Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Tokom prethodnih meseci imali ste priliku da upoznate neke od zemalja Južne Amerike, a tokom oktobra i narednih meseci prikazaću vam lepote zemalja Dalekog Istoka, koje čine srce Azije. Postoje destinacije koje vas mogu u potpunosti promeniti. Postoje gradovi koji vam otvaraju oči i srce na potpuno nove načine i počinjete da gledate i razumete svet, istoriju i civilizacije. Peking je jedna takva destinacija, grad koji ne posećujete, već ga doživljavate svim svojim čulima.
Pre nego što vas odvedem na ovo neverovatno putovanje kroz srce Kine, želim da se zahvalim Svetskoj Turističkoj Organizaciji (UN Tourism) na ovom izuzetnom projektu koji mi je omogućio da nakon neverovatnog iskustva u Južnoj Americi, dobijem priliku da sada dočaram i otkrivam lepote Dalekog Istoka. Imati priliku da posetim metropole koje predstavljaju prave bisere Dalekog Istoka je čast i odgovornost koju ne shvatam olako, želim da vam pokažem ne samo turističku stranu Pekinga, već i njegovu dušu, suštinu koja se ne vidi na prvoj fotografiji, već se oseća kroz dane provedene u hutonzima, kroz mirise koje ulaze kroz prozor rano ujutru, kroz zvuke koje se stapaju u simfoniju grada koji iza sebe ima 3000 godina istorije.
Ovo je moj drugi dolazak u Peking. Prvi put sam došao kao radoznali putnik, očaran pričama o Zabranjenom gradu i Kineskom zidu. Ovog puta došao sam kao neko ko razume da je Peking mnogo više od svojih monumentalnih znamenitosti, to je živi dokaz da se prošlost i budućnost susreću na svakom uglu, gde tradicija i inovacija se nalaze u savršenoj harmoniji.
Trg Tiananmen: Srce Kine
Jutro u Pekingu počinje rano. Sunce se polako diže iznad horizonta dok se pridružujem hiljadama ljudi koji se okupljaju na Trgu Tiananmen, najvećem gradskom trgu na svetu. Sa svojih 440.000 kvadratnih metara, ovaj trg nije samo geografski centar Pekinga, već i simboličko srce cele Kine.
Veličanstven prizor ovde možete videti u ranim jutarnjim satima, dok se zastava Narodne Republike Kine polako podiže uz svečanu ceremoniju koju izvode vojnici u besprekorno uglačanim uniformama. Ovaj ritual se izvodi svakodnevno i predstavlja trenutak nacionalnog ponosa za Kineze. Stotine turista i lokalaca dolaze svake jutro da posvedoče ovom momentu, a ja sam srećan što sam ponovo deo toga.
Trg Tiananmen je svedok ogromnih istorijskih događaja, od proglašenja Narodne Republike Kine 1949. godine od strane Mao Cedonga, do brojnih kulturnih revolucija i transformacija koje su oblikovale modernu Kinu. Monumentalna vrata Tiananmen, sa portretom Mao Cedonga, dominiraju severnom stranom trga i vode ka Zabranjenom gradu.
Arhitektura oko trga je impozantna: Velika narodna hala na zapadu, Narodni muzej Kine na istoku, Mauzolej Mao Cedonga u centru. Svaki od ovih objekata priča svoju priču o Kini, njenoj istoriji, aspiracijama i identitetu. Narodni muzej Kine je posebno fascinantan sa milionima artefakata koji pokrivaju 5000 godina kineske civilizacije, to je mesto gde možete provesti ceo dan uživajući u pričama o dinastijama, umetnicima, filozofima i ratnicima koji su oblikovali ovu neverovatnu kulturu.
Odlučio sam da posvetim celo prepodne istraživanju muzeja. Kolekcija je zaista zapanjujuća od bronzanih posuda iz dinastije Šang koje datiraju iz 16. veka pre nove ere, preko terakota ratnika koji svedoče o veličini prve kineske imperije, do delikatne porcelanske keramike dinastije Ming čija je lepota nenadmašna. Svaki artefakt je priča za sebe, ali zajedno formiraju narativ o jednoj od najstarijih kontinuiranih civilizacija na planeti.
Posebno me je dirnula izložba o Putu svile, istorijskom trgovačkom putu koji je povezivao Kinu sa Zapadom. Video sam originalne svilene tkanine, začine, nakit i dokumente koji svedoče o neverovatnoj razmeni ne samo robe, već i ideja, tehnologija i kultura između istoka i zapada. Shvatio sam da je globalizacija mnogo stariji fenomen nego što mislimo.
Što je najfascinantnije na Trgu Tiananmen je njegova dvostruka priroda, on je istovremeno monumentalan i mesto gde se odvija svakodnevni život u Pekingu. Vidite porodice kako fotografišu svoju decu, starije parove kako šetaju držeći se za ruke, turiste iz svih delova Kine koji prvi put posećuju svoj glavni grad. Ovaj trg je simbol, ali je i živi prostor gde se odvija svakodnevni život.
