Posts tagged Zara

Pisma iz Finske: Poslednji voz za Helsinki

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, danas sam spremio za vas jednu pravu poslasticu jer sam shvatio da sam propustio da podelim sa vama jednu priču iz Finske. Ovaj post će ujedno biti i pravi završetak moje neverovatne avanture koju sam doživeo u glavnom gradu Finske – Helsinkiju. Za sve one koji prvi put čitaju moj blog i želite da saznate nešto više o Helsinkiju, pročitajte postove na ovom linku, siguran sam da ćete zavoleti ovaj najtopliji grad u Severnoj Evropi i da će otopiti vaše srce.

Neki ljudi kažu da uspomene nisu toliko važne i da će one kad, tad iščeznuti iz našeg sećanja… Ja se sa tim ne slažem jer sam siguran da sve lepe stvari koje su nam se dogodile, sva putovanja i bitne uspomene ostaju u našoj podsvesti i samo je pitanje trenutka kada će naš um ponovo odlučiti da nas na te iste lepe trenutke i podseti! 🙂 Od moje avanture u Finskoj je prošlo par meseci, ali se i dalje sećam ludog vetra koji je duvao tokom našeg poslednjeg dana u Helsinkiju.

Dobro se sećam da smo ovaj isti outfit slikali dva dana zbog vetra i da sam uspeo da “iskrpim” nekako slike i za ovaj post, ali sam u potpunosti zaboravio na ove slike jer sam nakon Finske ubrzo i razboleo, pa je usledio put na Kipar i moja malenkost je zaboravila na ove slike. Pre par dana jedan dečko iz Bosne i Hercegovine mi je poslao mejl da je video u prvom postu iz Helsinkija jednu lepu crnu jaknu, ali da nije našao modni post iz Finske sa tom istom jaknom i poslao je u dodatku moju sliku u jakni.

Nakon što sam pročitao mejl, nisam bio lenj pa sam otvorio svoj blog i krenuo da tražim post sa tom jaknom i tako sam uvideo da sam ja ustvari zaboravio da objavim ove slike… Helsinki, hladni grad sa toplim srcem je bio savršen grad za slikanje ove modne kombinacije.

Ja sam od onih ljudi koji smatraju da crna boja stoji mnogo bolje na drugim osobama nego meni i uvek sam se nekako trudio da izbegavam crnu i sivu boju. Moja mama koja je uvek imala veliki uticaj na moj ukus i stil uvek je govorila jednu te istu rečenicu: “Marko, dete nije za tebe crna boja… Ti si tamnoput, crna boja stoji plavušanima. Jednostavno crno na crno, ne ide!”. Zbog toga uvek sam se trudio da ne nosim crnu odeću, dobro možda sam imao nekad crne pantalone, ali odevne komade koje idu pri licu sam se trudio da budu svetlijih i veselijih boja, da bih izgledao osvežavajuće.

Prijatelji iz kompanije Burberry su želeli da pošalju rane poklone pa sam na svoju kućnu adresu dobio ovu jaknu, kojoj se stvarno nisam nadao jer su hteli da nas obraduju poklonom zbog praznika, a mi smo imali mogućnost posle da kompletiramo odevnu kombinaciju po našoj želji, a da nam taj jedan njihov komad bude odrednica. Pošto sam ja odabrao ove sive pantalone koje vidite na slikama i jedan džemper vedrijih boja, posle sam uvideo da sam napravio veliki kontrast pa sam rešio da džemper slikam neki drugi put, zato ga nisam ni nosio na put u daleku Finsku.

Iskreno, planirao sam da slikam ovu odevnu kombinaciju uz jednu rolku koju sam davno kupio u Zari, pa sam je poneo na put… Kao i sve u mom životu, sve se iskomplikuje pa sam uspeo da izgorim moju omiljenu rolku uz pomoć pegle koju nisam očigledno znao da koristim jer je bila totalno drugačija sa gomilu opcija, nadao sam se da sam uspeo sve lepo da namestim, ali vuna koja se zalepila na grejnu ploču pegle pa je rolka na tom mestu progorela… Bilo mi je krivo, to mi je bio omiljen komad u garderoberu, pošto sam osetljiv na vunu, lako se primeti alergijska reakcija na mojoj koži nekako sam uspeo omekšivačem nakon par pranja da se rolka prilagodi mojoj koži. Sad je ta ista rolka bila uništena, nakon 3 godine čuvanja…

Nakon kukanja od pola sata i pojedene čokolade, fotograf mi je nagovestio da je primetio prethodnih dana da je u izlogu Zare naznačeno neko sniženje pa smo bez doručka izleteli iz stana i zaputili se u Zaru. Tamo sam pronašao ovaj džemper koji se idealno uklopio i za 12 evra sam dobio novu omiljenu stvar iz Zare. Neko će reći da je džemper možda malo “starački”, ali meni se svideo na prvi pogled i mislim da se može lepo ukombinovati zbog ovih pruga pastelnih boja.

Poslednji dan u Helsinkiju se završio, mali Marko umalo da zakasni i na svoj let jer je poslednji voz sa kojim bih mogao stići na vreme otišao, srećom turistička organizacija je imala razumevanja pa su mi pomogli sa prevozom i sve je na kraju bilo i bolje nego što sam mogao zamisliti da će ikad biti u mom životu. Nekada je ljudima mnogo manje potrebno za istinsku sreću, nego što neki drugi ljudi misle. Ja sam hteo da napravim lepe slike, ali nisam razmišljao o vremenu…

Dragi moji došli smo do kraja ovog poslednjeg specijalnog modnog posta iz Finske, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite, uskoro ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo naše nove avanture sa mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines, ova godina će biti veoma uzbudljiva i nadam se da ću ispuniti sva vaša očekivanja i da ćete uživati u pričama i mojim avanturama koje slede na Mr.M blogu uskoro.

