Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u novu modnu priču na Mr.M blogu. Verujem da kod svih nas koji volimo modu, imamo prosto neke komade koje obučemo jednom i odmah znamo da ostaju sa nama godinama. Giannetto Portofino teksas sako upravo je takav komad. Jednog julskog letnjeg dana rešio sam da se doteram i dočaram lepote italijanske elegancije pa čak i tokom vrelih letnjih dana.

U današnjoj modnoj avanturi vodim vas kroz priču o porodičnoj radionici sa juga Italije, ali i o platnu koje je od radničke uniforme postalo simbol stila. Usput ćemo se zadržati na detaljima koji odvajaju dobar komad od izuzetnog. Verujem da posle ovog teksta na teksas više nećete gledati istim očima.

Ko stoji iza brenda Giannetto Portofino?

Priča počinje 1979. godine na jugu Italije. Riccardo i Nunzia Sansonne tada su krenuli za jednim snom: da prave odeću beskompromisnog kvaliteta, oblikovanu rukom i vođenu tradicijom. Svet je te godine jurio napred, a njih dvoje su strpljivo šili košulje. Od malih saradnji stigli su do sopstvenih kolekcija i postavili temelje porodičnog košuljarskog zanata.

Prava prekretnica stiže 2000. godine. Tada se u posao uključuju njihova deca, Vincenzo i Stefania, i porodična vizija dobija novo ime – Giannetto Portofino. Danas brend počiva na istim vrednostima koje su postavili roditelji: poštovanju, autentičnosti i individualnosti. Svaki komad nastaje u Italiji, kroz ritual koji sami opisuju jednostavno. Crtanje, krojenje, šivenje i peglanje za njih nisu koraci proizvodnje, već jezik kojim govore.

Meni je kod ove kuće najdraža jedna rečenica iz njihove filozofije: pravi stil je vanvremenski. Oni ne prave odeću za jednu sezonu, već za čoveka koji je stalno u pokretu i traži lakoću bez buke. Upravo zato njihovi komadi deluju poznato već pri prvom oblačenju.

Postoji i jedan simbol koji ćete primetiti na više mesta. Malo žuto sunce pojavljuje se kao igla na reveru sakoa, ali i kao vez pored dugmadi na košulji. Taj vedri potpis Giannetto Portofino kuće savršeno opisuje duh njihovih kolekcija. Sunce juga Italije ušiveno je, bukvalno, u svaki komad.

Zašto je Giannetto Portofino teksas sako poseban?

Teksas sakoa ima na svakom koraku, ali ovakav se ne sreće često. Giannetto Portofino teksas sako dolazi iz ograničene serije i kroji se u Italiji od stoprocentnog pamuka. Već na prvi pogled ruši očekivanja. Umesto klasične radničke jakne, pred vama je pravi sako sa dva reda dugmadi i izraženim špic reverima. Takva silueta nosi autoritet krojačke tradicije, dok teksas unosi opuštenost. Ta ravnoteža je, po mom mišljenju, njegova najveća vrednost.

Detalj koji ovaj Giannetto Portofino sako izdvaja jesu metalna dugmad, prišivena ručno. Svako dugme ima reljefni motiv i sedi na platnu poput starog dugmeta sa uniforme. Upravo takvi potezi pretvaraju svakodnevni materijal u komad koji se pamti. Dodajte tome malu iglu sa žutim suncem na reveru i dobijate sako sa karakterom, a bez ijednog vidljivog logotipa.

U nošenju Giannetto Portofino sako je lagan i prirodno pada uz telo. Nema krutosti koju obično vezujemo za strukirane sakoe, pa se ponaša kao košulja sa držanjem. Nosio sam ga prebačenog preko ramena dok je sunce peklo, a kasnije obučenog u hladu drvoreda. U obe varijante izgledao je jednako dobro, što je za mene test svakog letnjeg sloja.