Zabranjeni Grad: Putovanje Kroz Carsku Prošlost
Prolazeći kroz vrata Tiananmen, ulazim u Zabranjeni Grad , možda najimpresivniji carski kompleks koji sam ikada posetio. Tokom 500 godina, od 1420. do 1912. godine, ovo je bilo sedište kineske carske moći, dom 24 cara iz dinastija Ming i Ćing. Ime “Zabranjeni grad” dolazi od činjenice da obični smrtnici nisu smeli da uđu bez carske dozvole, samo ću reći da je kazna bila smrtna presuda.
Kompleks pokriva 720.000 kvadratnih metara i sadrži 980 zgrada sa 8.728 prostorija. To nije samo carski kompleks palata, to je grad unutar grada, kompletna carska rezidencija sa baštama, hramovima, bibliotekama i administrativnim zgradama. Boja koja dominira je crvena, boja sreće i prosperiteta u kineskoj kulturi i zlatna koja simbolizuje carsku moć.
Dok hodam kroz ovaj izuzetni carski kompleks, fasciniran sam preciznošću i simbolikom svakog objekta i arhitekturom. Kineska arhitektura je puna simbolike: broj stubova, boja crepa, položaj zgrada sve ima duboko značenje koje odražava kosmologiju, filozofiju i politički sistem carske Kine. Dvorana Vrhovne Harmonije, najveća drvena struktura u Kini, služila je za najvažnije državne ceremonije. Ovde su carevi primali tribute, slavili Novu godinu i venčavali se.
Stajao sam u ovoj dvorani, gledajući prema carskom prestolu koji se uzdiže na visokoj platformi, okružen stuovima izvajanih u obliku zmajeva. Pokušao sam da zamislim kako je bilo biti car, sedeti na tom prestolu, sa apsolutnom moći nad stotinama miliona ljudi. Ali sa tom moći dolazila je i izolacija, car je bio zatvoren u ovom gradu, ograđen od realnog sveta, okružen ceremonijama i protokolima koji su diktirali svaki trenutak njegovog života.
Posebno me fascinira Inner Court (unitrašnji deo kompleksa), privatni deo gde je car živeo sa svojom porodicom, konkubinama i eunusima. Ovi prostori su mnogo intimniji, sa detaljnijim dekoracijama i osećajem privatnosti koji kontrastira sa monumentalnom veličinom spoljašnjih delova kompleksa. Imperijalna bašta, sa svojom prirodnom lepotom i pažljivo oblikovanim stenama, jezerima i paviljonima, predstavlja klasičan primer kineske landscape arhitekture.
Prošetao sam kroz Palace of Heavenly Purity, gde je car spavao, kroz Hall of Mental Cultivation, gde su kasnije dinastije Ćing vodile svakodnevne državne poslove, kroz nebrojene dvorove i hodnike gde se odvijao život carskog dvora. Svaka prostorija ima svoju priču, ovde je imperatorka Cijisi spletkila protiv reformista, tamo je mladi car Guangxu sanjao o modernizaciji Kine, onako je poslednji car Puyi živeo kao dete dok je njegova imperija padala.
Našao sam se u Dvorani Satova, fascinantnoj kolekciji stotina satova koje su britanski, francuski i drugi evropski trgovci doneli kao poklone carskom dvoru. Ovi satovi, sa svojim mehanizmima, muzikom i dekoracijama, predstavljaju prvi kontakt Kine sa zapadnom tehnologijom. Neki su jednostavni, drugi neverovatno elaborirani, mali automati sa pokretnim figurama, muzičke kutije. Car Ćjanlong je bio opsednut ovim satovima, video je u njima čudo tehnologije koje je Zapad razvio.
Zabranjeni grad nije samo turistička atrakcija, to je lekcija iz istorije, arhitekture, filozofije i političke moći. Svaki detalj, od lavova koji čuvaju ulaze do zmajeva na krovovima, priča priču o kineskoj civilizaciji i njenom shvatanju univerzuma. Proveo sam skoro ceo dan ovde i osećao sam da tek zagrebao površinu po drugi put i iskreno mogao bih provesti nedelje istražujući svaki ugao ovog neverovatnog mesta.
Kineski Zid: Sedmo Čudo Sveta na Dohvat Ruke
Nije moguće posetiti Peking a ne otići na Kineski Zid, najdužu građevinu koju je čovek ikada napravio. Odlučio sam da posetim deo Mutianyu, koji se nalazi oko 70 kilometara severoistočno od Pekinga. Za razliku od popularnijeg dela u Badaling koji je često prepun turista, Mutianyu nudi spektakularniju prirodu i autentičnije iskustvo.
Vožnja do Mutianyu je sama po sebi doživljaj. Dok napuštamo metropolu, pejzaž se menja visoke zgrade ustupaju mesto brdima prekrivenim vegetacijom, a vazduh postaje čistiji. Kineski Zid u Mutianyu se prostire preko planinskih grebena kao drevni zmaj, spuštajući se i uspinjajući se prateći prirodne konture terena.