OUTFIT

Jakna: Burberry

Džemper: Zara

Pantalone: Burberry

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije BurberryMakia brenda koji su mi izmamili osmeh sa ovom novom kolekcijom i nadam se da sam uspeo da vam ulepšam ove hladne februarske dane! 🙂

Kako se vama dopao ova moja odevna kombinacija? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana! Ostavljam vas da uživate u ovom predivnom pogledu na katedralu u Helsinkiju koja je inače simbol ovog izuzetnog grada.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Helsinkija, kompanije Burberry Limited i brenda Makia uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Beograde, bila je to zima crvene boje…

Dragi moj Beograde, nisam ti dugo pisao nadam se da se nećeš ljutiti jer svakodnevnica i obaveze mi nisu dozvoljavale da ti se javim ranije pa sam ugrabio ovo slobodno prepodne da ti pišem. Kako si? Šta radiš? Da li ima nešto novo? Da li se nešto promenilo dok me nije bilo? Nadam se da ćeš imati neke lepe vesti za mene! Čitao sam u novinama da najveći srpski prijatelj dolazi da poseti našu čaršiju, ako ugrabim slobodnog vremena možda i ja svratim da te vidim, a usput i pozdravim našeg velikog prijatelja od kojeg strahuje pola sveta. Javljaju mi moji da su presrećni što dolazi, sigurni su da će se dosta toga promeniti, možda će plate i penzije konačno da malo porastu, pa će narod da bar malo živne…

Pisala mi majka kako se posebno raduje naša najstarija komšinica tetka Mica, govori svima kako je spremila najlepšu haljinu i kaput koji je nosila na svom venčanju i čuvala ih skoro 50 godina za slučaj neke posebne prilike. Kada naš veliki prijatelj se pojavim na našim malim ekranima, tetka Mica ne trepće nema snage od prevelikog uzbuđenja. Drago mi je što će bar ona ispuniti svoj veliki san, pošto mi mnogi to nismo uspeli – da sanjamo snove otvorenih očiju.

Nije loše ovde tako u tuđini, radi se od jutra pa dok ne vidiš da je sunce zašlo za zgrade da nema potrebe da ga tražiš. Živi se nekako, što bi rekao naš narod: “Ide život, idem i ja sa njim jer se tako mora!”. Ovde nema plaćanja na rate, a meni to postala omiljena navika koju vučem još iz Srbije. Ne znaju ovde ljudi šta znači kada ti kasni plata jer se ovde sve unapred zna i kada će stići plata, a bogami i kada će ti sa računa skinuti pare za račune, nema izuzetka!

Kako sam ja? Nije loše ne žalim se, završio sam razne škole sestra takođe, zaradi se nešto, ali si opet daleko od kuće. Prvih mesec dana te hvata naizmenično depresija i nostalgija, ali kada legne plata setiš se što si otišao iz svoje zemlje. Veruj mi moj Beograde, ovde “preko grane” živiš kao na aerodromu, slobodna zona, ali nisi ni svoj ni njihov jednostavno tako život ovde funkcioniše. Ne brini se, sve je u redu samo me nešto zasvrbelo oko dok ovo pišem i upravo sam platio račun za internet jer sam bio isključen 2 dana jer nisam platio na vreme. Setim se ja moje Srbije, pogotovo kada mi isključe internet jer si zakasnio sa uplatom i jedan dan, dok kod nas Srba čak možeš i dva meseca da ostaneš dužan.

Nismo mi loš narod, nismo ni bili, niti ćemo to i biti samo nam život nešto nije bio naklonjen. Gledam pre neki dan na istom tom internetu snimak šta Amerikanci znaju o Srbiji? Moram priznati znali su dosta stvari jedna od njih je da smo mala zemlja u Aziji, ko zna možda su čuli za izraz “Srbija do Tokija”, mislim da će pre biti to. Znali su dosta o našoj kulturi, ali su ponajviše znali o ratu koji nas je zahvatio nesrećnih devedesetih kada nismo znali ni ko smo ni šta smo, samo smo želeli da nam glava ostane na ramenima.

Svi znaju svi o nama, pišu se knjige, snimaju se filmovi, dolaze nam strani blogeri… Nije sve tako loše u zemlji Srbiji. Biće sve to dobro, ipak ima za nas leka. Sigurno se pitam šta ja sad radim? Radujem se! Radujem se jer dolazim kući, dolazim da te vidim Beograde, usput i da pozdravim velikog prijatelja ko zna možda i on prati svetske trendove pa će izaći iz kola da se slika sa nama koji ga veselo čekamo, nadam se da će biti tako! Možda i neće, ali moje je da se nadam!

Reci mi jel dolaze još neki naši prijatelji uskoro, da kupim kartu na vreme dok traju ove neverovatne akcije avio karata. Zamisli mogu da dođem da te vidim za 20, 30 evra taman koliko me košta jedan običan lek za prehladu ovde u tuđini. Neverovatno!

Ništa, moram ti reći da mi je drago što ćemo se uskoro sresti, evo baš sad pakujem novi beli kaput koji sam kupio na finalnom sniženju, nije bilo lako morao se nositi kod krojača, ali vredelo je. Dočekaću našeg velikog prijatelja i kristalnom belom kaputu koji je inače simbol mira i prijateljstva.

Kupio sam isto i jedan lep crveni džemper u Zari koji je preživeo čak i prošlogodišnju rasprodaju pa sam ga kupio za samo 4 evra dragi moj Beograde. Rekao sam sebi: “Kupi sebi Marko crveni džemper nek sluti na radost!”. Tako je na kraju i bilo!

Da li si spreman za goste dragi moj Beograde? Pišem ti ovo pismo iz metroa, imam da se vozim još tačno 32 stanice do aerodroma i dolazim da te vidim. Sigurno te kao i uvek, zanima šta ću obući pa ću ti ostaviti jedan mali nagoveštaj, ali nemoj nikome da kažeš, daj mi svoju pionirsku reč da nikom nećeš odati moju malu modnu tajnu! U redu, izvoli!

OUTFIT

Kaput: Zara

Džemper: Zara

Ranac: Louis Vuitton

Farmerke: Makia

Čizme: Makia

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Beograde, kako ti se dopada ova moja odevna kombinacija? Vidimo se na istom mestu uskoro, budi mi pozdravljen!

Blogerski pozdrav,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane finskog modnog brenda Makia. Svrha ovog posta nije omalovažavanje niti vređanje bilo koga, već isključivo razonoda! Mr.M je rekao svoje, ako se nekome ne dopada neka oprosti, ljudski je!
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Kipar, zimsko letovanje sa stilom

Dragi moji, došao je još jedan petak koji označava kraj radne nedelje. Iskreno se nadam da vam ova nedelja nije bila naporna, ali moram priznati da smo danas dobili još jednog “nezvanog belog gosta”, ne morate puno da pogađate siguran sam da ste primetili da je danas Beograd i još mnogi gradovi u Srbiji dobili novi beli ogrtač. Neko se iskreno raduje i uživa u zimskim radostima, ali ja spadam u onu drugu grupu ljudi koji bi ako je moguće samo sneg da pada na planinama pošto je nekada u gradu opasno. Drugarica koja inače radi na hirurgiji mi je danas pričala kako ima dosta pacijenata i preloma, zato se pazite i pažljivo koračajte bolje i da zakasnite par minuta nego da padnete i na taj način povredite sebe zbog nebitnih stvari.

