Posts tagged Turistička Organizacija Kipra

Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobro došli u moj novi post! Siguran sam da ste uspeli da “prebrodite” i ovu radnu nedelju i sada možete na miru da pravite planove za vikend. Ja sam odlučio da vas obradujem novim putopisom i danas nastavljamo sa našom pričom o Kipru. U prethodna dva posta imali ste priliku da se malo bolje upoznate sa Larnakom i Aja Napom – link posta. Danas ću vam otkriti nešto novo o glavnom gradu ove male ostvrske države – Nikoziji. Kipar jeste ostrvo, ali nažalost glavni grad se ne nalazi na morskoj strani ostrva, nema vide ni na vidiku! Znam, malo zvuči čudno, ali tako je! Iako ovog puta nemam za vas lepe morske pejzaže, siguran sam da ćete pronaći bar 100 razloga za zavolite ovaj simpatični gradić koji je specifičan po mnogim stvarima, a uskoro ćete imati priliku da se lično uverite u to! 🙂

Kada govorimo o religiji, narod na ovom ostrvu je vrlo pobožan, kako stari tako i mladi naraštaji trude se da održe tradiciju. U prestonici Kipra, imao sam priliku da obiđem dve crkve pravoslavne crkve koje su od izuzetnog značaja. Prvi verski objekat koji smo imali priliku da obiđemo u Nikoziji (Lefkosiji) je crkva Panagia Chrysaliniotissa.

Najvažnija vizantijska crkva u Nikoziji, jedina crkva u starom delu grada koja datira iz srednjeg veka – vizantijski period. Prvobitni izgled crkve je bio veoma jednostavan sa kupolom, ali je tokom određenog vremenskog perioda konstrukcija crkve menjana da je izvorni oblik kupole u velikoj meri izmenjen. Veliki broj crkvenih ikona i freski potiče iz ove crkve i izložene su u Vizantijskom muzeju arhiepiskopa Makariosa III Fondacije u Nikoziji. Slikanje same unutrašnjosti crkve je zabranjen.

Talija, naš vodič, nam je predložila da se malo prošetamo starim delom grada i da vidimo kakva je arhitektura u ovom delu Nikozije. Za sve one koji nisu upoznati sa trenutnom političkom situacijom na Kipru, nakon 1974. godine Republika Kipar je nasilno podeljena i samim tim teritorija države Kipar se značajno smanjila. Nikozija je i dalje ostao glavni grad države iako je podeljen na dva dela, jedan pripada Republici Kipar, dok drugi deo pripada Turskoj. Zbog osetljivosti same teme i učtivosti nisam mnogo zalazio u detalje jer je to njima jednako bolna tačka, kao što je nama Kosova. Ista nam je tuga… Mislim da bi bilo bolje da pređemo na neke vedrije teme!

Talija je bila u pravu, njihova arhitektura je vrlo zanimljiva, prava mediteranska gde preovlađuju vedre boje pogotovo bela i plava boja koje su dominantne u njihovoj kulturi. Prva pomisao kada smo se šetali krajem je bila: “Gde su svi? Gde su ljudi?”. Stidljivo sam upitao našeg vodiča sva ta moja znatiželjna pitanja, ona se samo blago nasmejala i da je pretpostavila da ću je to pitati. Zakucala je na jedna vrata i na grčkom jeziku objasnila da sam ja novinar koji je došao na Kipar u saradnji sa turističkom organizacijom jer kako drugačije objasniti ženi od 80-tak godina ko sam ja. Baka je bila oduševljena i pustila nas je u svoj dom.

Saznao sam ono što me je kopkalo pre par minuta, njihov život se odvija u dvorištu koje poseduje skoro svaka kuća na Kipru i zato nemaju potrebe da sede ispred vrata i da se druže “na sokaku”. Upoznala me sa svojim komšinicama, dobili smo sok i kolače i imali smo priliku da vidimo koliko su oni ustvari komunikativan narod, bez obzira što ja nisam razumeo ni reč grčkog, ni Talija koja je inače rodom sa Kipra nije uspela simultanim prevodom sve da mi u trenutku prevede pošto su gospođe bile baš spremne za priču. Ja sam radio ono što sam najbolje umeo, trudio se da gledam sve učesnike u razgovoru u oči i da se smeška, pojedem kolač i zahvalim na gostoprimstvu. Voćni kolač je bio baš osvežavajuć, saznao sam nešto novo i uvek mi je puno srce kada imam priliku da upoznam lokalno stanovništvo i da osetim tu toplinu dobrodošlice, srdačnost i male gestove koji nekada mogu dosta reći o njihovoj kulturi.

