Pisma iz Venecuele: Mérida, grad na kruni Anda…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u poslednji travel post iz serije putopisa o Venecueli na Mr.M blogu. Tokom prethodnih meseci imali ste priliku da upoznate neke od zemalja neobičnog kontinenta: Južne Amerike, a tokom septembra i oktobra meseca prikazaću vam lepote zemlje koja se nalazi u samom srcu ovog kontinenta – Venecuele. Na samom početku današnjeg putopisa gde ću se potruditi da vam dočaram lepotu grada koji se nalazi na vrhovima venecuelanskih Anda – Mérida, želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Bolivarske Republike Venecuele – MINTUR, kao i drugim partnerima koji su nesebično podržali moju avanturu u Venecueli. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi iz ove egzotične zemlje, kao i brojne modne priče koje ćete imati priliku čitati tokom ovog serijala postova, a iskreno se nadam da ćete uživati u novoj avanturi.

Postoje mesta na svetu koja mogu da izazovu neku vrstu promene u vašem pogledu na svet. Mesta koja ne zaboravite, čak i kada prođe dosta vremena. Merida je definitivno jedno od tih mesta. Smešten u srcu venecuelanskih Anda, ovaj univerzitetski grad na 1.640 metara nadmorske visine predstavlja savršenu kombinaciju prirodnih lepota, avanturističkog duha i kulturnog bogatstva koja nikog ne ostavljaju ravnodušnim.

Zašto Mérida?

Znate onaj osećaj kada stignete negde i odmah shvatite da ste na pravom mestu? E, tako sam se osećao kada sam prvi put zakoračio u Meridu. Okružen snežnim vrhovima Anda, sa najhladnijim klimatom u Venecueli i studentskom energijom koja prožima svaki ugao grada, ovo mesto ima nešto magično.

Merida nije tipična južnoamerička destinacija. Zaboravite na vrućinu i džunglu, ovde vas dočekuje hladan planinski vazduh, temperature koje retko prelaze 20 stepeni i pejzaži koji će vam oduzeti dah. Ovde bukvalno nadmorska visina donosi i retki vazduh, pa se nemojte iznenaditi ako vam u početku bude potrebno malo više vremena da se aklimatizujete.

Grad broji preko 250.000 stanovnika, od kojih je čak 40.000 studenata Univerziteta Los Andes, drugog po veličini u Venecueli. Ta studentska populacija daje gradu poseban ritam: kafići su uvek puni, noćni život je živ, a atmosfera je opuštena i prijateljska. Merida je osnovana daleke 1558. godine pod imenom Santiago de los Caballeros de Mérida, nakon žestog otpora domorodačkog naroda Mucujún.

Teleferico: Vožnja koja menja perspektivu

Hajde da počnemo sa onim što je Meridu stavilo na svetsku mapu – El Teleférico de Mérida, poznatiji kao Mukumbarí. Ovo nije obična žičara. Ovo je druga najduža žičara na svetu, a definitivno najviša, koja vas vodi na zapanjujućih 4.765 metara nadmorske visine do stanice Pico Espejo.

Prva stanica je u samom gradu na 1.640 metara, a odatle putovanje počinje. Cela vožnja traje oko 50 minuta i prolazi kroz četiri stanice: Barinitas, La Montaña, La Aguada i konačno Pico Espejo. Što se više penjete, pejzaž se dramatično menja – od zelenih šuma kroz oblake do gotovo lunarnog terena visokog paramo regiona.

Na vrhu vas dočekuje sasvim drugi svet. Temperatura može pasti i ispod nule, čak i kada je u gradu prijatnih 20 stepeni. Zbog toga obavezno ponesите toplu jaknu, kapu i rukavice. Ja sam napravio grešku što nisam i zajedno sa drugim nepripremljenim turistima kupovao sam preskupe suvenire samo da se ugrejem.

Cene ulaznica zavise od vašeg statusa: lokalni stanovnici plaćaju oko 10 dolara, stranci 25 dolara, dok deca i studenti sa legitimacijom plaćają svega 5 dolara. Žičara radi od utorka do nedelje, od 8 ujutro do 4 popodne. Moj iskren savet je da idete što ranije u jutarnjim satima. Ne samo zbog gužve, već i zbog oblaka koji se često formiraju kasnije tokom dana i mogu vam pokvariti pogled.

Sa Pico Espejo možete pokušati osvojiti sam vrh Bolivar (4.978 metara), ali to je već ozbiljan alpinistički poduhvat koji zahteva tehnič ko iskustvo, opremu i vodiča.

Plaza Bolívar i istorijski centar Meride

Spustimo se nazad u grad. Kao i u većini južnoameričkih gradova, srce Meride kuca oko Plaza Bolívar. Ovo nije samo turistička atrakcija, ovo je mesto gde se odvija stvarni svakodnevni život grada. Ovde lokalni stanovnici sede na klupama, čitaju novine, razgovaraju, igraju šah. Studenti koriste besplatni Wi-Fi. Deca trče okolo dok im roditelji kupuju sokove od svežih voćа kod prodavaca.

U centru trga stoji, naravno, spomenik Simonu Bolívaru, oslobodiоcu koji je ovom delu Južne Amerike doneo nezavisnost. Trg je okružen kolonijalnom arhitekturom koja vas vraća nekoliko vekova unazad.

Katedrala Meride koja je gradjena 150 godina

Neposredno do trga nalazi se Basílica Menor de la Inmaculada Concepción, poznatija kao Katedrala Meride. Ova građevina ima fascinantnu istoriju, njena gradnja je započela 1803. godine, a završena je tek 1960. godine! To je više od 150 godina gradnje, što je rezultiralo eklektičnom mešavinom arhitektonskih stilova.

