Posts tagged Indija

Pismo iz Indije: Čarobno putovanje Maharadža Ekspresom…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Verujem da vas ove vrućine i pandemija nije omela u obavljanju svakodnevnih obaveza. Zbog trenutne zdrastvene situacije jedino što nam preostaje su prelistavanje slika sa putovanja i podsećanje na neka lepa putovanja.

Ako pratite moj blog duže vreme verujem da se sećate mojih priča o neobičnoj, dalekoj zemlji kontrasta – Indiji. Pre dve godine, tačnije u februaru 2018. godine bio sam u prilici da posetim ovu daleku zemlju. Moj dečački san je bio da posetim jedno od svetskih čuda – Tadž Mahal.

Plan Nacionalne turističke organizacije Republike Indije je bio promocija različitih regiona u Indiji uz korišćenje železnice. To je bilo moje prvo daleko putovanje vozom i sve vreme tokom leta do Delhija sam se pitao kako zaista izgleda putovanje gde ljudi provode većinu vremena na samom vozu.

Moje razmišljanje je prekinuo kapetan aviona koji nam je poželeo dobrodošlicu u glavni grad jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu. Uzbuđenje i adrenalin nakon višesatnih letova je uradio svoje i pokušao sam na sve načine da zaobiđem gužvu i da pronađem moje domaćine. Topla dobrodošlica i brojni pokloni su mi izmamili osmeh na lice. Tokom vožnje do hotela domaćini su se potrudili da mi u kratkim crtama objasne rutu i način putovanja, ali moje oči su bile prikovane za prozor jer su me zavela svetla svetske metropole kao što je to Nju Delhi.

Kroz razgovor sam saznao da sam jedan od prvih blogera iz moje grupe koji je došao i da će do ranih jutarnjih sati doći i preostali članovi grupe. Nesanica je uradila svoje pa sam rešio da se upoznam sa detaljima putovanja i krenuo sa isčitavanjem detalja o Maharadža Ekspresu, vozom iz snova za koji mnogi kažu da je hotel od pet zvezdica na točkovima.

Maharadža Ekspres je jedinstven voz koji pruža putovanje koje se pamti do kraja života. Nacionalna železnica Republike Indije zajedno sa menadžmentom Maharadža Ekspresa su želeli da ljudima prikažu lepotu putovanja koja potinje iz čuvene indijske kraljevske ere. Putovanja Maharadža Ekspresnom se posebno organizuju tokom cele godine i traju u proseku između sedam i deset dana. Osnovni cilj svakog putovanja je upoznavanje turista sa nacionalnim blagom Indije, neverovatnog indijskog duha i kultune baštine. Sva putovanja Maharadža Ekspresom su kreirana tako da budu u skladu sa željama i potrebama klijenata koji cene vrednost svog novca i očekuju određen nivo udobnosti i luksuza tokom svog putovanja.

Ovaj neobični luksuzni voz u Indiji nakon višegodišnjeg uspešnog rada je dobio brojne nagrade za svoje izuzetno gostoprimstvo. Specifičnost ovog voza je predsednički apartman koji je simbolično nazvan “Navratna” što na indijskom jeziku znači “devet dragocenih dragulja”. Luksuzni voz Maharadža Ekspress je dobio svoje po dragocenim draguljima različitih maharadža (kraljeva). Po predanju vozovi indijskog maharadže ima 14 lokomotiva za goste, koje se zovu: Moti (Biser), Manik (Rubin), Heera (Dijamant), Panna (Smaragd), Neelam (Plavi Safir) itd.

Putnik na ovom izuzetnom luksuznom putovanju vozom može upoznati i direktno doći u kontakt sa kulturnom baštinom Indije. Sve informacije i uputstva o putovanju se pre samog putovanja šalje putnicima poštom na kućnu andresu i takođe putnici dobijaju posebnu kopiju dokumenata i brošura pred sam polazak voza. Putovanje ovim luksuznim vozom biće nezaboravno iskustvo koje ćete pamtiti tokom celog života.

U cenu aranžmana putovanja su uključene i usluge profesionalnih batlera, prostrane kabine sa potpuno opremljenim kupatilima sa osnovnim paketima za negu lica i tela, televizor, elektronski sef i bežični internet.

Maharadža Ekspres poseduje više kola (vagona) za ručavanje sa različitim tematskim celinama , gde se neverovatne raznovrsne svetske kuhinje poslužuju u zlatnim i srebrnim priborom za jelo u elegantnom dekorisanom ambijentu. Tematski restorani su: Paunov Restoran (Maiur Mahal) i Haveli Restoran (Rang Mahal). Jedna od brojnih kola su rezervisana za Safari bar gde putnici mogu uživati u raznovrsnim alkoholnim i bezalkoholnim pićima uz brojne grickalice.

Moram priznati da se ja nisam odvajao od pistaća, indijskog oraha i neslanog kikirikija dok sam radio na računaru tokom putovanja. Mislim da sam više vremena proveo u Safari Baru nego u sopstvenoj sobi. Sve usluge na vozu poput hrane i pića svih vrsta su uključene u cenu jer je usluga na vozu “all inclusive” tako da nemate potrebe da nosite sa sobom novac svaki put.

Safari Bar vagon u sklopu Maharadža Ekspresa

Ako se odlučite da putujete ovim čarobnim vozom možete birati između četiri programa: Indijska Panorama, Indijski Sjaj, Kulturna Baština Indije i Dragulji Indije. Svaki od ovih programa je jedinstven i razlikuje se po ruti i dužini trajanja putovanja. Ja sam član posade koja je bila na programu Indijska Panorama. Ako vas interesuju rute i dužina trajanja putovanja svih programa, možete pročitati sve o programima na ovom linku.

Za sve one avanturiste koji imaju želju da upoznaju Indiju i posećuju ovu zemlju po prvi put od srca preporučujem turu Indijska Panorama. Zašto? U ovom programu se nalaze svi dragulji indijske kulturne baštine: Agra i Fatehpur Sikri (Tadž Mahal), Džajpur (ružičasti grad vetrova), Varanasi (mesto gde reka Gang spaja ovozemaljski sa nebeskim svetom), kao i mnogi drugi. Pored značajnih kulturno – istorijskih gradova bićete u prilici da odete na safari i doživite lepote divljine Indije.

Godinama sam maštao da posetim Tadž Mahal i nakon toliko godina moj san je ispunjen zbog toga sam i najviše zahvalan što imam posao koji istinski volim i koji me ispunjava uz nesebičnu podršku mojih čitalaca koji godinama prate moje neobične avanture po svetu.

Ako želite da se podsetite kako je izgledala moja velika Indijska avantura možete pročitati moje priče na sledećim linkovima:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno na radost! (specijalna modna priča iz Indije)
Vreme ručka i dolazak Maharadža Ekspresa u Varanasi uz pogled na reku Gang

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz Indije. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Voleo bih da čujem Vaša iskustva i da li ste uspeli da posetite daleku Indiju? Da li ste napravili neke planove za odmor sledeće godine nakon ove situacije sa Korona virusom?

Kako se vama dopala ova moja priča o neobičnom vozu iz snova – Maharadža Ekspresu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem mejla ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji žele da nauče nešto novo o Indiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov (drugi deo)

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobrodošli u novi post iz specijalne rubrike “Moja strana sveta” koja je za veoma kratko vreme na Mr.M blogu uspela da osvoji vaša srca. Nadam se da ćemo nastaviti da obilazimo svet zajedno sa našim poznatim pustolovima i da otkrijemo neke nove i nestražene delove sveta.