Dok se penjemo uz strme stepenice, shvatam veličinu ovog projekta. Zid je građen tokom više od 2000 godina, počevši od 7. veka pre nove ere, sa ciljem da zaštiti kineske granice od invazija severnih nomada. Deo koji vidimo danas uglavnom potiče iz dinastije Ming (14-17. vek). To što stojim ovde, na kamenim blokovima koje su stavljali radnici pre stotina godina, izaziva neverovatan osećaj povezanosti sa prošlošću.
Kineski Zid u Mutianyu je manje obnovljen od Badaling dela, što mu daje autentičniji, sirovi izgled. Neki delovi su potpuno očuvani, sa originalnim opekama i kamenom, dok drugi pokazuju eroziju vremena. Ova kombinacija savršene restauracije i prirodnog propadanja čini iskustvo mnogo realijim, vidite Zid ne kao muzejski eksponat, već kao živu istoriju.
Pogled sa nadzornih tornjeva je jednostavno zapanjujući. Zid se proteže koliko oko seže, vijugajući preko brda i dolina, nestajući u izmaglici horizonta. Izbrojao sam najmanje deset tornjeva u svakom pravcu. U jednom trenutku zatvaranjem očiju možete zamisliti vojnike koji su ovde stajali na straži, paleći signalne vatre da upozore na opasnost, koji su ovde živeli mesecima u hladnim kamenim tornjevima daleko od svojih porodica.
Penjanje na najviši deo Zida u Mutianyu je fizički izazov. Stepenice su strmije nego što izgledaju na fotografijama, neravnomerne i često klizave. Ali svaki korak koji pređete shvatate da je bilo vredno truda. Kada sam konačno stigao do Tornja 23, najviše tačke otvorene za posetioce, osećaj postignuća bio je nemerljiv. Seo sam na kamenu klupu unutar tornja, popio vodu i samo posmatrao pejzaž ispred sebe.
Ono što je posebno fascinantno je inženjerski genije koji stoji iza Zida. Sistem tornjeva postavljen je tako da svaki može videti najmanje dva susedna tornja, omogućavajući efikasnu komunikaciju duž cele linije. Kameni blokovi su tako pažljivo izgrađeni i postavljeni da su delovi Zida opstali skoro netaknuti tokom milenijuma. Neki blokovi teže više od tone, a transportovani su ovim planinskim terenima koristeći samo ljudsku snagu, konje i jednostavne alate.
Razgovarao sam sa lokalnim vodičem koji mi je ispričao fascinantnu priču. “Znate,” rekao je, “kineska poslovica kaže: “Onaj ko nije bio na Kineskom Zidu, nije pravi čovek.” Ali iza te poslovice stoji tužna istorija. Milioni radnika su umrli gradeći ovaj Zid. Neki istoričari kažu da je svaki kilometar Zida koštao 10.000 života. To je i spomenik ljudskoj odlučnosti, ali i svedočanstvo cene te odlučnosti.”
Ta priča me je duboko dirnula. Gledajući Zid iz turističke perspektive, lako je zaboraviti ljudsku cenu. Svaka opeka ovde postavljena je rukom nečijeg oca, sina, brata. Ljudi su živeli i umirali gradeći ovaj Zid, verujući da štite svoju civilizaciju. U tom kontekstu, Kineski Zid nije samo turistička atrakcija, to je masovna grobnica i spomenik, trijumf i tragedija istovremeno.
Dok silazim sa Zida (koristeći žičaru koja dodaje malo moderne avanture ovom istorijskom iskustvu), razmišljam o ljudskoj upornosti i viziji koja je bila potrebna da se ovaj megalomanski projekat realizuje. Kineski Zid nije samo zid, to je spomenik ljudskoj odlučnosti, zaštitni simbol civilizacije i sada, najprepoznatljiviji simbol Kine u svetu.
Nebeski Hram: Gde Zemlja Susreće Nebo
Nebeski Hram ili Hram Neba (Temple of Heaven) je mesto gde osećate duhovnu dimenziju kineske kulture. Ovaj kompleks, izgrađen početkom 15. veka, služio je kao mesto gde su carevi dinastija Ming i Ćing dolazili dvaput godišnje da se mole za dobre žetve i zahvale nebesima na dobrim poslovnim uspesima. To nije običan hram, to je savršen izraz kineske kosmologije i odnosa između Neba, Zemlje i vladara.
Arhitektura Nebeskog Hrama je puna simbolizma. Dvorana Molitve za Dobru Žetvu, glavna struktura kompleksa, je okrugla sa plavim krovom, okruglo predstavlja nebo, a plava boja simbolizuje nebesa. Ona stoji na kvadratnoj platformi koja predstavlja Zemlju. Kompletan kompleks je pažljivo orijentisan prema kardinalnim pravcima i dizajniran je prema numerologiji koja ima duboko značenje u kineskoj filozofiji: broj 9, najviši jednocifren broj, se ponavlja kroz arhitekturu kao simbol neba.
Unutrašnjost Dvorane Molitve je architecturalno čudo. Četiri centralna stuba predstavljaju četiri godišnja doba, dvanaest stubova srednjeg kruga predstavljaju dvanaest meseci, a dvanaest spoljnih stubova predstavljaju dvanaest dvočasovnih perioda u tradicionalnom kineskom danu. Sve je dizajnirano bez upotrebe jednog jedinog eksera, drvena konstrukcija se drži isključivo zahvaljujući preciznoj stolarsskoj izradi i sistemu međusobno povezanih greda.
Što me posebno impresionira je matematička i akustička preciznost. Altarski krug Neba, centralna platforma gde je car stajao tokom ceremonija, dizajniran je sa koncentričnim krugovima kamenih ploča. Broj ploča u svakom krugu je uvek deljiv sa devet. Ako stanete u centru i govorite, vaš glas se pojačava i odzvanja na način koji stvara gotovo natprirodni efekat, kao da nebo odgovara vašim molitvama.
Ono što me posebno impresionira je Zid koji Odjekuje (Echo Wall), kružni zid oko Carskog svoda Neba gde, zahvaljujući akustičnim svojstvima, šapat na jednom kraju zida može se čuti na drugom kraju, preko 60 metara daleko. To je fascinantan primer kako je drevna kineska arhitektura koristila principe fizike na načine koji još uvek zapanjuju moderne inženjere. Probao sam ovaj efekat sa turistom iz Japana, on je šaputao na jednom kraju, ja sam stajao na drugom i jasno sam čuo svaku reč. Magično!
Imperial Vault of Heaven, manji okrugli hram, čuva drvene table sa imenima nebesa i predaka koje su korišćene tokom ceremonija. Ova prostorija ima posebnu akustiku, ako stojite na određenim tačkama i razgovarate, zvuk se prenosi na neverovatne načine. Kinezi su razumeli zvučne talase na načine koje moderna akustička nauka tek sada u potpunosti razume.
Rano ujutro, parkovi oko Hrama Neba oživljavaju. Hiljade lokalaca dolaze ovde da vežbaju tai či, igraju badminton, pevaju, plešu i druže se. To je najautentičnije iskustvo lokalnog života, videti kako stanovnici metropole ljudi nalaze svoj mir i ravnotežu u ovim istorijskim prostorima na otvorenom.
Pridružio sam se grupi starijih ljudi koji vežbaju tai či, pokušavajući pratiti njihove graciozne pokrete. Gospodin koji je vodio grupu prišao mi je nakon vežbe. “Tai či nije samo vežba,” napisao mi je na ekranu svog telefona uz pomoć prevodioca. “To je filozofija, način života. Učimo da se krećemo u harmoniji sa energijom univerzuma, da balansiramo yin i yang u našim telima. Ovo nije fitnes, ovo je meditacija u pokretu.”
Prihvatio sam njegov poziv da se priključim njima svako jutro te nedelje. Nisam imao vremena za tai či vežbe, ali sam čuo od vodiča da se uz pomoć ove plemenite veštine može dosta toga naučiti o kineskoj filozofiji koja ne može da se nauči iz knjiga. Osećaj da vaše telo postaje jedno biće zajedno sa pokretom, da dah kontroliše energiju, da mir uma dolazi kroz kontrolisani fizički pokret, to je zaista nešto posebno.
Park Hrama Neba je oaza mira u užurbanoj metropoli. Stari borovi i čempresi, neki stari preko 800 godina, pružaju hladovinu i atmosferu mira. Ovde shvatate da je Hram Neba više od turističke atrakcije, to je živi deo društvenog i duhovnog života Pekinga.
Letnja Palata: Carski Raj na Zemlji
Ako želite da vidite gde su se kineski carevi odmarali od tereta vladanja imperijom, Letnja Palata (Summer Palace) je mesto koje morate posetiti. Ovaj ogroman kompleks, koji pokriva 2.9 kvadratnih kilometara od čega tri četvrtine zauzima jezero Kunming, je remek-delo landscape dizajna i arhitekture.
Car Ćjanlong je tokom 18. veka stvorio ovu palatu kao rođendanski poklon svojoj majci, a kasnije je imperatorka Cijisi obnovila kompleks nakon što je uništen tokom Drugog opijumskog rata. Svaki yuan potrošen na ovu palatu bio je investicija u lepotu i ta investicija se isplatila. Ovo nije samo palata, ovo je umetnički pejzaž gde se priroda i arhitektura stapaju u savršenu celinu.
Hodam duž Šetališta, natkrivenog drvenog hodnika dugog 728 metara, ukrašenog sa više od 14.000 ručno oslikanih panela. Svaka slika priča priču iz kineske mitologije, istorije ili prikazuje scene iz prirode. To je kao hodanje kroz najdužu galeriju umetnosti na otvorenom. Proveo sam sate proučavajući ove panele, zmajevi koji se uzdignu kroz oblake, Budistički sveci u meditaciji, scene iz klasične kineske literature, cveće iz sva četiri godišnja doba.