Originalni dizajn je bio inspirisan katedralom iz Toleda u Španiji iz 17. veka, ali nekoliko zemljotresa i različite ere gradnje ostavile su svoj pečat. Rezultat je jedinstvena građevina sa elementima baroka, neoklasicizma, prekrasnim vitražima i velikim freskama. Kada uđete unutra, jednostavno zastanete. Tišina, dimenzije prostora, svetlost koja se preliva kroz obojeno staklo, sve je tu da vas ostavi bez reči.

Crkva je otvorena za posetioce tokom celog dana, ulaz je besplatan, ali se očekuje pristojno ponašanje i odevanje. Ako ste tu tokom mise, sedite tiho pozadi i uživajte u atmosferi.

Botanička bašta: Oaza mira u srcu Meride

Jardín Botánico de Mérida je mesto koje vas odvaja od gradske vreve i vodi u svet zelene tišine. Locirana u sektoru La Hechicera i pod upravom Univerziteta Los Andes, ova bašta se prostire na više od 44 hektara i služi kao centar za očuvanje biodiverziteta i ekološko obrazovanje od 1991. godine.

Staze vas vode kroz različite ekosisteme od oblačnih šuma do područja sa endemičnim biljkama. Centralno jezero daje bašti dodatnu dozu spokoja i savršeno je mesto za fotografisanje. Ako vam se posreći, možete videti razne vrste kolibrija, papagaja i drugih ptica koje tu žive.

Bašta organizuje i edukativne programe, radionice i vođene ture koje vam daju dublji uvid u biodiverzitet Venecuele. Radi od utorka do nedelje, od 9 ujutro do 5 popodne. Ulaznica košta oko 1,5 dolar za odrasle i 1 dolar za decu i studente. Za taj novac dobijate nekoliko sati mira u jednom od najlepših prirodnih ambijenta u gradu.

Nacionalna astronomska opservatorija Llano del Hato

Ako vas zanima nebo i želite da zavirite malo iznad oblaka, obavezno posetite Nacionalnu astronomsku opservatoriju u Llano del Hato. Ovo je najvažniji centar za astronomska istraživanja u Venecueli, smešten na 3.600 metara nadmorske visine, što pruža optimalne uslove za posmatranje nebeskih tela.

Opservatorija nudi vođene ture koje objašnjavaju istraživanja koja se tamo sprovode, a možete i posmatrati zvezde, planete i druge objekte kroz napredne teleskope. Za ljubitelje astronomije i nauke ovo je obavezan stop. Ulaznica košta oko 5 evra, što je više nego što ćete platiti većinu stvari u Meridi, ali iskustvo vredi svaki cent.

Arena za bikove i Feria del Sol

Plaza de Toros Román Eduardo Sandia nije samo za ljubitelje borbe bikova (što ja lično nisam). Ova arena se koristi za razne kulturne i sportske događaje kao što su koncerti, festivali, sajmovi. Najpoznatiji događaj je Feria Internacional del Sol koja se održava svakog februara i privlači hiljade posetilaca. Pored borbi bikova, festival slavi lokalnu kulturu kroz venecuelansku muziku, hranu i bogatu tradiciju.

Čak i ako niste fan borbi bikova, arena sama po sebi predstavlja impozantnu arhitektonsku tvorevinu i vredi je videti.

Mercado Principal: Srce lokalne kulture

Ako želite da osetite pravi puls Meride, zaobiđite turističke radnje i uputite se pravo u Mercado Principal. Ovo je najveća i najbolja lokalna pijaca gde možete pronaći suvenire, ali i mnogo više od toga.

Pijaca je pre svega zanatska tržnica, ali tu su i štandovi sa odevom, obućom i hranom. Zanatlije prodaju razne stvari – tradicionalne ruane (andske ponče), drvene figure, nakit, igračke. Sve je ručno rađeno i cene su pristupne. Ovo je savršeno mesto za cenjkanje, što je u Južnoj Americi više običaj nego nešto nepristojno.

Ali prava vrednost Mercado Principal nije u suvenirima – već u mogućnosti da se povežete sa lokalnim ljudima, probate autentičnu hranu i zaronite u kulturu koja se ovde živi, a ne čisto poziranje za turiste. Probajte svež sok od lokalnog voća koje nikada pre niste videli. Kupite empanadas dok su još vruće. Razgovarajte sa ljudima (uz osnovno znanje španskog ili pomoć Google Translate, ceniće vaš trud!).

Los Aleros: Putovanje kroz vreme

Oko 20 kilometara od Meride nalazi se Los Aleros, jedinstveno andsko selo-muzej koje je kreirao Alexis Montilla. Ovo nije obična turistička atrakcija, ovo je živa rekreacija života i običaja kolonijalne Meride iz 1930-ih godina.

Ruta kroz park uključuje razne atrakcije: vožnju autobusom od ulaza, potragu za izgubljenom Morocotom (starim venecuеlanskim zlatnikom), obilazak mlina za pšenicu i brojne druge stanice koje rekreiraju tipične aktivnosti građana tog vremena. Ima i restoran sa tradicionalnom andskom hranom, a duž puta možete kupiti piće i užine na malim štandovima.

Los Aleros je otvoren od 9 ujutro do 6 popodne tokom visoke sezone, dok van sezone radi od 10 do 6. Do tamo možete doći javnim prevozom sa autobuske stanice na liniji Tabay ili taksijem. Iskustvo je autentično i daje vam odličan uvid u kako se nekada živelo u ovom delu Venecuele.

