Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Postoje mesta na svetu koja vas dočekuju tišinom i duhovnim mirom hramova i istorije. Nara je upravo takvo mesto. Kada sam prvi put stupio na tlo ovog grada, osetio sam da vreme ovde teče drugačije nego u ostatku sveta. Jeleni koji slobodno lutaju ulicama nisu samo turistička atrakcija, već živi svedoci tradicije duge više od trinaest vekova. U ovom putopisu vodim vas kroz drevnu prestonicu Japana, gde se savremeni luksuzni hoteli i restorani susreću sa duhovnošću budističkih hramova i šintoističkih svetilišta.
Pre nego što započnem današnji putopis o Nari, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Japan je zemlja kontrasta i harmonije istovremeno. Nigde to nije očiglednije nego u Nari, gde se praiskonske šume i drevni hramovi nalaze na dohvat ruke od savremenih hotela i restorana. Ovo putovanje je bilo prilika da istražim korene japanske civilizacije, da razumem vezu između prirode i duhovnosti koja definiše ovu kulturu i da se prepustim miru koji ovaj grad nudi svakom ko mu priđe otvorenog srca.
Nara: Kolevka japanske civilizacije
Nara je bila prestonica Japana od 710. do 784. godine, pre nego što je tu ulogu preuzeo Kjoto. Tokom tog perioda, poznatog kao Nara period, položeni su temelji japanske državnosti, kulture i duhovnosti. Grad se u to vreme zvao Heidžo-kjo i bio je modelovan po uzoru na kinesku prestonicu Čangan. Upravo ovde se budizam ustoličio kao državna religija, a mnogi od najstarijih i najznačajnijih hramova u Japanu podignuti su u tom zlatnom dobu.
Danas je Nara mirna prefektura koja graniči sa Kjotom, udaljena svega trideset minuta ekspresnim vozom. Međutim, ono što ovaj grad čini jedinstvenim jeste činjenica da se čak osam njegovih spomenika nalazi na UNESKO listi svetske baštine od 1998. godine. Hram Todaidži, svetilište Kasuga Taiša, hram Kofukudži, praiskonska šuma Kasugajama i još nekoliko značajnih lokacija čine celinu poznatu kao Istorijski spomenici drevne Nare. Retko gde na svetu možete na jednom mestu videti toliko bogatstvo arhitektonskog i duhovnog nasleđa.
Period Nare bio je vreme kulturnog i političkog preobražaja. Kontakti sa civilizacijama azijskog kontinenta doneli su talas novih ideja, umetničkih formi i verskih učenja. Budizam, koji je stigao iz Kine i Koreje, transformisao je japansko društvo i ostavio neizbrisiv trag na arhitekturi, umetnosti i filozofiji. Hramovi podignuti u tom periodu nisu bili samo verski objekti već i centri učenja, medicine i kulture. Monasi su podučavali narod kako da gradi nasipe protiv poplava, kako da obraduje zemlju i koje lekove da koristi. Nara je bila izvor prosvetljenja u svakom smislu te reči.
Sveti glasnici bogova: Jeleni iz Nare
Nara je neodvojiva od svojih jelena. Više od 1400 ovih plemenitih životinja slobodno luta parkom i okolnim ulicama, a njihova prisutnost nije slučajna. Prema šintoističkoj legendi, 768. godine božanstvo Takemikadzuči stiglo je na brdo Mikasa jašući na belom jelenu iz svetilišta Kašima u prefekturi Ibaraki, kako bi zaštitilo novosagađenu prestonicu. Od tog trenutka, jeleni su smatrani svetim glasnicima bogova i uživali su posebnu zaštitu.
Ova tradicija poštovanja jelena trajala je vekovima. Do kraja Edo perioda, odnosno do 1868. godine, ubiti jelena u Nari bilo je zločin kažnjiv smrću. Posle restauracije Meidži jeleni su izgubili svoj sveti status, ali su zbog dubokog kulturnog i istorijskog značaja 1957. godine proglašeni nacionalnim spomenikom prirode. Danas ih čuva Fondacija za zaštitu jelena u Nari, a poslednjih godina njihova populacija beleži rekordne brojke, istraživanje iz 2025. godine zabeležilo je 1465 jedinki, što je najviše od početka sistematskog praćenja 1953. godine.
