Pisma iz Moskve: Hotel National, tajanstvena soba 101

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Konačno je došao vikend, a sa njim i moja nova priča iz Moskve. Uvek se radujem kada imam da podelim neku zanimljivu priču, siguran sam da će vam današnja priča iz Rusije biti interesantna. U prethodnim postovima imali ste priliku da vidite sjaj i raskoš ruske prestonice i da pročitate moju modnu priču. Došlo je vreme da vam ispričam jednu intrigantnu priču o hotelu koji je ujedno jedan od najstarijih hotela u Moskvi.

Hotel National se nalazi u samom srcu grada, u neposrednoj blizini Crvenog trga i samog političkog centra – Kremlja. Zbog svoje lokacije hotel se našao u samom centru borbi tokom Oktobarske Revolucije. Hotel je zvanično otvorio vrata za svoje goste 1903. godine i na samom početku dobio je status luksuza i prestiža. Uprkos visokim cenama, hotel je uvek bio rezervisan par meseci unapred. Poznati glumci, političari, ugledni trgovci, umetnici i diplomate su bili dragi gosti ovog hotela.

Sve se to promenilo sa Oktobarskom Revolucijom i hotel National postaje utočište pobornicima velike revolucije. Posle pobede boljševika, svi hoteli u Moskvi su nacionalizovani. Hotel National je ujedno postao kuća prvog branioca da  bi 1918. godine članovi nove vlade boravili su u sobama ovog hotela.

National hotel je bio rezidencija Centralnog izvršnog ruskog odbora duži vremenski period. U tridesetim godinama prošlog veka, odlučeno je da se ovom objektu vrati prvobitna namena. Rekonstruisana je zgrada hotela, prizemlje je bilo popločano granitnim pločama. Hotel je nakon rekonstrukcije pomalo izgledao kao muzej zbog samog namešaja koji je donet iz palate Aničkov i Palate Kremlja, koji je ujedno uticao i na samu cenu usluga. Smeštaj u to vreme je bio izuzetno skup čak i za strance. Hotel je radio sa velikim gubicima, ali je 60-tih godina uspešno završena prva etapa rekonstrukcije hotela, ali je hotel izgubio slavu koju je imao na samom početku.

1985. godine, glavni odbor hotela je doneo odluku da se Hotel National obnovi u potpunosti. Deo starog nameštaja je poslat u muzeje, drugi deo nameštaja je restauriran. Ciljevi ove rekonstrukcije hotela su bile da se nadogradi zgrada hotela, modernizacija objekta, renoviranje interijera hotela. Dom zdravlja, potkrovlje sa dvadeset dodatnih soba, kafić sa zimskom baštom smešteni su na severnoj strani hotela National.

Deset godina kasnije, hotel je renoviran u potpunosti i bio je spreman da dočeka svoje prve goste. Počeo je novi period njegove istorije. Hotel je nagrađen kategorijom hotela sa pet zvezdica. Sadašnjost i prošlost je uspešno spojena u interijerima National hotela.

Hotel je 2000. godine proslavio 100. godinu svog postojanja, da bi 3 godine kasnije hotel se ponovo našao u centru krvavog događaja. Krajem 2003. godine u hotelu National se dogodio teroristički napad. Zbog eksplozije automobila, parkiranog pored ulaza u hotel, umrlo je šest osoba, uključujući dva bombaša samoubica; više od 12 ljudi je ranjeno. U julu 2005. godine postavljen je spomenik žrtvama.

Ovaj hotel je dočekao mnoge poznate ličnosti poput poznate francuske dive Katrin Denev, poznatog svetskog modnog kreatora Pjer Kardena, sadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, Kofi Annan-a, poznatog glumca Alena Delona i mnoge druge.

Jedno je sigurno hotel National je svašta preživeo tokom svog postojanja, ožiljci se možda ne vide, ali burna istorija je ostavila traga. Danas je to jedan veličanstveni hotel koji zrači elegancijom i svojom arhitekturom pokazuje raskoš ruske imperije.