Gospođe su bile raspoložene da pričaju još dugo, ali im je naša draga Talija objasnila da moramo još mnogo toga da obiđemo i da nemamo dosta vremena. Došlo je vreme za pokret, Nikozija nas čeka! Nakon ovog sređenog i savršenog kraja dolazimo do dela Nikozije koja povezuje stari deo grada sa novim grada – centrom. Taj “treći” deo je utočište za imigrante koji su izbegli iz drugih zemalja i tu ćete primetiti narod na ulici, nasmejani i pored svih svojih svakodnevnih problema se trude da dočekaju turiste u svojim skromnim restoranima.

Nakon par minuta šetnje, stigli smo i do drugog veoma važnog verskog objekta u Nikoziji. Crkva Agios Ioannis tou Theologou. Crkva se nalazi u krugu glavne pravoslavne crkve na Kipru, pored crkve se nalazi novi Crkveni dom.

Napomenuću da su na Kipru isključivo stare pravoslavne crkve koje su izgrađene u novoj eri ili u srednjem vizantijskom periodu. Posle tokom vladavine Otomanskog carstva određeni verski objekti su konvertovane u verske objekte islamske vere.

Novi deo grada, srce grada je prava mala moderna boemska četvrt. Većina posetilaca koja dođe u Nikoziju se raspituje za grafit koji možete videti na slici iznad. Umetnik koji je oslikao zid  zgrade u samom centru Nikozije je nepoznat javnosti, mada stanovnici kažu da se zna ko je to uradio, ali ne žele da otkriju. Umetnik je imao viziju da dočara jedno staro čuveno remek delo u kojem je umetnik hteo da dočara društvo koje je tada bilo aktuelno. Nepoznati ulični umetnik je osmislio ovaj grafit da bi dočarao današnje društvo na Kipru i u svetu uopšte.

Zgrada koja je bila stara, napuštena i oronula je dobila jednu novu “umetničku” vrednost. Ko bi rekao da jedan grafit može toliko privući pažnje da je sada zaštićen kao kulturno dobro Republike Kipra.

Došlo je vreme da se krene dalje, naša avantura u Nikoziji je bila kratka, ali slatka i edukativna. Ovo putovanje ću pamtiti kao jedno od najbolje organizovanih putovanja u mojoj blogerskoj karijeri. Na slici iznad imate priliku da vidite spomenik – Kip Slobode koji je podignut u čast pobede i samostalnosti Republike Kipar. Sloboda je nešto najvrednije što može neka država ili pojedinac sebi obezbediti. Došlo je vreme da krenemo dalje pre nego što padne mrak!

Nakon 40-tak minuta vožnje dolazimo u jednu malu varošicu na Kipru, koja je poznata po rukotvorinama i ručno rađenom nakitu. Dobro došli u Lefkaru! Lefkara predstavlja kolevku narodne umetnosti, gde je rođena umetnost kiparske narodne “igle” – čuveni “lefkaritiko” – čija je reputacija prevazišla granice Kipra i postala je poznata u većini evropskih zemalja i širom sveta. Lefkara može zahvaliti na ovom blagostanju i prosperitetu koje duguje ovoj umetnosti iglica i trgovini koja je uspostavljena krajem 19. veka, koji je doživeo svoj vrhunac tokom prvih trideset godina dvadesetog veka.

Pored ovih divnih ručnih radova koji su učinili ovo malo brdovito mesto poznatim u svetu, svoju slavu duguju i vrednim zlatarima koji svakodnevno prave mala umetnička dela od plemenitih metala. Mesto je tako tiho, prodavnica ima na sve strane, na jednu prodavnicu hrane idu bar 8-10 prodavnica nakita, onda zamislite koliko ovo mesto ima zanatskih radnji. Stopa zaposlenosti u ovom mestu je izuzetno visoka, kažu čak preko 90% stanovništva je radno aktivno.