Naučnici sa Fukušima univerziteta sproveli su genetska istraživanja koja su pokazala da su jeleni iz parka Nara genetski jedinstveni. Njihova populacija se odvojila od predačke grupe pre približno hiljadu četiristo godina, otprilike u vreme osnivanja svetilišta Kasuga Taiša. Zahvaljujući vekovima zaštite, ovi jeleni su sačuvali retke ancestralne gene koji su nestali kod drugih populacija sika jelena u Japanu. Ova genetska izolacija čini ih naučno vrednim, iako nisu zasebna vrsta.
Jeleni iz Nare poznati su širom Japana po svom ponašanju, naučili su da se naklone pre nego što dobiju poslasticu. Posetioci mogu kupiti specijalne krekere zvane šika senbei, napravljene od pšeničnog brašna i pirinčanih mekinja, koji su jedina hrana bezbedna za ove životinje. Zanimljivo je da su jeleni naučili da se naklone imitirajući turiste, a ne obrnuto. Kada im pružite kreker, oni će spustiti glavu u znak zahvalnosti, stvarajući prizor koji se ne zaboravlja. Deo prihoda od prodaje krekera ide Fondaciji za zaštitu jelena, tako da svaka kupovina doprinosi očuvanju ovih izuzetnih životinja.
Interakcija sa jelenima zahteva poštovanje i oprez. Iako su navikli na ljude, ovo su divlje životinje koje mogu reagovati nepredvidivo, posebno tokom sezone parenja od septembra do novembra, kada mužjaci postaju teritorijalni. Svake jeseni održava se tradicionalna ceremonija sečenja rogova, ritual star više od trista četrdeset godina koji datira iz Edo perioda. Šintoistički sveštenici i obučeni rukovaoci pažljivo hvataju mužjake i odstranjuju im rogove, čime se sprečavaju povrede tokom borbi za dominaciju. Ova ceremonija je ujedno i spektakl koji privlači hiljade posetilaca.
Park Nara: Zeleno srce drevne prestonice
Park Nara osnovan je 1880. godine i jedan je od najstarijih javnih parkova u Japanu. Prostire se na površini od približno petsto hektara u podnožju brda Vakakusa, a ako uključimo i komplekse okolnih hramova i svetilišta, ta površina raste na impresivnih šeststo šezdeset hektara. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta, nauke i tehnologije označilo ga je kao jedno od najlepših prirodnih mesta u zemlji.
Šetnja parkom je iskustvo koje angažuje sva čula. Borovi, trešnje, javorovi i japanski kedri stvaraju paletu boja koja se menja sa godišnjim dobima. U proleće, cvat trešanja transformiše park u ružičasto more, dok jesenje lišće javorova donosi toplinu crvenih i zlatnih tonova. Jeleni se pojavljuju na svakom koraku, mirno pasući travu ili se približavajući posetiocima u nadi da će dobiti kreker. Zvuk vetra u krošnjama, cvrkut ptica i povremeno zvonjenje hramskih zvona stvaraju simfoniju mira.
Poseban događaj koji se održava nekoliko puta godišnje je šikajose, odnosno pozivanje jelena. Tradicija datira iz 1892. godine, a ceremonija se odvija na livadi Tobihino u sklopu svetilišta Kasuga Taiša. Svakog jutra, član Fondacije za zaštitu jelena svira na francuskom rogu peti stav Betovenove Šeste simfonije Pastorala. Zvuk roga privlači desetine jelena iz šume, koji se okupljaju kako bi pojeli žireve rasute po travi. Prizor je poetičan i nestvarno lep, a učešće je besplatno za sve posetioce.
Vredni pažnje su i japanski vrtovi u blizini parka. Vrt Isuien, jedini pravi šetni vrt u Nari, sastoji se od dva dela: donjeg vrta sa ribnjacima i gornjeg vrta sa brdašcima i vodopadima. Dizajn koristi tehniku pozajmljenog pejzaža, gde se planine u daljini vizuelno integrišu u kompoziciju vrta. Nedaleko se nalazi vrt Jošikien, besplatan za strane turiste, koji nudi tri različita prostora: vrt sa ribnjacima, vrt za ceremoniju čaja i vrt mahovine. Oba vrta predstavljaju savršeno mesto za pravi odmor od gradske vreve.