Ovaj post je nastavak intervjua sa mojom dragom gošćom Sonjom Lapatanov. Ukoliko želite da pročitate prvi deo intervjua i podsetite se nekih neobičnih destinacija ili pak da uživate u lepotama sveta zabeleženim objektivom jedne od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova posetite priloženi link.

Uskršnje ostrvo: Na lokalitetu Ahu Tongariki.

11. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenuti i drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Sonja Lapatanov: Na žalost, nisam u mogućnosti da „ponavljam razred“, mada bi to rado činila. Tražim nove destinacije, jer vreme ne čeka. Situacija na našoj planeti je zabrinjavajuća. Sve je više šumskih požara, poplava, zemljotresa, erupcija vulkana, cunamija, epidemija, opšteg nezadovoljstva, nesreća, ratova, pobuna … Stigle su godine opasnog življenja ! Zato ću stare destinacije ponavljati u nekom sledećem životu.

Tibet: Molitveni mlin u okolini Lase.

12. Ljudi obično smatraju da za takozvana egzotična putovanja treba mnogo novca. Kako ste organizovali sva ta putovanja tokom nekoliko decenija? Da li Vam se desilo da putujete na kraj sveta sa 100 dolara u džepu?

Sonja Lapatanov: Odricala sam se svakog luksuza i kroz putovanja, ulagala sam u sebe. To je veliko bogatstvo, koje niko ne može da mi ukrade. Danas su putovanja skupa, ali mladi ljudi se dobro snalaze, jer putem interneta sve mogu da organizuju sami.

Nepal: Greben vrha Pokalde na visini od 5000 m.

– Potrebno je samo da znaju šta žele i gde hoće da putuju. Ja jesam avanturista, ali nisam bekpeker i ne bi noćila u hostelu i teško da bih na kraj sveta otišla sa 100 dolara u džepu. Danas ta suma ne bi mogla da pokrije ni putne troškove, ni smeštaj, niti troškove dvodnevnog boravka u nekom turističkom mestu u našoj Srbiji!

Patagonija: Glečeri i sante u laguni Oneli.

13. Koji je najegzotičniji tip prevoza koji ste koristili tokom putovanja?

Sonja Lapatanov: Letela sam helikopterom u Laosu, klipnim aviončićima u Nepalu, balonom iznad tanzanijske i kenijske savane i paraglajderom od Brajića do Slovenske plaže u Crnoj gori!

Sudan: Na vrhu svete stene Džebel Barkal.

Plovila sam po morima, jezerima i moćnim rekama diljem Azije i Afrike, vozila se tuk tukom i rikšama, u Indiji, Južnoj i Centralnoj Americi poluraspadnutim autobusima, zajedno sa kokoškama i kozama, sedela sam na krovu andske železnice, na leđima raznih životinja.

No, prava pustolovna avantura bio je kanopi i ekstremna vožnja na zip-lajn sajlama, kroz krošnje divovskog drveća u džunglama Malezije i Gvatemale.

Tahiti: Poljubac delfina.

14. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Sonja Lapatanov: Drevne civilizacije su ljudskom rodu ostavile neprocenjivu kulturno istorijsku baštinu, pa bi bilo nepravedno da navedem samo jednu, pa izdvajam fascinantnu Majansku i Kmersku kulturu, kulturu Mjanmara, Egipta, Libije, Alžira…

Namibija: Nacionalni park Namib Naukluft. Dead Vlei.

15. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste se onda sudarili sa realnošću i shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Sonja Lapatanov: Nema putovanja koje me je razočaralo. Pažljivo ih biram. Ne sledim turističko pomodarstvo, već svoj avanturistički duh. Moja radoznalost i adrenalinska zavisnost nema granica, dok želja za pustolovinama i otkrivanjem još uvek nekomercijalizovanih delove plave planete, je neizmerna. Ipak, moja očekivanja na neki način nije ispunila Kina. Ona je moderna zemlja i ta činjenica mi je izgleda teško pala.

Severni Tajland: U društvu pripadnica plemena Aka.

– Mislila sam da ću ući u svet o kome je pisala Perl Bak, ili svet Mao Cetunga, sa kolonama biciklista i uniformisanih ljudi, koji u ranim jutarnjim satima vežbaju Kung fu i Taj či. Očekivane slike idiličnih pejsaža sa bambusima i pandama, zelena pirinčana polja, bajkoviti kupasti brežuljci Gilina naslikani na svili, su zaostaci iz nekih drevnih vremena, koja su prošla.

Kenija: Na obali jezera Nakuru.

– Realnost je drugačija. Negde daleko od metropola, ostala su sela i pirinčana polja, Veliki kineski zid, a u Pekingu, Zabranjeni grad, trg Tjenanmen, Hram neba, Letnja palata, po neki hutong-četvrt u tradicionalnoj kineskoj gradnji s unutrašnjim dvorištem i pekinška patka. Zakasnila sam da Kinu obiđem pre velikih promena.

Patagonija: Punta Tombo

16. Postoji li zemlja u kojoj su slike koje pamtite lepše od onih sa razglednica?

Sonja Lapatanov: Neosporno; Francuska polinezija-Tahiti, Bora Bora, Morea, Huahin…

Sudan: Piloni ispred hrama boginje Mut, ispod stene Džebel Barkal.

17. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde našeg mentaliteta ili smo ipak unikat?

Sonja Lapatanov: Srbi su unikatni, ali kada su temperament i životna radost u pitanju, postoji  sličnost sa Meksikancima i Ircima.

Japan: U Tokiju sa vozačem rikše.

18. Kada ste osetili potrebu da putovanja pretočite u putopise? Da li Vas je neka zemlja naročito podstakla na to?

Sonja Lapatanov: Krajem devedesetih, sam počela da pišem reportaže za novine i časopise, a onda su me prijatelji nekoliko godina kasnije, podstakli da svoje putopise pretočim u knjige. One ostaju, a novine i časopisi se bacaju, rekli su mi. Od tada sam napisala sedam knjiga putopisne proze, a u pripremi je osma.

Papua Nova Gvineja: Sa pripadnicima Huli naroda.

19. Sećate li se osećaja kada ste napisali prvu knjigu? Onaj momenat kada ste otkucali poslednju reč na pisaćoj mašini i shvatili da ste napisali Vašu prvu knjigu. Da li se to ushićenje može porediti sa bilo kojom destinacijom?

Sonja Lapatanov: Ushićenje, kada na tastaturi posle poslednje reči, udarite tačku, je neopisivo lep osećaj.

Sa ajkulama u vodama Pacifika

20. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste rekli na pitanje ko je Sonja Lapatanov. Balerina, strastveni putnik ili pisac?

Sonja Lapatanov: Tri u jedan! Sve se dogodilo u pravo vreme i sada postoji i živi u meni.

Sudan: Kapije su znak prestiža među stanovnicima sudanskih sela i gradova.

Dragi moji pustolovi nadam se da ste uživali sa mojom današnjom gošćom sa kojom smo bili u prilici da kroz ova dva posebna posta vidimo neke neobične predele i uživamo u čarima putovanja tokom pandemije. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Madagaskar: Druženje sa lemurom.

