Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi putopis na Mr.M blogu. Nakon putopisa iz Italije, Francuske, Monaka, Češke i Slovačke koji su osvojila vaša srca, vreme je da se posvetimo još jednom biseru carske Evrope – Austriji. Postoje gradovi koje čovek obiđe i zaboravi. Postoje i oni u koje se vraća celog života. Beč za mene pripada ovoj drugoj grupi. Od Beograda ga deli manje od sat vremena leta, a u njemu vas čeka čitav jedan svet elegancije, muzike i carske istorije.
Pre nego što započnem današnji putopis o Beču, želim da izrazim posebnu zahvalnost Svetskoj turističkoj organizaciji – UN Tourism i Grand Ferdinand Vienna hotelu na podršci i promociji kvalitetnog turizma širom sveta. Njihova posvećenost povezivanju kultura i destinacija predstavlja inspiraciju za sve nas koji verujemo da putovanje oplemenjuje dušu.
Ovog proleća odlučio sam da carsku prestonicu doživim onako kako ona zaslužuje. Polako, sa fotoaparatom u ruci i sa adresom na najlepšem bulevaru grada. Moj dom na Ringu bio je hotel Grand Ferdinand, pa ova pisma iz Austrije počinju upravo tamo. U nastavku delim proverene utiske: zašto je Beč toliko popularan, šta obavezno treba videti i kako izgleda boravak u apartmanu jednog od najzanimljivijih hotela u gradu.
Zašto je Beč godinama najprijatniji grad na svetu?
Beč se ne nalazi slučajno na vrhu svetskih lista. Prestonica Austrije već godinama osvaja titulu najprijatnijeg grada za život na uglednim međunarodnim istraživanjima. Razloge shvatite čim izađete iz aviona ili voza. Grad je čist, bezbedan i savršeno organizovan. Javni prevoz radi kao sat, a zelene površine zauzimaju gotovo polovinu gradske teritorije.
Ipak, brojke ne objašnjavaju sve. Beč poseduje nešto što se ne meri statistikom, a to je osećaj mere. Ovde se luksuz ne dokazuje, već podrazumeva. Kafa se pije sat vremena, nikako u hodu. Muzika se sluša u dvoranama u kojima su nekada nastupali Mocart i Betoven. Čak i obična šetnja centrom deluje kao poseta muzeju pod otvorenim nebom.
Za nas sa Balkana postoji još jedan važan razlog. Beč je najbliža velika evropska prestonica. Direktni letovi iz Beograda traju nešto duže od sat vremena, a vožnja automobilom preko Mađarske oko šest sati. Zato je ovaj grad idealan i za duži odmor i za produženi vikend. Uz sve to, u Beču živi brojna zajednica ljudi sa naših prostora, pa se nikada nećete osećati daleko od kuće.
Kratka istorija Beča: od rimskog logora do prestonice carstva
Priča o Beču počinje pre skoro dva milenijuma. Rimljani su na obali Dunava podigli vojni logor Vindobonu, na mestu današnjeg centra grada. U srednjem veku naselje raste na raskršću važnih trgovačkih puteva. Prekretnica stiže 1282. godine, kada vlast preuzimaju Habzburgovci. Ta dinastija će gradom upravljati više od šest vekova i pretvoriti ga u prestonicu ogromnog carstva.
Grad je dva puta odoleo osmanskim opsadama, 1529. i 1683. godine. Upravo posle druge opsade počinje njegovo zlatno barokno doba. Carica Marija Terezija u 18. veku daje Beču raskoš koju i danas vidimo na svakom koraku. Sredinom 19. veka car Franc Jozef donosi odluku koja je zauvek promenila izgled grada. Naredio je rušenje starih gradskih zidina i izgradnju velelepnog bulevara Ringštrase, svečano otvorenog 1865. godine.