Todaidži: Hram velikog Bude
Hram Todaidži predstavlja jedno od najimpresivnijih arhitektonskih ostvarenja drevnog sveta. Osnovan je 738. godine i zvanično otvoren 752. godine, u vreme kada je Nara bila prestonica carstva. Car Šomu naručio je izgradnju ovog hrama nakon niza prirodnih katastrofa, epidemija velikih boginja i političkih previranja, verujući da će Buda doneti mir i prosperitet narodu. Izgradnja je trajala petnaest godina i gotovo dovela do bankrota državne blagajne.
Centralna građevina kompleksa je Daibutsuden, poznata kao Dvorana velikog Bude. Sa dimenzijama od pedeset sedam metara širine, pedeset metara dužine i četrdeset osam metara visine, ovo je jedna od najvećih drvenih građevina na svetu. Zapanjujuća činjenica je da je sadašnja verzija, rekonstruisana 1709. godine, zapravo samo dve trećine veličine originalne građevine iz osmog veka. Prvobitni hram bio je širok čak osamdeset osam metara i sa obe strane bio je flankiran pagodama visokim devedeset metara, koje su bile među najvišim građevinama drevnog sveta, uporedive samo sa egipatskim piramidama.
Unutar dvorane nalazi se Daibutsu, najveća bronzana statua Bude na svetu izlivena u jednom komadu. Predstavlja Buda Vairočanu, kosmičkog Budu čija svetlost mudrosti i saosećanja obasjava sva bića. Visina statue iznosi gotovo petnaest metara, a težina prelazi petsto tona. Uši su duge dva i po metra, oči su široke jedan metar, a kosa je prikazana sa devetsto šezdeset šest bronzanih kuglica. Za njeno livenje bila je potrebna većina japanskih rezervi bronze, a zlato za pozlatu uvezeno je iz čitave zemlje. Ceremonija otvaranja očiju, tradicionalni ritual oživljavanja statue, održana je 752. godine pred deset hiljada monaha i četiri hiljade plesača, uz prisustvo celokupnog carskog dvora i diplomatskih izaslanika iz Kine, Indije i Persije.
Statua je tokom vekova pretrpela značajna oštećenja. Glava je pala tokom zemljotresa 855. godine, a desna ruka je oštećena u požarima 1180. i 1567. godine. Sadašnja glava datira iz rekonstrukcije 1692. godine. Uprkos svemu, energija koju ova monumentalna figura emituje ostavlja dubok utisak na svakog posetioca. Jedan od popularnih rituala u hramu je prolazak kroz otvor u drvenom stubu, koji ima dimenzije jednake Budinoj nozdrvi. Veruje se da onaj ko uspe da prođe kroz ovaj otvor stiče prosvetljenje u sledećem životu.
Prilaz hramu vodi kroz monumentalnu Nandaimon kapiju, veliku južnu kapiju rekonstruisanu u trinaestom veku u stilu kineske dinastije Song. Kapiju čuvaju dve impozantne drvene statue čuvara kongoriški, visoke sedam metara, koje su 1203. godine isklesali majstori Unkei i Kaikei. Ove figure sa svojim dramatičnim izrazima lica i napetim mišićima predstavljaju vrhunac japanske skulpture Kamakura perioda.
Kasuga Taiša: Svetilište hiljadu fenjera
Svetilište Kasuga Taiša osnovano je 768. godine na podnožju svetog brda Mikasa i predstavlja jedno od najznačajnijih šintoističkih svetilišta u Japanu. Izgradio ga je Fudžiwara no Nagate po nalogu carice Šotoku, a svetilište je služilo kao zaštitnik moćnog klana Fudžiwara koji je dominirao japanskom politikom tokom Heian perioda. Za razliku od većine svetilišta koja slave jedno ili dva božanstva, Kasuga Taiša posvećena je četvorici bogova.
Ono što Kasuga Taišu čini vizuelno nezaboravnom jesu njeni fenjeri. Gotovo tri hiljade fenjera, kako kamenih duž prilaznih staza tako i bronzanih koji vise sa krovova, čini ovo svetilište jedinstvenim na svetu. Mnogi od ovih fenjera poklonjeni su tokom vekova od strane plemića, ratnika i običnih vernika, a najstariji datiraju iz Muromači perioda, odnosno četrnaestog veka. Više od sedamdeset procenata svih fenjera u Japanu koji potiču iz perioda pre Muromačija nalazi se upravo ovde. Tradicija postavljanja kamenih fenjera duž glavne staze za vernike započela je upravo u Kasuga Taiši i odatle se proširila na druga svetilišta u zemlji.