La Venezuela de Antier

Slično Los Alerosu, La Venezuela de Antier je tematski park koji rekreira arhitekturu, folklor, gastronomiju, muziku, tradicije i istoriju različitih regiona Venecuele s početka 20. veka. Park predstavlja dvanaest regiona i država zemlje: Oriente, Los Llanos, Falcón, Miranda, Aragua, Trujillo, Zulia, Caracas, Lara, Amazonas, Táchira i Mérida.

Tu možete videti tipične venecuelanske konstrukcije: kolonijalnu kuću (casona colonial), tradicionalni mlin za šećernu trsku (trapiche de caña), kuće od bahareque-a (tehnika gradnje od drveta i blata), kamene dvorce, domorodačke churuatas i crkve.

Ovo je odlična prilika da “putujete” kroz Venecuelu bez napuštanja Meride i razumete kulturnu raznolikost zemlje.

La Montaña de los Sueños

Još jedan projekat Alexisa Montille, La Montaña de los Sueños je tematski park koji priča istoriju medija u Venecueli, baziran na 1950-im godinama. Park ima nekoliko bioskopa, pozorišta i mesta gde možete da se odmorite i jedete. Takođe ima muzej automobila i prodavnicu suvenira.

Nalazi se 40 kilometara od Meride, na putu koji vodi ka naselju Virgilia. Ako ste ljubitelj nostalgije i istorije, ovo je zanimljivo mesto za posetu.

Laguna Mucubají: Kristalno jezero u oblacima

Ako vozite ka susednoj državi Barinas ili prema poznatom Pico Águila, obavezno zastanite kod Lagune Mucubají. Ovo je jedna od najlepših andskih laguna, okružena jedinstvenim pejzažom páramo regiona visokoplaninskih travnјaka sa karakterističnim biljkama zvanim frailejones.

Voda je kristalno čista, okolina tiha, a vazduh toliko čist da imate osećај da disete nešto sasvim novo. Možete doći organizovanom turom ili javnim prevozom – autobusom iz gradskog terminala ka Barinasu.

Temperatura ovde može biti prilično niska, pa se obucite adekvatno. Ako imate sreće da uhvatite sunčan dan bez oblaka, boje koje vidite – zelena trava, plavo nebo, bela oblačina frailejones, izgledaju skoro nenaturalno žive.

Pico Bolívar: Vrh vrhova

Hajde da pričamo o Pico Bolívaru – najvišem vrhu Venecuele sa svojih 4.978 metara nadmorske visine. Ovo nije šetnja za svakoga. Ovo je ozbiljan alpinistički izazov koji zahteva tehničko znanje, opremu i dobru fizičku pripremu.

Normalna ekspedicija traje 5-6 dana i prati U-oblik rute poznate kao La Travesía. Polazi se iz La Mucuy, jednog od ulaza u Nacionalni park Sierra Nevada na 2.300 metara nadmorske visine. Prvi dan uživate u približno 5-časovnoj šetnji kroz oblačnu šumu.

Drugi dan je strmiji i kamenitiji – penjete se ka Laguna Verde na 3.900 metara, gde kampujete. Trećeg dana nastavljate ka bazi Pico Bolívara i kampujete pored Laguna Timoncito na 4.700 metara. Četvrtog dana – veliki dan – pokušavate osvojiti vrh.

Uspon na vrh Pico Bolívara zahteva kompletnu opremu: užad, pojas za sigurnost, kacigu, a tokom kišne sezone i dereze i ledene sekire. Vreme potrebno za uspon zavisi od vremenskih uslova, snega, leda i fizičke spreme penjača. Može trajati od 4 sata do celog dana.

Na vrhu vas dočekuje bista Simona Bolívara, a pogled… Pa, pogled je nešto što ne mogu da opišem rečima. Stojite na vrhu Venecuele, okruženi Andima, sa oblacima ispod vas. To je osećaj koji se ne zaboravlja.

Važno je napomenuti da je stopa odustajanja oko 10% tokom suve sezone (decembar-mart) i oko 30% tokom kišne sezone. Vremenske prilike same po sebi daju samo 50% šanse za uspeh tokom kišne sezone. Ovo nije samo šetnja – ovo je ozbiljna planinska avantura.

Može se organizovati i preko Los Nevados, malog sela dostupnog samo mazgama ili terenskim vozilima. Ako imate više vremena i volite autentična iskustva, ova ruta je neverovatna.

Bosque Sagrado: Magična šuma

Magična šuma – “Bosque Sagrado” je prosto jedno od onih mesta koja me zaista zaintrigiraju. Ova neobična šuma nalazi se u planinskom predelu kraj grada Mérida u Venezuli. To nije obična šuma, to je prostor u kojem se priroda i umetnost stapaju i gde se događa nešto magično, gotovo mistično.

Ono što ovo mesto čini posebnim je to da je kreirano i vodi ga umetnik-skulptor William Marcano, koji se odazvao pozivu šume i kreirao sopstvenu viziju koje je imao u svojim snovima u ovoj šumi. Postepeno je počeo da klesa figure direktno u drveće i trupce, pretvarajući šumski ambijent u prostor umetničke meditacije i istraživanja. Tako, „Bosque Sagrado“ nije samo prirodna staza, to je umetnički projekat, ritual, mesto za susret s nečim dubljim. Ovde možete pronaći brojne likove iz legendi, duhovnih bića, pa čak i „malih vanzemaljaca“ koji se nalaze urezani u stabla.