Prijala nam je šetnja kroz ovaj gradić, mirno mesto, čist vazduh. Ljudi imaju osećaj bliskosti i bezbednosti, pa čak i do tog stepena da ostavljaju vrata svojih domova otključanim i naravno mace koje odmaraju na svojim kućnim pragovima. Lefkara je jedno mesto iz bajke, ko zna možda se i ja jednog dana doselim ovde da proživim svoju starost.

Ovo mesto ima jednu veoma važnu znamenitost, ckvu koja poseduje mali deo krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist. Veličanstvena crkva u Lefkari posvećena je Svetom krstu i datira iz 14. veka. Prema vizantinologu Athanasiosu Papageorgiou, istočni deo crkve datira iz 14. veka, naime nakon razmatranja spašenih freski iz crkvenog ikonostasa. Ovaj datum potvrđuje i metrički natpis “Olivianos” koji se pojavljuje na dnu zlatnog krsta u crkvi u Lefkari. Postoje pisani dokazi da je Olivianos bio biskup u ovoj crkvi 1307. godine tokom okupacionog perioda od strane Franaka.

Ovu činjenica je nesumnjivo potvrdila i beleška iz 14. veka koji se čuva u sefu Crkve. Na kraju ovog rukopisa, koji je dragoceni evangelist, primećeno je da je napisano 1345/46 godine i da je monah Gabrijel, koji je bio monah i osnivač manastira “Svetog krsta”, platio sve troškove Crkve. Crkva u Lefkari je obnovljena 1740. godine, a zatim je drvenim vijugavim ikonostasom koji je izradio vajar sa Rodosa – Hadžikriakos.

Ikonostas ima nevidljivu šupljinu. To je grobnica u kojoj se čuva veliki drveni krst, kojem je posvećena ova crkva. Prema tradiciji, deo krsta Gospoda nalazi se u samom centru ovog krsta. Krug je sasvim mali, tanak srebrni lim. Četrnaest izrezanih slika iz života Gospodnjeg, anđela i Isusovih apostola Konstantina i Helene mogu se videti na glavnom krstu. Proces raspeća je prikazana u centru krsta i pokrivena je dvema bočnim stranama, na kojima su predstavljeni Theotokos (Majka Božija) i Joanis (Otac).

Centralna slika Isusa je okružena sa četiri anđela. Konstantin Veliki, “Izdaja Isusa”, “Golgota” i Sveta Helena ilustrovani su horizontalno na krstu. “Presto drugog dolaska” i “Vaskrsenje Isusa”, kao i predstavljanje “depozicije” i “pokopavanja Isusa” ilustrovane su po vertikali na krstu odozgo nadole. Olivijanova slika sa relevantnim metričkim natpisom nalazi se na donjoj ivici krsta. Prema verovanju, na krstu se nalazi deo Svetog krsta Gospodnjeg.

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Lefkoziji – Nikoziji i Lefkari? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra  uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu! Navikli ste da skoro sve moje putopise naslovljavam sa “Pisma” ili “Razglenice” iz/sa određene destinacije i veoma mi je drago da je to dosta ljudi koji redovno čitaju moje vesele putopise to primetilo. Danas za vas sam pripremio prvi post sa jednog ostrva u Evropi na kojem se nalazi jedna od najmanjih, a ujedno jedna od najbogatijih ostvrtskih zemalja u Evropi – Kipar.

Nakon moje uzbudljive avanture u Maroku u maju ove godine, dobio sam mail od Nacionalne Turističke Organizacije Republike Kipar sa ponudom o potencijalnoj saradnji, ako sam zainteresovan da posetim Kipar u novembru ove godine. U prvi mah, pomislio sam dasleko je Novembar mesec, ali sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov srdačni poziv da ostvarimo lepu saradnju i da vam kroz par specijalnih putopisa predstavim ovu malu neobičnu ostrvsku zemlju.

Čovek se uvek lako prevari kada je u pitanju vreme… Vreme samo proleti! Od maja do novembra možda ima dosta meseci kada gledamo to sa nekog racionalnog matematičkog gledišta, ali život je sasvim druga stvar. Čovek je svakog dana preokupiran svakodnevnih aktivnostima, radostima i problemima koji ispune dane, nedelje pa i mesece. Čovek to ne primeti i vreme uradi svoje – proleti kao dlanom o dlan. Tako se i meni dogodilo, pa su mi dani, nedelje i meseci prolazili i došao je taj čuveni početak novembra koji je trebao označiti početak moje nove avanture.