Dva puta godišnje svi fenjeri se pale tokom festivala Mantoro. Setsubun Mantoro održava se trećeg februara i obeležava prelaz iz zime u proleće, dok se Čugen Mantoro održava 14. i 15. avgusta tokom festivala Obon. Prizor tri hiljade upaljenih fenjera koji obasjavaju noć je nešto što se pamti čitavog života. Treperavo svetlo stvara atmosferu mistike i duhovnosti koja vas transportuje u neko davno vreme. Vernici ispisuju svoje želje na drvenim pločicama ema i kače ih na fenjere pre paljenja, verujući da će plamen odneti njihove molitve bogovima.
Iza svetilišta prostire se praiskonska šuma Kasugajama, gde je seča drveća zabranjena još od 841. godine. Ova dvesta pedeset hektara netaknute prirode dom je sto sedamdeset pet vrsta drveća, šezdeset vrsta ptica i više od hiljadu sto vrsta insekata. Šuma je smatrana svetom jer okružuje svetilište i njen izgled ostao je nepromenjen od Nara perioda. Danas je deo UNESKO svetske baštine i predstavlja redak primer očuvanog ekosistema starog više od hiljadu godina. Nažalost, šuma nije otvorena za posetioce, ali se njena veličanstvena silueta vidi sa mnogih tačaka u gradu.
Svetilište neguje tradiciju šikinen zotai, periodične obnove koja se održava svakih dvadeset godina. Ovaj običaj, zasnovan na šintoističkom konceptu tokovaka ili večne mladosti, podrazumeva obnavljanje zgrada i predmeta kako bi zadržali svoju božansku snagu. Poslednja obnova bila je šezdeseta po redu, održana 2016. godine. Zahvaljujući ovoj praksi, građevine svetilišta izgledaju sveže i vitalno uprkos stolećima postojanja.
Kofukudži: Hram blagoslova i pagoda koja dodiruje nebo
Hram Kofukudži osnovan je 669. godine kao porodični hram klana Fudžiwara i jedan je od najstarijih budističkih hramova u Japanu. Njegov nastanak vezan je za dirljivu priču o ljubavi, supruga osnivača klana, Kagami no Okimi, podigla je kapelu moleći se za ozdravljenje svog bolesnog muža Fudžiwara no Kamatarija. Hram je dva puta seljan pre nego što je 710. godine stigao na svoje sadašnje mesto u Nari, istovremeno sa premeštanjem prestonice. Ime Kofukudži, što znači Hram koji donosi blagoslove, dao mu je Kamatarijev sin Fudžiwara no Fuhito, inspirisan budističkom Vimalakirti sutrom.
U doba najveće moći klana Fudžiwara, kompleks Kofukudži brojao je više od sto pedeset građevina. Hram nije bio samo verski centar već i značajan politički faktor koji je uticao na carsku vladu, ponekad i agresivnim sredstvima. Brak Fuhitove ćerke sa carem Šomuom, čime je postala carica Komjo, dodatno je učvrstio vezu hrama sa vlašću. Carica Komjo bila je duboko posvećena budizmu i 730. godine naručila je izgradnju petospratne pagode.
Petospratna pagoda hrama Kofukudži predstavlja najprepoznatljiviji simbol grada Nare. Sa visinom od pedeset metara, ovo je druga najviša drvena pagoda u Japanu, samo sedam metara niža od pagode hrama Todži u Kjotu. Prvobitno podignuta 730. godine, pagoda je pet puta stradala u požarima. Sadašnja konstrukcija datira iz 1426. godine i predstavlja nacionalno blago. Svaki od pet spratova simbolizuje jedan od pet elemenata koji čine svet prema budističkoj kosmologiji: zemlju, vodu, vatru, vetar i nebo. Napomena za posetioce, pagoda je trenutno u procesu opsežne restauracije koja traje od jula 2023. do marta 2031. godine, tokom koje je pokrivena skelama.