Kada sam stigao u Bosque Sagrado, bio sam odmah obuzet atmosferom. Ova šuma je puna visokih stabala, niska magla koja se uvlačila među grane i tihi šum potoka ili ribeža koji prolazi kroz teren. Vazduh je bio svež, sa nagoveštajem vlage, tipičan za planinske šumske ekosisteme Anda.
Dok sam išao stazom, primećivao sam drvene klesane figure poput ljudskih likova, duende (šumska bića iz lokalnih mitova), životinje, sve negde utkane u prirodu: trupci koji su postali sedišta, kameni putevi, prirodni elementi koji su integrisani u umetnost. Osećaj je bio kao da šuma sama diše, a ja nisam bio samo posmatrač, već deo ove priče.

Ako tražite nešto drugačije, ne samo atrakciju već i neobično iskustvo, ovo mesto je idealno. Ovde nema velike gužve, ovo mesto nije komercijalizovano, već ovde vlada intimna povezanost sa prirodom i kreativnim ljudskim rukama. Štaviše, u doba kada su mnoge turističke lokacije prenatrpane i često uniformisane, Bosque Sagrado zrači autentičnošću. Vrlo je pogodna opcija za one koji žele usporiti i da imaju vremena da malo razmisle o svetu koji ih okružuje. Takođe, akcenat na umetničkom aspektu i lokalnoj legendi/mitologiji daje dodatnu dimenziju, jer ovo nije samo šetnja među drvećem, već šetnja među pričama, simbolima i unutrašnjim mislima.

Saveti za posetu Bosque Sagrado

• Najbolje je ići ranije ujutru ili posle podne, kada je svetlost mekša i šuma ima tu posebnu zlatnu ili srebrnu atmosferu.
• Obujte dobru obuću jer teren može biti neravan, vlažan, drvene staze ponekad klizave.
• Poštujte prostor: ovo nije samo „foto-spot“, već mesto sa dušom i značenjem. Imajte poštovanja i budite tihi i poštujte pravila jer ovo je privatni posed.
• Idealno predviđeno vreme posete: barem 1-2 sata, možda i pola dana ako želite da budete mirni, bez žurbe.

Poseta Bosque Sagrado bila je jedna od onih neobičnih avantura koje su ostavili utisak da se nešto promenilo u meni, pogled na prirodu, na umetnost, kao i druge stvari u životu. U gradu poput Méride, koji je često prepoznat po spektakularnim pejzažima Anda, ovaj šumski kutak predstavlja drugu vrstu lepote: unutrašnju, meditativnu i umetničku. Ako planirate put u Venezuelu i imate vremena da pobegnete iz gradske vreve, ne zaboravite da u svoj plan upišete ovo mesto, gde šuma postaje galerija, a vi postajete nemi posmatrač, ali ujedno i učesnik u ovoj prirodnoj apstraktnoj umetnosti.

Sierra Nevada Nacionalni park

Ceo ovaj region je deo Nacionalnog parka Sierra Nevada, slavnog po svojoj bogatoj biodiverzitetu. Ovde žive endemske vrste kao što je kolibri sa sabljastim kljunom i razne vrste orchideja. Park nudi brojne mogućnosti za planinarenje, kampovanje i istraživanje netaknute prirode.

Ulaz u park košta malo (zavisi od statusa), ali iskustvo koje dobijate je neprocenjivo. Samo budite spremni na fizički napor – visina i teren nisu za šalu.

Los Nevados: Selo u oblacima

Los Nevados je malo selo na vrhu planine, dostupno samo mazgama ili terenskim vozilima 4×4. Osnovali su ga Španci u 16. veku, a i danas zadržava svoju tradicionalnu atmosferu. Na 2.983 metra nadmorske visine, neki ga smatraju najvišim naseljem u Venecueli.

Vožnja do Los Nevadosa je avantura sama po sebi – uske planinske staze, dramatični pogledi u doline ispod, kosa vožnja koja vam hvata stomak. Traje oko 5 sati i definitivno nije za one sa slabim nervima. Ali kada stignete, razumete zašto je vredelo.

U selu vreme kao da je stalo. Ljudi žive jednostavno, bave se poljoprivredom, drže male posade. Možete ostati preko noći u jednoj od tradicionalnih posada (mali hotel ili B&B). Atmosfera je topla, domaćini su gostoljubivi, a mir koji osećate je nešto što ne možete da nađete u gradu.

Iz Los Nevadosa možete nastaviti ka Pico Espejo pešice ili organizovati vođenu turu ka Pico Bolívaru.

Mucuchíes i kapela San Rafael

Nastavjajući dalje od Meride ka severu, stižete do malog sela Mucuchíes, osnovanog od strane Španaca krajem 16. veka. Nalazi se na 2.983 metra nadmorske visine.

Nekoliko kilometara dalje nalazi se kapela San Rafael de Mucuchíes, građevina koja vas ostavlja bez teksta. Izgrađena je ručno između 1980. i 1984. godine od strane venecuelanskog narodnog umetnika Juana Félixa Sáncheza, koristeći cement, školjke, korale i kamenje. Kapela je proglašena kulturnom baštinom Venecuele.

Rustični ali fascinantan enterijer je radost za istraživanje. Svaki detalj je ručno rađen, svaki kamen postavljen sa ljubavlju. Kada uđete, osećate posvećеnost i ljubav koje je graditelj uložio u ovaj projekat.

Okolna magla stvara eterični ambijent dok se vraćate ka Meridi – kao da ste bili u drugom svetu i sad se vraćate u stvarnost.

Casa del Ángel del Sol: Jardín de Colibríes

U srcu andske regije države Mérida, na svega oko 20 minuta vožnje od grada, nalazi se jedno od najneobičnijih i najčarobnijih mesta koje sam imao prilike da posetim: Casa del Ángel del Sol, poznat i kao „Jardín de Colibríes“. Ovo nije samo turistička atrakcija, ovo je utočište za jednu od najlepših ptica na svetu i mesto gde priroda i ekologija idu ruku pod ruku.