Na prelazu iz 19. u 20. vek Beč je bio centar evropske kulture. Klimt je slikao, Frojd je razvijao psihoanalizu, a Maler je komponovao. Carstvo je nestalo 1918. godine, ali je grad zadržao carsko držanje. Danas je Beč jedno od sedišta Ujedinjenih nacija i dom brojnih međunarodnih organizacija. Istorijsko jezgro grada nalazi se na listi svetske baštine UNESKO-a, što najbolje govori o njegovoj vrednosti.
Beč: Grad muzike, kafe i lepih manira
Nijedan grad na svetu nije podario čovečanstvu toliko velikih kompozitora. Mocart, Betoven, Šubert, Hajdn i Štraus stvarali su upravo ovde. Zbog toga Beč s pravom nosi titulu svetske prestonice muzike. Novogodišnji koncert Bečke filharmonije i danas gleda ceo svet, a operske i koncertne dvorane pune se svake večeri.
Kafanska kultura predstavlja drugu veliku bečku priču. Bečka kafana nije običan ugostiteljski objekat, već prava ustanova. Konobar u besprekornom odelu donosi kafu na srebrnom poslužavniku, uvek uz čašu vode. Novine na drvenim držačima stoje na raspolaganju gostima, a niko vas ne požuruje. UNESKO je 2011. godine uvrstio bečku kafansku kulturu na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, i to sasvim zasluženo.
Muzika se u Beču ne sluša samo u dvoranama, već se oseća na svakom koraku. Kuća u kojoj je Mocart komponovao „Figarovu ženidbu” i danas stoji iza katedrale i prima posetioce. Bečki dečački hor peva nedeljom u dvorskoj kapeli, kao i pre pet stotina godina. Čak i ulični svirači u centru grada izvode klasiku na zavidnom nivou.
Uz kafu i muziku ide i čuvena bečka kuhinja. Šnicla je ovde religija, tafelšpic carsko jelo, a Zaher torta slatki simbol grada. O hrani ću još pisati, jer me je moj hotel u tom pogledu posebno iznenadio.
Grand Ferdinand Hotel: Povratak bečke elegancije na Ring
Stižemo do moje omiljene bečke adrese. Hotel Grand Ferdinand nalazi se na Šubertringu 10-12, direktno na čuvenom Ringu, u prvom bečkom okrugu. Reč je o jedinom hotelu na celom bulevaru koji vodi austrijska porodica, a ne veliki međunarodni lanac. Iza projekta stoji Florijan Vajcer, strastveni hotelijer iz Graca, čija porodična kuća Weitzer Hotels iza sebe ima čitav niz hvaljenih objekata.
Sama zgrada krije neobičnu prošlost. Na mestu palate iz 19. veka, stradale krajem Drugog svetskog rata, početkom pedesetih godina nikla je poslovna zgrada strogih, otmenih linija. Vajcer je u tom zdanju pod zaštitom države prepoznao skriveni dragulj. U jesen 2015. godine otvorio je hotel koji vraća staru bečku eleganciju, ali bez patetike i lažne nostalgije. Njegova ideja zvuči jednostavno: tradicija se ovde ne glumi, već živi.
Rezultat je prostor koji istovremeno deluje carski i savremeno. Upravo ta ravnoteža čini Grand Ferdinand posebnim na sceni bečkih luksuznih hotela.
Grand Ferdinand Vienna: Konj u lobiju i lusteri sa pravim svećama
Već na ulazu postaje jasno da ovo nije običan hotel. U lobiju vas dočekuje prepariran konj u prirodnoj veličini, postavljen ispod kristalnog lustera. On predstavlja omaž fijakerima koji su u 19. veku prolazili Šubertringom. Neobičan prizor, priznajem, ali savršeno uhvaćen duh starog Beča.