Danas nastavljam moju priču sa Kipra, samo što će to danas biti jedna mala modna pričica iz Larnake. Borim se protiv zime, snega i hladnoće jednim okupanim suncem i toplim postom sa Kipra, nije ni to tako loša ideja. Mislim da će mi pomoći u mentalnom smislu da prebrodim ovu trenutnu hladnoću koju osećam jer hvala Bogu opet nešto eksperimentišu sa grejanjem…

Ko je bio u prilici da pročita moj prethodni post sa Kipra, siguran sam da je uveliko upoznat sa lepotama kojim ovo predivno ostrvo zrači i svake godine privlači sve veći broj posetilaca kako iz sveta, tako i iz Evrope. Ko nije stigao da pročita post, može sada to da učini – LINK.

Ovaj post sam uspeo da uslikam prvog jutra na Kipru, jer smo po planu i programu koji su nam organizovali moji dragi prijatelji iz Turističke organizacije Republike Kipra primetili da ćemo već sledeće jutro napustiti Larnaku i nećemo biti u prilici da napravimo post. Zato je moja umorna, veoma bolesna, ali neobuzdana duhom malenkost odlučila da je najbolje da odmah napravimo outfit post koji će obeležiti moje putovanje na Kipru.

Sunačno jutro me je izmamilo napolje, iako sam moram priznati jaknu koju sam spakovao u ranac jer sam ipak zbog prehlade imao osećaj da mi je hladno. Uspeo sam nekako da nateram sebe da izdržim u kratkim rukavima jer sam primetio da su svi ljudi na šetalištu bili u kratki rukavima, neki čak i u šorcu tako da sam bio uveren da je u pitanju moja prehlada koja mi nije davala mira.

Šta napisati o ovom outfitu? Iskreno nema neke posebne priče možda da sam kupio ove zanimljive pantalone u Zari letos u Nemačkoj na finalnom sniženju skoro 3 broja veće i da sam posle jurio krojača da mi uradi kako treba (i opet nisu urađene kako sam zamislio, ali bar me teši činjenica da bar sada stoje na meni!). Svi znamo da na sniženju u većini slučajevaje mozak oslobađa malo veću količinu hormona sreće – endorfina…

Na to utiču one lepe cene kada vam sniže omiljene pantalone sa 60 evra na 7 evra pa daj da kupim bilo koji broj neće da se baci… To sam ja uradio sa ovim pantalonama. Na kasi sam dobio informaciju da su to jedini broj pantalona ovog modela i da ima manji broj, ali u nekom manjem gradu koji je otprilike 300,400 km od Berlina… Samo sam rekao da uzimam, a o krojaču ću posle da razmišljam. Kao što kaže čuveni Giga Moravac: “O problemima ću da razmišljam kao i svaki Jugosloven… Kada dođe na naplatu!”. Posle sam uspeo da ih nekako sredim, kao što se može primetiti na slikama u ovom postu. 🙂

Crvena majica, jako draga takođe kupljena na sniženju u Zari, ali u Beogradu. Imam bar 10 crvenih majica iz Zare koje su slične, niko u porodici ne vidi razliku, a ja tačno znam u kom gradu sam određenu majicu kupio i koliko puta sam je slikao za post. Neko će pomisliti da sam skrenuo sa ima – “da sam ćaknut”. Ja mogu reći u svoju odbranu da su to lepe uspomene i jedna vrsta treniranje moždanih vijuga…

Patike ste imali prilike da vidite u dva posta do sada na mom blogu, outfit post 1 i outfit post dva (outfit sa kožnom crnom jaknom). Patike sam kupio ovog leta u outletu u Italiji. Opet slična situacija kao sa pantalonama, samo sam sad kupio dva broja manje patike, kada sam video cenu nisam mogao da poverujem tako da je moj plitak blogerski džep mogao sebi nešto lepo da kupi. Hvala Bogu imam fantastičnog obućara koji se uvek raduje svakoj mojoj poseti jer mislim da sam ja najredovnija mušterija i uvek isti problem… Ako je nekom potreban dobar obućar u Beogradu slobodno mi se javite, tu sam da podelim sa vama informaciju.

Dobro sad set saznali kako sam se “snašao” za ovaj outfit. Niko nije savršen, pa nisam ni ja. Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa svim svojima vrlinama i manama koje nam možda otežavaju život ili pak olakšavaju. Sad dok pišem ovaj post i gledam ove predivne slike iz Larnake samo se setim sunca, vetrića i mirisa vode… Završi se i ta avantura, ali sada sam bar u prilici dok delim sa vama moje uspomene sa Kipra kroz moje postove osvežim neke lepe trenutke sa Kipra.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture na Kiptu.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopao ova moja vesela crvena kombinacija? Da li i vi volite da rizikujete pa da kupujete stvari na sezonskim sniženjima pa da ih prepravljate po svojoj meri? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, a sada vas ostavljam da uživate u pogledu na more i ovu egzotiku Mediterana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Jedna poruka može promeniti sve…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Konačno je lepo vreme posetilo i ovu našu Srbiju. Hladnoća je prisutna, ali kada su tu sunčevi zraci onda je malkice lakše. Iskreno se nadam da vam je ovo lepo vreme izmamilo osmeh na lice i da ste iskoristili za neke zanimljive aktivnosti. Došlo je vreme da po ko zna koji put pričamo o važnosti pozitivne energije, kako se pripremiti za novu sezonu. Nadam se da niste kao ja i da ste bar uspeli da promenite garderobu u ormanu. Jesen je uveliko stigla i moramo se potruditi, teška srca, ali što se mora nije teško da spakujemo letnju garderobu i iznesemo neke svoje omiljene jesenje komade.

 

 

Dobro, moram ovde prekinuti sa praktičnim savetima, ali obećavam da ću napisati novi post kako se pravilno odložiti staru garderobu. Dosta vas me je to pitalo putem mejla i društvenih mreža pošto se nakon nekog vremena u vašem oranu pojave nezvani gosti – moljci. Toj temi ću posvetiti pažnju tokom ovog meseca, obećavam!