Postoji još jedan razlog zašto ga smatram pametnim ulaganjem. Svetloplavi opran teksas ne traži pažnju, ali je uvek primećen. Uz bele pantalone deluje svečano, uz farmerke potpuno ležerno. Malo koji sako pokriva toliko prilika jednim potezom.

Kako je teksas prešao put od radničkog platna do sakoa?

Da bismo razumeli ovaj Giannetto Portofino sako, vredi se vratiti dva veka unazad. Sama reč denim potiče od francuskog izraza serge de Nîmes, po gradu Nimu u kojem se tkalo čvrsto keper platno. Englezi su naziv vremenom skratili, pa je od tkanine iz Nima nastao denim. Kod nas se odomaćio izraz teksas, po američkoj državi koju vezujemo za kauboje i težak rad.

Ključni datum cele priče je 20. maj 1873. godine. Tog dana su Levi Strauss i krojač Jacob Davis dobili patent za radničke pantalone ojačane bakarnim zakivcima. Taj papir smatra se rodnim listom farmerki. Platno je decenijama oblačilo rudare, železničare i farmere, jer je podnosilo ono što drugi materijali nisu.

Sredinom prošlog veka slika se menja. Filmski buntovnici pedesetih godina pretvorili su teksas u znak mladosti i otpora, pa su ga školske uprave u Americi jedno vreme čak zabranjivale. Ono što je zabranjeno, postalo je neodoljivo. Od tada teksas polako osvaja i modne piste.

Danas smo stigli do tačke u kojoj italijanske kuće od tog istog platna kroje sakoe sa špic reverima. Meni se taj luk istorije čini fascinantnim. Nosite tkaninu rudara, skrojenu tehnikama vrhunskih košuljara. Malo koji materijal nosi toliko priče u svom tkanju, a Giannetto Portofino tu priču priča bez reči.

Giannetto Portofino: Tri pravila za nošenje teksas sakoa

Čitaoci me često pitaju kako da uklope teksas sako, pa evo tri pravila koja mene nikada nisu izneverila. Ništa komplikovano, ali razlika u ogledalu je ogromna.

Prvo pravilo: razdvojte nijanse. Teksas uz teksas može da funkcioniše, ali samo ako se tonovi jasno razlikuju. Svetli sako traži tamne farmerke, i obrnuto. Ista nijansa od glave do pete deluje kao uniforma, a ne kao odluka. Najsigurniji teren ipak ostaju svetle pantalone poput ovih, sive vunene ili klasične bež varijante.

Drugo pravilo: čuvajte kontrast formalnosti. Ovakav sako najbolje izgleda kada mu suprotstavite nešto uređenije od njega samog. Košulja sa jasnom linijom, pantalone sa faltom, negovana obuća. Ako ga prebacite preko izbledele majice i pocepanih farmerki, nestaje sav njegov krojački šarm. On voli društvo koje ga podiže, a zauzvrat celu kombinaciju spušta na zemlju taman koliko treba.

Treće pravilo: smirite dodatke. Metalna dugmad već su ukras, pa nakit svedite na sat i, eventualno, diskretnu narukvicu. Kod obuće birajte prirodne materijale, dakle prevrnutu kožu, glatku kožu ili platno. Sportske patike sa debelim plastičnim đonom vuku ceo izgled ka teretani, a to ovde nikako ne želimo.

Za hrabrije imam i mali dodatak. Preko tamne polo majice ovaj sako uveče izgleda odlično, posebno uz bele pantalone. Probajte jednom i javite mi utiske.

Giannetto Portofino: Šta lyocell čini savršenim izborom za letnju košulju?

Giannetto Portofino košulja koju sam izabrao uz sako deluje jednostavno, ali njen materijal zaslužuje posebno poglavlje. Lyocell je vlakno koje se dobija iz drvne celuloze, najčešće od brzorastućeg drveta. Proizvodi se u takozvanom zatvorenom krugu, gde se rastvarač iznova koristi, pa važi za jedan od odgovornijih izbora u modernoj tekstilnoj industriji. Priroda mu je dala i praktičnu stranu. Vlakno odlično upija vlagu, diše i na koži ostavlja osećaj hladnog dodira.