Fascinantno je da nijedna slika nije ista. Više od 14.000 različitih kompozicija, svaka pažljivo naslikana rukom umetnika iz 19. veka. Zamislite koliko je vremena, talenta i strpljenja bilo potrebno da se ovo završi. Ovo nije samo dekoracija, ovo je enciklopedija kineske kulture, mitologije i estetike naslikana na drvetu.
Brod od mermera, Marble Boat, je možda najčuvenija struktura u Letnjoj Palati. Imperatorka Cijisi ga je izgradila koristeći novac koji je bio namenjen za modernizaciju kineske mornarice, ironičan detalj koji je, kako neki istoričari tvrde, doprineo kineskom porazu u Kinesko-japanskom ratu. Danas ovaj dekorativni paviljon u obliku broda stoji kao simbol carskog ekscesa, ali i neverovatne umetničke vizije.
Gledao sam zadivljeno ovaj savršeni mermerni brod, gledajući ga preko jezera i razmišljao o ironiji istorije. Dok je Cijisi uživala u luksuznom životu ovde, Kina je gubila teritorije stranim silama, ekonomija je propadala, a narod je patio. Letnja Palata je divna, ali takođe je i simbol dekadencije koja je doprinela padu carstva.
Penjanje na Brdo Dugovečnosti i poseta Budinom Hramu koji dominira kompleksom, nagrađuje se spektakularnim pogledom na jezero Kunming i Peking u daljini. Odatle shvatate veličinu planiranja i vizije koja je bila potrebna da se stvori ovaj zemaljski raj. Svaki most, paviljon i bašta su pažljivo postavljeni da stvore harmoniju između ljudske kreacije i prirode.
Most Sedamnaest Lukova koji povezuje obalu sa Južnim ostrvom je arhitektonsko čudo. Sedamnaest elegantnih lukova reflektuju se u vodi stvarajući savršenu simetriju. Na mostu su postavljene statue lavova, svaki drugačije isklesan, svaki sa svojom ličnošću. Kažu da niko nikada nije izbrojao tačan broj lavova jer se uvek izgubi u brojanju, to je postala lokalna igra.
Iznajmili smo mali čamac i prešli jezero do Južnog ostrva. Shvatio sam zašto su carevi bežali ovamo od letnjih vrućina i političkih intriga dvora, ovo je mesto gde vreme stoji i gde se može pronaći unutrašnji mir.
Na Južnom ostrvu otkrio sam mali paviljon gde su se carevi povlačili za privatnu meditaciju. Mesto je skriveno u šumi, daleko od glavnih staza, netaknuto od turističkih grupa. Seo sam tu, zatvorio oči i slušao zvuke ptica. U tom trenutku shvatio sam suštinu Letnje Palate, to nije priča o grandioznosti ili luksuzu, već o stvaranju prostora gde ljudska duša zaista može pronaći mir.
Hutonzi: Duša Tradicionalnog Pekinga
Iza modernih nebodera i monumentalnih građevina, hutonzi, tradicionalne uske uličice i stambene četvrti koje čuvaju dušu starog Pekinga. Ovo su lavirintske ulice prekrivene sivim ciglama koje pričaju priče o generacijama porodica koje su ovde živele, volele, smejale se i plakale.
Odlučio sam da istražim hutonze oko Bubnjastog Tornja i Zvonastog Tornja, dva istorijska orijentura koja su nekada označavala vreme za ceo grad. Ušetavši u ove ulice osećam se kao da sam ušao u mašinu za vreme. Tradicionalne dvorišne kuće (siheyuan) sa njihovim karakterističnim crvenim vratima, kamenim lavovima kao čuvarima i krovovima sa obrnutim rubovima, okružuju mirna dvorišta gde deca igraju, a stariji ljudi igraju mahjong.
Život u hutonzima teče nekim posebnim lokalnim ritmom. Starica prodaje vruću pistu jianbing sa kolica na uglu. Starac sa pticom u kavezu sedi ispred svog doma, uživajući u popodnevnom suncu. Miris tradicionalne hrane, prženog mesa, pečenih baozi lepinja, začinjenog povrća ispunjava vazduh. Ovo nije turistička atrakcija, ovo je pravi Peking, način života koji nestaje polako pred modernizacijom.
Sreo sam gospođu Wang, 78-godišnju stanovnicu koja živi u istoj kući od rođenja, njena unuka me zamolila da se slikam sa njom jer sam joj bio zanimljiv sa aparatom i što je videla čoveka iz Evrope. Uz pomoć unuka, saznao sam iz priče gospođe Wang kako se Peking menjao, kako su hutonzi nekada pokrivali veliki deo grada, a sada su ostali samo u pojedinim oblastima. Pokazala mi je svoje malo dvorište sa cvetnim lončićima i kavezom u kojem živi papagaj. “Hutonzi su srce Pekinga,” rekla je. “Ovde se susedi poznaju, pomažu jedni drugima. To je zajednica, porodica.”
