kažem najveća Burberry robna kuća na svetu!

Najpoznatiji engleski brend Burberry je svojom klasikom osvojio svet, ali je postao sinonim za celu Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte. Modna priča koja traje više od 150 godina i dalje nastavlja da intrigira svetsku populaciju. Zato su pre par godina otvorili jedinstvenu prodavnicu Regent 121 u kojoj se može pronaći bukvalno sve iz bogate ponude modnog brenda Burberry. Svaki put kada posetim ovu prodavnicu, moje srce zaigra i prosto hoće da iskoči jer bi volelo da sve ponese kući, ali naravno tu dolazimo do one realne granice jave i sna gde shvatiš da ako uspeš i jednu stvar da kupiš, ponećeš sa sobom i jedan deo Engleske.

Što se mene tiče mene bi mogli da zatvore ovde da spavam ne bih se uopšte bunio, mislim da ne bih uopšte spavao i da bih oboleo od hronične nesanice zbog ovako lepih stvari… Mislim da kompanija Burberry bi trebala da razmotri moj predlog da budem deo “živog” inventara njihove modne porodice i da bi to za mene bio moj srećan kraj! Što bi rekla moja sestra, kako ja zamišljam srećan život: “Rodi me majko srećnog pa me u Burberry zaključaj!”. Nije daleko od istine! 🙂

 

Tokom ove posete Londonu, pomislio sam bar milion puta: “Bože, zašto onaj moj nesrećni fotograf ne izvadi vizu za Britaniju!”. Sve to zbog ovih polupraznih ulica koje bi bile idealne za slikanje, ali nije imao ko da me slika. Sa druge strane, kako sam bio bolestan možda bar sam malo sakrio kako trenutno loše izgledam zbog umora i iscrpljenosti.

Slika koju vidite iznad je nastala iz potrebe da ja pokušam da slikam gospodina kojeg možete videti sa druge strane u crvenoj jakni jer mi se mnogo dopala jakna i bio sam ubeđen da je to ista crvena jakna koju sam video prethodnog dana na rasprodaji u robnoj kući, ali nije bilo mog broja… Naravno kad je bila snižena 70% i kad sam veliki baksuz, ali bar je ova slika na kraju ispala fantastično! Kao što sam rekao na početku ovog posta: “Nikad ne znaš, zašto je to dobro!”.

Ovo zdanje koje se zove Kuća Slobode (eng: Liberty House) će mi zauvek ostati u mom sećanju kada sam jednom prilikom bio sa drugaricom u Londonu i kada smo se našli u blizini ove neobične robne kuće ja sam rekao da bi bilo dobro da proverimo da slučajno nema tamo jakne od brenda koji je tad bio na nekom velikom sniženju, ona je onako zgroženo i uzbuđeno odgovorila: “Marko, kako možeš da tražiš jaknu u muzeju, vidiš da je to kuća u čuvenom tudorskom stilu?! Ti si poludeo!”. Par minuta kasnije uverila se da je to jedna neobična robna kuća pa nije htela da priča sa mnom par sati jer je bilo sramota. 😀

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i prvog specijalnog posta u aprilu ove 2019. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Londona, prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da ovom prilikom testiram mogućnosti novog telefona iz porodice Sony model Xperia XZ3. Sve slike koje vidite u ovom postu su nastale uz pomoć mog novog prijatelja i počeo sam da razmišljam da više ne nosim aparat na putovanja. Ovo je bila jedinstvena prilika da vas još jednom malo bolje upoznam sa gradom kao što je London i da ponovo posetim jedan od mojih najomiljenijih gradova u Evropi.

Kako se vama dopala ova moja priča o Londonu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Englesku? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Londona, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije. Takođe se zahvaljujem kompaniji Sony koja je uspela da izazove i da napravim slike sa njihovim novim telefonom Xperia XZ3. Takođe se zahvaljujem i kompaniji Burberry Limited, u postovima koji slede imaćete priliku da uživate u lepoti njihovih kreacija.
SHARE THIS POST

Da li je došlo proleće?