Pošto je kraj marta početak turističke sezone u Moskvi, pritom dodajte na sve to da počinje i Nedelja mode jako je teško pronaći smeštaj u Moskvi. Inače ja sam veoma vezan za Moskvu jer je to grad koji je ujedno obeležio moje detinjstvo. Sećam se kako sam napravio svoje prve korake na Crvenom trgu i da moja mama nije mogla sa mnom da izađe na kraj dok smo čekali tatu da završi sa svojim višesatnim sastancima.

Hotel National mi je ostao u sećanju zbog jednog kafe poslastičarnice koja je uvek imala lepe, šarene kolače. Bili su to lepi trenuci kada se umažem voćnim kolačima i uprljam novu odeću pa dobijem par vaspitnih. Dobro, bar sam se i najeo. Nakon kritika uvek dolazi tata spasilac da me vodi na fontanu bajki, taman toliko da se moja mama odmori i ode da obavi kupovinu.

Boravak u ovom hotelu je bio predivan! Napolju je možda bilo hladno, ali doček je bio dovoljno topao od srca da čuvena ruska hladnoća nije uspela da pobedi… Bar ne tog jutra! Bilo mi je neobično kako je gospodin na vratima znao moje ime i poželeo mi dobrodošlicu u hotel.

Gospodin Viktor, nije samo obični vratar koji već skoro više od 20 godina radi u ovom hotel, on je živa legenda. Viktor je prvo nasmejano lice koje će vas dočekati u ovom čuvenom hotelu i rado ispričati istoriju ovog hotela kao što je to uspeo za manje od 20 minuta da ispriča uzbudljivu priču o ovom hotelu.

Nakon rutinske obrade podataka dobio sam informaciju da ćemo dobiti najzanimljiviju sobu u hotelu. Ja sam proveravao svoju poštu, divio se brzini interneta i u tom me prekinu gospođa sa recepcije: “Gospodine, spremili smo za vas sobu 101, želimo vam prijatan boravak u našem hotelu!”. Dobro, mislim se ja u sebi soba ko soba sigurno je lepa kada je u ovom hotelu.

Dolazim do lifta i dalje mi nije jasno zašto imamo posebnu pratnju do sobe, fotograf me ismejava da sam postao blogerska zvezda da pazim da me ne sačekaju novinari ispred hotela da za svaki slučaj spremim crne naočare. Lako je mene ismejavati, ja sam svim mojim saradnicima Bogu dušu dao za zbijanje šala… Valjda je to zato što u našem timu imamo izgrađen odnos kao jedna mala porodica koja je uvek tu da pomogne svojim članovima. Zajedno se radujemo našim uspesima na Mr.M, zajedno se šalimo, a bogami zajedno i kukamo i brišemo suze blogerske kada ne ide baš onako kako smo planirali.

Dobili smo upustva i kroz par minuta saznali da je prvobitni dogovor promenjen i da smo dobili predsednički apartman. Ja od šoka nisam mogao da saslušam celu priču, samo sam zapamtio da ogledalu ne sme ništa da zafali… Gospodin koji nas je uveo u sobu je otišao i ostavio mene u šoku. Prvo sam pomislio da su možda nešto pomešali na recepciji, ali nemoguće je da baš postoje dve rezervacije sa istim prezimenom.

Hteli smo da iskoristimo ovo sunčano jutro za slikanje jer ko zna kakvo će vreme biti posle. Naravno, sve poklone sam otvorio i dobio sam na poklon čuvenu babušku lutku.

Najzanimljivi poklon je bila knjiga u kožnom povezu i jedno malo pismo. Pošto sam dobio više pisama, možete da pretpostavite da sam sve odmah otvorio jer hvala Bogu kod mene ne važi izreka “Radoznalost je ubila mačku!”. Bilo mi je čudno što sam dobio i malu kovertu, ali sam je otvorio. Malo pisma, mala i ceduljica na kojoj piše: “Ako hoćeš da saznaš zašto sam poseban otvori stranu 101!”. Prvo što sa uočio na naznačenoj strani je slika ogledala. To je bila priča o sobi 101 i ovom neobičnom ogledalu.