Riznica nacionalnih blaga u sklopu hrama čuva neke od najvrednijih budističkih skulptura u Japanu. Posebno je poznata suva lakirana statua Ašure, jednog od osam nebeskih čuvara, kao i bronzana glava Jakuši Njorai, Bude medicine, koja datira iz 685. godine. Statua Ašure, sa tri lica i šest ruku, izraz je vanredne umetničke veštine perioda Tenpjo. Njen zamišljen, gotovo melanholičan izraz lica čini je jednom od najomiljenijih budističkih skulptura u Japanu. Muzej nudi uvid u trinaest vekova budističke umetnosti i predstavlja obaveznu stanicu za sve ljubitelje japanske kulture.
Praktični saveti za posetu Nari
Nara je izuzetno pristupačna iz Kjota i Osake. Vozom JR linije stižete za četrdeset pet minuta, dok Kintetsu ekspres trasu prelazi za trideset minuta. Japan Rail Pass pokriva JR linije i predstavlja ekonomičan izbor za putnike koji planiraju da obiđu više gradova. Kintetsu Nara stanica je bliža parku, dok je JR Nara stanica udaljenija ali povezana autobuskim linijama.
Što se tiče interakcije sa jelenima, postoji nekoliko pravila koja treba poštovati. Kupujte isključivo šika senbei krekere koji se prodaju u parku po ceni od dvesta jena, ljudska hrana može im naškoditi. Budite pažljivi tokom sezone parenja od septembra do novembra, kada mužjaci mogu biti agresivniji. Izbegavajte približavanje košutama sa lanetima od maja do jula. Ako vas jeleni opkole, pokažite im prazne dlanove da signalizirate da nemate više hrane. I najvažnije, poštujte činjenicu da su ovo divlje životinje uprkos njihovoj naviknutosti na ljude.
Idealno vreme za posetu zavisi od vaših preferencija. Proleće donosi cvetanje trešanja u aprilu, dok je jesen od oktobra do novembra spektakularna zbog crvenog lišća javorova. Leto je toplo i vlažno, ali festivali poput Mantoro u avgustu pružaju nezaboravno iskustvo. Zima je mirna i sa manje turista, a jeleni su posebno aktivni u potrazi za hranom. Za one koji žele izbeći gužve, preporučujem posetu rano ujutru ili kasno popodne. Hramovi i parkovi su otvoreni i posle sumraka, a noćna atmosfera ima posebnu draž.
Nara: Gde se prošlost i sadašnjost susreću
Nara nije samo usputna stanica na putu između Kjota i Osake. Ovo je mesto gde se japanska civilizacija rodila, gde su budizam i šintoizam pronašli zajednički jezik, gde jeleni i dalje lutaju kao sveti glasnici bogova. Trinaest vekova istorije odiše iz svakog kamena hramova, svake bronzane statue, svakog drvenog stuba. A ipak, Nara nije muzej, to je živ grad koji sa ponosom čuva svoje nasleđe dok istovremeno otvara vrata savremenom svetu.
Poseta Nari je putovanje koje vas transformiše, koje vas podseća da lepota može biti drevna i savremena u istom dahu. Nara me je naučila da vreme nije linearno. Nara je mesto koje vas poziva da ga posetite ponovo, jer uvek ima još nešto novo da otkrije, još neku priču da ispriča, još neki trenutak da podari. Do sledećeg puta, sveti jeleni Nare, čuvajte ovu prestonicu onako kako to činite već trinaest vekova.
Da li ste već imali priliku da posetite Naru, ovu jedinstvenu drevnu prestonicu Zemlje izlazećeg sunca gde se tradicija neprimetno prepliće sa životima svetih jelena? Ili možda tek planirate da otkrijete magiju Nare i njene živopisne parkove, osetite duhovni mir hramova i prepoznatljive jelene koji svojom pojavom nikoga ne ostavljaju ravnodušnim?
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Vidimo se uskoro, sa novom pričom iz srca Dalekog Istoka!
Srdačni blogerski pozdrav iz Nare,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.
Marko, svaka čast na ovako detaljnom putopisu! Čitajući tvoj tekst o hramu Todaidži i toj neverovatnoj bronzanoj statui Bude od 500 tona, setio sam se svoje posete Nari pre pet godina. Taj osećaj kada uđeš u Daibutsuden i vidiš tu monumentalnu figuru ispred sebe je nešto što reči jednostavno ne mogu da opišu. Posebno mi se sviđa što si pomenuo genetsku jedinstvenost jelena, to nisam znao. Tvoje fotografije su fantastične i vraćaju me u ta mirna jutra u parku kada su mi jeleni prilazili u potrazi za krekerima.