Pozvali su nas u svoju kuću na čaj. Siheyuan arhitektura je fascinantna, centralno dvorište okruženo zgradama sa svih četiri strane. Severna zgrada, tradicionalno najvažnija, bila je za najstarije članove porodice. Istočna i zapadna za decu i njihove porodice. Južna za sluge ili goste. Ovo nije samo dizajn, ovo je filozofija, konfucijanska hijerarhija izražena kroz arhitekturu.
Dok smo pili čaj u njenom skromnom dnevnom boravku, okruženi fotografijama njene porodice koje pokrivaju sedam decenija, shvatio sam da hutonzi nisu muzej, to su žive uspomene ljudi. Gospođa Wang mi je pokazala fotografije svog dvorišta pre 50 godina i video sam kako je struktura ostala ista, ali život se menjao. Sada ima televizor i frižider, ali osnovni ritam života kao što su zajednička dvorišta, susedske interakcije, porodična okupljanja sve je ostalo isto.
Mnogi hutonzi su sada transformisani u modne četvrti sa boutique hotelima, umetničkim galerijama, kafićima i restoranima. Ova gentrifikacija je mač sa dve oštrice, sa jedne strane donosi ekonomski razvoj i čuva neke strukture, ali takođe menja karakter ovih četvrti i isteruje dugogodišnje stanovnike zbog rastućih cena. Nanluoguxiang, jedna od najpopularnijih hutong ulica, sada je puna turista, prodavnica suvenira i modernih kafica, ali i dalje zadržava šarm tradicionalne arhitekture.
Prošetao sam kroz ovu transformisanu četvrt uveče. Ulice su bile osvetljene od lampiona, mladi ljudi sede u modernim kafićima koji služe bubble tea, umetničke galerije prikazuju savremenu kinesku umetnost, dok muzika se može čuti iz okolnih restorana i barova. To je drugačiji hutong, modernizovan, ali još uvek lep na svoj način. Čitao sam kritike da je ovo “Disneyland verzija” hutonga, ali vidim i pozitivnu stranu, ove ulice su sačuvane, turistički prihod omogućava njihovo održavanje, mladi Kinezi otkrivaju svoju tradiciju.
Iznajmio sam bicikl i proveo sam popodne lutajući hutonzima, gde sam otkrio prave dragulje, kao na primer mali hram skriven između kuća, tradicionalnu radionicu gde majstor pravi ručne fenjere, dvorište gde baka priprema večeru za celu porodicu. To su momenti koje ne možete planirati, već morate dozvoliti da se dese.
Našao sam malu tradicionalnu radionicu gde stariji majstor pravi crvene fenjere ručno. Pratio sam kako pažljivo konstruiše bambus okvir, stavlja crveni papir, dodaje kaligrafiju zlatnom bojom, pomagao mu je unuk koji je bio mojih godina. “Učio sam ovo od svog oca, on od svog,” rekao mi je preko svog unuka. “Ali moja deca nisu zainteresovana. Oni žele da rade u kancelarijama, sa računarima. Možda sam poslednji u mojoj porodici koji radi ovo, pokušavam nešto sa mojim unukom, ali mislim da nema od toga ništa.” Bila je tuga u njegovom glasu, ali i ponos. Kupio sam fenjer od njega, ne zato što mi treba, već kao simbol poštovanja prema majstorima i tradiciji koja polako nestaje.
Mandarin Oriental Qianmen, Beijing: Savršena Baza za Istraživanje Pekinga
Posle dugih dana istraživanja Pekinga, vraćam se u Mandarin Oriental Qianmen, Beijing – hotel koji je postao mnogo više od mesta za spavanje, postao je moj dom daleko od kuće, prava oaza sofisticiranosti i komfora u srcu ovog dinamičnog grada.
Smešten u istorijskoj četvrti Qianmen, južno od Trga Tiananmen, ovaj hotel predstavlja savršenu fuziju tradicionalne kineske arhitekture i savremenog luksuznog dizajna. Kompleks zgrada ovog hotela je sam po sebi pravo remek-delo, renovirana istorijska struktura koja poštuje nasleđe četvrti dok donosi moderan pristup luksuznom hotelijerstvu. Već pri prvom ulasku, arhitektura vas oduševljava: tradicionalni elementi kao što su drvene rešetke, kamene skulpture i kineska kaligrafija kombinuju se sa elegantnim minimalizmom koji je potpis Mandarin Oriental grupe.
Lokacija hotela je jednostavno spektakularna. Nalazite se u pešačkoj udaljenosti od Trga Tiananmen, Zabranjenog Grada, Hrama Neba i brojnih hutonga. Istovremeno, četvrt Qianmen je sama po sebi fascinantna jer predstavlja mešavinu starih ulica i obnovljenih trgovačkih četvrti sa tradicionalnim kineskim prodavnicama, restoranima koji služe autentičnu pekinšku patku i modernim butik radnjama. Rano ujutru ili kasno uveče, šetnja kroz Qianmen četvrt je čista poezija jer vidite Peking kako se budi ili uspavljuje, bez turističke gužve.