Mesto je pokrenuto od strane dvoje biologa Michelle Ataroff i Pascual Soriano, profesora na Universidad de Los Andes (ULA) u Meridi. Oni su prepoznali da se u zoni Monterrey Alto u dzungli nublada (oblačna šuma) nalazi izuzetno mesto za razvoj projekta posvećenog kolibrijima, među kojima je i endemska vrsta Ángel del Sol (Heliangelus spencei). Projekat je zamišljen kao spoj ecoturizma, obrazovanja i zaštite prirode gde posetioci imaju priliku da vide, nauče i učestvuju u doživljaju prirode, a mesto istovremeno funkcioniše kao istraživački centar za ptice.

Kada sam stigao u Casa del Ángel del Sol, dočekala me je terasa sa pogledom na gustu oblačnu šumu, zvukovi vetra kroz krošnje, zviždanje i veseli zvuk krila kolibrija, miris mahovine i vlage. Prvo sam sedeo i posmatrao, a zatim mi je domaćin pokazao bebederos (hranilice sa nektarom) uz koje su se kolibriji približavali na manje od pola metra. Jedna od najintimnijih scena bila je kada sam držao hranilicu u ruci i video kako maleni, brzopotezni kolibriji dolaze, zasipaju te brzim zamahom krila i sipaju nektar, iskustvo koje je istovremeno i smireno i uzbudljivo. Tura je uključivala i šetnju kroz oblačnu šumu (selva nublada) koja okružuje objekat sa vodičem koji je radio uparivanje informacija o vrstama, staništima i ponašanju ptica.

Zašto je Casa del Ángel del Sol posebno?

• Ovo je stanište brojnih vrsta kolibrija, na samom imanju je registrovano 19 vrsta kolibrija, uključujući i endemične vrste poput Angél del Sol i Colibrí Inca de Mérida.
• Projekat nije samo turistički, on aktivno doprinosi očuvanju prirode, povećanju populacije kolibrija, i istraživanjima ekološke biologije.
• Lokalizacija je u andskoj „cloud-forest“ zoni, što znači da postoji specifičan ekosistem, visoka nadmorska visina i jedinstveni klimatski uslovi koji omogućavaju postojanje ovih ptica.

Saveti za posetu

• Preporučujem da rezervišete karte unapred, zbog ograničenog broja mesta i zbog toga što iskustvo uključuje vođenu turu i hranjenje kolibrija.
• Ponesite dobru obuću i zaštitu od vlage: šumski predeli mogu biti mokri, klizavi i magloviti.
• Budite strpljivi, najbolji trenuci su kada se kolibriji naviknu na hranilicu i vašu prisutnost. Čekanje se višestruko isplati.
• Ne zaboravite svoju kameru, ako volite fotografiju, ovo je raj za fotografisanje malih, brzih ptica u spektakularnom okruženju.
• Uživajte u tišini i lepoti prirode! Ovo nije samo „poseta“, ovo je iskustvo direktnog povezivanja s prirodom.

Páramo La Culata

Ako ste u gradu i imate pola dana slobodnog vremena, uputite se ka Páramo La Culata. Ovo je predeo visokoplaninskih travnjaka sa spektakularnim pogledima. Možete doći autobusom iz centra grada, krajnja destinacija je La Culata, odakle možete pešačiti ili jahati konja u Sierra la Culata.

Ovo je odlično mesto da probate lokalna jela kao što su pisca andina (tradicionalna supa), pastelitos (pržene pite sa mesom ili sirom) i vino od kupine. Mali restorani duž puta nude autentičnu hranu po pristupačnim cenama.

Chorros de Milla: Zoo vrt sa vodopadima

Chorros de Milla je kombinacija zoološkog vrta i prirodnog rezervata sa malim slapovima. Idealno mesto za porodice sa decom. Staze su lepe, vodopadi mali ali šarmantni, a životinje su dobro tretirane (iako su kavezi prilično mali).

Ulaz je pristupačan, a provesti popodne ovde je relaksirajuće, posebno ako putujete sa decom koja su se već umorila od muzeja i crkava.

Santa Ana plantaža kafe

Putovanja nas često vode na mesta koja ne očekujemo, a upravo takva mesta najčešće ostave najdublji trag. Jedno od takvih otkrića tokom mog boravka u Venezueli bila je plantaža kafe u blizini malog sela Santa Ana, smeštenog u regiji Mérida, srcu venecuelanskih Anda.

Već sam put do Santa Ane je posebno iskustvo. Vijugavi putevi, koji se penju uz zelene planinske padine, otkrivaju prizore koje teško možete zaboraviti beskrajna polja kafe koja se prostiru do horizonta, mešavina magle i sunca koja prelama boje pejzaža, i miris sveže zemlje koji prati svaki korak. Santa Ana del Táchira, kako je lokalci često zovu, jedno je od onih mesta gde vreme stane, a život teče u ritmu prirode i tradicije.

Plantaža koju sam posetio je porodično gazdinstvo staro više od sto godina, gde se sve i dalje radi ručno, s poštovanjem prema zemlji i svakom zrnu kafe. Domaćini su me dočekali sa osmehom i tipičnom toplinom venecuelanskog naroda. Pokazali su mi svaki korak od branja zrelih crvenih plodova, preko sušenja i prženja, do degustacije konačnog proizvoda. Ono što me najviše fasciniralo jeste posvećenost i strast s kojom pričaju o svojoj kafi, za njih to nije posao, već nasleđe, način života.