Za letnje dane to znači jedno: košulja koja ne lepi i ne guši. Giannetto Portofino je od stoprocentnog lyocella napravio košulju uskog kroja u prirodno beloj nijansi. Tkanje ima finu prugastu strukturu, pa površina hvata svetlost i daje tihi sjaj. Materijal pada tečno, gotovo kao svila, ali se održava daleko lakše. Pere se u mašini na hladnom programu, bez izbeljivača, i to je cela nauka.

Sedefasta dugmad zaokružuju utisak. Topla su na oku i lepo se slažu sa kremastim tonom platna. Na jakom suncu košulja je ostala prijatna i posle sat vremena hoda, što je za mene najvažnija ocena. Elegancija koja se ne oseća na koži nije prava elegancija.

Iskreno, dugo sam tražio belu letnju košulju koja nije lanena. Lan volim, ali se brzo gužva i traži pažnju tokom dana. Lyocell mi je dao sličnu lakoću uz mnogo mirniju površinu. Za putovanja i duge dane u gradu, ovo je pun pogodak.

Giannetto Portofino: Mandarin kragna, mali detalj koji menja celu sliku

Na ovoj Giannetto Portofino košulji nema klasične kragne, i to je namerno. Mandarin kragna, kod nas poznata i kao uspravna ili sveštenička kragna, stoji uz vrat u niskoj traci i nema špiceve koji padaju. Poreklo vuče iz azijske tradicije odevanja, a u evropsku modu ulazila je u talasima tokom prošlog veka. Danas je znak čoveka koji eleganciju nosi opušteno.

Šta ona praktično menja? Prvo, briše pitanje kravate, jer uz ovakvu kragnu kravata ne postoji kao opcija. Zatim, vizuelno produžava vrat i čisti liniju oko lica. Na kraju, savršeno sarađuje sa dva reda dugmadi na sakou. Klasična kragna bi se gurala sa širokim reverima, dok mandarin traka mirno stoji ispod njih.

Postoji i jedan skriveni detalj koji me je kupio na prvi pogled. Pored drugog dugmeta kuća je izvezla sitno žuto sunce, isto ono sa igle na reveru. Vidi se tek iz blizine, kao mali mig onome ko ume da gleda. Takve tihe radosti razlikuju porodične radionice od velikih pogona. Neko je odlučio da vas obraduje detaljem koji većina nikada neće primetiti, i baš zato vredi.

OUTFIT

Teksas Sako: Giannetto Portofino

Košulja: Giannetto Portofino

Sat: Biatec

Ranac: 1900

Pantalone: Cifonelli

Patike: Santoni

Cifonelli pantalone: Vek i po krojačkog nasleđa

Pređimo na donji deo kombinacije, jer on nosi najstariju priču ovog teksta. Kuću Cifonelli osnovao je Giuseppe Cifonelli davne 1880. godine u Rimu. Njegov sin Arturo otišao je potom u London da uči sečenje kod tamošnjih majstora, pa je porodica 1926. godine stigla do Pariza. Atelje u ulici Marbeuf i danas je meka svetskog krojačkog zanata.

Stil kuće često se opisuje kao spoj tri škole. Italijanska mekoća daje liniju, engleska konstrukcija daje držanje, a francuska završnica daje savršenstvo detalja. Na čelu su danas rođaci Lorenzo i Massimo Cifonelli, četvrta generacija porodice, koji su kormilo preuzeli devedesetih. Za jedno odelo po meri njihovi majstori utroše preko osamdeset sati ručnog rada.