Iznad recepcije visi luster čuvene bečke kuće Lobmeyr, porodične manufakture stare dva veka. Osoblje ga svakog dana ručno spušta kako bi upalilo prave sveće. Njihova svetlost se hiljadostruko odbija u kristalima i kupa lobi toplim sjajem. Takvih lustera u hotelu ima tri, a prate ih ogledala u kožnim ramovima i porcelan iz bečkog Augartena. Svaki detalj je promišljen, ništa nije slučajno.
Hotel raspolaže sa blizu 190 soba i apartmana. Ponuda ide od duhovite spavaonice sa krevetima na sprat od mahagonija, inspirisane Orijent ekspresom, do velikog apartmana na vrhu zgrade. Gosti na raspolaganju imaju i teretanu, uslugu parkiranja i predusretljivog konsijerža. Na krovu se krije pravo iznenađenje: mali spoljni bazen sa grejanom vodom i pogledom na ceo grad. Takva kombinacija na ovoj lokaciji ne postoji nigde drugde u Beču.
Grand Ferdinand: Tri restorana pod jednim krovom
Gastronomska ponuda hotela zaslužuje posebno poglavlje. Na prizemlju radi Meissl & Schadn, restoran koji mnogi smatraju institucijom bečke šnicle. Ime nosi po legendarnom bečkom restoranu iz carskog doba, a šnicle se ovde pripremaju pred gostima, po svim pravilima zanata. Rezervaciju toplo preporučujem, jer je sala uvek puna.
Pored njega, Gulasch & Söhne neguje tradiciju bečke kafanske kuhinje. Gulaš, kobasice i čaša penušavca čine savršen predah posle celodnevnog razgledanja. Na osmom spratu smestio se Limón, restoran posvećen kuhinjama juga Evrope. Italija, Francuska i Španija na tanjiru, a ceo Beč pod vama. Doručak vas takođe čeka na osmom spratu, na takozvanoj Grand etaži, svakog jutra od 7 do 11 časova.
Moj Grand Ferdinand Apartman: Kada nasred sobe i pogled na krovove
Moj apartman nalazio se na sedmom spratu, sa izlazom na terasu. Prostor od oko 45 kvadrata deluje veće nego što jeste, zahvaljujući pametnom rasporedu i visokim prozorima. Paleta boja odmah osvaja: zidovi u dubokoj plavosivoj nijansi, topao drveni pod i ležaljka od zelene kože sa mesinganim detaljima. U središtu sobe stoji krevet dimenzija 200 puta 220 santimetara, uokviren belim baroknim uzglavljem. Spavao sam kao car, bez preterivanja.
Najjači utisak ipak ostavlja kupatilo, otvoreno prema sobi. Slobodnostojeća kada na belim ukrasnim nožicama stoji praktično nasred prostora, na podu od sivog kamena. Kupanje uz pogled na spavaću sobu i večernje svetlo zvuči kao filmska scena, a ovde je svakodnevica. Tuš se krije iza zida od staklenih prizmi, detalja koji duhovito priziva pedesete godine. Dva mermerna lavaboa prate okrugla ogledala obešena o kožne kaiševe, još jedan mali dizajnerski potpis kuće.
Umesto klasičnog minibara, u apartmanu vas čeka šampanj bar. Prozori savršeno blokiraju zvuk saobraćaja sa Ringa, pa se spava u potpunoj tišini. Klima, brzi bežični internet i kišni tuš podrazumevaju se. Sve funkcioniše besprekorno, bez ijedne zamerke tokom celog boravka.
Grand Ferdinand: Detalji koji kupuju gosta
Prava mera jednog hotela vidi se u sitnicama. Na stolu me je dočekala dobrodošlica: boca gradišćanskog blaufrenkiša, mala čokoladna torta sa svežim malinama i borovnicama, i poruka recepcije ispisana rukom. Na tanjiru je čokoladom pisalo „Küss die Hand”, stari bečki pozdrav koji u prevodu znači „ljubim ruke”. Taj pozdrav savršeno opisuje duh cele kuće.