Zima u Beogradu je učinila svoje, unela mi je strah u kosti pa nisam ni znao šta treba da ponesem na “zimsko” letovanje na Kipru pa sam na kraju kao i svaki prosečni Srbin, poneo od svega pomalo! Uz svu tu muku, sa sobom sam poneo i mog najboljeg zimskog drugara – gospodina prehladu čiji simptomi mi u određenim trenucima nisu dozvoljavali da u potpunosti uživam u čarima ove neobične ostrvske zemlje.

Možda smo moj fotograf i ja došli u neke rane jutarnje sate, ali moja malenkost nije mogla spavati. Popio sam sve moguće lekove koji su se mogli popiti, zamislio da ne osećam hladnoću zbog prehlade i obukao se kao sav normalan svet. Osmeh nije izostao ni ovaj put, stvarno sam bio presrećan jer sam imao priliku da osetim čari zimskog leta na Kipru.

Kipar poseduje više aerodroma, ali zbog trenutne političke situacije na teritoriji Republike Kipra normalno saobraćaju dva aerodroma: Aerodrom u Larnaci i aerodrom u blizini Pafosa. Kada dolazite iz Srbije, avio prevoznici koriste aerodrom u Larnaci. Život na ostrvu je zanimljiv zbog jedne veoma jednostavne činjenice – svaki grad je relativno blizu. Bilo da koristite usluge autobuskog prevoza, želite da iznajmite auto ili auto sa vozačem, verujte mi sve je blizu. Želim samo da napomenem za sve one avanturiste koji žele da iznajme auto na Kipru i da istražuju ostrvo samostalno, imajte na umu činjenicu da se na Kipru primenju pravila vožnje kao u Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleskoj). Vozi se suprotno, nego što smo mi na Balkanu to navikli, hteo sam samo da vas upozorim na tu činjenicu.

Larnaka – Biser na obali mora

Larnaka je sa nešto malo više od 70.000 stanovnika zauzela treće mesto po veličini grada na Kipru. Nalazi se na jugoistoku ostrva i Larnaka je najstariji grad na Kipru, legenda kaže da je nastao u 4000. godini p.n.e. U antičkim vremenima grad je dobio naziv Kition. Zbog svog neobičnog geografskog položaja i kao grad koji se nalazio na raskršću civilizacija, grad je imao burnu i bogatu istoriju. Na slikama iznad možete videti  Stari Trg u Larnaci, mesto koje je danas centar grada i centar kulture na kojem se svake godine održavaju mnoga kulturna dešavanja.

Jedno od najvažnijih era koje su obeležile istoriju ovog grada je bilo Vizantijsko razdoblje zbog crkve Svetog Lazara koju je osnovao prvi arhiepiskop Sveti Lazar. Njegov grob su pronašli u podrumu crkve na kojem je pisalo “Lazar, Hristov prijatelj”. Danas je crkva Svetog Lazara jedna od najvažnijih znamenitosti grada.

Pravoslavna crkva Sv. Lazara se nalazi u starom delu grada u neposrednoj blizini Promenade grada. Osnivač crkve je Sveti Lazar, za kojeg se smatra da je bio najbolji Isusov prijatelj. Isus ga je vaskrsao i poslao na Kipar. Ako uzmemo u obzir period kada je crkva sagrađena, njena arhitektura je impozantna.

U centru crkve se nalazi ikonostat, koji pleni svojom lepotom. Imao sam priliku da vidim kako se stariji žitelji Kipra mole u crkvi i neke njihove svakodnevne običaje pri poseti ovom svetom mestu. Možda je način malo drugačiji od našeg, ali nas spaja ista vera. Pravoslavna Crkva na Kipru je samostalna i nije finansijski ili na bilo koji drugi način zavisna od neke druge crkve. Na ovom putovanju sam imao priliku da posetim mnoga sveta mesta i nadam se da ću uspeti da vam to prikažem u nekim od narednih postova.