O ugledu kuće najbolje govore njeni klijenti. Nekada je Cifonelli oblačio Josephine Baker, a kasnije i Karla Lagerfelda. Upravo je Lagerfeld izgovorio rečenicu koja se citira do danas: govorio je da Cifonelli rame prepoznaje sa sto metara udaljenosti. Kada vam takav kompliment uputi čovek koji je video svu modu ovog sveta, on vredi više od bilo koje reklame.

Moje pantalone nose taj pedigre na diskretan način. Krem ton, visoki struk, dupla falta i produženi pojas sa bočnim regulatorima umesto kaiša. Nogavica se blago sužava ka dnu i završava tačno na patici. Ništa ne štrči, ništa ne vuče pogled, a sve stoji kako treba.

Zašto pantalone visokog struka vraćaju mušku siluetu?

Visoki struk nije hir, već povratak proporcijama koje su muškarci nosili decenijama. Kada pojas sedi na prirodnom struku, noge vizuelno dobijaju na dužini, a torzo se skraćuje u savršen odnos. Ceo stav postaje uspravniji, gotovo filmski. Niski struk, koji je vladao dugo, tu ravnotežu je poremetio.

Dupla falta ima svoj zadatak. Ona daje prostor butini pri hodu i sedenju, pa pantalone prate telo umesto da se zatežu. Prema dnu se linija smiruje i sužava, čime silueta ostaje čista. Bočni regulatori rešavaju pitanje kaiša jednom zauvek. Bez metalne kopče na sredini, prelaz između košulje i pantalona ostaje neprekinut.

Uz mandarin kragnu i uvučenu košulju, ovakav kroj deluje skladno i bez sakoa. To je za leto ključno, jer sako često završi preko ramena ili na naslonu stolice. Dobra kombinacija mora da funkcioniše i kada skinete gornji sloj. Sa ovim pantalonama, funkcioniše.

Biatec Fusion 03: Sat koji nosi ime keltskog novčića

Na ruci mi je ovog puta jedan stari poznanik sa bloga, slovački Biatec Fusion 03. Priča ovog brenda dokazuje da vrhunski satovi ne nastaju samo u Švajcarskoj. Osnivač Peter Kožár zaljubljenik je u mehaniku od detinjstva, a uz njega stoje dizajner i suosnivač Miloš Jakubec i glavni časovničar Vladimír Wágner. Njihova radionica u srcu Slovačke spaja švajcarske mehanizme sa domaćim dizajnom i sklapanjem.

Samo ime krije lepu istorijsku lekciju. Biatec je naziv keltskog novca kovanog na prostoru današnje Bratislave još u prvom veku pre nove ere. Na tim novčićima stajalo je, najverovatnije, ime vladara, pa je brend svoje ime bukvalno iskovao u istoriji sopstvene zemlje. Logo kuće spaja slovački dvostruki krst i elemente keltskog krsta, kao pečat na svakom brojčaniku.

Njihov moto glasi: u potrazi za savršenstvom. Iza tih reči stoji i konkretna garancija od pet godina na svaki sat, što se u ovoj klasi retko sreće. Prodaju uglavnom direktno, bez skupih ambasadora, pa cena ostaje poštena prema kupcu. Takav pristup mi je blizak, jer novac ide u sat, a ne u marketing.

Satovi sa integrisanom narukvicom: Kako su nastali i zašto su ponovo toliko popularni?

Da bismo razumeli kolekciju Fusion, vredi znati odakle ceo ovaj žanr dolazi. Sedamdesetih godina prošlog veka švajcarska industrija tražila je odgovor na jeftine kvarcne satove iz Japana. Odgovor je stigao iz pera legendarnog dizajnera Géralda Gente. On je 1972. godine za Audemars Piguet nacrtao Royal Oak, čelični sportski sat sa osmougaonim rantom i narukvicom koja izvire pravo iz kućišta. Cena mu je bila viša od mnogih zlatnih satova tog doba, što je tada zvučalo kao ludost.