Na stočiću je stajao i blok za beleške sa zaglavljem hotela. Prve večeri sam na njemu, sasvim starinski, ispisao svoj bečki plan: Belvedere, Hofburg, Šenbrun, Štefansdom, Albertina, Prater. Postoji nešto lepo u planiranju dana perom na papiru, dok grad svetluca ispod terase.
A terasa je bila moje omiljeno mesto. Jutarnja kafa uz pogled preko bečkih krovova, sa kupolama i tornjevima na horizontu, vredi koliko i cela poseta nekom muzeju. Uveče se sa iste terase gleda kako se pale svetla duž Ringa. Takvi trenuci se ne zaboravljaju.
Grand Ferdinand: Doručak iznad krovova Beča
Jutro u Grand Ferdinandu počinje vožnjom liftom do osmog sprata. Grand etaža je svetla sala sa staklenim zidovima i izlazom na krovnu terasu. Ponuda spaja bečke klasike i savremena jela, a jaja benedikt sa dimljenim lososom postala su moj jutarnji ritual. Uz to ide sveže voće, dobra peciva i topla čokolada kakvu pamtim iz najboljih bečkih kafana.
Najveća vrednost ovog doručka ipak nije na tanjiru, već kroz prozor. Dok mažete puter na kiflu, pogled vam klizi preko krovova prvog okruga. U daljini se naziru toranj Štefansdoma i zelena kupola Karlove crkve. Teško je zamisliti lepši početak dana u Beču. Posle doručka, nekoliko koraka deli vas od bazena na krovu, pa preporučujem da ostavite pola sata i za to zadovoljstvo.
Bazen na krovu: Beč iz drugog ugla
Priznajem, bazen na krovu je bio jedan od razloga zbog kojih sam odabrao baš ovaj hotel. Malo koji objekat u strogom centru Beča može da ponudi kupanje na otvorenom, sa pogledom na kupole i tornjeve. Voda je prijatno zagrejana, pa kupanje prija čak i kada jutro zahladi.
Najlepši trenutak sam ipak doživeo pred zalazak sunca. Grad tada dobija zlatnu boju, svetla se polako pale duž Ringa, a vi sve to posmatrate iz vode. Pored bazena stoje ležaljke i mali bar, pa se ceo krov pretvara u privatnu oazu iznad gradske vreve. Za goste apartmana ovo iskustvo dolazi kao deo boravka, i verujte mi, koristio sam ga svakog dana. Ako putujete u toplijem delu godine, kupaći kostim obavezno spakujte.
Okolina Grand Ferdinand hotela: Švarcenbergplac i Gradski park
Položaj Grand Ferdinanda zaslužuje posebnu pohvalu. Hotel gleda pravo na Švarcenbergplac, jedan od najsvečanijih trgova u gradu, sa konjaničkim spomenikom i pogledom koji se pruža sve do fontane u daljini. Preko puta počinje četvrt ambasada i palata, gde svaka fasada priča svoju priču.
Na pet minuta lagane šetnje nalazi se Gradski park, prva javna zelena površina Beča, otvorena davne 1862. godine. Bečlije ga vole zbog mira, a posetioci zbog pozlaćenog spomenika Johanu Štrausu, verovatno najfotografisanije statue u Austriji. U blizini je i čuveni Koncerthaus, pa ljubitelji klasične muzike do svoje večernje predstave stižu peške.
Praktično gledano, iz hotela se svuda stiže lako. Do Opere ima pet minuta hoda, do Štefansdoma desetak, a stanica podzemne železnice je odmah iza ugla. Upravo ta kombinacija mira i blizine čini Šubertring idealnom bazom za razgledanje. Vraćate se iz gradske gužve, a dočekuje vas tišina otmenog bulevara.
Beč: Štefansdom, srce grada
Razgledanje Beča prirodno počinje od Štefansdoma. Katedrala Svetog Stefana stoji u samom centru grada od 12. veka i predstavlja njegov najprepoznatljiviji simbol. Južni toranj visok oko 136 metara Bečlije od milja zovu „Stefl”. Krov prekriva više od 230.000 glaziranih crepova, složenih u čuvene šare koje svetlucaju na suncu.