U Santa Ani kafa nije samo napitak, već simbol zajedništva. Svako jutro počinje uz šoljicu sveže mlevene kafe i gotovo da nema kuće iz koje se ne širi njen opojni miris. Lokalci veruju da je najbolja kafa upravo ona iz Mérida regiona, zbog idealne kombinacije nadmorske visine, bogatog vulkanskog tla i klime koja omogućava spor i postepen rast biljke, čime zrna dobijaju punu aromu i uravnotežen ukus.

Posle obilaska plantaže, proveo sam popodne u samom selu. Santa Ana odiše jednostavnošću, uske kaldrmisane ulice, kolonijalne kuće sa šarenim fasadama, i centralni trg koji je mesto okupljanja svih generacija. U jednoj maloj kafeteriji, čija terasa gleda na planine, probao sam kafu koji je domaćin upravo sam pripremio. Bio je to jedan od onih trenutaka kada shvatiš da luksuz ne mora uvek biti u hotelima i restoranima sa pet zvezdica, ponekad je luksuz u okusu kafe spravljene s ljubavlju i u pogledu koji oduzima dah.

Santa Ana je mesto koje spaja duh prošlosti i jednostavnost života, ali i pokazuje koliko je priroda velikodušna prema onima koji je poštuju. Poseta ovoj plantaži bila je više od turističkog obilaska, to je bilo iskustvo koje te povezuje sa zemljom, ljudima i jednim načinom života koji polako nestaje u modernom svetu.

Ako vas put ikada dovede u Venezuelu, nemojte zaobići planine Mérida i Santa Anu. Ovde ćete otkriti ne samo vrhunsku kafu, već i toplinu i autentičnost koje se ne mogu pronaći nigde drugde.

Muzej igračaka u Méridi: Putovanje u detinjstvo

Postoje mesta koja ne posećujemo zbog jake emocije. Mesta koja nas ne ostavljaju bez daha zbog arhitekture ili veličine, već zato što nas podsete na one najčistije, najiskrenije delove nas samih. Jedno od takvih mesta pronašao sam u srcu Meride: Fundación Museo Casa del Juguete Mario Calderón, čudesno utočište nostalgije i uspomena, koje je osnovao i vodi umetnik-ručni tvorac igrаčaka Mario Calderón.

Mérida je poznata po svojim planinama, prirodi i univerzitetu, ali skriven među uličicama starog dela grada, ovaj muzej nudi sasvim drugačije iskustvo. Od trenutka kada sam kročio unutra, imao sam osećaj da sam otvorio vrata u prošlost u svet gde vreme ne teče, gde se vraćate u bezbrižne dane detinjstva.

Muzej igračaka u Méridi nije ogroman, ali svaka prostorija odiše dušom. Osnovan je 2005. godine i predstavlja jedan od prvih i najznačajnijih prostora te vrste u Venezueli. U njemu se nalaze igračke koje Mario Calderón decenijama sakuplja, restaurira i izlaže, od jednostavnih drvenih lutaka do mehaničkih čuda iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Osim toga, sam Calderón je i sam stvaralac igračaka, što daje ovom muzeju dodatnu, gotovo dimenziju radionice za igračke.

U vitrinama i starinskim policama nalaze se stotine igračaka: lutke sa porcelanskim licima, limene vozić-kompozicije, medvedići iz ranih decenija prošlog veka, prve Barbie lutke, minijaturni automobili, pa čak i stari venecuelanski dečji časopisi i stripovi. Najlepši deo ove postavke nije samo u onome što vidite, već u atmosferi koju ove igračke stvaraju. Zidovi su obojeni toplim bojama i pomalo nostalgično, a u pozadini svira muzika iz starih crtanih filmova i emisija koje su deca nekada obožavala. Sve odiše spokojem i toplinom doma.

Dok sam šetao između polica, uhvatio sam sebe kako zastajem ispred svake figure, pokušavajući da zamislim dete koje se nekada igralo s njom. Svaka igračka ovde nosi priču o ljubavi, mašti i svetu koji je nekada bio mnogo jednostavniji. Vlasnik i osnivač muzeja, Mario Calderón, dočekao me je sa osmehom, spreman da objasni poreklo gotovo svake izložene igračke. Njegova strast se oseća u svakoj rečenici, a misija muzeja je da sačuva detinjstvo od zaborava i postane opipljiva. Poseban deo muzeja posvećen je tradicionalnim venecuelanskim igračkama. Tu sam prvi put video ručno rađene figure od drveta i tkanine koje predstavljaju likove iz narodnih priča i karnevala. Ovi predmeti nisu samo igračke, oni su deo kulturnog identiteta zemlje, svedoci vremena kada su deca stvarala svet oko sebe bez tehnologije, koristeći samo maštu.

Muzej igračaka u Méridi nije samo zbirka predmeta, već prostor koji nas vraća korenima i podseća da prava čarolija postoji u jednostavnim stvarima. Ako se ikada zateknete u ovom delu Venecuele, nemojte ga preskočiti. Odlazak tamo je poput nežnog razgovora sa sopstvenim malim detetom u sebi koje svako od nas ima samo je pitanje koliko se dobro razumemo kako starimo i sazrevamo.

Aktivnosti za avanturiste u Meridi

Merida nije samo za razgledanje ovo je raj za ljubitelje adrenalina. Grad je poznat kao centar za avanturistički turizam u zapadnoj Venecueli i ne bez razloga.

Planinарenje i hiking – Već sam pomenuo Pico Bolívar, ali ima i drugih opcija za sve nivoe iskustva. Od lakih šetnji do zahtevnih višednevnih ekspedicija.

Paraglajding – Leteti iznad Anda sa paraglajdom je iskustvo koje se ne zaboravlja. Više kompanija nudi tandem letove za početnike.

Mountain biking – Brojne staze različitih težina čekaju bicikliste. Možete iznajmiti bicikl i opremu u gradu.