Na svetu postoje dva ovakva ogledala, jedno se nalazi u Veneciji, a drugo je igrom slučaja završilo u sobi ovog legendarnog hotela. O ogledalu nema puno podataka, ali se smatra da je staro koliko i sam hotel, ako nije i starije od njega.

Naše slikanje je prekinulo kucanje batlera koji nas je podsetio da se doručak završava za manje od pola sata i da bi bilo dobro da odemo u salu za doručak. Čim spomente mom fotografu reč hrana, tada prestaje svaki rad. Sreća moja pa smo imali dovoljno fotografija za blog.

Po prvi put u svom životu sam napravio sliku u sali za ručavanje. Sigurno se pitate zašto? Hteo sam da uslikam mladi par koji su ozbiljno shvatili pojam “Doručak i šampanjac”. Ona je bila predivno obučena, vidi se da je haljina ručni rad sa biserima i kristalima. Nakon par minuta sam se oslobodio i dok sam išao da uzmem desert, sreo sam mladu damu i upitao sam je za brend haljine. Toliko sam se mučio da zapamtim ime dizajnera dok ne stignem da pitam fotografa za cenu da sam zaboravio da uzmem čokoladni kolač.

Fotograf je nakon kraćeg pretraživanja na internetu pokazao telefon i na ekranu sam video haljinu koja je bila na mladoj dami i cena koja me naterala po prvi put u životu da pitam da li je to cena u dinarima ili evrima?! Bilo mi je drago da postoje osobe koje mogu da priušte sebi takve stvari i da ih nose tokom odlaska na doručak.

Konačno smo nakon doručka imali par sati da malo obiđemo grad pre početka revija na kojima smo trebali prisustvovati taj dan. Moja fontana bajki nije radila, valjda je još bilo hladno da puste vodu u fontane. Kao što možete primetiti vreme je bilo predivno pa smo iskoristili da napravimo i drugi outfit post. Više slika ovog outfita videćete tokom sledeće nedelje.

Ovaj dan smo iskoristili da posetimo znamenitosti. Prvo sam želeo da posetim Hram Vasilija Blaženog koji mi je ostao u mom pamćenju kao deteta od 3,4 godine kao jedna velika fabrika sladoleda. Detetu ne možeš možda objasniti da je to jedan verski objekat, ali moja mama je rešila da je najlakši način da me umiri ako mi taj objekat u mojim očima prikaže kao fabriku sladoleda.

Moskva se pomalo izmenila, naravno šta je dete moglo da razume da je Moskva jedna velika metropola koja danas broji više od 20 miliona ljudi. Jedan grad ima skoro 3 puta više ljudi nego naša cela zemlja. Mali Marko to i dan danas ne može da razume, šta zna dete od 27 leta šta je 20 miliona?!

Moskva je jedan izuzetan grad i uvek mi je jako drago kada čujem da je neko otišao da poseti ovaj velelepni grad. April 2019. godine je bio moj red da osetim čari i lepote ovog grada, ali se nadam da će neko od vas uskoro posetiti rusku prestonicu.

Dragi moji, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i trećeg specijalnog posta iz Rusije koji ne bi bio moguć bez kompanije Red Wings. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz avio kompanije Red Wings na ovoj predivnoj saradnji i neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Moskva je divan grad, koji je inače obeležio moje detinjstvo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovom hotelu osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelu National na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o ruskoj prestonici i najstarijem hotelu u Moskvi? Da li ste imali priliku do sada da posetite Moskvu? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Za para dana nastavljamo našu avanturu u Moskvi, do tada budite mi pozdravljeni!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Red Wings i lanca hotela Marriott  kojem pripada hotel National. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanija Loro Piana na divnim outfitima i Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.