Slike za ovaj post su nastale sasvim neočekivano krajem septembra, ali sam odlučio da to objavim baš 1. Oktobra i da se ovim postom oprostim od letnje sezone. Nema više kratkih rukava za ovu godinu, moramo da sačekamo maj sledeće godine i da opet uživamo u čaroliji majica kratkih rukava.

Dobro se sećam da su ove slike nastale 19. septembra, sreda znam jer je to bio naporan dan te nedelje zbog silnih obaveza koje sam imao. Pošto uvek sa sobom nosim ranac i kompjuter jer želim da iskoristim svoje pauze na najbolji mogući način, nekad se dogodi da budem veoma produktivan i da mi prosto inspiracija “proradi” da uspem da napišem tekst za novi post.

 

 

Taj dan sam imao 3 važne obaveze i određene “rupice” u vremenu koje mogu da iskoristim za odmor i relaksaciju – pisanje novih tekstova. Napisao sam par tekstova koje sam trebao da pošaljem svojim klijentima i mislio sam da je gotovo za danas, međutim… Pre nego što sam rešio da završim sa svojim čokoladnim napitkom hteo sam po poslednji put da osvežim svoje mejl sanduče. Novo obavešenje – Imate 1 novu poruku, pomislio sam opet mi sigurno neki brend šalje da je izašla nova kolekcija i ja hoću da se pojedem živ jer nemam pare da kupim sve što tamo vidim…

Prevario sam se! Naslov je bio: “Mr.M da li si spreman za novi Festival kupovine?”, dobro video sam po zaglavlju mejla da je u pitanju outlet iz McArthurGlen grupe outleta koji se nalazi u blizini Venecije. Onda mi je palo na pamet da sam sigurno bio u nekoj njihovoj bazi kupaca jer sam sigurno ostavio moj mejl prilikom neke kupovine. Pošto sam imao vremena otvorim poruku i nakon teksta vidim pozivnicu, avionsku kartu i vaučer za hotel. Ja i dalje ne verujem… Čitam ponovo tekst i tek onda shvatam da sam izabran da budem ambasador Festivala kupovine u Noventa Di Piave outletu. Moram priznati da je to velika čast i da sam sa zadovoljstvom prihvatio poziv i potvrdio svoj dolazak.

 

 

Nije prošlo ni 2 minuta, uzeo sam telefon i pozvao svog fotografa podelim sa nekim ove divne vesti. Samo je usledilo kratko pitanje: “Gde si? Hoćeš da se slikaš?!”. Za desetak minuta došao je i moj fotograf i slike za ovaj post smo uradili veoma brzo jer sam shvatio da za manje od pola sata imam sastanak koji može promeniti dosta stvari u mom blogerskom životu. Slike su ispale fenomenalno, moja neopisiva radost i sreća se može primetiti na skoro svim slikama na blogu, ali ovaj dan je bio poseban.

To je bio jedan uzbudljiv dan u Septembru, koji ću zasigurno pamtiti dugo. Sastanci su prošli, nove saradnje su ugovorene i mali Marko će i ovu zimu provesti aktivno sa nekim novim pričama…

 

 

Nekada je potrebno samo malo verovati u sebe, svoj rad i truditi se maksimalno da se sve realizuje po nekom planu. Vera, nada i moć pozitivnog razmišljanja će uraditi svoj deo posla, ali i karte koje nam sudbina sprema iz nekog svog špila će nas staviti na test istrajnosti. Nije uzalud ona izreka: “Na muci se poznaju junaci!”. To je jedna velika istina…

Treba uvek verovati u sebe i ono što radiš jer ako nema te pokretačke snage, sve je uzalud. Ma koliko god vaša ideja bila neizvodljiva i suluda, to je vaša ideja i moj savet je da budete istrajni do samog kraja. Ako ne probate nećete nikada znati, a one priče šta bi bilo, kad bi bilo su nepotrebne. Budite pisac svog romana koji se zove život i nemojte da zalazite u tuđe živote samo da biste bili nekom smetnja. Ako ne želite nekom da pomognete, to ne znači da niste dobar čovek nego jednostavno to ne želite, sve je za ljude. Živi svoj život i pusti druge da žive, pomozi ako možeš, ne sputavaj jer je život karma i sve se na kraju vraća…

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Massimo Dutti

Mokasine: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog našeg Beograda? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Na samom kraju ovog posta hteo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Apple Deutschland koji su me obradovali ovim divnim MacBook Pro novim računarom koji mi pomaže u svakodnevnom radu kako bih mogao nesmetano raditi na svom blogu. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Post je sponzorisan od strane Inditex Grupe , kompanije Tod’s Group s.p.a. i kompanije Apple Deutschland.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Razglednica iz Italije: Leto ispunjeno osmehom

Zdravo svima, dobro došli u moj novi post. Nadam se da ste dobro i da ste spremni za nove izazove! Iskoristite ovu nedelju na najbolji mogući način, iznenadite sebe i svoje najdraže sa jednom lepom setnjom u prirodi jer polako se oseća jesen u vazduhu i  ovo lepo, toplo i sunčano vreme neće još dugo potrajati. Danas sam rešio da sa vama podelim poslednji letnji modni outfit post.

 

 

Italija je zemlja koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. To je zemlja puna kontrasta, kada putujete sa juga na sam sever zemlje imate osećaj da se prošli nekoliko različitih zemalja i kultura. Italijanski način života, onaj koncept “La Dolce Vita” je istinit samo ako živite u Italiji. Skoro sam negde pročitao u novinama prosečno vreme koje ljudi u svetu i u Evropi godišnje provedu radeći.

Naravno, prvo mesto zauzima Japan preko 1300 sati, na drugom mestu ako se ne varam je bila Norveška, zatim Nemačka i negde na listi se našla i Italija sa 500-600 provedenih sati na poslu. To je bila vrlo zanimljiva statistika, još zanimljiviji je bio komentar Italijanke koja je u tom trenutku sedela do mene jer sam imao malu pauzu pa sam odlučio da se malo bolje upoznam sa svojim kolegama i ljudima iz marketing sveta.

Ona je pozvala još par ljudi, većina su bili Italijani da pročitaju i oni tu statistiku. Jedan komentar me je tako slatko nasmejao da sam osetio potrebu sa vama to i podelim. Matteo, momak koji je malo stariji od mene, rođen u blizini Firence je izjavio: “Ne znam samo da li su nam u ovih 500-600 sati uračunali i naše dvočasovne pauze za espreso!” to je bila šala koja je svima nama izmamila osmeh do suza, ali smo se složili da možda Italijani nisu baš najveće “pčele radilice”, ali da opet sve stignu da odrade na poslu i da uživaju.