Moja soba ili bolje rečeno moj apartman je san svakog putnika. Prostrana, elegantno dizajnirana sa pažnjom na svaki detalj, savršeno balansira između istočne estetike i zapadnog komfora. Visoki plafoni, ogromni prozori kroz koje prodire svetlost, posebno odabrana umetnička dela na zidovima i nameštaj koji kombinuje tradicionalne kineske elemente sa savremenim linijama. Krevet je možda najudobniji na kojem sam spavao, nakon celog dana hodanja po Kineskom Zidu ili istraživanja hutonga, utonuti u te svilene čaršave je pravo blaženstvo.
Kupatilo zaslužuje posebnu pažnju, prostrano sa kadom za opuštanje koja gleda prema prozorima, walk-in tušem i premium proizvodima za negu lica i tela. Luksuzni peškiri, bademasti ogrtači i papuče dopunjuju iskustvo. Posle duge šetnje po gradu, provesti neko vreme u toploj kadi dok slušate zen muziku koja se pušta kroz sistem ozvučenja, to je vrsta luksuza koja stvarno znači nešto umornom putniku.
Ono što Mandarin Oriental Qianmen izdvaja od drugih luksuznih hotela je pažnja na detalje i personalizovana usluga. Osoblje zna vaše ime od prvog dana, imate privatnog batlera i 24 sata dostupan tim putem personalizovane Whatsapp grupe koji su tu da ulepšaju i upotpune vaš boravak, čak i da predvide vaše potrebe pre nego što ih vi izgovorite. Ovo nije odlika nekih drugih velikih luksuznih lanaca hotela, ovo je topla, personalizovana gostoljubivost koja vas razmazi da se osećate kao privilegovani gost, ne samo kao običan broj sobe.
Restoran hotela, koji spaja kantonsku i lokalnu pekinšku kuhinju sa međunarodnim uticajima, zaslužuje Michelinove zvezdice. Šef kuhinje koristi najsvežije lokalne sastojke i transformiše ih u jela koja su istovremeno autentična i inovativna. Spa centar hotela je utočište mira. Tretmani inspirisani tradicionalnom kineskom medicinom, koristeći lokalne sastojke i drevne tehnike, ostavljaju vas potpuno osveženim. Kineska masaža koju sam dobio, kombinacija akupresure, rastezanja i dubokog tkivnog rada, bila je terapeutska i rešila je sve napetosti akumulirane tokom putovanja.
Fitnes centar je savremeno opremljen, celokupni utisak je bio kao zen oaza mira, a usluga je na nivou koji očekujete od Mandarin Oriental brenda. Kada sam želeo da posetim manje poznate delove Pekinga, konsijerž je organizovao privatnog vodiča i vozača. Kada sam tražio preporuku za autentični hutong restoran gde lokalni ljudi jedu, dobio sam ne samo preporuku već i rezervaciju i napisano upustvo na kineskom da pokažem taksisti gde želim da idem.
Napomena za čitaoce: Sledeće nedelje ću objaviti detaljnu recenziju Mandarin Oriental Qianmen, Beijing hotela, gde ću opisati detaljnije sve aspekte ovog izuzetnog hotela: od dizajna soba, brojne kulinarske opcije, spa tretmane, do načina na koji ovaj hotel obogaćuje iskustvo Pekinga. Kao i uvek dobićete detaljno iskustvo i dodatne razloge zašto biste trebali da budete gost ovog hotela ako vas put navede u daleki Peking.
Pekinška Kuhinja: Gozba za Sva Čula
Ne može se govoriti o Pekingu a ne spomenuti njegovu neverovatnu kuhinju. Pekinška patka je, naravno, najpoznatije jelo, iskreno mogu reći i sa pravom. Otišao sam u restoran Quanjude, jedan od najstarijih i najpoznatijih restorana koji je specijalizovan za pekinšku patku, osnovan još davne 1864. godine. Gledati šefa kuhinje kako iskusno reže pečenu patku na tanke, savršene komade, a zatim omotati taj komad hrskave kožice i sočnog mesa u tanku palačinku sa lukom i slatkim sosom od soje, to je kulinarsko iskustvo koje se ne zaboravlja.
Ali Peking nudi mnogo više od patke. Jiaozi (kineske knedle), laundmine (testenina sa sosom), zhajiang mian (testenina sa sosom od paste od soje i svinjskog mesa), baozi (punjen svinjskom mesom ili povrćem) sve su to jela koja otkrivaju dubinu i raznolikost severno-kineske kuhinje. Kultura ulične hrane u Pekingu je fenomenalna. Na tržnici Wangfujing pronalazite sve, od tradicionalnih jela do egzotičnih delicatesa: pečeni škorpioni, svilene bube, morske zvezde. Možda nećete probati sve, ali atmosfera, energija i autentičnost ovih uličnih tržnica su prosto nezaboravne.