Zdravo svima, iskreno se nadam da ste mi dobro i da ste spremni za novi post. Proleće ima višestruko značenje u različitim sferama života. Svi znamo one priče starijih ljudi koji nas uvek savetuju da promenimo nešto u svom životu i bar malo, na tren učinimo svoj život zanimljivijim.

 

Indijska avantura se završila, pa sam nakon Berlina odlučio da se uputim kući, bar na kratko da osetim tu pripadnost i da onu nostalgijom za kućom prekinem ručkom i maminom čuvenom pitom, koja mi uvek nedostaje kada odem negde u onaj beli svet.

 

 

Pored uživanja u đakonijama, odlučio sam da iskoristim i lepo vreme koje je bilo u Srbiji krajem marta. Sunce, dobro rapoloženje i fotograf koji je bio voljan da slikamo su i više nego dovoljni razlozi da se mali Marko malo pokrene i nastavi tamo gde je stao.

Hteo bih nešto da vas pitam. Zanima me da li smatrate da je proleće zaista došlo u našu zemlju? Da li se nešto promenilo od jeseni? Da li smo se mi promenili?

 

 

Današnji post možda samo slikama pokazuje da se radi o outfit postu, a za sve one koji prate moj blog znate da je došlo vreme za razgovor. Pa da se vratimo na današnju temu posta i zapitajmo se još jednom: “Da li je došlo proleće?”.

Proleće je prelazni period i tada se svi nadamo da će konačno doći bolji dani za sve nas i onda nam u životu sve lakše prođe. Kažu ljudi da treba spakovati sve stare stvari u kofer i u zavisnosti od uspomena, možemo biti hrabri i suočiti se sa istinom. Da li ste vi spremni da spakujete svoj “zimski kofer”? Da li ste spremni da se otisnete i probate nešto novo? Čovek nekako drugačije razmišlja kada je daleko od svog doma, neminovna činjenica je da mene trenutno deli par hiljada kilometara od Beograda, još ako uzmemo  u obzir da je sad vreme praznika čoveku izgleda sve drugačije i želi samo bar na tren da bude prisutan sa svojim najmilijima.

 

 

Kada sam dobio poziv da učestvujem u novoj kampanji modnog brenda Guess, mislim da je to bio jedan od najvećih preokreta. Malo drugačiji stil, ali onaj stari mali nasmejani Marko se odlučio da krajem marta pređe sa one strane reke i napravi slike za novi post. U prirodi čovek uvek pronađe inspiraciju, pa je tako i sa nama bilo ovaj put. Novi Beograd, neka nova priča, neka nova avantura…

 

 

Za sve verne ljubitelje mode znajte da je teget boja i ove godine u trendu. Siguran sam da nećete pogrešiti ako kupite neki odevni komad ili pak neke dobre cipele ili torbu u toj čarobnoj boji. Uski krojevi, malo kraće pantalone to znate da je uvek skoro bilo u modi, da to je onaj čuveni italijanski stil.

 

 

Voleo bih da čujem vaše mišljenje u ovoj odevnoj kombinaciji i naravno da mi kažete kako ste se vi spremili za ovu novu sezonu? Zapamtite, dobar čovek, dobar stil i ukus se nikada ne mogu promeniti!

Došli smo i do kraja ovog posta i voleo bih da iskoristim priliku da čestitam Uskrs i da vam poželim sve najbolje od srca. Sledeće nedelje očekujte jedan zanimljiv putopis!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

OUTFIT

 

Džemper: Guess by Marciano

Pantalone: Guess by Marciano

Patike: Adidas

 

Fotoaparat: Alpha 7r via Sony Deutschland

 

Post je sponzorisan od strane kompanije Guess Deutschland.

 

SHARE THIS POST