Dragi moji pustolovi, sve vaše predloge i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nakon prvog specijalnog posta na blogu – intervju sa gospođom Vesnom Jugović de Vinča dobio sam dosta mejlova i poruka na društvenim mrežama sa predlozima čiju “stranu sveta” biste voleli da vidite na mom blogu. Priznajem dobio sam dosta zanimljivih predloga, ali jedno ime se posebno izdvajalo – Sonja Lapatanov.

Sonja Lapatanov

Siguran sam da ste čuli za jednu od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova. Sonja Lapatanov, svetska putnica koja je proputovala preko 100 zemalja sveta. Napisala je nekoliko izuzetnih knjiga putopisa: U skutima Himalaja, Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maja, Mlečni put okeana, Zeleni kontinent. Ova neumorna pustolovska duša je iskoristila dane karantina i upravo završava svoju knjigu koja bi trebala uskoro da bude na našim omiljenim policama u knjižarama širom Srbije.

Alžir: Čudesne formacije u Sahari

Ovim putem bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Sonji na izdvojenom vremenu i što je uspela za kratak vremenski period da podeli sa nama uspomene sa svojih neverovatnih putovanja. Ovaj intervju će biti zaista poseban i biće podeljen u dva dela. Hajde da krenemo na put oko sveta sa našom poznatom svetskom putnicom Sonjom Lapatanov!

Alžir: Među tepisima i jastucima

1. Potičete iz lekarske porodice i siguran sam da ste od detinjstva bili okruženi belim mantilima. Kako ste odoleli tom fenomenu i postali balerina?

Sonja Lapatanov: Medicina i beli mantili bili su porodična tradicija i sastavni deo mog života. Bila sam okružena lekarima, knjigama iz oblasti medicine, stetoskopima, aparatima za merenje pritiska, menzurama, hiruškim instrumentima, raznim bočicama i pacijentima, jer je moj deduška u kući imao ordinaciju, sve dok tadašnja vlast nije zabranila privatnu praksu. Bilo je logično da nastavim porodičnu tradiciju i da mi dermatovenerologija bude uža specijalnost.

Alžir: U Sahari sa Tuaregom

U kući u kojoj smo živeli, okupljala se ruska emigracija. Među njima bio je i gospodin Bogdanovski. Bila sam nemirno dete, pa je roditeljima predložio da me odvede u baletsku školu “Lujo Davičo”, gde bi se kroz fizički angažman obuzdao moj  neukrotivi temperament. Tako je počelo!

Južna Etiopija: Sa pripadnicama plemena Mursi

2. Imate zanimljiv spoj rusko-nemačkog porekla. Šta Vas je više vodilo u životu: ruska poetičnost ili nemačka pragmatičnost?

Sonja Lapatanov: Zavisilo je od situacije. No nije uvek bilo lako odabrati istok, ili zapad, koji se neprestano ukrštaju u mom biću. U detinjstvu i ranoj mladosti, dominantnija je bila ruska duša, a kako je život neumitno odmicao, preovladalo je nemačko prusko nasleđe.

Francuska Polinezija, Tahiti: U društvu sa majstorom tetovaže

3. Šta Vam je prva asocijacija na Beograd kasnih pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Možete li da napravite paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg Beograda?

Sonja Lapatanov: U “doba Korone”, kada je priroda možda poslednji put upozorila čovečanstvo da joj je dosta zuluma nad našom planetom, vratio mi se moj Beograd iz godina koje pominjete. Na žalost, samo na kratko. Čim se ukinulo vanredno stanje, higijenske i sanitarne mere, su popustile, a ružne navike su ponovo zavladale gradom. U nekim delovima grada već su vidljivi tragovi nemara i bahatosti; bačene zaštitne maske i rukavice i različiti otpad.

Grenada ostrvo: Prodavačice začina i voća

Trenutno, barem u mom kraju, Beograd jeste lep, miran, tih, siguran, dostojanstven, vaspitan, pun zelenila i ptica koje ponovo pevaju i cvrkuću. Ulice su za sada čiste, pošteđene hiljada bačenih opušaka koji se kotrljaju niz ulice, žvakaćih guma zalepljenih za trotoar, telesnih izlučevina iz nosa i grla, razgaženog psećeg izmeta…Beograd je bio takav do kraja osamdesetih, a onda je sve krenulo niz brdo. Od tada, ne povlačim paralele!

Gvatemala: Lokalitet Tikal

4. Školovali ste se u Moskvi i Njujorku. Šta je na Vas ostavilo veći utisak kao balerinu, a šta kao devojku koja dolazi iz istočne Evrope prema kojoj i danas postoje brojne predrasude?

Sonja Lapatanov: Zajedničko za obe metropole je bila i jeste, vrhunska umetnost igre; na jednoj strani klasičan balet, a na drugoj, mjuzikl, džez i moderan balet. Obe strane su ostavile snažne utiske, jer drugačije i nije moglo da bude. Posle sticanja impozantnog znanja i golemog iskustva i stažiranja u Boljšoj teatru, ostvarila sam zacrtani cilj; da se stručno usavršim i budem najbolja. Što se tiče predrasuda, njih u umetničkoj igri nema. Mi govorimo univerzalnim jezikom tela, koji svi razumeju, a kao svetska žena, koja nema dva rođaka iste nacionalnosti, ja pripadam istoku i zapadu, kao i severu i jugu.

Gvatemala: Atmosfera u mestu Čičiikastenango

5. Smatra se da ste postavili nove standarde iz oblasti koreografije i scenskog pokreta. Da li ste toga bili svesni tada ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Sonja Lapatanov: Sve mi je od početka bilo jasno! Posle stručnog usavršavanja, u SSSR-u i SAD, posvetila sam se pedagoškom i koreografskom radu, kao i scenskom pokretu, razvivši se u stvaraoca posebnog i originalnog stila, prepoznatljivog u bezbrojnim pozorišnim predstavama i ostalim vidovima scenskih nastupa.

Galapagos, Ostrvo Izabela: Sa morskom lavicom

Znalački sam korake i ples ugrađivala u tkivo predstave, doprinevši da u savremenom teatru scenski pokret i koreografija postanu bitan element rediteljskog koncepta i samih predstava. Na osnovu mog rada 1996. godine, ustanovljena je Sterijina nagrada za koreografiju i scenski pokret, na šta sam posebno ponosna. Za svoj stvaralački rad dobila sam odlične ocene publike i kritike i dobitnik sam mnogobrojnih značajnih strukovnih i društvenih priznanja i nagrada.

Južna Afrika: Rt dobre nade

6. Vi ste jedna od prvih, ako ne i prva, koreografkinja koja je izasla izvan strogih granica teatra i saradjivala sa velikim muzičkim zvezdama bivše Jugoslavije. Takav potez nije uvek gledan blagonaklono od strane Vaših kolega. Kako je doslo do te saradnje i kako ste je doživeli?

Sonja Lapatanov: Sarađivale su starije kolege i pre mene sa muzičkim zvezdama Jugoslavije i to se tada zvalo šou-biznis. U vreme kada se to nazivalo estradom, ja sam u tu priču ušla, na poziv menadžera, ili samih umetnika. Pominjanje estrade se uglavnom identifikuje s galerijom svakojakih obnaženih pevačica s naslovnih strana žute štampe, koja je na nesrećan način definisala estradu kao nešto što podrazumeva vulgarnost.