Pozdrav iz Zagreba! Upravo sam se vratio s putovanja po Japanu i moram reći da me tvoj članak potpuno vraća u tu atmosferu. Nara me oduševila više od Tokija, vjeruj mi. Ta smirenost, ti hramovi, ti jeleni koji te dočekaju na svakom koraku, čista magija. Zanimljivo mi je bilo pročitati o ceremoniji sečenja rogova jer sam bio tamo u listopadu i vidio sam kako se pripremaju za to. Hvala ti što si podijelio tako iscrpne informacije o povijesti grada.
Zdravo Marko, pratim tvoj blog već duže vreme i moram priznati da su tvoji putopisi iz Japana najbolji koje sam čitao na našem jeziku. Interesuje me jedno praktično pitanje, koliko vremena si proveo u Nari i da li misliš da jedan dan može biti dovoljan da se obiđu sve glavne znamenitosti? Planiram putovanje sa suprugom u aprilu zbog cvetanja trešanja i pokušavam da organizujem dobar plan putovanja kroz Japan.
Lep pozdrav iz Ljubljane! Tvoj putopis o Nari me je popolnoma prevzel. Sam sem bil v Kjotu pred tremi leti, ampak žal nisem imel časa za izlet v Naro sedaj to globoko obžalujem. Posebej me je ganila zgodba o božanstvu Takemikadzučiju, ki je prijahal na belem jelenu leta 768. Ta povezava med šintoizmom in temi živalmi je nekaj čudovitega. Tvoje fotografije svetišča Kasuga Taiša so izjemne, zlasti tiste s kamnitimi svetilkami.
Selam Marko, sretan Božić! Čitajući tvoj putopis, osjetio sam se kao da sam lično prošetao tim parkovima i hramovima. Ja sam bio u Osaki prošle godine i žao mi je što nisam posjetio Naru, a sada vidim da je svega trideset minuta vozom. Zanima me da li ima neki poseban period godine kada je najbolje vidjeti festival Mantoro? Tvoje fotografije fenjera su predivne i definitivno bih volio doživjeti tu atmosferu uživo. Hvala ti na ovako kvalitetnom sadržaju!
Mir Božji, Hristos se rodi Marko! Ovo je ozbiljan putopis! Fasciniralo me je to što si napisao da je ubiti jelena u Nari do 1868. godine bilo kažnjivo smrću, to pokazuje koliko duboko poštovanje Japanci imaju prema tradiciji. Ja sam veliki ljubitelj budističke filozofije i tvoj opis hrama Kofukudži i statue Ašure me je posebno dirnuo. Ta statua sa tri lica i šest ruku mora da je neverovatan prizor uživo. Nadam se da ću jednog dana imati priliku da to vidim svojim očima.
Dragi Marko, Hristos se rodi! Hvala ti na ovom divnom virtualnom putovanju! Kao neko ko sanja o Japanu već godinama, tvoji putopisi su mi prava inspiracija. Posebno me je oduševila priča o vrtu Isuien i tehnici pozajmljenog pejzaža. Zanima me da li si imao priliku da prisustvuješ ceremoniji čaja u nekom od tih vrtova? To bi bilo nešto što bih svakako volela da doživim kada jednog dana stignem do Japana. Fotografije su ti zaista profesionalne, svaka čast!
Đe si Marko, pozdrav iz Podgorice! Moram da ti kažem da sam ostao bez teksta čitajući tvoj putopis o Nari. Ta priča o praiskonskoj šumi Kasugajama đe je sječa drveća zabranjena od 841. godine je nevjerovatna, zamisliti da postoji šuma koja je netaknuta više od hiljadu godina. Japan me oduvijek privlačio i tvoji tekstovi samo pojačavaju tu želju za putovanjem. Fotografije jelena su fenomenalne, posebno one đe se vide kako se naklanjaju.