Unutrašnjost oduzima dah na drugačiji način. Gotski svodovi dižu se do neverovatnih visina, a kroz vitraže se probija obojena svetlost. Obavezno potražite kameni propovedaonik, remek-delo kasne gotike, i veliki krilni oltar u bočnom brodu. Katedrala čuva i zvono Pumerin, jedno od najvećih u Evropi, koje se oglašava samo u posebnim prilikama.
Moj savet glasi: dođite pre devet ujutru. Tada u crkvi vlada mir, a svetlost je najlepša za fotografisanje. Ulaz u glavni deo je slobodan, dok se tornjevi, katakombe i riznica naplaćuju posebno. Ko ima kondicije, može se popeti na južni toranj. Nagrada je pogled na ceo grad i na one čudesne šare krova iz neposredne blizine. Oko katedrale se prostire Stefansplac, trg na kome se sudaraju vekovi, jer preko puta gotske fasade stoji savremena staklena zgrada Has hausa.
Graben i Kertner štrase: Šetnja koja ne stari
Od Štefansdoma krećem u šetnju Grabenom, najelegantnijom ulicom grada. Nekada je ovde bio rimski šanac, a danas je to pozornica bečkog stila. Sredinom pešačke zone uzdiže se barokni Kužni stub, podignut posle velike epidemije kuge 1679. godine. Zlatni detalji na stubu blistaju na suncu, a oko njega se ceo dan smenjuju prolaznici sa svih strana sveta.
Nekoliko koraka dalje, u maloj bočnoj ulici, krije se Petrova crkva. Njena zelena kupola spada u najlepše barokne prizore u gradu, a unutrašnjost prosto blista od pozlate. Zatim se šetnja nastavlja Kertner štrasom, glavnom trgovačkom ulicom koja spaja katedralu sa Operom. Ovde su izlozi velikih svetskih kuća, ali i stare bečke radnje sa tradicijom dugom više generacija.
Ljubitelje otmene kupovine put vodi i do Kolmarkta, kratke ulice sa najskupljim izlozima u gradu. Na njenom kraju čeka nagrada: pogled na zelenu kupolu Hofburga, jedan od najfotogeničnijih prizora u Beču. Usput obavezno zastanite kod poslastičarnice Demel, nekadašnjeg carskog dobavljača, i probajte njihovu čokoladnu tortu. Posle takve šetnje postaje jasno zašto se u Beč vraćaju i oni koji su ga videli deset puta.
Bečke kafane: ritual koji morate doživeti
U šetnji centrom obavezno napravite bar jednu dužu pauzu u pravoj bečkoj kafani. Ne u modernom lokalu sa kafom za poneti, već u ustanovi sa mermernim stolovima, tonet stolicama i konobarima u crnim odelima. Takva mesta ovde postoje vekovima i predstavljaju dnevnu sobu grada.
Ritual je uvek isti i u njemu leži sva lepota. Naručite melanž, bečku verziju kafe sa mlekom, a konobar ga donosi na srebrnom poslužavniku, uz obaveznu čašu vode. Zatim sledi najvažniji deo: nigde ne žurite. Čitajte novine, posmatrajte ljude, pišite razglednice. Niko vas neće pogledati popreko ni posle dva sata za istim stolom.
Uz kafu ide i kolač, naravno. Zaher torta je klasik nad klasicima, ali probajte i apfelštrudel sa šlagom ili Ezterhazi tortu. Cene u najpoznatijim kafanama jesu više, ali plaćate doživljaj, a ne samo kafu. Posle jednog ovakvog popodneva shvatićete zašto Bečlije svoju kafansku kulturu čuvaju kao najveće blago.