Ladak: Odmor na jezeru Pangong

Mnogi se groze te reči, dok je kovanica šou-biznis mnogo prihvatljivija. Na estradu su posebno osetljivi ljudi iz kulturnih krugova, koji taj pojam doživljavaju kao nešto trećerazredno, kao zlo i naopako. U suštini, estrada i šou-biznis imaju isto značenje i identične okvire u kojima funkcionišu. Moja saradnja sa estradnim umetnicima je uvek bila na zavidnom nivou, jer kako je drugačije i moglo sa Zdravkom Čolićem, Bebi Dol, Brenom, Anom Bekutom, Draganom Mirković, Rambom Amadeusom, Goranom Bregovićem, Alenom Islamovićem, Zoricom Kondžom, Biljanom Ristić, Suzanom Mančić, Banetom Mojičevićem, Stevanom Anđelkovićem, Marijom Šerifović…

Ladak: Na prevoju Čangla

Prema meni nisu bili blagonakloni samo oni koji nisu mogli da uđu u moj tim igrača, onih koji su pratili pevače i neke kolege koje su kasnije oberučke prihvatile da rade koreografije sa novopridošlim pevačima i budućim zvezdama te iste estrade. Mojim igračima je ta saradnja bila solidan izvor zarade, tekao im je radni staž i bili su zdravstveno osigurani. Svi smo tom saradnjom bili zadovoljni.

Ladak: Na molitvi u hramu u Lehu

7. Zbog prirode svog posla, balerine se “penzionišu” izuzetno rano za uobičajene standarde. Kako ste to doživeli? Da li su Vam putovanja poslužila kao novi životni izazov?

Sonja Lapatanov: Nisam se mnogo potresla, jer sam se već tada aktivno bavila pedagoškim radom, koreografijom i scenskim pokretom za pozorišne predstave u Beogradu i diljem Jugoslavije. Mnogo sam radila, čak 12 predstava godišnje, nekada dve istovremeno, recimo; jednu u Subotici, a drugu u Nišu. Kući u Beograd, sam dolazila samo da promenim garderobu! Bilo je posla, kreativnost je bila na vrhuncu, kao i inflacija! Od potpisivanja ugovora, do isplate honorara, hiperinflacija bi pojela sve! Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva.

Kambodža: Polja smrti

Cene proizvoda su rasle veoma brzo, čak za samo nekolika sati dinar je postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka, ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara! Strašno!

Libija: Kasr Al Hađ

Tanatos i Eros, ti spojevi suprotnosti u životu, život i smrt, sreća i tuga, bol i uživanje…destrukcija i stvaralaštvo, koje me je tada održalo i njemu hvala! Putovanja su moj večni životni izazov. Moji preci su migrirali sa jednog na drugi kraj sveta, što jeste svojstveno ljudskom rodu, pa i meni. Geni su geni!

Libija: Leptis Magna Forum, Gorgona Meduza

8. Kada ste osetili da su putovanja postala više od uživanja i da su se pretvorila u Vaše drugo zanimanje?

Sonja Lapatanov: Od vremena kada sam počela da pišem knjige.

Libija: Sahara, Alahov prst

9. Obišli ste skoro sve zemlje sveta. Šta Vas je podsticalo da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira i koje najveći broj ljudi nikad ni namerava da poseti?

Sonja Lapatanov: U vašem pitanju se nalazi odgovor. Podsticalo me je to što zemlje koje najrađe obilazim, izlaze iz turističkih okvira i što mali broj ljudi namerava da ih podseti!

Pakistan: Čuveni pakistanski kamioni

10. Za sebe kažete da ste adrenalinski zavisnik i da su Vam omiljene destinacije u Aziji i Africi. Koje putovanje je izazvalo najveći adrenalin?

Sonja Lapatanov: Tačno, ja sam radoznali, adrenalinski zavisnik i avanturista željan znanja. Stalno imam potrebu da duhovno i intelektualno unapređujem svoje biće. U tom smislu su mi potrebne promene. A i ne drži me mesto ! Mnoge situacije su izazivale euforiju, neke su izmamljivale suze, neke strah, neke uzdahe i divljenje…u Africi Sudan, Tanzanija i Namibija, u Aziji Kambodža, Mjanmar, Pakistan…

Južnoafrička Republika: Na Rtu dobre nade

Dragi moji pustolovi nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Mi nastavljamo za par dana put oko sveta sa našom Sonjom Lapatanov. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Zimbabve: Kniks pred kraljicom i kraljem

Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Destinacije koje vam mogu promeniti pogled na svet…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nadam se da ste raspoloženi i spremni za novi post. U prethodnom postu sam vas pitao za savet u vezi sadržaja na blogu pošto ćemo imati malih poteškoća u obavljanu posla u sferi turizma. Zbog širenja Korona virusa, turizam na svetskom nivou će snositi velike posledice kao i ostale uslužne delatnosti. Za danas sam vam spremio poseban post u kojem ću vam uporediti 4 destinacije koje su na neki način povezane i “srodne”.

Putovanja su sama po sebi jedan veliki poklon koje nam život pruža i kada nam se pruži prilika trebali bismo iskoristiti šansu. Bez obzira da li je u pitanju klasično turističko putovanje kao običan turista ili je u pitanju neko poslovno putovanje, put sam po sebi pruža mogućnost da proširimo svoja znanja i vidike koji će nam omogućiti da lakše prihvatimo neke nove promene koje nam se vremenom nameću. Čovek je društveno biće koje pokušava na sve načine da nahrani svoju radoznalu stranu, a naučnici su potvrdili da su putovanja najbolja duševna hrana.

Kada govorimo o putovanjima, nije bitna destinacija, već društvo koje birate kao svoje saputnike jer se na putovanja ne ide individualno. Destinacija je potpuno nebitna, to može biti i nešto u vašoj neposrednoj blizini mesta gde živite, pa do nekih najudaljenijih tačaka na zemljinoj planeti. Mogućnosti su velike, pitanje je koja su vaša lična interesovanja.

INDIJA

Prva destinacija za koju sam se danas odlučio da vam napišem neke moje utiske je daleka Indija. Ovu neobičnu i mnogoljudnu zemlju u Aziji sam imao prilike da posetim pre dve godine, 2018. godine kada sam bio izabran od više desetina hiljada blogera iz celog sveta da posetim ovu neverovatnu zemlju. Tog trenutka sam bio ispunjen kako sa poslovne, tako i sa duševne strane. Prvo, bila mi je velika čast da budem izabran od toliko blogera na svetu i da organizujem svoje putovanje u saradnji sa Ministarstvom turizma Republike Indije. Sa druge strane ispunio sam svoj najveći dečački san i posetio sam zemlju o kojoj sam slušao priče mojih ukućana od malih nogu.

Uvek sam maštao da posetim čuveni Tadž Mahal i da vidim “Reku Života” – reku Gang koja protiče kroz najpoznatiji istorijski grad – Varanasi. Pošto su naše finansijske mogućnosti na Balkanu u proseku slabašne, ljudima većinom ostaje samo nedosanjan san da odu jednom u tu Indiju. Ja sam imao sreće da se moj san ispuni i da odem na jedno neverovatno putovanje za koje sam siguran da iskreno ne bih uspeo samostalno da skupim novac i da se otisnem u avanturu života koja vredi više desetina hiljada dolara.