Rafting i canyoning – Reke koje teku sa planina nude odlične mogućnosti za rafting, dok kanjoni nude mogućnosti za canyoning avanture.

Jahanje – Tradicionalan način istraživanja páramo regiona. Možete organizovati jednodnevne ili višednevne ture na konju.

Većina avanturističkih agencija nalazi se u centru grada, oko Parque Los Heroínas. Najbolje je da rezervišete unapred, posebno za ozbiljnije ekspedicije kao što je Pico Bolívar.

Hrana: Andski ukusi

Hrana u Meridi je drugačija. Ovo nije karipska Venecuela sa svojom hranom zasnovanom na plodovima mora. Ovo su Andi i hrana odražava planinski karakter regiona.

Pisca Andina – Tradicionalna supa od kokošijeg mesa, krompira, jaja, mleka i korijandera. Topla, hranljiva, savršena za hladne andske večeri.

Arepas andinas – Drugačije od standardnih venecuelanskih arepa, andske verzije su od pšeničnog brašna i obično punеne sirom.

Empanadas de trigo – Pržene pite od pšeničnog brašna sa različitim filingom – meso, sir, crne pasulj. Ukusne i jeftine, možete ih naći svugde.

Queso de páramo – Lokalni sir koji proizvode farmeri u višim predelima. Slan, čvrst, odličan sa lokаlnim hlebom.

Dulce de lechosa – Desert od papaje u šećernom sirupu. Sladak do ekstrema, ali baš zato i voljen.

Chicha andina – Tradicionalno piće od fermentirane kukuruzne kaše. Ukus je… specifičan. Probajte ga bar jednom.

Vino od kupine – Lokalno vino pravljeno od andskih kupina. Slatko, aromatično, odličan suvenir.

U centru grada ima mnogo restorana različitih budžeta, od jeftinijih lokalnih gde jedete uz lokalce, do malo skupljih sa međunarodnom kuhinjom. Ali nemojte propustiti da probate autentična lokalna jela na pijaci ili u malim porodičnim restoranima.

Heladería Coromoto: Carstvo sladoleda sa 860 ukusa

Ne mogu da završim priču o hrani a da ne pomenem Heladería Coromoto. Ova poslastičarnica je u Ginisovoj knjizi rekorda kao mesto sa najvećim brojem ukusa sladoleda na svetu, tačno 860! Od klasičnih vanile i čokolade do potpuno bizarnih ukusa kao što su sardina, avokado, pivo, supa… Da, dobro ste pročitali – sladoled od supe.

Vlasnik Manuel da Silva Oliveira je pravi kreativac koji stalno eksperimentiše sa novim ukusima. Naravno, ne možete probati svih 860, u ponudi je obično 70-80 ukusa dnevno. Ali sama činjenica da postoji mogućnost da probate sladoled od kokosove kore ili crnog pasulja je dovoljan razlog da posetite ovo mesto.

Nalazi se na Avenida Independencia 28-75 u centru grada. Cene su pristupačne, atmosfera je šarena, a iskustvo nezaboravno. Čak i ako niste ljubitelj eksperimentalnih ukusa, obični ukusi su fenomenalni.

Najbolje vreme za posetu Meride

Merida se može posetiti tokom cele godine, ali različita godišnja doba nude različita iskustva.

Decembar-mart – Suva sezona. Ovo je najbolje vreme za planinarenje i avanturistične aktivnosti. Nebo je vedro, kiše su retke, temperature prijatne. Ovo je takođe najgušće vreme – posebno oko Božića, Karnevala u februaru/martu i Uskrsa.

Jun-avgust – Kišna sezona. Više kiše (što bi moglo očekivati), ali to donosi i svoje lepote – sve je zeleno, vodopadi su puni, cene su niže, turista manje. Ako vam ne smeta kiša, ovo može biti odlično vreme za posetu. Takođe, ako imate sreće, možete videti sneg na vrhovima!

Septembar-novembar – Prelazni period. Kombinacija sunčanih i kišnih dana. Dobro vreme ako želite da izbegnete gužve ali imate i pristojne vremenske uslove.

Temperatura u gradu se kreće oko 18-22 stepena tokom cele godine, što je prijatno svakog meseca. Ali ne zaboravite da što više idete u visinu, temperatura pada dramatično.

Gde odsesti u Meridi

Junio Hotel Boutique: Elegancija pored aerodroma

Ako stižete avionom ili jednostavno tražite luksuz van užurbanog centra, Junio Hotel Boutique u CC Junior Mall je odličan izbor. Hotel se nalazi svega nekoliko metara od autobuske stanice i međunarodnog aerodroma Juan Pablo Pérez Alfonso u El Vigíi, što ga čini idealnim za putnike koji žele lak pristup transportu.

Što mi se posebno svidelo kod ovog hotela je njegova praktičnost. Smešten je unutar tržnog centra Junior Mall, gde možete naći razne prodavnice prestižnih brendova, apoteku, supermarket, restorane i čak kuglanu. Zamislite, možete odsjesti u hotelu i imati sve na dohvat ruke bez izlaska u grad. To je sjajno kada ste umorni od putovanja ili kada jednostavno želite da večerate bez mukotrpnog traženja restorana.

Hotel broji 141 sobu različitih kategorija – Deluxe, Junior Suites, Suite Izvršne i Master Suite. Iz iskustva mogu reći da su sobe prostrane, moderno opremljene i veoma čiste. Sve imaju klima uređaje, što je bitno jer temperatura u El Vigíi može biti toplija nego u samoj Meridi. Kreveti su udobni, što nije uvek slučaj u južnoameričkim hotelima srednjeg ranga.