Hofburg: šest vekova pod jednim krovom
Hofburg je bio zimska rezidencija Habzburgovaca i centar carstva koje se prostiralo od Jadrana do Karpata. Danas je to ogroman kompleks palata, trgova i muzeja u samom srcu grada. Najlepši prilaz vodi preko Mihaelerplaca, gde vas dočekuje monumentalna fasada sa zelenom kupolom. Na sredini trga stoje otkopani ostaci rimskog i srednjovekovnog Beča, pa na jednom mestu vidite dva milenijuma istorije.
Unutar kompleksa svako pronalazi ponešto za sebe. Carski apartmani i muzej carice Sisi otkrivaju privatni život najpoznatije vladarske porodice Evrope. Španska škola jahanja, stara više od četiri veka, i danas priređuje predstave belih lipicanera. Nacionalna biblioteka čuva jednu od najlepših baroknih dvorana na svetu, koju toplo preporučujem svakom ljubitelju knjige.
Sa druge strane kompleksa otvara se Heldenplac, Trg heroja, sa konjaničkim spomenicima i pogledom na Novu Burg, poslednju veliku palatu carstva. Odatle se kroz svečanu kapiju izlazi na Ring. Za obilazak Hofburga ostavite bar pola dana. Prostor je ogroman, a svaki ugao nudi novu priču. Ja sam se u kompleks vraćao dva puta, jednom zbog muzeja, a drugi put samo zbog svetlosti kasnog popodneva na fasadama.
Trg Marije Terezije i carstvo muzeja
Preko puta Hofburga, sa druge strane Ringa, prostire se Trg Marije Terezije. U njegovom središtu sedi bronzana carica na visokom postolju, okružena svojim generalima i savetnicima. Sa obe strane trga stoje dve identične palate, ogledalski postavljene jedna prema drugoj. U jednoj je Umetničkoistorijski muzej sa delima Brojgela, Vermera i Velaskeza. U drugoj je Prirodnjački muzej sa čuvenom Vilendorfskom Venerom, figurom starom skoro 30.000 godina.
Odmah iza trga počinje MuzejsKvartir, nekadašnje carske štale pretvorene u jedan od najvećih kulturnih kompleksa u Evropi. Leopold muzej ovde čuva najveću zbirku Egona Šilea na svetu. Ljubitelji savremene umetnosti imaju još jednu adresu u blizini: Albertinu i njen novi izložbeni prostor Albertina modern. Ispred ovog drugog me je dočekala ogromna drvena skulptura umetnika Kavsa, savršen dokaz da Beč ume da spoji staro i novo.
Za muzeje važi jednostavno pravilo. Ne pokušavajte sve odjednom. Izaberite jedan ili dva po danu i uživajte polako, onako kako to rade Bečlije.
Ringštrase i Državna opera
Ringštrase zaslužuje posebnu šetnju, najbolje u kasno popodne. Bulevar dug više od pet kilometara okružuje staro gradsko jezgro i predstavlja muzej arhitekture pod otvorenim nebom. Na njemu se ređaju Opera, Parlament, Gradska kuća, Univerzitet i Burgteatar, sve podignuto u drugoj polovini 19. veka. Moj hotel je stajao upravo na ovom bulevaru, pa sam Ring obilazio u svako doba dana.
Državna opera je kruna cele priče. Zgrada je svečano otvorena 1869. godine Mocartovim „Don Đovanijem” i od tada ne silazi sa svetskog vrha. Ako ne stignete na predstavu, postoji odlično rešenje. Opera svakog dana prodaje stajaće karte po simboličnim cenama, neposredno pred početak. Za nekoliko evra slušate vrhunske glasove u jednoj od najlepših dvorana sveta. Malo koje ulaganje u kulturu donosi toliko za tako malo novca.