Ovo putovanje je bilo specijalno jer sam bio u mogućnosti da otkrijem sve lepote Zlatnog Trougla u Indiji, zahvaljujući nacionalnoj železnici Republike Indije koja mi je pomogla da dođem u kontakt sa menadžmentom Maharadža Ekspresa, vozom za koji svi kažu da je “hotel od 5* na točkovima”. Njihov tim je imao sluha za moju ideje i saslušali su moje želje pa smo napravili jedno neobično putovanje gde smo malo prepravili jedan njihov program i dobili smo jedno neobično putovanje.

Tadž Mahal

To je bilo moje prvo daleko putovanje gde sam imao priliku da upoznam sasvim novu kulturu i da upoznam lepote jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu – Indije. Za 12 dana putovanja neobičnim vozom, svaki dan smo obilazili neobične gradove u samom srcu Indije i tom prilikom sam napravio dosta zanimljivih priča koje sam 2018. godine podelio sa vama na blogu. To je bilo putovanje koje je ispunilo moje dečačke snove, sa druge strane sam bio izuzetno ponosan jer sam do Indije došao zbog mog predanog rada na blogu.

Smatram da bi svako trebao bar jednom u životu da poseti Indiju i da se uveri u lepotu različitosti kultura i da je Hindu kultura možda nama daleka, ali se u srcu razumemo. Naravno, potrebno je uštedeti dovoljno novca da biste uspeli da osetite čari ove zemlje i smatram da za 1200 do 1500 evra možete kupiti avionske karte kada su na akciji i obezbediti pristojan hotelski smeštaj i da posetite neke od najpoznatijih znamenitosti u Indiji.

Sa džeparcem vam je potrebno oko 1800 do 2000 evra za ovakvo jedno putovanje. Kada su u pitanju daleke destinacije, najviše novca se potroši za avionske karte dok smestaj, hrana i osnovne potrepbštine nisu toliko skupe. Zato je najvažnije da iskoristite posebne akcije koje avio kompanije povremeno sprovode i tako da kupite karte za udaljene destinacije.

Na samom kraju ove izuzetne avanture imao sam priliku da posetim grad Varanasi, kroz koji prolazi “reka života” – Gang koja je od izuzetne mitske važnosti za Indijce. Ovo nije običan grad, ovo je mesto gde se božanstvo Šiva svakodnevno sastaje sa Majkom Ganga. Ovde se svakodnevno spaljuje više stotina mrtvaca koji se na ovaj način oslobađaju klasičnog životnog ciklusa života i odlaze na sveto mesto. Možda je to pomalo morbidno za naše evropsko shvatanje i način života, ali za Hindu kulturu je to prihvatljivo kao kult koji usmerava život u njihovoj zemlji.

Ako želite da razumete Hindu kulturu, potrebno je otići tamo bez stega i predrasuda. Ako odete sa nekim početnim negativnim stavom, nećete biti u prilici da razumete i uvidite kontrast i sve lepote i različitosti ove neobične zemlje. Moj savet vam je da redovno proveravate cene karata i kada vam se ukaže idealna prilika da ne razmišljate mnogo i da uživate u lepotama ove daleke zemlje.

Postovi koje sam napisao o Indiji:

  1. Indija: Zemlja kontrasta i osmeha
  2. Indija: Snovi se ipak ostvaruju!
  3. Indija: Poslednji voz za Varanasi
  4. Indija: Crveno, na radost! (specijalan modni outfit post)

NARODNA REPUBLIKA LAOS

Zemlja koja se na neki način može usporediti sa Indijom, ne samo da dele mesto u Aziji, već je u obe zemlje prirodna i kultura tako nestvarna i različita. Kada pričamo o veličini ovih zemalja to je nemoguće uporediti, jer je Laos jedna od najmanjih zemalja u ovom delu sveta. Bez obzira na veličinu ova maleni zeleni “smaragd” Azije može zbog svoje burne istorije i neobične kulture da parira Indiji. Ovo putovanje mi je malo svežije jer mi je ova avantura realizovana krajem prošle godine, u novembru 2019. godine.

Prvo kada vam neko spomene Jugoistočna Azija, prva asocijacija su dugi i iscrpljujući letovi. Da to je istina, pogotovo što imate da promenite nekoliko aerodroma i letova da biste došli do Laosa, ali kada kročite na tlo ovog rajskog zelenila shvatite da je sve to vredelo. Ovo je zemlja gde možete odmoriti sva svoja čula. Za razliku u Indije, Laos je za sve ljubitelje prirode i “mirnijeg” turizma. Ovde možete doći da se zaista odmorite i da naučite nešto novo o laoškoj kulturi i budizmu na jedan sasvim drugačiji način.

Pripala mi je velika čast da budem jedan od prvih blogera na svetu koji je imao priliku da u saradnji sa Ministarstvom kulture, informisanja i turizma poseti Laos. Cilj moje posete je bila promocija laoške kulture, tradicije i običaja. Poželeo sam da posetim njihov najvažniji budistički verski praznik i tim iz ministarstva zajedno na čelu sa ministrom su se potrudili da osetim lepote deljenja radosti sa drugima sredinom novembra meseca kada se obično održava That Luang, praznik za oči i lek za dušu.

Pored glavne prestonice Laosa – Vijentijana, imao sam prilike da posetim i Luang Prabang, grad koji je od velikog istorijskog značaja za Lao narod. To je bila nekadašnja “kolevka” Laoških kraljeva i odatle se uticaj širio na ostatak zemlje, sve dok se uloga glavnog grada nakon raspada kraljevstva nije zvanično dodelila Vijentijanu.

Laos je zemlja u kojoj možete osetiti lepote i čari netaknute prirode i saznati neke nove istorijske činjenice o ovom delu sveta. Verujte mi da bez obzira na veličinu ove male zemlje, sve je to nesrazmerno u odnosu na nepravdu i sudbinu Lao naroda kroz istoriju. Pored svega toga saznaćete nešto više u njihovoj kulturi, tradiciji i religiji. Nakon ove posete, dobio sam jedan sasvim drugi pogled na svet uz pomoć prizme istine koju vam pruža budizam.

Ako pronađete prave vodiče koji će vam objasniti suštinu budizma i neka osnova pravila i načela ove religije shvatićete neke određene životne istine i nepravde u životu. Možda će vam to pomoći da sagledate svoje životne probleme iz jednog sasvim novog ugla.

Postovi koje sam podelio sa vama o ovoj predivnoj zemlji:

  1. Pisma iz Laosa: Vijentijan, izgubljeno blago na obalama reke Mekong…
  2. Pisma iz Laosa: That Luang, praznik za oči i lek za dušu…
  3. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, bajka o 1000 slonova!
  4. Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…
  5. Pismo iz Laosa: Budizam je srce, gde svi dobre volje mogu da nađu mir…

MAROKO

Maroko je jedna od onih zemalja u Africi o kojima maštate nakon što vidite neku emisiju ili svoju omiljenu seriju. Tako je bio slučaj i sa mnom kada sam maštao o ovoj zemlji nakon što sam je “filmski” upoznao nakon što sam još kao dete “virnuo” u poslednje scene čuvenog filma “Prvi greh” sa Anđelinom Džoli i Antonijem Banderasom i serijom “Zabranjena ljubav” gde je pored Marakeša koji je imao glavnu ulogu bila tu negde između zidina grada i zabranjena ljubav prelepe Marokanke Žade i Lukasa, ta ljubav dvoje mladih koja je prkosila svim zakonima.