Здраво Марко! Многу ми се допадна твојот патепис за Нара. Јас бев во Јапонија пред две години и посетив Токио и Кјото, но за жал немав време за Нара. Сега читајќи за тие 1400 елени што слободно се движат низ паркот и за храмот Тодаиџи, сфаќам колку многу сум пропуштил. Посебно ме импресионира информацијата дека сегашната Дворана на Големиот Буда е само две третини од оригиналната големина. Фотографиите се прекрасни!
Marko, bravo za ovaj tekst! Ono što mi se posebno dopada kod tvojih putopisa jeste to što ne pišeš samo površne turističke impresije, već zaista istražuješ istoriju i kulturu mesta koja posetiš. Tvoj opis Nara perioda i uticaja budizma na japansko društvo je izuzetno edukativan. Nisam znao da su monasi u tom periodu podučavali narod kako da gradi nasipe protiv poplava to pokazuje koliko je budizam bio više od same religije.
Pozdrav Marko! Tvoj putopis me vratio u ljeto 2019. kada sam s obitelji posjetila Japan. Nara nam je bila jedan od najljepših doživljaja cijelog putovanja. Djeca su bila oduševljena jelenima, a mi odrasli smo ostali bez daha pred veličinom hrama Todaidži. Tvoja informacija o festivalu Mantoro mi je nova i definitivno razmišljam o ponovnom posjetu u kolovozu ili veljači da to doživim. Hvala ti na tako lijepom podsjetniku na jedno nezaboravno putovanje!
Zdravo Marko, dugo nisam ostavio komentar ali ovaj tekst zaslužuje pohvalu. Fascinira me ta činjenica da je osam spomenika iz Nare na UNESKO listi svetske baštine od 1998. godine. Kada si već tamo, da li si posetio i neke druge gradove u okolini? Zanima me koliko dana bi preporučio za obilazak regiona Kansai, uključujući Kjoto, Osaku i Naru? Planiram putovanje sledeće jeseni pa bih cenio tvoje savete iz prve ruke.
Dragi Marko, svaka ti čast na ovom tekstu! Bio sam u Japanu dva puta i oba puta sam posjetio Naru jednostavno ne mogu da se zasitim tog mjesta. Ono što nisi spomenuo, a što meni je bilo posebno iskustvo, jeste uspinjanje na brdo Wakakusa odakle se pruža fantastičan pogled na cijeli grad. Ako budeš opet u Nari, toplo ti preporučujem taj izlet, posebno pri zalasku sunca. Tvoje fotografije svetilišta Kasuga Taiša su predivne!
Spoštovani Marko, tvoj potopis je izjemen! Kot ljubitelj japonske kulture in zgodovine sem bil navdušen nad tvojimi podrobnimi opisi. Posebej zanimiva mi je bila informacija o petnadajst letih gradnje templja Todaidži in dejstvo, da je skoraj pripeljala do bankrota državne blagajne. Imaš morda kakšno priporočilo za nastanitev v Nari? Ali je bolje ostati v Kjotu in narediti dnevni izlet? Tvoje fotografije velike Budove statue so res impresivne.
Dragi Marko, tvoj putopis me je emotivno dirnuo. Način na koji opisuješ susret tradicije i prirode u Nari je poetičan i istovremeno informativan. Posebno mi se svidela priča o ceremoniji šikajose, gde član Fondacije za zaštitu jelena svira Betovenovu Pastoralu da pozove jelene. To je tako dirljiv spoj zapadne klasične muzike i japanske tradicije. Da li si imao priliku da prisustvuješ toj ceremoniji? Zvuči kao nešto nezaboravno.
Marko, svaka ti čast! Ovaj putopis je pravo malo remek-djelo. Ja sam bio u Tokiju i Jokohami prošle godine, ali Nara mi je ostala na listi želja. Ono što me posebno privlači je ta spiritualna dimenzija grada, činjenica da jeleni već trinaest vjekova lutaju tim ulicama kao sveti glasnici bogova. Tvoj opis prolaska kroz otvor u drvenom stubu u hramu Todaidži me nasmijao, zamišljam sebe kako pokušavam da prođem. Fantastične fotografije!
Zdravo Marko! Čitam tvoj blog već godinama i uvek me inspirišu tvoji putopisi. Ovo o Nari je posebno lep tekst. Zanima me jedno praktično pitanje da li si koristio Japan Rail Pass i da li misliš da se isplati za putovanje po regionu Kansai? Takođe, kako su cene ulaznica za hramove i svetilišta? Pokušavam da sastavim budžet za putovanje sledeće godine i svaki savet bi mi dobro došao. Hvala unapred!