 

 

U tom trenutku je naišao i moj fotograf koji je “pokvario” zabavu sa rečima da je vreme za posao! Taman sam bio na putu da postanem pravi Italijan! Nije mi se dalo, ali moram priznati da je vreme proletelo i da smo imali dužu pauzu nego što je to italijanskih dva sata, ali kada radite kreativne stvari i posao koji je vezan za fotografiju svaki minut je dragocen jer sunce ne čeka nikog. Što si uradio, uradio si!

 

 

Ubrzo smo završili posao i sa olakšanjem smo mogli da provedemo ostatak vremena na Komu. Za sve one koji nisu upućeni Komo ( It: Como) je istovremeno naziv grada i jezera koje Italija nesebično deli sa Švajcarskom. Jezero Komo je jedno od najdubljih jezera u Evropi i treće po veličini jezero u Italiji. Komo je jedno od najlepših jezera u Evropi okruzeno velicanstvenim Alpima i popularno je mondensko letovaliste aristokratije i bogatih ljudi jos iz vremena Rimske imperije, a danas “igralište” zvezda kao što su Madona, Džordž Kluni, Stalone, Donatela Versače i mnogi drugi…

 

 

Iskoristio sam lepo vreme i ovu neverovatnu fotogeničnost jezera Komo da napravim ove zanimljive fotografije. Ako kojim slučajem poželite da obiđete ovo jezero imajte na umu da biste trebali izdvojiti bar jedan ceo dan za krstarenje. Siguran sam da će vam to biti jedno prelepo iskustvo i da će svako od vas imati svoje specijalne trenutke za pamćenje.

Ja sam zabeležio svoje najlepše momente i sa ponosom mogu reći da mi je ovo leto bilo jedno od najlepših u životu. Neponovljivo leto ispunjeno osmehom i pozitivnom energijom, baš kao i ovaj moj outfit.

 

 

Kada sam dobio ove pantalone prvo sam pomislio da ja to ne mogu poneti jer nemam dovoljno smelosti, ali kada sam našao ovu majicu na finalnom sniženju u Zari, odmah sam znao da će ona jednostavno biti ta dobitna kombinacija uz ove neobične bordo pantalone. Patike ste već imali prilike da vidite u par prethodnih postova i moram priznati da su mi baš one bile omiljen modni komad ove letnje sezone. Bele patike su uvek moderne, možda ću ih “preneti” sa mnom i u novu modnu sezonu!

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Trudim se brzinom svetlosti da ne pogrešim neko slovo i da završim ovaj post jer danas krećem za Italiju i sa velikim nestrpljenjem očekujem da vidim šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra.

Kako se vama dopala ova moja vedra letnja kombinacija koju sam prošetao na Komu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane modne kuće Burberry Limited, Turističke organizacije grada Komo i Turističke organizacije Republike Italije. Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.

 

SHARE THIS POST

Prođe još jedna godina…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Septembar je možda najomraženiji mesec u godini jer ljudi se vraćaju sa odmora, a i đacima nije baš sreća naklonjena jer kreće nova školska godina. Nisam ni ja nešto posebno voleo taj period u životu, ali kada sve to prođe onda shvatite da je sve to bio najzabavniji period i da su sve te brige bile najslađe jer svet odraslih je mnogo drugačiji. Ja sam uvek imao jedan veoma dobar razlog da volim Septembar, sigurno se pitate zašto. Odgovor je jednostavan – rođendan! Uvek mi je taj polazak u školu mnogo lakši jer sam znao da ću naredni dan dobiti poklone i onda sve muke zaboravim.

 

 

E sad dolazimo do one druge teme godine… Da se razumemo, niko od nas ne voli da stari i siguran sam da svako od nas poželi da prosto ostane “zamrznut” u nekoj godini. Pre sam se stalno pitao zašto starije osobe kriju godine, a onda dođem i ja do 26-te godine i shvatim da je sve tako brzo prošlo. Danas sam baš razmišljao o nekim stvarima koje sam uspeo da ostvarim do sad.

Voleo bih da sutra napunim 22 godine, ali to je nemoguće. Mogu bar sebi da olakšam pa umesto svećica u obliku brojeva jednostavno stavim jednu malu “gomilicu” na tortu i možda će mi lakše pasti, osim ako ne izazovem požar. Ja sam to hteo da pokušam pre par dana kada je bio mojoj mami rođendan, ali kada smo shvatili koliko pakovanja treba da kupimo, rešili smo da je najbolje da kupimo manji kolač i jednu svećicu. Na kraju je sve prošlo odlično.

 

 

Ostalo je još par sati da sumiram svoje utiske, zažmurim i da poželim sebi sve najbolje. Svake godine imam iste želje, a to je sreća, zdravlje i da svoj kofer napunim uspomenama sa putovanja. Ova godina je bila puna avantura, uspeo sam u svoj “online” dnevnik da unesem ono najlepše što svet može da ponudi. Azija, Afrika, Evropa… Tri kontinenta koje sam uspeo da osvojim ove godine, ali moj nemirni duh želi da istraži više, da ode što dalje. Možda do sledećeg rođendan osvojim i ostale kontitente! “Sve je moguće onom koji veruje” je poznata Isusova izreka, koja mi je dosta pomogla.

 

 

Potrudiću se da sutra dočekam i ovu 26-tu godinu sa osmehom na licu i sa velikom nadom da će mi ona ujedno biti i najuspešnija godina do sada sa dosta novih dogodovština. Slike za ovaj post su napravljene u gradu koji je zasigurno obeležio ovu godinu u mom monotonom blogerskom životu – Milanu. Milano nije samo hladni i moderni grad u kojem vlada moda. Ima tu nešto mnogo više kada se prošetate tim ulicama, to nisu samo prodavnice to su prava umetnička dela samo je pitanje kako će to vaše oko prepoznati.