Moderni Peking: Grad Koji Gleda u Budućnost
Peking nije samo istorijski muzej na otvorenom, to je jedna od najdinamičnijih metropola na svetu. Distrikt 798 Art Zone, nekadašnja vojna fabrika pretvorena u umetničku četvrt, pokazuje kreativnu i savremenu stranu grada. Galerije savremene umetnosti, dizajnerski studiji, moderni kafići i restorani zauzimaju industrijske prostore, stvarajući jedinstvenu fuziju industrijskog nasleđa i savremene kulture.
Nebo Pekinga se dramatično promenilo u poslednjoj deceniji. Neboderi kao što su CCTV Tower sa svojom revolucionarnom arhitekturom, China World Trade Center i drugi arhitektonska čudovišta govore o ambicijama Pekinga da bude ne samo politički i kulturni centar Kine, već i globalna metropola koja konkuriše Njujorku, Londonu i Tokiju.
Javni prevoz u Pekingu je impresivan, metro mreža sa 27 linija i preko 400 stanica povezuje sve delove grada. Voziti se metroom u Pekingu je iskustvo samo po sebi: čisto, efikasno, jeftino i neverovatno brzo. To je način da se izgubite među lokalcima, vidite pravi Peking, a ne samo turistički Peking.
Praktični Saveti za Posetu Pekingu
Najbolje vreme za posetu Pekingu je proleće (april-maj) ili jesen (septembar-oktobar) kada su temperature prijatne i nema ekstremnih visokih ili niskih temperatura. Tokom letnjeg perioda ovde može biti vrlo vruće i vlažno, dok zime mogu veoma hladne.
Što se tiče vize, građanima Srbije nisu potrebne turističke vize za Narodnu Republiku Kinu za turistički boravak do 30 dana.
Kineski jezik može biti izazov, ali u turističkim zonama mnogi ljudi govore barem osnovni engleski. Preporučujem da preuzmete bilo koju prevodilačku aplikaciju i naučite nekoliko osnovnih fraza na kineskom, ljudi u Kini to veoma cene i pomoći će vam sa osmehom.
Gotovina još uvek igra veliku ulogu, mada su digitalne plaćajnice (WeChat Pay i Alipay) sveprisutne. Kao turista, teže je otvoriti ove naloge, pa nosite gotovinu ili kreditne kartice.
Zašto Morate Posetiti Peking
Dok sam sedeo u avionu za Hong Kong, gledao kroz prozor kako Peking nestaje ispod oblaka i razmišljam o narednoj posetii. Ovaj grad me je ponovo opčinio, možda čak i jače nego prvi put. Peking nije jednostavna destinacija, to je iskustvo koje vas transformiše, proširuje vaše shvatanje istorije, kulture i ljudske civilizacije.
Gde drugde možete hodati zidinama starim 2000 godina, istražiti zabranjeni svet gde su carevi vladali imperijom, klečati u hramovima gde su se molile dinastije, lutati uličicama gde svakodnevni život teče kao što je tekao vekovima, a zatim se vratiti u hotel svetske klase gde vas očekuje vrhunski komfor i usluga?
Peking je grad kontrasta modernosti i tradicije, severa i juga, istoka i zapada, sve se ovde susreće, sudara, spaja i stvara nešto potpuno jedinstveno. To je grad koji zahteva vreme, strpljenje i otvoreno srce. Ne možete ga “posetiti” samo za vikend. Morate mu dozvoliti da vas polako osvoji, ulica po ulica, hram po hram, jelo po jelo.
Ako ste ikada sanjali da vidite svet, da doživite civilizaciju koja se razvijala tokom milenijuma, da osetite težinu istorije i uzbuđenje moderne Kine koja juri u budućnost, Peking vas čeka. Taj carski grad, sa svojim zabranjenim vratima istorije i tajnim vrtovima, sa svojim hutonzima gde se deca još uvek igraju na istim ulicama gde su se njihovi preci igrali pre stotinu godina, sa svojim neboderima koji diraju oblake i vizijom koja seže daleko u 21. vek, Peking vas zove.
Dođite sa otvorenim umom i srcem. Dođite spremni da izađete iz zone komfora. Dođite spremni da budete iznenađeni, oduševljeni, ponekad zbunjeni, ali uvek iznova fascirani. Peking nije samo destinacija na vašoj bucket listi, to je putovanje koje će promeniti način na koji gledate na svet.
Već planiram svoju treću posetu. Jer Peking nije grad koji posećujete jednom, to je ljubav koja traje ceo život. Vidimo se u Pekingu!
Kao i uvek, trudio sam se da podelim autentične utiske, pravu atmosferu i preporuke za vas koji volite da putujete sa stilom, ali i otvorenog srca.
Da li ste već imali priliku da posetite Peking, ovaj fascinantni grad koji spaja drevnu tradiciju i savremeni ritam života? Ili možda tek planirate da otkrijete čudesnu Kinu i njene nebrojene kulturne, istorijske i gastronomske dragocenosti?
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Vidimo se uskoro, sa novom pričom sa Dalekog Istoka!
Srdačni blogerski pozdrav iz Pekinga,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Mandarin Oriental Qianmen Beijing hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.