Belvedere: Klimtov „Poljubac” i najlepši barokni vrtovi
Belvedere je za mene najlepši barokni kompleks u Beču. Podigao ga je početkom 18. veka princ Eugen Savojski, slavni vojskovođa i veliki ljubitelj umetnosti. Kompleks čine dve palate, Gornji i Donji Belvedere, povezane terasastim vrtovima sa fontanama i skulpturama. Samo ime znači „lep pogled”, a razlog postaje jasan sa gornje terase. Odatle se pogled pruža preko vrtova, pa sve do tornja Štefansdoma na horizontu.
Gornji Belvedere danas čuva najvredniju zbirku austrijske umetnosti. Zvezda kolekcije je Klimtov „Poljubac”, verovatno najpoznatija slika ove zemlje. Pred zlatnim platnom uvek stoji grupa posetilaca, ali gužva se podnosi lakše nego u drugim velikim muzejima Evrope. Pored Klimta, tu su i dela Šilea, Kokoške i francuskih impresionista.
Moj savet: dođite ujutru, prvo obiđite galeriju, a zatim se polako spustite kroz vrtove do Donjeg Belvederea. U proleće cvetne leje i fontane izgledaju kao pozadina sa starih razglednica. Ulaz u vrtove je slobodan, pa čak i putnici sa malo vremena mogu da osete raskoš ovog mesta.
Šenbrun: dan u carskoj letnjoj rezidenciji
Za Šenbrun ostavite ceo dan. Letnja rezidencija Habzburgovaca nalazi se na listi svetske baštine UNESKO-a i spada u najposećenije dvorce Evrope. Žuta palata sa 1.441 prostorijom bila je pozornica velike istorije. Ovde je odrastala Marija Terezija sa svojom brojnom decom, ovde je mali Mocart svirao pred caricom, a car Franc Jozef je u Šenbrunu proveo i poslednje dane carstva.
Obilazak carskih odaja vodi kroz raskošne salone, balske dvorane i privatne sobe vladara. Karte obavezno kupite unapred preko interneta, jer se ulazi u tačno određeno vreme. Posle palate sledi ono što ja lično najviše volim: park. Prostrani vrtovi su otvoreni za sve i ne naplaćuju se.
Glavna staza vodi do Neptunove fontane, prave baroknoj predstave u kamenu, a zatim uzbrdo do Glorijete. Sa ove elegantne kolonade na vrhu brda pruža se najlepši pogled na palatu i ceo Beč. Uspon traje dvadesetak minuta i vredi svakog koraka. U sklopu parka radi i najstariji zoološki vrt na svetu, osnovan davne 1752. godine kao carska menažerija. Porodice sa decom ovde lako provedu ceo dan, a fotografi poput mene izgube pojam o vremenu.
Karlsplac i Karlova crkva
Na povratku ka hotelu čeka još jedan barokni dragulj. Karlova crkva na Karlsplacu nastala je posle epidemije kuge 1713. godine, kao zavet cara Karla Šestog. Projektovao ju je veliki Fišer fon Erlah, a građevina spaja rimsku kupolu i dva neobična stuba ukrašena reljefima, rađena po uzoru na antičke uzore.
Ispred crkve se prostire plitko jezerce u kome se fasada ogleda kao u ogledalu. Oko vode se okupljaju studenti obližnjeg univerziteta, parovi i umorni šetači. Ponesite kafu, sedite na ivicu bazena i posmatrajte grad. Ovaj trg je od mog hotela udaljen desetak minuta lagane šetnje, pa je postao moja omiljena večernja stanica.
Beč: Šta još videti ako imate vremena?
Beč nudi mnogo više nego što stane u jedan boravak, pa evo još nekoliko ideja za one koji ostaju duže. Prater je zabavni park sa čuvenim džinovskim točkom iz 1897. godine, simbolom grada koji poznajete iz brojnih filmova. Vožnja u starinskim crvenim kabinama traje petnaestak minuta i nudi pogled na Beč iz sasvim nove perspektive.