Istorija je presudila drugačije. Royal Oak je postao ikona, a Genta je 1976. godine za Patek Philippe oblikovao Nautilus, drugi stub istog žanra. Od tada satovi sa integrisanom narukvicom označavaju sportsku eleganciju u najčistijem obliku. Dovoljno su otporni za more, a dovoljno tanki za manžetnu košulje.

Biatec se ovom nasleđu klanja otvoreno i pošteno. Fusion ne kopira nijedan konkretan model, već spaja duh cele epohe u sopstvenu, prepoznatljivu formu. Meni se posebno dopada što su Slovaci zakoračili u žanr koji drže najveća imena časovničarstva, i to sa satom koji košta deo njihove cene. Takva hrabrost se retko viđa, a ja je ovog leta nosim na ruci.

Biatec: Šta se krije ispod crne DLC obloge ovog sata?

Kolekcija Fusion nastala je kao stapanje kućišta i narukvice u jednu celinu, ali i kao omaž najpoznatijim satovima sa integrisanom narukvicom u istoriji časovničarstva. Model 03 je najtamniji u porodici. Kućište od 316L čelika prekriveno je crnom DLC oblogom, uz smenu brušenih i poliranih površina koje na suncu žive svojim životom.

Brojke govore u prilog nosivosti. Širina je 39 milimetara, a debljina svega 9, pa sat klizi pod manžetnu košulje bez zapinjanja. Na mom užem zglobu sedi kao saliven. Safirno staklo štiti brojčanik, dok providna safirna poleđina otkriva švajcarski automatski mehanizam Sellita SW300 TOP. On kuca na 28.800 poluoscilacija na sat i čuva rezervu od oko 56 sati.

Crni lakirani brojčanik nosi aplicirane indekse presvučene crnim zlatom, sa Super-LumiNova masom koja noću svetli plavičasto. Vodootpornost od 100 metara pokriva i plažu i pljusak. Najviše me raduje leptir kopča sa mikropodešavanjem od ukupno 4,4 milimetra. Leti, kada zglob nabubri od vrućine, narukvicu proširite u sekundi, bez alata. Mali detalj, ogromna razlika u svakodnevici.

Ranac 1900 Tempo Grande: Prefinjenost od kože na leđima

Za sve što jedan dan u gradu traži, tu je ranac Tempo Grande brenda 1900. Iza ovog imena stoji Manifattura Ceraolo Moroni, kuća sa više od četrdeset godina iskustva u svetu luksuznih proizvoda. Njihova formula je zanimljiva: dizajn nastaje u Italiji, a inženjering u Švajcarskoj. Posle torbice preko ramena iz iste kolekcije, koju sam vam već predstavio, red je došao na veliki ranac.

Tamnobraon zrnasta koža deluje raskošno, a glatke kožne trake uokviruju formu i daju joj arhitektonski red. Zaštitni znak modela je rajsferšlus postavljen pod uglom, koji seče prednju stranu poput dijagonale na crtežu. Taj potez nije samo ukras, jer otvara glavni pregradak širokim zamahom i olakšava pristup stvarima.

Unutrašnjost je organizovana do poslednjeg džepa. Postavljena pregrada čuva laptop, telefon ima svoje mesto, kartice svoje proreze, a ključevi svoju kukicu. Tu su i držači za dve olovke, unutrašnji džep sa rajsferšlusom i dva spoljna džepa za sitnice. Putnicima će značiti traka za kačenje na ručku kofera i kožna etiketa koja se može personalizovati. Dimenzije od 34 sa 20 sa 42 centimetra gutaju ceo radni dan, a podesivi kožni kaiševi raspoređuju težinu ravnomerno. Elegancija koja zaista radi posao.

Santoni Oly patike: 50 godina italijanskog zanata iz srca Marke

Za kraj kombinacije ostavio sam Santoni obuću sa najlepšom porodičnom pričom. Andrea Santoni je 1975. godine, zajedno sa suprugom Rosom, otvorio radionicu u mestu Corridonia, u italijanskoj regiji Marke, čuvenoj po obućarskom zanatu. Pre toga je prošao ceo put od sekača kože, preko šivača, do upravnika proizvodnje. Kada je konačno krenuo za svojim imenom, znao je svaki šav tog posla.