 

 

Italija je zemlja u kojoj hedonizam caruje na svom nevidljivom tronu, a sva vaša čula će imati samo jedan jedini zadatak, a to je da uživaju! To je avantura koju ne smete propustiti, priča koja će imati dosta nastavaka, lepih stvari za pamćenje. Rim, Milano, Venecija, Napulj… da li treba dalje da nabrajam? Lepo sam rekao priča sa više nastavaka! Zemlja kojoj ćete se uvek rado vraćati po još jednu dodatnu dozu uzbuđenja i avanturističkog adrenalina koji će učiniti da sav vaš umor od šetnje kaldrmom nestane. Da, to je Italija, to je mnogo više od one poznate etikete “Made in Italy”. Ja iskreni verujem da su najlepši snovi skrojeni u zemlji večite klasike gde reč “prolaznost” ne postoji u rečniku. Dosta je bilo pisanja, treba ispeglati stvari koje ću sutra obući da proslavim svoj dan sa mojim dragim Beogradom. Sutra imamo dogovoreni sastanak, koji ne smem propustiti!

 

 

OUTFIT

Košulja: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Moncler

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog mog rođendanskog posta iz Milana, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu u Austriji.

Kako se vama dopala ova moja šarena rođendanska kombinacija? Da li imate nešto da dodate na ovu temu godina i starenja? Da li se vi “plašite” starenja i kako se borite sa godinama? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post nije sponzorisan.

 

 

SHARE THIS POST

Iz Berlina s ljubavlju!

Zdravo svima, kako ste mi danas? Polako smo zagazili u Avgust, vrućine nikako da prestanu, ali ja verujem u reči naših stari i u ono verovanje “Od Svetog Ilije, sunce sve milije!”. Sa druge strane moram priznati da sam se polako navikao na ove paklene temperature, pa sam rešio da svoj mozak bar na “kratko” rashladim piskaranjem novog posta. Danas sam odlučio da pišem o gradu koji mi stalno pruža inspiraciju, a sa druge strane grad koji je moj drugi dom. Da, danas vam pišem nešto novo o Berlinu.

Nemačka možda jeste malo “kruta i stegnuta” zemlja, ali je sa druge strane zemlja koja pruža  mnoštvo mogućnosti za svakog. Sve ima svoje prednosti i mane, ali na kraju balade vidi se taj konačni rezultat. Nemačka ne samo što je jedna od moćnijih članica Evropske Unije, već je za neka nova, modernija zanimanja poput ovog mog zanimanja – blogovanja pravi jedan mali raj, gde je sve uređeno. U Nemačkoj, u svakom gradu se prosto oseti taj programski način života, prosto sve je isplanirano i ti nema potrebe da razmišljaš o većini stvari. Svakog prvog u mesecu ti se skidaju sa računa svi troškovi za tekući mesec, da u Nemačkoj se računi plaćaju unapred.

Berlin jeste možda glavni grad Nemačke, ali nije glavni finansijski i društveno-politički centar kao Minhen i Frankfurt. Najbitnije je da je taj grad mom srcu drag. Zamislite moje sreće kada uđem u Lidl i kupim lepu čokoladu za 60 centi i neko zanimljivo pecivo. To je za mene sreća, u onim malim svakodnevnim običnim stvarima. Pre nego što se “izgubim” u mojoj blogerskoj priči voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije grada Berlina na divnoj saradnji.

 

 

Karta za prevoz jeste poskupela na 2.70 evra, zamislite da plaćate dodatnu kartu za bicikl ili za prtljag (verujte mi da to Nemci retko kad plaćaju, verujte mi i to se događa!). Dobro kada si već u Berlinu i pregrmeo si tu cenu karte za prevoz, šta prosečan turista uradi? Postoji jedna, odnosno dve linije koje pravi Nemci u Berlinu preziru, a to su čuvena linija 100 i linija broj 200. To su dve linije koje povezuju Zapadni centar Berlina sa Istočnim centrom i ti autobusi su uvek, ali bukvalno uvek prepuni turista koji sa osmehom na licu pitaju vozača na engleskom “Brandenburh Gate?!” (prevod: Brandenburška Kapija?).

Naravno vozač, naravno bez osmeha na licu nekako uspe da odgovori Ja,ja… i vožnja može da počne! Usput, naravno ulaze starije gospođe sa kolicima za pijacu/prodavnicu i stalno se žale zbog nedostatka prostora i da bi se trebala uvesti dodatna linija samo za prave Berlinere. Sve je to svakodnevna priča, koja čini Berlin punim života.

 

 

Naravno, turisti koji jedva čekaju da vide tu čuvenu kapiju stalno zapitkuju koliko stanica ima do kapije, a Berlineri samo kažu ne možete promašiti! Moram da budem iskren, nisam verovao ljudima kada su mi pričali kako ljudi plaču kada vide Brandenburšku kapiju… Onda sam bio svedok kada su se dve devojke pošteno isplakale i skakale od sreće što su videle kapiju iz autobusa. To je meni bilo možda i razumljivo, bile su mlade i ko zna koliko su skupljale novac od svog studentskog džeparca da dođu u Berlin.

Zanimljivo! E da, zaboravio sam da vam objasnim liniju broj 200, ona isto povezuje Istočni deo sa Zapadnim, ali je maršuta malo drugačija, pa prolazi kraj čuvenog Mall of Berlin, tržnog centra. To je tržni centar koji je sličan našem TC Ušću, ali je 2 do 3 puta veći. Samo je u tome razlika! 🙂

 

 

Tako sam i ja jednog letnjeg popodneva ove godine, rešio da se provozam čuvenom stotkom! Došao sam do kapije, sunce je blago rečeno pržilo, ali nekako Brandenburška kapija mi izmami osmeh na lice. Možete i sami videti kako je prostor fotogeničan i da je uvek prepuno ljude. Ako želite da saznate kako izgleda ono “more ljudi”, to možete svakodnevno videti ispred ove čuvene kapije.

 

 

U ovom postu nismo napravili slike kapije jer kao što možete videti sunce je bilo prejako i kapija se renovirala (mi to nismo znali kada smo krenuli na lokaciju za slikanje), ali u narednom postu imaćete priliku da vidite Brandenburšku kapiju u najboljem izdanju, sređenu i nalickanu.

 

 

U sledećem outfit modnom postu vas vodim u obilazak Parlamenta i naravno ispuniću svoje obećanje da vam prikažem Brandenburšku kapiju. Ako kojim slučajem osetite nagon da se isplačete, bar ćete to uraditi u udobnosti svog doma i bićete spremni kada budete videli to isto zdanje uživo. Ja ću da priznam da sam zaplakao kada sam video Ajfelov toranj u Parizu, ali sam imao 10 godina, uzbuđenje je učinilo svoje. Zaplakao sam i sa svojih 26 godina kada sam saznao da ću ići u Indiju i posle par meseci se ponovila ista situacija za Maroko. Nisam ni ja od kamena! 🙂

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Burberry

Patike: Burberry

 

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog posta iz Berlina, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Maroko. To će ujedno biti i poslednji post iz specijalne serije postova iz Maroka. Nakon toga, opet se “vraćamo” u Berlin! 🙂

Kako se vama dopala ova moja letnja kombinacija? Kako vam se dopala moja priča o Berlinu? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Berlina.