Sadržaji hotela uključuju bazen, bar, saunu, teretanu i prostrane sale za događaje. Posebno mi je prijao bazen nakon dugog dana obilaska, osvežiti se u bazenu dok gledаte planine u daljini je prava poslastica. Hotel takođe ima swim-up bar pored bazena, restoran i lounge, što znači da možete ceo dan provesti ne napuštajući kompleks ako želite da se opustite.

Osoblje je bilo izuzetno ljubazno i profesionalno. Govorili su osnove engleskog, što je retko u ovom delu Venecuele. Doručak je obilаn i raznovrstan – miks lokalnih i internacionalnih opcija. Dostupan je besplatan Wi-Fi, besplatan i obezbeđen parking, što je velika prednost ako putujete sopstvenim ili iznajmljenim vozilom.

Hotel je udaljen oko 7 kilometara od centra Meride, što znači da vam treba desetak minuta vožnje taksiem do glavnih atrakcija. Iako nije u samom centru, lokacija je zapravo strategijska, dovoljno blizu svega važnog, ali i dovoljno udaljena da imate mir i pristup aerodromu. Cena smeštaja varira zavisno od sezone, ali generalno spada u kategoriju dobrog odnosa kvaliteta i cene za ono što dobijate.

Hotel Venetur Mérida: Tradicionalni planinski šarm

Za potpuno drukčije iskustvo, preporučujem Hotel Venetur Mérida, smešten u Hoyada de Milla, samo 5 minuta vožnje od istorijskog centra grada. Ovaj hotel je institucija u Meridi – sa 68 godina tradicije, nosi sa sobom nostalgiju i šarm starog venecuelanskog hotelijerstva.

Hotel je poznat po svom sloganu “Tu hotel de montaña en la ciudad” – tvoj planinski hotel u gradu i to savršeno opisuje atmosferu. Hotel nudi različite opcije smeštaja – od kabana do soba u glavnoj zgradi i lobby području. Ja sam odsjeo u kabani i to mi je bilo sjajno iskustvo – mala, ali udobna, sa privatnim kupatilom i toplom vodom, okružena zelenilom. Osećaj je kao da kampujete, ali sa svim udobnostima hotela.

Što najviše cenim kod Venetura je njegova lokacija i ambijent. Udaljen je nekoliko minuta od glavne atrakcije – stanice žičare, arene za bikove, parkova, trgova, restorana, slastičarnica i astronomske opservatorije. Zapravo možete pešačiti do većine mesta ili uzeti kratku vožnju taksijem. U blizini se nalazi Teleférico de Mérida, Chorros de Milla Zoo, aerodrom Alberto Carnevalli i Nacionalni park Sierra Nevada.

Hotel nudi besplatan Wi-Fi, doručak uključen u cenu, parking i restoran. Doručak je, kao što gosti kažu, obilan i ukusan – tipično venecuelanski sa arepama, jajima, voćem i kafom. Sadržaji uključuju bazen, spa, restoran, zelene površine, dečje igralište, sportske terene i opcioni servis pranja veša.

Bazen nije veliki, ali je prijatan i čist. Zelene površine su prostrаne, možete šetati, sedeti na klupi, deca mogu da trče okolo. To je ono što ovom hotelu daje planinski osećaj, iako ste u gradu, okruženi ste zelenilom i možete videti planine sa većine mesta u hotelu. Neki gosti su tokom mog boravka pomenuli da vide Pico Bolívar iz svojih soba, što je spektakularan pogled.

Osoblje je ono što ovaj hotel čini posebnim. Zaposleni zaista imaju dar za služenje, rade sa ljubavlju. Osećate da im je zaista stalo do vas, da vaš boravak nije samo njihov posao. Kada imate pitanje ili problem, rešava se brzo i sa osmehom.

Što se cene tiče, Venetur Mérida spada u srednji rang, pristupačniji je od butik hotela u centru, ali kvalitetniji od jeftinih opcija. Sobe su opremljene sa toplom vodom, kablovskom televizijom, fenom za kosu, sefom, klima uređajem, Wi-Fi mrežom i mini frižiderom. Sve što vam treba za udoban boravak.

Jedna mala napomena, hotel u nekim delovima pokazuje znakove starenja. Nije sve savršeno novo i sjajno. Ali to je deo njegovog šarma. Ovo nije sterilni moderni lanac, ovo je hotel sa dušom, sa istorijom, sa karakterom i upravo to ga čini autentičnim.

Na kraju ovog današnjeg posta ujedno i poslednjeg travel posta u ovoj seriji postova iz Venecuele, želeo bih da izrazim posebnu zahvalnost Ministarstvu turizma Bolivarske Republike Venecuele – MINTUR na podršci i pomoći tokom mog istraživanja i boravka na ovoj jedinstvenoj destinaciji. Njihova posvećenost promociji prirodnih lepota zemlje, kao i kontinuirani rad na održivom razvoju turizma, čine Venecuela i dalje ostane destinacija kakva jeste: autentična, očuvana i gostoljubiva.

Kao i uvek, trudio sam se da podelim autentične utiske, pravu atmosferu i preporuke za vas koji volite da putujete sa stilom, ali i otvorenog srca. Da li ste već imali priliku da posetite Meridu, njegovu izuzetnu okolinu i prelepu Venecuelu? Ili možda tek planirate da otkrijete ovu neobičnu zemlju koja je skriveni dragulj Južne Amerike?

Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža, sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.

Vidimo se uskoro, sa novom pričom sa drugog kraja sveta.

Srdačni blogerski pozdrav iz Meride,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva turizma Bolivarske Republike Venecuele – MINTUR, Junio Hotel Boutique i Hotel Venetur Mérida, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.