Sudeći po društvenim mrežama, Maroko je destinacija koja je izazvala najviše emocija kod većine mojih čitatelja. Iskreno, isti slučaj je bio i kod mene. Već neko vreme sam maštao da posetim Maroko i da osetim tu mešavinu Afrike i Evrope na francuskom jeziku. Maroko je zemlja koju ne možete opisati u tri reči. To je zemlja kontrasta i kojoj sam ja dao epitet “Peščana Bajka”.

Marakeš je bio i grad iz snova i kolevka inspiracije jednog od najvećih modnih virtuoza koji je zasigurno obeležio modu 20. veka i postavio temelje francuskog dizajna i stvaralaštva.

Pored Marakeša, vedrinu plavih azurnih nijansi plave unosi jedan neobičan grad na obali Atlanskog okeana. Esauira je jedan živopisan ribarski gradić. Zbog klimatskih uslova, dobio je simpatičan nadimak “Grad Vetrova”. Postoji vrlo zanimljiv festival koji se organizuje svake godine u jesen i posvećen je svim ljubiteljima zmajeva. Možda nisam imao priliku da osetim taj adrenalin, ali sam uživao u prelepim slikama koje su mi pokazali vodiči iz Turističke organizacije ovog grada.

Saznao sam još par zanimljivosti o ovom neobičnom gradu. Da li ste znali da je ovaj grad pre nosio portugalski naziv Mogador, što na berberskom jeziku znači zid, jer je portugalski Mogador bio snažno utvrđen. Upravo zbog tih zidina, Esauira se našla na UNESCO-voj listi svetske baštine u Africi 2001. godine.

Razlog moje posete ovoj neobičnoj zemlji bio je Gnaoua svetski muzički festival koji predstavlja jednu muzičku riznicu koja u sebi sadrži elemente džez, pop i rok muzike i pokušavaju na sve načine da istražuju neke nove muzičke pravce. Interesantan događaj koji spaja umetnike iz celog sveta sa poznatim  umetnicima koji su pripadnici marokanske etničke grupe naroda poznatiji pod imenom Gnaoua ili Gnawa.

Ovo putovanje ću pamtiti po neverovatnom plavetnilu i peščanim pejzažima i nasmejanim licima Marokanaca. Narod je ono što izdvaja svaku zemlje, mnogi misle da je to nebitno, ali narod je taj koji pomažu da se određena država razlikuje od ostalih. Od kolektivnog ponašanja zavisi da li će država dobiti pozitivnu ili negativnu “ocenu”.

Nadam se da ću imati prilike da posetim uskoro Maroko i da nastavim svoju avanturu gde sam stao. Maroko je jedna izuzetna zemlja koja nam pruža bezbroj mogućnosti i bilo mi je veliko zadovoljstvo da je prikažem na svom blogu.

Postovi iz Maroka koje sam podelio sa vama tokom 2018. godine:

  1. Pisma iz Maroka: Kamila i Marko osvajaju Marakeš
  2. Pisma iz Maroka: Esauira, plavi raj na obali Atlanskog okeana
  3. Pisma iz Maroka: Mali raj zaboravljenog modnog virtuoza
  4. Pisma iz Maroka: Modna priča iz Esauira (modni outfit post)

EGIPAT

Zemlja sa dugom i fascinantnom istorijom koja je obeležila ljudsko postojanje. Kolevka jedne civilizacije koja seže nešto više od 4500 godina, čiju istoriju smo imali priliku da učimo u osnovnim i srednjim školama. Kada vam neko spomene Egipat prva asocijacija na ovu drevnu civilizaciju su “večne” građevine koje su jedne od sedam svetskih čuda – piramide.

Kada smo se približavali Kairu nisam mogao ni pretpostaviti da ću imati prilike iz aviona da vidim te neverovatne građevine koje se nalaze nedaleko od Kaira na platou u Gizi. Tek kada sletite u Kairo i zaputite se u Gizu shvatite koliko je čovek mali, ali uz veliki napor može da napravi velike stvari. Piramide su rezultat ljudskih napora da se napravi čudo za tadašnja “božanstva na zemlji” kako su tada vladari, odnosno faraoni uživali ugled mitskih bića.

U oktobru 2019. godine imao sam prilike da pored Kaira i Gize posetim centar helenističke kulture Aleksandriju i dragulj Crvenog mora – Hurgadu. Bila mi je čast i veliko zadovoljstvo da ove godine budem “Ambasador” Arapske Republike Egipta na Internacionalnom sajmu koji se održao pre par dana u Beogradu. 42. Sajam Turizma u Beogradu je obeležio ovu godinu i drago mi je da je po prvi put nakon toliko godina baš Egipat bio zemlja partner ovako značajnog događaja u Srbiji i regionu.

Nadam se da će nakon rešavanja ove trenutne situacije sa Korona virusom dovesti stvari u normalnu i da će bar krajem ove godine turizam malo živnuti. Srbi su uvek bili dragi i rado viđeni gosti u ovoj zemlji u Africi i siguran sam da nas Egipćani dočekuju i ove godine raširenih ruku.

Pored izuzetnih odmarališta i uređenih plaža, Egipat je poznat i po brojnim kulturnim spomenicima. Ako imate vremena i obezbeđene finansije obavezno posetite Aleksandriju, grad koji je dobio ime po Aleksandru Makedonskom, najvećem osvajaču. Zanimljiva je anegdota da Aleksandar nikada zapravo nije video grad, već je nastavio svoj pohod, ali je nakon što je stradao sahranjen u Aleksandriji.

Možda Aleksandar Makedonski nije imao priliku da vidi Aleksandriju, ali se potrudio da ga uredi po nekoj svojoj zamisli pa je unajmio urbaniste i arhitekte koji su na osnovu njegovih ideja uredili Aleksandriju.

Postovi o Egiptu koje sam podelio sa vama u 2019. godini:

  1. Pisma iz Egipta: Da li raskoš može da izgubi sjaj?
  2. Pisma iz Egipta: Mistična istorija drevnog Egipta kroz vekove…
  3. Pisma iz Egipta: Aleksandrija, grad sa više lica nezaobilaznog arapskog šarma…
  4. Pisma iz Egipta: Hurgada, novi sinonim za hedonizam…

Kako se vama dopala ova moja mala rekapitulacija zanimljivih destinacija koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo prvi post iz ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Poslednji voz za Varanasi

Zdravo svima, siguran sam da znate nastavak ove rečenice – nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Evo upravo danas se svi šale na moj račun. Zašto da ne, šala je dobra pogotovo kada znamo da je danas svetski dan šale – Prvi april! Verujem da ste i vi spremili neke smicalice da malo razbijete svakodnevnu monotoniju.

 

 

Ja sam za vas spremio nešto mnogo bolje, siguran sam da znate šta je to – novi post! Danas završavam seriju postova o magičnom putovanju vozom kroz Indiju. Osećam neku neobičnu vrstu tuge, verovatno je to zbog završetka jednog poglavlja života, ali tu su uspomene i ove lepe slike da me podsete da sam i ja ostvario svoj najveći dečački san.