 

Cape Greco i Aja Napa

Nakon obilaska Larnake i nekih njenih osnovnih znamenitosti krenuli smo u obilazak obližnjeg mesta – Aja Napa. Usput smo imali priliku da uživamo u lepoti ovog prirodnog kamenog mosta – Giofyri tou Koraka koji pripada nacionalnom parku Cape Greco. Priroda je čudo, nekako uvek može da zaseni sve one velelepne građevine koje je ljudska ruka napravila. Napravili smo malu pauzu da uživamo u lepoti prirode i u ovoj nestvarnoj boji vode. Moram priznati da nas je vreme odlično poslužilo na našem putovanju na Kipru.

Vreme u ovom prelepom nacionalnom parku nam je proletelo i bilo je vreme da nastavimo svoj put ka krajnjem odredištu za danas – Aja Napa. Nadam se da ste bar malo uživali u lepoti ovog prelepo pogleda na kristalno čisto plavo more.

Polako se bližilo vreme za čuveni kiparski ručak, a mi nismo ni do pola puta stigli! Vreme je da požurimo Aja Napa nas čeka! Siguran sam da dosta vas povezuje mesto Aja Napa sa našom poznatom muzičkom estradnom umetnicom Svetlanom Cecom Ražnatović. Svakog leta možemo čuti kako se ona odmarala u svojoj kući na Kipru koja se nalazi u mondenskom letovalištu Aja Napa. Ja nisam bio u prilici da posetim Cecu, ali sam otišao na jedan lep ručak u jednu riblju tavernu. Nakon ručka smo obišli poznati manastir u Aja Napi.

Ovaj manastir je sagrađen u samom srcu Aja Nape oko 1500. godine i sagradila ga je jedna izuzetno hrabra i odvažna žena. Devojka koja je bila ćerka poznatog venecijanskog aristokrate je odlučila da pobegne daleko od svoje kuće jer je shvatila da neće moći nikada da se uda za onoga koga stvarno voli, osim za pripadnika tadašnjeg aristokratskog društva. Ovaj ženski manastir je sagrađen kao u jednoj vrsti forme srednjovekovnog dvorca. Jedan deo manastira je sagrađen i ispod zemlje, ali to još nije dovoljno istraženo i taj deo ovog manastira nije otvoren za javnost. Za ovaj manastir je vezana burna istorija, ali je on i pored svega što se dogodilo uspeo da odoli zubu vremena.

Ovaj manastir je bio utočište svim ženama koje su bile odbačene od svoje porodica i društva. Ljudi obično misle da ljudi koji potiču iz veoma bogatih porodica su sebični i samoživi, ali ovo je jedan primer koji pokazuje da nije tako. Jedna žena koja je htela da bude voljena, to nije uspela da ostvari pa je rešila da postane izgnanik i da svoje utočište pronađe u stranoj zemlji. Ona se potrudila da pomogne i drugim ženama koje se bore za svoje svoje, zamislite kako je tad to bilo nezamislivo i veoma teško u periodu oko 1500. godine naše ere, kada mi u 21. veku i dalje dozvoljavamo da se žene bore za svoja prava jednakosti koja bi trebala da budu stečena rođenjem. Ja se stvarno divim toj ženi kako je to uspela sve sama da ostvari i da pomogne drugim ženama da ostvare svoje neispunjene snove.

 

Potamos Liopetriou – Prirodno sklonište ribara

Nakon što imali priliku da nešto više čujemo o ovoj hrabroj mladoj ženi i da se malo bolje upoznamo sa istorijom ovog prvog ženskog manastira, vodič nam je saopštio da ima jedno zanimljivo iznenađenje za kraj i ako smo raspoloženi biće dobro da posetimo baš kada je period zalaska sunca, pre večere koju su za nas isplanirali naši prijatelji iz Turističke organizacije Kipra. Naravno da smo pristali i nakon nekoliko minuta vožnje stigli smo do mesta Potamos Liopetriou – koje je poznato kao prirodno sklonište za ribare.

Talija, naš vodič je po ko zna koji put tokom ovog našeg prvog dana na Kipru bila u pravu. Ovo je predivno! Ovde imate jedinstvenu priliku da vidite kako žive i rade ribari na Kipru. U ovom neobičnom mestu se nalazi i jedna riblja taverna koja je povoljna i gde možete uživati u ribljim specijalitetima, a da ne potrošite puno novca.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz Frangiorgio hotela u Larnaci koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom rajskom ostrvu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST