Dragi moji ljubitelji mode, dobrodošli u novu modnu priču na Mr.M blogu. Danas vas vodim u modnu šetnju kroz park carskog dvorca Šenbrun u Beču, u društvu legendarne italijanske modne kuće Giorgio Armani. Neka jutra jednostavno traže da se ovekoveče, a moje bečko jutro dobilo je najlepši mogući: lagani uspon uz brdo iza palate, sve do Gloriette, kamene krune carskog vrta koja već dva i po veka gleda na grad. Upravo tamo nastale su fotografije za moju današnju modnu priču.

Posle toliko godina rada na Mr.M blogu i dalje dobijam brojna pitanja kako uspevam da održim elegantan izgled tokom putovanja. Iskreno, sve zavisi od same destinacije, ali nekako uvek uspem da se snađem. Bude, doduše, i poneki pogled radoznalog turiste: šta li ja to radim i zašto veliki objektiv slika baš mene? Ni ovo iskustvo u Beču nije bilo izuzetak. A što se tiče odgovora na to večito pitanje ipak je uvek isti: pažljivo planiranje i komadi koji dobro podnose put uz lako održavanje.

Ovog puta odabrao sam kombinaciju u koju sam utkao sve što cenim kod zrelog muškog stila. Osnovu čine dva komada kuće Giorgio Armani: rolka od kašmira i svile u nežnoj bež nijansi i široke pantalone bež-drap boje. Preko njih ide sjajna biserna jakna italijanske kuće Herno, model La Giacca u bisernom jajnom bež tonu. Na nogama su Santoni Oly patike od tamnobraon prevrnute kože, a na licu okrugle FAÇONNABLE naočare za sunce.

Zvuči jednostavno? I jeste. Međutim, upravo u toj jednostavnosti krije se najviše rada. Bež od glave do pete oprašta malo, a traži mnogo: pravu meru nijansi, materijala i kroja. Zato ću vam u ovom tekstu ispričati priču o svakom komadu, o ljudima koji stoje iza ovih kuća i o jednoj neobičnoj podudarnosti brojeva koja povezuje modu i istoriju. Pre toga, red je da se poklonimo domaćinu ove fotografske šetnje.

Gloriette: Impozantni vidikovac iznad Beča

Šenbrun je vekovima bio letnja rezidencija Habzburgovaca. Sama palata ima čak 1.441 prostoriju, a ime je dobila po „lepom izvoru” sa kog je dvor nekada pio vodu. Iza palate prostire se veliki barokni vrt, a teren se zatim penje ka brdu visokom oko šezdeset metara. Na njegovom vrhu stoji Gloriette, najveća građevina te vrste na svetu.

Carica Marija Terezija naručila ju je kao „hram slave”, spomenik pravednom ratu koji vodi ka miru. Arhitekta Johan Ferdinand Hecendorf fon Hoenberg završio ju je 1775. godine, kao poslednju veliku građevinu u vrtu. Zanimljivo je da je carica tražila i štedljivo rešenje. Veliki deo kamena stigao je sa napuštenog dvorca Nojgebojde, pa je stara građa dobila novi, slavniji život. Na vrhu građevine i danas stoji latinski natpis posvećen caru Josifu II i carici Mariji Tereziji, a nad njim bdi moćni carski orao na zlatnoj kugli. Taj natpis videćete i na nekoliko mojih fotografija.

Građevina je doživela mnogo toga. Car Franc Jozef koristio je zastakljenu središnju dvoranu kao trpezariju za doručak. Tokom Drugog svetskog rata bomba je oštetila istočno krilo, a velika obnova usledila je 1994. i 1995. godine. Danas se u središnjem delu nalazi kafe Gloriette, dok krovna terasa nudi možda najlepši pogled na Beč. Vredi znati i da je car Josif II otvorio park za javnost još 1779. godine, decenijama pre sličnih evropskih rezidencija. Od 1996. godine ceo kompleks nalazi se na UNESKO listi svetske baštine.

Kada stanete ispod tih arkada u ranim jutarnjim satima, pre navale posetilaca, osetite posebnu tišinu. Baš u toj tišini snimili smo ovu kombinaciju.

1775. i 1975: Dva veka, jedna priča o eleganciji

Dok sam pripremao ovaj tekst za današnju modnu priču, primetio sam podudarnost koja mi se odmah dopala. Gloriette je završena 1775. godine. Tačno dva veka kasnije, 1975. godine, Giorgio Armani osnovao je svoju modnu kuću u Milanu. Iste te godine Andrea Santoni otvorio je obućarsku radionicu u italijanskoj pokrajini Marke. I to nije sve. Upravo je 1975. kuća Façonnable, u saradnji sa predionicom Loro Piana, razvila „Façorain”, nevidljivu membranu koja vunu i kašmir čini otpornim na vetar i kišu.

Dakle, tri od četiri kuće koje nosim na ovim fotografijama vezuju svoju ključnu godinu za 1975. A kamena pozadina iza mene slavi 1775. Slučajnost? Naravno. Ipak, volim ovakve podudatnosti u istoriji. One podsećaju da prave vrednosti, bilo da su od kamena ili od kašmira, nastaju sa namerom da traju generacijama. Upravo o takvim vrednostima govori i ostatak ove priče.

Bež od glave do pete: Tajna bezvremenskog stila

Jednobojne kombinacije u svetlim tonovima izgledaju jednostavno samo na prvi pogled. Bež, naime, nije jedna boja nego čitava porodica: od slonovače i šampanjca, preko peska i biserne, do drap boje i svetlog kamena. Tajna dobre celine leži u tome da nijanse budu bliske, ali ne i potpuno iste. Kada se tonovi razlikuju za pola koraka, oko dobija dubinu umesto dosade.

Drugi ključ je tekstura. Na ovim fotografijama radi nekoliko različitih površina: biserni sjaj prošivene jakne, reljefno pletivo rolke, glatka vunena tkanina pantalona i mekani somotski izgled prevrnute kože na patikama. Svaka od njih hvata svetlost drugačije. Zato kombinacija deluje bogato iako koristi samo jednu paletu.

Treći ključ je jedna tamnija tačka koja sve prizemljuje. Tu ulogu ovde igraju tamnobraon patike i naočare u boji svetlog roga. Bez njih bi svetla celina delovala razliveno. Sa njima dobija okvir i ritam.

Postoji i četvrti razlog zašto volim bež: izuzetno laska muškarcu sa stilom. Svetli tonovi uz lice deluju svežije i mekše od oštre crne. Uz to, ovakva paleta odlično prati prosedu kosu i ten koji je video mnogo sunca i mnogo života. Elegancija određenih godina ne traži da budete napadni bojama. Traži da ih prosto razumete.

Šenbrunsko žuto: Zašto je ova boja zaštitni znak palate Šenbrun

Priznajem i jednu malu tajnu: paletu ove kombinacije nije birao samo moj ukus, već i sama lokacija. Fasade Šenbruna i Gloriette obojene su u čuveno „šenbrunsko žuto”, topli oker ton koji je vremenom postao sinonim za habzburšku arhitekturu. Ta boja je toliko srasla sa carstvom da je i danas prepoznajete na zdanjima širom nekadašnje monarhije.

Uz takvu pozadinu, jaki kontrasti bi se svađali sa kadrom. Bež, biserna i drap, naprotiv, nastavljaju razgovor koji je počeo kamen: topli svetli tonovi uz topli svetli kamen, uz zeleni tepih trave kao jedini jak akcenat. Zato na fotografijama sve deluje kao jedna celina, kao da je kombinacija oduvek pripadala ovom mestu.

Tu je i svetlost. Aprilsko jutro u Beču daje mekano, nisko sunce koje se odbija od šljunka i vode, pa biserna jakna zablista, a prevrnuta koža patika dobije dubinu. Kada planirate sopstvena putovanja i fotografije, razmišljajte na isti način: prvo mesto i svetlost, zatim garderoba. Odeća koja sarađuje sa okruženjem uvek izgleda skuplje od one koja se sa njim nadvikuje.

Giorgio Armani: Vizija koja je promenila muški sako

Priča o Armaniju je priča o strpljenju i kasnom, ali neverovatnom uspehu. Giorgio Armani rođen je 1934. godine u Pjačenci. Modni put počeo je skromno, kao kupac i dekorater u milanskoj robnoj kući La Rinascente. Godine 1964. primetio ga je Nino Čeruti i poverio mu dizajn muške linije. Tamo je mladi Armani upoznao princip koji će kasnije usavršiti do savršenstva: sako bez krutih postava i podstava, koji prati telo umesto da ga steže.

Uz podršku životnog i poslovnog partnera Serđa Galeotija, Armani je 1975. godine osnovao sopstvenu kuću. Imao je tada već četrdeset jednu godinu. Američki uspeh stigao je brzo: njujorški Barnijs uvrstio je njegovu mušku kolekciju već 1976. godine. Pravi planetarni proboj donela je 1980. godina i film „Američki žigolo”, u kom je Ričard Gir nosio upravo Armanijeve meke sakoe. Holivud se zaljubio na prvi pogled. Uticaj je vremenom postao toliki da je časopis Women’s Wear Daily dodelu Oskara 1990. godine nazvao „Armani Awards”.

Armaniju dugujemo i jednu boju. Spojio je sivu i bež u ton koji je svet upoznao kao „greige”. Ta tiha, dimljena nijansa postala je njegov potpis, a moje pantalone na ovim fotografijama nose upravo taj duh. Voleo bih da ova priča ima samo vedar ton, ali istorija je odlučila drugačije. Giorgio Armani preminuo je 4. septembra 2025. godine u Milanu, u devedeset drugoj godini, baš u godini kada je njegova kuća slavila pola veka postojanja. Do poslednjeg dana ostao je jedini vlasnik svog carstva, što je u današnjem svetu velikih koncerna gotovo neverovatno. Mušku liniju danas vodi njegov dugogodišnji saradnik Leo del Orko, čuvar istog mirnog rukopisa.

Kada obučem Armanijev komad, ne mislim na etiketu. Mislim na ideju da odeća treba da služi čoveku, a ne obrnuto.

Giorgio Armani rolka od kašmira i svile: Luksuz koji se oseća pod prstima

Prvi Armanijev komad u ovoj kombinaciji je rolka u nijansi slonovače, pletena od mešavine kašmira i svile. Na fotografijama iz blizine videćete njenu najlepšu osobinu: reljefni ručni rad, talasastu strukturu koja se pruža celom površinom. Takvo pletivo hvata svetlost u sitnim senkama, pa jednobojni komad nikada ne deluje ravno.

Mešavina vlakana ovde ima jasnu logiku. Kašmir daje toplinu i onaj mekani, gotovo pahuljasti dodir. Svila, s druge strane, donosi diskretni sjaj, čvrstinu i lepši pad. Zajedno stvaraju pletivo koje greje bez težine, što ga čini savršenim za prolećne dane kakav je bio ovaj bečki.

Rol kragna ima još jednu vrlinu o kojoj se retko govori: uokviruje lice kao dobar okvir sliku. Muškarcu mojih godina to prija više od dubokog izreza. Uz to, visoka kragna dozvoljava da jakna ostane otkopčana, a da celina i dalje deluje dovršeno.

Nega ovakvog komada je jednostavna, ali obavezna. Kašmir sa svilom perem retko, hladno i ručno, a sušim položeno na peškiru. Posle nošenja ostavim mu dan odmora. Dobro pletivo je poput dobrog prijatelja: uzvraća onoliko pažnje koliko mu poklonite.

Giorgio Armani široke pantalone: Povratak bezvremenskog kroja

Drugi Armanijev komad su široke pantalone u bež-drap melanžu, sa duplim faltama i visokim strukom. Ako ste pratili muška modna dešavanja poslednjih sezona, znate da se širina vratila na velika vrata. Meni je ta vest posebno draga. Široki kroj je, naime, Armanijeva matična teritorija još od osamdesetih godina, kada je njegov opušteni sako sa širokim pantalonama definisao izgled uspešnog muškarca.

Zašto široki kroj radi tako dobro? Prvo, zbog pada. Kvalitetna vunena tkanina pada sa visokog struka u jednoj neprekinutoj liniji, pa noga izgleda duže. Drugo, zbog udobnosti. Dupla falta daje prostor pri sedenju i hodu, što na putovanjima znači više nego bilo koji modni detalj. Treće, zbog držanja. U ovakvim pantalonama jednostavno stojite uspravnije, a ruke prirodno nalaze put do džepova, što se vidi i na fotografijama.

Postoji, ipak, granica između široko krojenog i aljkavog. Nju čuvaju tri stvari. Ivica mora biti ispeglana u oštru liniju. Dužina mora biti tačna: nogavica treba tek da dodirne obuću, bez gomilanja tkanine. Tkanina mora imati telo, jer se meki i tanki materijali u ovom kroju gube. Armanijeve pantalone ispunjavaju sva tri uslova, pa širina deluje gospodski, a ne pozajmljeno iz tuđeg ormara.

OUTFIT

Jakna: Herno

Rolka: Giorgio Armani

Pantalone: Giorgio Armani

Naočare za sunce: FAÇONNABLE

Patike: Santoni

Herno jakna: Italijanska elegancija rođena pored jezera Maggiore

Sada dolazimo do komada koji je na fotografijama najviše privukao pažnju: sjajne biserne jakne. Nju potpisuje Herno, kuća čija priča počinje 1948. godine u mestu Leza na obali jezera Mađore. Đuzepe Marenci, koji je pre toga godinama radio za proizvođača aviona Siai-Marketi, ostao je posle rata bez posla. Zajedno sa suprugom Alesandrom Dianom pokrenuo je proizvodnju kabanica od pamuka obrađenog ricinusovim uljem, i to uljem preostalim iz napuštenih ratnih aviona. Od viška rata napravili su štit od kiše. Teško je zamisliti lepši početak jedne modne priče.

Ime kuće takođe krije lepu sitnicu. Reka Erno protiče pored fabrike i uliva se u jezero Mađore. Đuzepe je imenu reke dodao slovo H, kao omaž vodi, hemijskoj formuli H2O, elementu koji je odredio i klimu i sudbinu tog kraja. Kišovito podneblje pretvorio je u poslovnu priliku, a vlagu jezera u razlog za savršenu zaštitnu odeću.

Kuća je već sredinom pedesetih godina uvela ručno tkane kašmirske kapute, a krajem šezdesetih krenula put Japana, decenijama pre mnogih većih imena. Od 2005. godine kompaniju vodi sin osnivača, Klaudio Marenci, čovek koji je porodičnu radionicu pretvorio u svetsko ime. Pod njegovim vođstvom sedište u Lezi postalo je energetski samostalno zahvaljujući solarnim panelima, a zgrade su obrasle zelenilom kako bi se stopile sa pejzažom. Moto kuće glasi „funkcionalnost iznad estetike”. U prevodu: lepota mora da radi, a ne samo da izgleda.

La Giacca Chantilly: Sako koji krije toplinu perjane jakne

Model koji nosim zove se La Giacca, u nijansi Chantilly. Već samo ime, „jakna” sa određenim članom, govori koliko je Herno ozbiljno shvatio zadatak. Ovo je njihov odgovor na večito pitanje muškarca u pokretu: kako da budem utopljen, a da ne izgledam kao da idem na skijanje?

Odgovor je duhovit i pametan: perjana jakna krojena kao sako. La Giacca ima revere, dugmad i džepove sa preklopima, dakle celu gramatiku klasičnog sakoa. Ispod te gramatike, međutim, radi savremena tehnika. Školjka je od reciklirane najlonske mikrovlaknaste tkanine sa vodoodbojnom obradom, a punjenje čini devedeset odsto paperja i deset odsto perja. Rezultat je toplota bez ikakve težine. Kada jaknu prebacim preko ramena, jedva osećam da postoji, što se lepo vidi na fotografijama pored jezerceta.

Poseban adut je odvojivi štitnik za grudi sa dvosmernim rajsferšlusom. Kada zahladi ili dune vetar sa brda, zakopčam ga i dobijem zaštitu do grla. Kada otopli, skinem ga i jakna postane laki prolećni sako. Dva komada u jednom, bez ijednog suvišnog detalja.

Nijansa Chantilly zaslužuje posebnu rečenicu. To je topli biserni ton koji na suncu dobija sedefasti odsjaj, pa se divno slaže i sa slonovačom rolke i sa drapom pantalona. Uz to, ovakva jakna je idealan saputnik: staje u ručni prtljag, ne gužva se i podnosi i grad i prirodu. Za čoveka koji živi na relaciji između gradova, to je investicija, a ne trošak.

Santoni cipele: Pola veka ručnog rada iz italijanske regije Marke

Za obuću je ovog puta bila zadužena kuća Santoni. Njena priča počinje 1975. godine u gradiću Koridonija, u pokrajini Marke, kraju koji Italijani vekovima zovu obućarskim srcem zemlje. Majstor Andrea Santoni, posle dvadeset godina rada u obućarskoj industriji, otvorio je sopstvenu radionicu u garaži porodične kuće, uz podršku supruge Roze i svega nekoliko zaposlenih. Cilj je bio jasan i tvrdoglav: praviti cipele najvišeg mogućeg kvaliteta, gotovo u celini ručno, za ljude koji razliku umeju da prepoznaju.

Ta tvrdoglavost se isplatila. Santoni je danas jedno od najcenjenijih imena svetske obuće, a kuću vodi Andrein sin Đuzepe, koji je preuzeo kormilo još devedesetih godina. Zaštitni znak ostala je ručna tehnika bojenja u slojevima, takozvana velatura, kojom majstori četkicom grade dubinu tona, pa nijedan par nije potpuno isti. Prepoznatljiv je i narandžasti pečat na đonu, mali blesak boje na inače odmerenim cipelama.

Godina u kojoj nastaje ovaj tekst posebno je svečana za kuću: Santoni je 2025. proslavio pola veka postojanja, uz raskošnu monografiju „Santoni Meraviglia” u izdanju kuće Assouline. Zanimljivo je i da u fabrici u Koridoniji svi zaposleni i danas ručaju zajedno, za istim stolovima, kao velika porodica. A kada znate da su iz iste radionice izašle i kožne narukvice za satove IWC Schaffhausen, jasno vam je koliko se tu drži do preciznosti.

Santoni Oly patike: Retro teniski duh u modernom italijanskom dizajnu

Model koji nosim zove se Oly, iz linije DBS Oly, i predstavlja Santonijev odgovor na svetski povratak niskih patika starog kova. Inspiracija dolazi iz arhive: klasična teniska patika sedamdesetih godina, sa niskim profilom, oblim vrhom i đonom u boji meda. Na taj kostur kuća je nakalemila sve svoje znanje o koži.

Gornjište je od prevrnute kože sa blagom teksturom, ručno senčene tako da ton prelazi iz svetlijeg u tamniji. Moj par je u dubokoj tamnobraon nijansi, koja na suncu otkriva tople crvenkaste podtonove. Detalji na bočnim stranama nastaju posebnim postupkom termičkog presovanja, pa se crtež vidi kao reljef, bez ijednog suvišnog šava. Sa strane se nazire i motiv dvostruke kopče, pozdrav čuvenim svečanim cipelama iste kuće.

Zašto patike uz Armanijeve pantalone od vune? Zato što upravo taj spoj definiše današnju mušku eleganciju. Svečana cipela bi ovu kombinaciju odvela u kancelariju, a gruba sportska patika bi je srušila. Prefinjena patika od prevrnute kože pogađa sredinu: opuštena je dovoljno za šetnju parkom, a otmena dovoljno za večeru posle nje. Uz to, gumeni đon prašta kilometre šenbrunskog šljunka, što moja stopala umeju da cene.

Mali savet za prevrnutu kožu: pre prvog nošenja obavezno je zaštitite sprejom za impregnaciju, a posle svake šetnje pređite četkom preko površine. Tih pet minuta pažnje produžiće život patikama za godine.

Façonnable: Francuski stil rođen na Azurnoj obali

Poslednji detalj stiže iz Francuske i nosi u sebi miris mora. Kuću Façonnable osnovao je 1950. godine majstor krojač Žan Goldberg, otvorivši radnju u ulici Paradis u Nici. Ako ste čitali moja „Pisma iz Francuske”, možda se sećate da sam upravo tom ulicom šetao tokom boravka na Azurnoj obali. Zbog toga ove naočare nosim sa posebnom simpatijom.

Goldbergova radnja brzo je postala tajna adresa filmskih zvezda koje su dolazile na festival u Kanu. Po njegovoj meri odevali su se, između ostalih, Keri Grant i Toni Kertis. Godine 1961. posao je preuzeo sin Alber, koji je radionicu preveo u svet konfekcije i dao joj današnje ime, izvedeno od glagola „façonner”, što znači oblikovati. Butici su 1973. nikli duž cele obale: u Monte Karlu, Kanu i Sen Tropeu. Kolekcija naočara stigla je krajem osamdesetih godina i od tada je stalni deo ponude kuće, koja danas posluje u okviru grupe M1.

Moj model je okrugao, u toploj nijansi svetlog roga, sa zelenkastim staklima. Okrugli oblik ima dugu intelektualnu tradiciju, ali ovde deluje pre svega opušteno i mediteranski. Ton okvira ponavlja boju patika, pa gornji i donji deo kombinacije razgovaraju istim jezikom. Upravo takve sitne veze razlikuju promišljenu celinu od nasumično obučene odeće.

Kako da kreirate sličnu kombinaciju u Giorgio Armani stilu?

Dobra vest glasi: za ovakav izgled nisu presudna imena, već pravila. Njih je pet i lako se pamte.

Prvo, držite se tri bliske nijanse iste porodice boja. Ovde su to slonovača, biserna i drap. Kada birate komade, prislonite ih jedan uz drugi na dnevnom svetlu, jer veštačko osvetljenje ume da prevari.

Drugo, mešajte teksture. Sjaj uz mat, reljef uz glatko, pletivo uz tkaninu. Jednobojna kombinacija bez razlike u teksturama izgleda kao pidžama, ma koliko skupa bila.

Treće, dodajte jednu tamniju tačku koja sve drži na zemlji. Kod mene su to patike i naočare. Kod vas to može biti kaiš, torba ili sat sa braon kaišem.

Četvrto, pazite na proporcije. Široke pantalone traže gornji deo koji se završava na kuku, poput ove jakne. Dugačak kaput preko širokih nogavica progutao bi figuru.

Peto, ne zaboravite čarape. Na krupnim kadrovima videćete da nosim čarape u čokolada nijansi. Taj mali potez povezuje braon patike sa svetlim pantalonama i pokazuje da je o svakom santimetru neko razmišljao. Čarapa je poslednja prilika za tihi akcenat, pa je nemojte prepustiti slučaju.

Moje šesto posebno pravilo, kupujte ređe, a bolje. Svaki komad sa ovih fotografija radiće u desetinama drugih kombinacija: rolka uz sivo odelo, jakna preko farmerki, patike uz lanene pantalone leti. Kada cenu podelite brojem nošenja, prava investicija uvek pobedi jeftinu kupovinu. To je suština filozofije koju godinama zastupam na ovom blogu: ormar treba graditi kao biblioteku, pažljivo i za ceo život.

Gloriette u Beču: Mali vodič za posetu ovom istorijskom dragulju

Za kraj, nekoliko praktičnih saveta ako vas put nanese u Beč, jer verujem da hoće.

Do Šenbruna najlakše stižete metroom, linijom U4 do stanice Schönbrunn. Ulaz u park je besplatan, a to važi i za uspon do Gloriette. Od Neptunove fontane u dnu vrta do vrha brda treba vam petnaestak minuta laganog hoda krivudavom stazom. Uspon je blag, ali za njega ipak preporučujem udobnu obuću. Moje Santoni patike položile su ispit bez primedbe.

Dolazite rano. Fotografije iz ovog teksta nastale su pre devet ujutru, dok je park još pripadao trkačima, penzionerima i pokojoj veverici. Već oko podneva red za fotografisanje ispred arkada ume da bude duži od reda za kafu.

Kafu, uzgred, popijte baš tu. Kafe Gloriette radi u nekadašnjoj zastakljenoj dvorani u kojoj je car Franc Jozef doručkovao, pa doručak na tom mestu ima poseban ukus. Ko želi još lepši pogled, uz kartu se penje na krovnu terasu, sa koje se vide i palata i ceo Beč, sve do tornja katedrale u daljini.

Ako imate ceo dan, ne stajte na Glorietti. U parku vas čekaju lavirint od živice, Palmina kuća iz 1882. godine i zoološki vrt osnovan još 1752. godine, najstariji na svetu koji radi bez prekida. Šenbrun tako lako pretvori jedno prepodne u celodnevni izlet, pa isplanirajte i pauzu za ručak.

I na kraju, podignite pogled ka natpisu iznad arkada. Ta posveta caru i carici stoji tu od 1775. godine i mirno posmatra svaku modu koja prođe ispod nje. Malo šta čoveka bolje nauči skromnosti.

Zašto je Beč savršena modna pista za Giorgio Armani stil?

Kada pogledam ove fotografije, vidim tačno ono čemu težim poslednjih godina: modna harmonija i mir. Nijedan komad se ne ističe posebno, a celina se sama po sebi ipak pamti. Armanijeva rolka i pantalone daju liniju, Herno jakna toplinu i svetlost, Santoni patike korak, a FAÇONNABLE naočare tačku na kraju ove modne rečenice. Iza svega stoje porodične kuće koje decenijama rade isti posao, samo sve bolje.

Sam maestro Armani sažeo je to jednom rečenicom koju često ponavljam: „Elegancija ne znači biti primećen, već ostati upamćen.” Ispred građevine stare dva i po veka, ta misao zvuči tačnije nego igde. Beč me je još jednom podsetio da prava raskoš nema potrebu da se dokazuje. Ona samo traje.

Kako vam se dopao moj današnji outfit? Zaista sam se potrudio da pripremim ovaj post sa puno ljubavi i nadam se da vam se sviđa! Ako imate bilo kakvih pitanja, komentara, sugestija ili poruka za mene, možete mi pisati ispod u komentarima. Naravno, kao i uvek, možete me kontaktirati putem elektronske pošte ili društvenih mreža koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro u novim modnim avanturama na Mr.M blogu!

Vidimo se u sledećem pismu iz Evrope. Do tada, birajte pažljivo i uživajte u odevnim kombinacija koje nosite.

Srdačni blogerski pozdrav iz Beča,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Giorgio Armani, Herno, Santoni i FAÇONNABLE brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju proizvoda.