 

 

Varanasi, poslednji grad na ruti magičnog voza Maharadža Ekspresa, grad reke Gang i grad večnih duša. Verovatno znate da je Varanasi poznati po prirodnom kremiranju pored reke Gang, ali da li ste znali da je to grad svile i kašmira? Niste?! Sada ćete imati priliku da nešto više saznate o ovom divnom gradu. Pa da počnemo!

 

 

Varanasi je najsvetiji hinduski grad. Nalazi se na reci Gang u indijskoj državi Utar Pradeš. Predstavlja kulturni i verski centar hiljadama godina i zbog toga je dobio laskavu titulu da je jedan od najstarijih gradova na svetu. Istoričari nemaju tačnu informaciju kako je sam grad nastao, ali legenda kaže da je grad osnovao Bog Šiva. Zbog toga mnogi vernici smatraju da kupanje u toj svetoj reci pomaže ljudima da se očiste od svih grehova.

 

 

Sa druge strane, grad ima veoma dobru poziciju za trgovinu stoga on i danas predstavlja glavni centar za trgovinu. Mi smo imali priliku da posetimo najstariju radionicu koju izrađuje sve vrste predmeta od pašmine i nezaobilazne svile. Po prvi put u životu, imao sam priliku da vidim odevne predmete i modne dodatke koje sam imao samo priliku da vidim u indijskim serijama.

 

 

Nakon uživanja u tom nestvarnom šarenilu boja i lepoti prelepih sarija (njihova nošnja za žene) naši prijatelji iz Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspresa su nam odveli na jedno predivno krstarenje gde smo imali priliku da uživamo u zalasku sunca na reci Gang. Ja sam počeo da gledam Indiju drugim očima, to je zemlja sa dosta predrasuda, ali to zemlja sa sasvim jednom drugačijom bogatom kulturom i običajima sa kojom bi svako trebao da dođe u dodir bar jednom u svom životu.

 

 

Gang je reka života, reka vere i nade, dokaz da je život prolazna stvar i da ga treba iskoristiti na što bolji način. Ovde je tuga prisutna kada prolazite pored otvorenih krematorijuma. Par stotina metar niz reku postoje stepenice, koje koriste članovi porodice da siđu do reke i da se kupanjem u vodi oproste sa svojim najvoljenijima koje su danas izgubili. Jako neobičan ritual, ali vrlo zanimljiv i poučan. Nakon tih tužnih scena imate priliku da se malo oraspoložite uz najlepši pogled na svetu i da prosto kažete sebi: “Da, ja sam konačno došao u Indiju!”. Nemojte da vas ometaju komarci, samo se dobro spremite i verujte mi da ćete uživati u ovom krstarenju rekom “života”.

 

 

Malopre sam pomenuo da je Indija jedna daleka zemlja sa bogatom kulturom i običajima. Svako bi trebao bar jednom u svom životu da obiđe ovu zemlju i da napravi neke svoje uspomene koje će pamtiti do kraja života.

 

 

Imao bih jednu molbu za vas. Ako vas put nekada odvede u Varanasi, potrudite se da kupite u nekom većem gradu čokoladice, to stvarno nije skupo. Sigurno se pitate zašto vas baš ovo molim? To je zbog dece koju ćete sigurno sresti dok šetate obalom reke Gang, oni obožavaju čokoladu, ali i sami znate zbog finansijskih mogućnosti nisu u prilici da uživaju u slatkišima kao što mi imamo priliku ako ne svaki dan onda bar ponekad…

 

 

 

Usrećiti nekoga sa jednom takvom na prvi pogled običnim poklon kao što je čokolada, siguran sam da ćete primetiti da taj osmeh nema cenu! Jedan osmeh menja sve, nema jezičkih barijera, to su one prave istinske emocije koje svi mi razumemo.

 

 

Krstanje rekom Gang, mogu opisati kao rekapitulaciju života. Lepi trenuci i oni malo manje lepi su tu, krstarenje počinje prelepim zalaskom sunca i pogledom koji oduzima dah. Nakon toga slede scene koje su dokaz da je život prolazan i da sve u životu ima kraj, ali to ne treba da vas obeshrabri, već da vas podstakne da gledate napred i da uživate u životu.

 

 

Indija je zemlja kontrasta, zemlja vedrog duha i svako ko je u mogućnosti bi trebao da je poseti bar jednom u životu. Taj kontakt sa drugom kulturom, običajima, nestvarnim ljubavnim pričama je nešto što Indiju čini posebnom. Ja sam bio srećan i kada sam mesio hleb na podu za siromašne ljude u hramu i onda kada sam boravio na skupocenom vozu. Indiju treba osetiti, verujem da će zauzeti posebno mesto u vašem srcu i da ćete imati kofer pun lepih uspomena i suvenira za dugo i lepo sećanje.

 

 

Dragi moji, došli smo do kraja ove moje male avanture u Indiji. Iskreno se nadam da vam se dopala ova čarobna zemlja i voleo bih da čujem vaše utiske. Mi se vidimo sledeće nedelje i zajedno otkrivamo neki novi tropski raj! ?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Posebno bih voleo poslednji put da se zahvalim Turističkoj organizaciji i Vladi Republike Indije na ovom predivnom iskustvu. Takođe bih voleo da se zahvalim osoblju sa Maharadža Ekspresa koji su učinili da ovo putovanje bude za pamćenje! Hvala vam od srca i nadam se da ćemo se videti uskoro!

 

 

Želeo bih da se zahvalim kompaniji Sony na podršci. Za izradu fotografija u ovom postu korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 V.

 

 

SHARE THIS POST

Crveno, na radost!

Zdravo svima! Iskreno se nadam da ste dobro i da ovaj vikend ste iskoristili na najbolji mogući način da se malo odmorite i provedete vreme sa svojim najmilijima i prijateljima. Ovo je jedan moj outfit post koji sam uspeo da napravim u dalekoj Indiji uz malu pomoć mojih dragih kolega. Konačno sam uspeo da “sklopim” kockice i da sumiram svoje utiske iz Indije. Uspomene sa dalekih putovanja se pamte za ceo život, a ja ne bih uspeo to bez nesebične podrške Turističke Organizacije Republike Indije. Ovim putem bih želeo da se zahvalim njihovom timu na ovom predivnom iskustvu!

 

 

Crvena boja je jedinstvena. Boja koja označava radost, ljubav i sreću. Crvene ruže su večita klasika, kao i mala crna haljina, svaku ženu će učiniti srećnom i izmamiti joj najlepši osmeh na licu. Crvena boja očigledno čini čuda! Sigurno se sećate onih mojih postova sa crvenim detaljima gde sam vam stalno pisao kako crvena boja osvežava svaki outfit i čovek izgleda mlađe i svežije. 🙂

 

 

Ljubav prema svetlim, vedrim bojama je podstakla moja mama koja je uvek bila pobornik da čovek bez obzira na težinu može izgledati lepo, elegantno i sa ukusom u svetlim bojama, poput bele, bež, drap…

Čovek treba sve boje da isproba, nije život samo ona osnovna paleta boja, postoji toliko boja koje treba otkriti. Kako sam imao priliku da posetim Indiju, otkrio sam mnogo zanimljivih stvari u pogledu uklapanja boja.