Ćao Marko, odličan tekst! Kao neko ko je radio u turizmu trideset godina, mogu da cenim koliko truda i istraživanja ide u ovakve putopise. Tvoj opis genetske jedinstvenosti jelena iz Nare i činjenica da su naučnici sa Fukušima univerziteta potvrdili da su sačuvali retke ancestralne gene je fascinantna informacija. To pokazuje kako dugotrajna zaštita može očuvati genetsku raznolikost. Svaka čast na detaljnosti i kvalitetu fotografija.
Поздрав Марко! Прекрасен патепис за Нара. Јас со сопругата планираме патување во Јапонија за нашата триесетгодишнина од брак следната година и твојот блог ни е одлична инспирација. Ме интересира дали Нара е пристапна за луѓе со потешкотии во движењето? Сопругата има проблеми со колената и се прашуваме дали теренот е рамен или има многу качување. Благодарам однапред за одговорот и продолжи со одличната работа!
Pozdrav iz Splita, Marko! Tvoj putopis o Nari me potpuno oduševio. Kao fotograf amater, posebno cijenim kvalitetu tvojih fotografija, one s jelenima koji se klanjaju su fantastične. Zanima me kakvu opremu koristiš za fotografiranje? Primjećujem da imaš odličan osjećaj za kompoziciju i svjetlo. Također, u koje doba dana preporučuješ fotografiranje u parku Nara da bi se izbjegle gužve? Hvala na dijeljenju ovog prekrasnog iskustva!
Marko, hvala ti na ovom izvanrednom putopisu! Nara je bila na mom bucket listu godinama i tvoj tekst me je samo utvrdio u toj želji. Posebno me je impresionirala informacija da je petospratna pagoda hrama Kofukudži pet puta stradala u požarima a ipak je rekonstruisana svaki put. Ta upornost u očuvanju kulturnog nasleđa govori mnogo o japanskom duhu. Šteta što je trenutno u restauraciji, ali pretpostavljam da će 2031. biti još lepša.
Dragi Marko, predivan putopis! Čitajući o praiskonskoj šumi Kasugajama i činjenici da je seča drveća zabranjena još od 841. godine, pomislila sam koliko bismo mi mogli naučiti od Japanaca o odnosu prema prirodi i tradiciji. Ta šuma od dvesta pedeset hektara koja je netaknuta više od hiljadu godina je pravo čudo. Žao mi je što nije otvorena za posetioce, ali razumem potrebu za njenom zaštitom. Fotografije svetilišta su zaista magične.
Zdravo Marko! Sjajan tekst o Nari. Ja sam bio u Kjotu prije četiri godine i napravio sam jednodnevni izlet u Nari i dan danas je to jedan od najljepših dana mog života. Sjećam se kako su me jeleni opkolili čim sam izvadio krekere iz džepa, bilo je i smiješno i malo zastrašujuće. Tvoj savjet da im pokažeš prazne dlanove kada više nemaš hrane je tačan i funkcioniše. Hvala ti na ovako detaljnom i korisnom putopisu, nastavi s dobrim radom!
Pozdrav Marko! Kao istoričar po struci, posebno sam uživao u delovima tvog teksta o Nara periodu i uticaju koji je taj period imao na formiranje japanske civilizacije. Tvoj opis ceremonije otvaranja očiju Velikog Bude 752. godine, sa deset hiljada monaha i diplomatskim izaslanicima iz Kine, Indije i Persije, zaista oživljava taj trenutak. Retko vidim ovako dobro istraživanje u blog postovima. Svaka čast na trudu i posvećenosti!
Marko, bravo za ovaj putopis! Upravo sam se vratio s tromjesečnog putovanja po Aziji gdje sam posjetio i Japan. Nara mi je bila jedno od najmirnijih mjesta na cijelom putovanju, savršen kontrast ludnici Tokija. Ono što me posebno dojmilo je ta tišina koju si i ti spomenuo, osjećaj da vrijeme teče drugačije. Tvoje fotografije hrama Todaidži savršeno hvataju tu monumentalnost koju nisam uspio uhvatiti svojim fotoaparatom. Hvala ti na podsjetniku zašto je Japan tako poseban.