Njegova filozofija bila je jednostavna: sve pod jednim krovom, da bi kvalitet ostao pod kontrolom. Sin Giuseppe poveo je brend u svet početkom devedesetih i danas vodi kompaniju, ali se cipele i dalje prave rukama u Corridoniji. Stariji majstori tamo prenose znanje mlađima, kako zanat ne bi izumro. Takav odnos prema nasleđu retko se sreće i zato ga vredi podržati novčanikom.

Model Oly moderna je posveta teniskim patikama iz sedamdesetih. Prevrnuta koža ručno je tonirana, pa boja prelazi iz svetlije u tamniju nijansu i daje onaj čuveni Santoni efekat patine. Bočni panel sa cik-cak ivicom inspirisan je duplom šnalom, zaštitnim znakom njihovih klasičnih cipela. Termoformirani prednji deo dodatno naglašava šavove, a đon od prirodne gume u boji meda zaokružuje starinski šarm. Na nozi su lagane, meke i odmah razgažene. Retro duša, savremeno telo.

Kako sam kombinovao boje u ovom outfitu i zašto ova formula funkcioniše?

Cela kombinacija počiva na tri tona i jednom pravilu. Indigo plava gore, slonovača dole, tamnobraon na stopalima i leđima. Pravilo glasi: dve trećine svetlog, jedna trećina tamnog. Svetli tonovi nose letnju lakoću, dok braon akcenti daju težište i ozbiljnost. Crni sat je tačka na kraju rečenice.

Kada je paleta ovako mirna, teksture moraju da pričaju. Zato sam ih namerno sudario. Opran teksas je suv i čvrst, lyocell teče niz telo, prevrnuta koža je somotasta, a zrnasta koža ranca hrapava pod prstima. Oko ne vidi šarenilo, ali stalno ima šta da otkriva. To je suština tihe elegancije o kojoj često pišem.

Postoji i praktičan razlog za ovakav raspored. Svetle pantalone i bela košulja odbijaju sunce, pa se u njima lakše diše. Tamni detalji trpe prašinu parka i naslon klupe bez posledica. Lepo i pametno ne moraju da se isključuju, naprotiv.

Za koje prilike je ovakva kombinacija idealna?

Najkraći odgovor glasio bi: za skoro sve između plaže i svečanog prijema. Ovako obučen, sedam na jutarnju kafu, vodim poslovni sastanak bez kravate i šetam gradom do kasnog popodneva. Ranac prima laptop, pa kombinacija bez izmena pokriva i radni dan i put avionom. Traka na poleđini klizi preko ručke kofera, što na aerodromu vredi zlata.

Za večeru je dovoljna sitna izmena. Zamenite patike braon mokasinama ili nubuk cipelama i nivo se odmah podiže. S druge strane, kada vrućina pobedi, sako ide preko ramena, a košulja sa mandarin kragnom i visoki struk sami nose ceo izgled. U tome i jeste snaga promišljene kombinacije. Ona ne zavisi od jednog komada, već svaki sloj stoji na svojim nogama.

Jedino bih je poštedeo strogih protokolarnih prilika. Tamo gde se traži tamno odelo, teksas ipak ostaje kod kuće, ma koliko plemenito bio skrojen.

Teksas, antilop i zrnasta koža: Kako pravilno održavati omiljene komade?

Dobre stvari traju onoliko koliko ih pazimo, pa da podelim svoju rutinu. Teksas sako perem što ređe, a između pranja ga provetravam na širokom ofingeru. Kada pranje mora, etiketa je zakon: hladna voda, bez izbeljivača, sušenje na vazduhu i daleko od radijatora. Tako boja stari lepo, kroz nošenje, a ne kroz mašinu.