 

 

SHARE THIS POST

Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauire

Zdravo svima, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu priču iz dalekog Maroka? Danas ću vam predstaviti drugi grad koji sam posetio u ovoj predivnoj zemlji. Dobro došli u Esauiru! Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Ovaj put nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali naši vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine. Na početku ovog posta želeo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Kraljevine Maroka na ovom divnom putovanju i avanturi koju ću pamtiti!

 

 

Put od Marakeša do ovog primorskog mesta je bilo vrlo zanimljivo za mene… Samo ću reći “Drvo koza” u sledećem postu ćete imati priliku da vidite kako to zaista izgleda. Zaista je očaravajuće kada posle peska i pustinje odjednom ugledate Atlanski okean. Pejzaž za pamćenje! Možda smo Saul i ja bili malo umorni od puta, ali nam je bilo potrebno dvadesetak minuta da se “resetujemo” i spremimo za novu avanturu. Kada sam ugledao to jutarnje sunce, prosto sam morao da se presvučem, znao sam da ću sigurno napraviti nove slike za modni post.

 

 

Fasade su u plavim klasičnim primorskim tonovima i sreo sam dosta četvoronožnih prijatelja i ljubitelja ribe – mačke. Mačke uživaju u ovom mestu velike privilegije. Žitelji ovog grada prosto obožavaju životinje, pa čak i svaki ulični prodavac ima svoju mačku koja mu pravi društvo, pa čak i na visokim temperaturama. To su prava prijateljstva!

 

 

Uspeo sam da uskladim svoju odevnu kombinaciju sa primorskim duhom ovog marokanskog grada. Kao što vidite čak sam prošetao i pijacom koja je bila zatvorena jer smo isuviše rano došli i krenuli sa svojim aktivnostima. Osmeh je najbolji način da se započne novi dan, ne škodi ni na prazan stomak! 🙂

 

 

Esauira (Esaura) je neobičan grad, ulice su slične i imao sam osećaj da se vrtim u krug dok nisam opet iskoristio svoju sposobnost snalaženja u prostoru pa sam uz malu pomoć mačaka koje su pravile društvo svojim vlasnicima, uličnim prodavcima na ulici uspeo da uživam u ulicama ovog neobičnog grada.

 

 

Čovek kojeg vidite pored mene je bio naš vodič tog dana u Esauiri, on je ovde rođen pa nam je čak i pokazao ulicu u kojoj je rođen i ispričao jednu kratku priču u svom detinjstvu i kako izgleda odrastanje u Esauri. Vrlo zanimljiva priča, malo neobična za nas iz Evrope, ali vrlo poučna. Pošto je tog dana bila odlučujuća utakmica za reprezentaciju Argentine na Svetskom prvenstvu, pa su mislili da naš vodič navija za Argentinu. Marokanci su inače vrlo komunikativan i veseo narod, svako će izdvojiti par minuta da popriča sa vama na ulici (pod uslovom da znate francuski ili da naiđete na osobu koja zna engleski).

 

 

Ovo je ulica u kojoj je odrastao naš vodič, pokazivao mi je gde su se nalazile prostorije gde su njihove majke i bake spremale hleb pošto nisu imali kuhinje u svojim malim stanovima. Imali su posebne prostorije gde su mesili i pekli hleb, a posebne prostorije za pranje veša. Svako je imao svoj termin i to su svi uvek poštovali. Zajedno u jednom komšiluku su živele jevrejske i muslimanske porodice i vera im nije smetala da imaju dobre odnose.

 

 

Nakon obilaska grada, bili smo u prilici da posetimo okolne vinograde. Bilo je vrlo zanimljivo i mali Marko je konačno nešto više naučio o vinu. Ako je osmeh malo kriv, oprostite mi pala je čaša vina, a ja nisam navikao da pijem! 😀 Iskoristio sam priliku i slikao modne detalje u ovom divnom ambijentu.

 

 

Moram priznati da sam uživao i hteo bih da se zahvalim VAL D’ARGAN vinariji na gostoprimstvu i da sam saznao dosta novih i korisnih stvari o proizvodnji vina, koje ću sa vama podeliti u narednom postu. Verujte mi da ćete se iznenaditi!

 

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Dolce & Gabbana

Ranac: Louis Vuitton

Mokasine: Tod’s for Ferrari 

 

Fotograf: Saul AguilarInstagram: @saaggo

Fotoaparati: Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog posta iz Maroka, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo avanturu kroz Esauiru.

Kako se vama dopao ova moja letnja kombinacija? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Maroka, Turističke organizacije grada Esauira, vinarije VAL D’ARGAN i kompanije Tod’s Group S.p.A. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Canon EOS 5D Mark IV.

 

 

SHARE THIS POST

Leto u Beogradu

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Vikend je iza nas, iskreno se nadam da ste lepo iskorististili ovo prijatno vreme u Beogradu i da ste napunili svoje “baterije” za novu radnu nedelju. Leto je period kada čovek želi da isproba nešto novo, jednostavno da malo pobegne od onog svog uobičajenog životnog ritma. Tako sam rešio i ja konačno da se suočim sa jednim modnim stilom koji sam se “trudio” da izbegnem, ali očigledno je da od “treša” stila (trenerka stila) jednostavno čovek ne može da mimoiđe.

 

 

Prvu stvar koju sam obećao sebi je da to neće biti crna, siva ili teget trenerka jer su to svakodnevne boje kojima sam veran i uzeću najveseliju boju koju pronađem. Čim sam ušao u prodavnicu, spazio sam ovu jarko crvenu trenerku i jednostavno bez razmišljana pokupio sa izložbenog stola. Trudio sam se da uopšte ni ne probam trenerku, jer osećam kada bih video sve svoje nedostatke u ogledalu brže bolje bih je ostavio i našao neke klasične pantalone ili farmerke koje mi iole bolje stoje. Završila se i ta kupovina, u glavi sam imao neku ideju kako ću to iskombinovati i požurio kući da to realizujem jer nisam imao puno vremena za slikanje jer sam trebao krenuti na put.