Ljubitelji neobične arhitekture treba da potraže Hundertvaserovu kuću, šarenu stambenu zgradu bez ijedne prave linije. Gurmani će uživati na Našmarktu, najvećoj gradskoj pijaci, gde se mirisi začina mešaju sa žamorom desetina malih restorana. Za mirniji dan tu je i šetnja uz Dunavski kanal, omiljeno okupljalište mlađih Bečlija.
Konačno, ostavite malo vremena i za ono najlepše: besciljno lutanje. Uske ulice prvog okruga kriju skrivena dvorišta, male galerije i radnje starih zanata. Upravo u tim trenucima, bez plana i mape, Beč mi je pokazao svoje najlepše lice.
Praktični saveti za putovanje u Beč
Za kraj, nekoliko saveta iz prve ruke. Iz Beograda se do Beča najbrže stiže avionom, za nešto više od sat vremena. Vozači će preko Novog Sada i Budimpešte stići za oko šest sati, uz odličan autoput celim putem. Postoje i povoljne autobuske linije za one koji putuju sa manjim budžetom.
U samom gradu zaboravite automobil. Javni prevoz je brz, čist i tačan, a mreža metroa, tramvaja i autobusa pokriva svaki kutak. Višednevne karte su daleko isplativije od pojedinačnih, pa ih kupite odmah po dolasku. Centar se ipak najlepše obilazi peške, jer se glavne znamenitosti nalaze na maloj udaljenosti jedna od druge.
Najlepše doba za putovanje u Beč jesu proleće i rana jesen. Tada su parkovi u punom sjaju, a temperature idealne za šetnju. Decembar donosi čaroliju božićnih vašara, ali i najveće gužve. Za prvi susret sa gradom planirajte tri do četiri dana. Karte za Šenbrun i Operu rezervišite unapred, a za restorane poput onih u mom hotelu obavezno tražite sto dan ranije. I ponesite udobne cipele, jer ćete u Beču hodati više nego što mislite.
Beč: Novac, jezik i sitnice koje pomažu
Austrija koristi evro, a kartice se primaju gotovo svuda. Ipak, ponesite i nešto gotovine, jer poneka kafana i manja radnja i dalje više vole papirni novac. Bakšiš nije obavezan, ali je uobičajeno zaokružiti račun ili ostaviti pet do deset procenata za dobru uslugu.
Zvanični jezik je nemački, ali se u hotelima, restoranima i muzejima bez problema sporazumevate na engleskom. Bečlije su ljubazne i strpljive sa gostima, posebno ako naučite dve čarobne reči: „bitte” i „danke”. Prodavnice nedeljom uglavnom ne rade, pa kupovinu planirajte radnim danima. Muzeji su, sa druge strane, nedeljom otvoreni i puni, te za njih birajte rane jutarnje termine. Voda sa česme je odličnog kvaliteta i stiže pravo sa Alpa, pa flašicu slobodno punite usput.
Zašto se turisti uvek rado vraćaju u Beč?
Poslednje jutro proveo sam na terasi apartmana, uz kafu i pogled na krovove koji su me pratili celog boravka. Beč se ne osvaja na juriš. On nagrađuje one koji imaju strpljenja, koji sednu u kafanu bez gledanja na sat i koji podignu pogled ka fasadama dok hodaju.
Grand Ferdinand se pokazao kao savršena polazna tačka za takvo putovanje. Hotel koji živi tradiciju umesto da je glumi, na bulevaru koji je i sam spomenik jedne epohe. Ako planirate putovanje u Beč, ovu adresu na Ringu slobodno zapišite na vrh svog spiska.
Ovo je bilo još jedno pismo iz Austrije. Sledeće stiže uskoro, a do tada me pratite na Instagramu za još prizora iz carske prestonice. Ja ću se sigurno ponovo vratiti, jer ovaj grad, jednostavno pronađe put do vašeg srca!
Srdačni blogerski pozdrav iz Beča,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i Grand Ferdinand Vienna hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.