Prevrnuta koža traži četku i disciplinu. Posle nošenja pređem četkom za antilop u jednom smeru, da se dlačice usprave. Dva puta godišnje patike dobiju zaštitni sprej, a po najavi kiše ostaju u ormanu. Ako ih ipak uhvati pljusak, pustim ih da se osuše prirodno, pa tek onda četkam.

Zrnasta koža ranca je zahvalnija. Meka suva krpa posle napornog dana i kožna krema jednom u sezoni drže je mladom. Kada ranac miruje, napunim ga papirom da zadrži formu i sklonim od direktnog sunca. Sat je najlakši od svih. Automatski mehanizam najsrećniji je kada se nosi, a DLC obloga i safirno staklo trpe svakodnevicu bolje od mene. Pet minuta pažnje nedeljno, i ceo ovaj tim služiće vas godinama.

Zašto verujem u ulaganje u kvalitetnu garderobu koja traje godinama?

Ako duže pratite blog, znate da zagovaram jednostavnu računicu: manje komada, bolji komadi. Sako ozbiljne cene zvuči kao trošak, sve dok cenu ne podelite sa brojem nošenja. Komad koji oblačite deset godina, po sto puta godišnje, na kraju košta manje od jedne kafe po nošenju. Jeftina jakna koja se raspadne posle dve sezone izađe skuplja, i to bez ijednog trenutka pravog zadovoljstva.

Postoji i dublji razlog od matematike. Kada kupujete od porodičnih kuća, plaćate sate ljudskog rada, a ne zakup bilborda. Ručno prišivena dugmad, tonirana prevrnuta koža i mehanizam koji kuca decenijama nose u sebi nečije znanje i ponos. Takve stvari se ne bacaju. One se čuvaju, popravljaju i jednog dana prenose dalje.

Zato pre svake kupovine sebi postavim tri pitanja. Da li ću ovo nositi i za pet godina? Da li se uklapa sa onim što već visi u ormanu? Da li znam ko je komad napravio i kako? Kada su sva tri odgovora potvrdna, novčanik se otvara mirne savesti. Ova letnja kombinacija prošla je test bez razmišljanja.

Zašto Giannetto Portofino zaslužuje mesto u vašem ormanu?

Kada podvučem crtu, ova kombinacija je zapravo priča o porodicama. Sansonne porodica šije od 1979. godine, Cifonelli kroji od 1880. godine, dok Santoni obuva svet od 1975. godine, dok u Slovačkoj Kožár i njegov tim kuju svoje ime u čelik. Sve one govore kroz šav, ivicu i ton, a takav jezik razume svako ko je jednom obukao dobro napravljen komad.

Giannetto Portofino teksas sako za mene je najbolji dokaz te filozofije. Uzeo je najprepoznatljiviji materijal na svetu i skrojio ga sa poštovanjem koje se obično čuva za vunu i kašmir. Uz lyocell košulju sa suncem kraj dugmeta, dobio sam letnji dvojac koji ću nositi dok se ne raspadne, a slutim da će to potrajati.

Ako birate samo jedan komad iz ovog teksta, neka to bude sako. On je most između dva sveta, radnog i svečanog, a upravo takvi mostovi nose garderobu zrelog muškarca. Sve ostalo se nadograđuje vremenom, komad po komad, bez žurbe. Trendovi će dolaziti i prolaziti, dok će ih dobar teksas sve mirno ispratiti.

Kako vam se dopao moj današnji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se sviđa! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, možete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, možete me kontaktirati putem elektronske pošte ili društvenih mreža koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!

Na kraju, pitanje za vas. Da li teksas sako vidite kao ozbiljan deo muškog ormana ili ga još uvek držite u fioci za vikend? Napišite mi u komentarima, radujem se vašim utiscima. Do sledećeg teksta, nosite ono što traje.

Srdačni blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Cifonelli, Biatec, 1900 (Manifattura Ceraolo Moroni), Giannetto Portofino i Santoni brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju proizvoda.