Čim sam ušao u kuću, mama je mirno žena završala svoje obaveze, kuvala ručak… Iskoristio sam priliku i brzo rekao: “Kupio sam crvenu trenerku!”. Žena samo što nije ispustila šerpu, osećaj kao u Indijskoj seriji gledamo se par trenutaka. “Šta si kupio?!” – Crvenu trenerku! Ostavila je šerpu i tražila da je vidi. “Čoveče, da li ima ovo u mom broju?!” Žena je blago rečeno bila oduševljena trenerkom. Završila je sa spremanjem ručka i akcija je mogla da počne.

 

 

Nekoliko minuta smo razmišljali gde bismo mogli da napravimo lepe slike… 10tak minuta smo sedeli na klupici u komšiluku i moja mama je davala asocijacije poput grafiti, garaže, ali nismo mogli da se setimo gde bismo mogli da nađemo u tom trenutku tako nešto. Na svu tu muku mama je shvatila da nešto nedostaje mom outfitu… Setila se! RANAC! Gde da nađem zanimljiv ranac?! Setili smo se jednog porodičnog prijatelja koji je lud za modnim dodacima srećom tu nam je u komšiluku. Možda smo malo upali kao manijaci, ali bilo nam je hitno! 😀 Srećom bio je kod kuće i nakon desetak minuta sa izvukao iz jedne vrećice ovaj crveni ranac. On nije hteo ni da čuje, a kamoli da ja pomislim da ja iznesem to napolje jer je to njegov najomiljeniji ranac u njegovom ormaru, ali smo upotrebili šarm i ono vratićemo ti ga u jednom komadu za 15 minuta!

 

 

Pritom mama se setila gde bismo mogli da napravimo dobre slike, upali smo u prvu 7-cu (tramvaj) koja je naišla i usput mi je objasnila da zgrada gde smo pre živeli bi mogla možda da posluži. Ajde, ja se vodim ipak onim “majke znaju najbolje!” a ja nisam imao ni jednu adekvatnu ideju, pa sam poslušao savet. Mislim da je na kraju ove naše balade uspelo! Napravili smo zanimljive slike. Jeste da smo se zadržali sat vremena, ranac je vraćen u jednom komadu (da nije mislim da ja danas ne bih pisao ovaj post!).

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo zajedno otkriti neke lepote Maroka.

OUTFIT

Majica: Zara

Trenerka: Zara

Ranac: Louis Vuitton x Supreme

Patike: Tod’s

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

Kako vam se dopao ovaj moj “sportski” outfit? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane kompanije Tod’s S.p.A. Za izradu fotografija u ovom postu korišćen je fotoaparat Sony Alpha 7r.

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Salzburška modna bajka

Zdravo svima, kako ste mi danas? Ja se iskreno nadam da ste dobro i da uživate u ovom lepom vremenu. Leto na zvanično dolazi za neki dan, ali ja danas osvežavam moje prolećne uspomene koje nosim iz Salzburga. Hteo bih na početku da vam se zahvalim na divnim porukama koje ste mi poslali u vezi prethodnog posta o Salzburgu – LINK. Prepoznao sam pozitivnu energiju koju ste mi poslali svojim porukama i danas ću se potruditi da nastavim u istom raspoloženju, ali da upoznamo Salzburg kroz modu.

 

 

Salzburg je grad u kojem ćete na svakom koraku osetiti uticaj klasike. Klasika je neprolazna stvar i to je najbolja osobenost određenih stvari koje od milošti nazivamo klasicima. Nebitno je da li su to neke cipele, određeni odevni predmet ili film klasici su nešto što nikada ne zastareva. To su stvari koje poseduju određenu vrednost, koje će uvek biti tražena.

Uzmimo na primer našu čuvenu seriju “Bolji život”, koliko puta se ta serija reprizirala? Siguran sam da svako od vas zna neku čuvenu repliku neprikosnovenog Gige Moravca ili pak njegove supruge Emilije. To je serija koju smo svi voleli i dan danas nove generacije mogu da se poistovete sa tom serijom zato što prikazuje realnost u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, naš mentalitet i te neke osnovne vrednosti koje imamo kao društvo. To je jedan običan primer klasika, koji i dan danas rado pratim i radujem se kada vidim na televiziji.

 

 

Hoćete još jedan primer? Siguran sam da ste to do sada negde pročitali mali milion puta ili ste čuli u prolazu – mala crna haljina ili crna torba. Crna boja je oduvek bila predstavnik elegancije i onog formalnog stila oblačenja gde možete videti crna odela sa leptir mašnama. Crna boja je uvek aktuelna, samo se modeli određenih modnih artikala menjaju i prilagođavaju novim modnim trendovima.

 

 

Tako postoji i lista gradova koji su večiti klasici i svako od nas se trudi da ih poseti bar jednom u svom životu… Pariz, Rim, London, Istanbul… Salzburg. Da li ste vi napravili neku svoju listu gradova koju biste rado voleli posetiti?

Ja više nisam siguran, ali imam osećaj da se moja lista odužila, valjda je to uticaj još te neke mladosti koja te vuče da odeš i upoznaš taj svet koji te negde čeka tamo. Naravno, kao što to uvek biva u životu uvek ima nešto što nas sputava, bilo da je to to nedovoljno novčanih sredstava ili nedostatak vremena uvek se nešto ispreči bitnije i zbog toga ne ispunimo svoje snove.

 

 

Ja sam se potrudio da ostvarim svoje snove. Ovaj put uz malu pomoć Turističke organizacije grada Salzburga sam imao priliku da uživam par dana u lepotama ovog austrijskog grada. Najbogatiji čovek na svetu je onaj koji ima dosta uspomena, ne mogu da se požalim moj blogerski kofer je pun divnih uspomena i nadam se da će ih biti još više u budućnosti i da ćemo zajedno otkrivati svet.

Mislim da se moja odevna kombinacija odlično uklopila uz ovaj šarm Salzburga. Klasično, svedeno i elegantno. Neutralne boje, dobro raspoloženje i osmeh na licu… Mislim da mi ništa više nije potrebno!

 

 

Dragi moji došli smo do kraja i ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima Salzburga.

OUTFIT

Jakna: Pedro del Hierro

Majica: Zara

Pantalone: Hameedia

Naočare: Salvatore Ferragamo

 

Fotoaparat: Sony Alpha 7r

 

Kako se vama dopao Salzburg? Da li ste do sada imali priliku da posetite ovaj šarmatni austrijski grad? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Salzburga i Cortefiel grupe.

 

 

 

 

SHARE THIS POST