 

 

Tvrđava Gwalior je bilo odlično mesto za slikanje ovog outfita. Jedno tipično februarsko sunčano popodne… To je Indija! Znam da će vam biti malo neobično što sada objavljujem ovu odevnu kombinaciju jer je malo neobično za ovaj zimski period. Mislim da ćete me razumeti! 🙂

 

 

Iz Indije nosim najlepše uspomene. Kada sam krenuo na put stvorio sam neku sliku o Indiju uz malu pomoć interneta, raznih videa na YouTubu i naravno čuvene indijske serije. Indija je mnogo više od toga, to je zemlja koja je mnogo napredovala za kratko vreme njihove samostalnosti, ali ostali su dosledni sebi, svojoj kulturi, svojim običajima. Nekim zemljama nije potrebna modernizacija, jer bi na taj način izgubile ono svoje “JA”, sve one lepe stvari koje ne treba prilagođavati savremenom dobu. Indija je mnogoljudna zemlja, druga po redu posle Kine, možda imaju problema sa ekonomijom i pojavom koja je svugde prisutna u svetu – siromaštvo, ali sa tim se danas skoro sve zemlje u svetu bore.

 

 

Ja bih se rado vratio opet u Indiju i dalje stojim iza svojih reči da je to zemlja osmeha i kontrasta. Voleo bih bar još jednom u životu da osetim čari Indije i da vidim Tadž Mahal. Ko je imao prilike da poseti Indiju, siguran sam da razume moje želje! 🙂

 

 

Došli smo i do kraja ovog mog posta! Nadam se da ste uživali i da vam se dopao ova moja kombinacija. Voleo bih da čujem vaše mišljenje i jedva čekam da pročitam vaše komentare. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

OUTFIT

Jakna: Carolina Herrera

Džemper: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Tod’s

 

Fotoaparat: RX100 Mark V via Sony Deutschland

 

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Republike Indije, Maharadža Ekspresa, Carolina Herrera i Tod’s (Diego Della Valle & C. S.A.P.A).
SHARE THIS POST

Indija: Snovi se ipak ostvaruju!

Ćao svima! Dobro došli u moj novi post! Iskreno se nadam da ste uspeli da se lepo odmorite za vikend i da “napunite” svoje baterije za nove radne pobede. Prošle nedelje sam vam obećao nastavak moje male avanture u Indiji. Danas je došao dan za ispunjenje mog obećanja i pišem vam utiske iz daleke zemlje – Indije.

U prošlom postu sam vam pisao kako je Indija zemlja kontrasta i osmeha. Ko se možda seća pomenuo sam i to da je ispunjen moj najveći dečački san, da vidim jedno od sedam čuda sveta – Tadž Mahal! Moram priznati da to sa svojih 25 godina ne bih uspeo sam, pošto prosečan srpski džep jedan takav put ne može da priušti, ali uz malu i nesebičnu pomoć Turističke organizacije Republike Indije u saradnji sa kompanijom Maharadža Ekspres sam uspeo da ispunim svoj san. Od sveg srca se zahvaljujem organizatorima ovog magičnog putovanja, ne samo što su ispunili moj najveći san, već sam upoznao nove kolege i sklopio nova lepa prijateljstva. Putovanja u društvu su uvek najbolja solucija!

 

 

Pa da krenemo! Drugi grad koji je bio u planiran da posetimo je bio Fatehpur Sikri. Fatehpur Sikri je grad koji se nalazi u oblasti Agra, tačnije u indijskoj državi Uttar Pradesh. On je bio prvi planirani grad Mogulskih vladara Indije u kojem su građevine mešavina indijske, persijske i islamske arhitekture. Zbog toga je Fatehpur Sikri upisan na UNESCO listu mesta od istorijskog značaja u Aziji i Okeaniji. Pored lepote samog grada, palata, dvor i džamija Jami su velike turističke atrakcije koje privlače veliki broj turista svake godine u ovaj živopisni indijski grad.

 

 

Na svakom koraku možete pronaći ostatke građevina, koje su nažalost zbog uslova nisu odolele vremenu, ali neki ostaci su sačuvani i ako ste ljubitelj arhitekture siguran sam da ćete pronaći dodatne razloge da posetite ovaj grad!

 

 

Fatehpur Sikri je još uvek okružen izvornim, 11 km dugim, zidom s njegove tri strane, dok je četvrta bila ogrnaičena danas nestalim jezerom, ali osim kompleksa carskih građevina na stenovitoj litici promjera je većina grada je nestala. Arhitektura carskog kompleksa odiše hinduškim i džainskim stilovima koji su  dominantni u islamskim elementima arhitekture. Postoje mnoštvo građevina koje čine ovaj kompleks, ali neke od najvažnijih građevina su: Buland Darwaza – najviši portal u kompleksu, Džamija petka – najstarija građevina u celom kompleksu, Mauzolej Salima Christija, Dvorana za privatni prijem i mnoge druge.

 

 

Ne znam da li ste se ikada možda zapitali kako je moguće da ljudska snaga i ruka može da napravi tako nešto snažno i da odoli vremenu… Možda to nisu građevine iz nekog kasnijeg perioda, kao što je Renesansa, ali morate priznati da je i ovaj stil veličanstven! Meni se veoma dopao!

 

 

Kada se šetate tim raskošnim dvorištima, shvatite koncept svog tog luksuza koje su uživale maharadže. Zalazak sunca je ovde veličanstven! Prosto čovek se oseća ispunjenim, nekako sve brige nestanu na tren. Nemaš vremena za opterećivanjem svakodnevnim stvarima koje mogu život da okrenu naopačke!

 

 

Nakon carskog kompleksa došlo je vreme da posetimo Jama Masjid, odnosno Džamiju petka. Veoma jedinstvena građevina u ovom kompleksu. Postoje određeni spisi koji dokazuju da je ovo možda najstarija građevina u Fatehpur Sikri kompleksu.

 

 

Još jedan dan se polako primicao svom kraju, a blogeri su se nekako umorni, ali srećni smogli snage da se ukrcaju na voz snova – Maharadža Ekspres i da nastave svoje putovanje!

 

 

Zašto sam par puta do sada u prošlom postu, a i u ovom današnjem Maharadža Ekspres voz nazvao vozom snova? On je stvarno magičan voz koji će vam pružiti putovanje za pamćenje. Ovo nije bajka pred spavanje, da vam pomognem da lakše zaspite, to je stvarnost! Voz koji vas vodi do najvećih dragulja – gradova u Indiji. Morate priznati da nema baš puno prilika u životu da upoznate dobro zemlju kao što je to Indija. Treba pravilno organizovati vreme, pravilno ga iskoristiti i uživati bezbrižno u avanturi!

Malo sam se raspisao, ali dobro jutro iz grada mojih snova! Dobro jutro iz Agre! Neki ljudi Agru zovu grad večne ljubavi, sigurno se pitate zašto? Verujem da ste čuli za građevinu Tadž Mahal. Da li znate čega je ona simbol? Siguran sam da znate! – Večne ljubavi!

 

 

Bela palata iz bajke! Večna kuća Mumtaz Mahal. Ko je ona? Mlada devojka Arjumanda Benu Begum koja je bila žena vladara poznatog Mogulskog carstva Džahan-šah, koje je u doba njegove vladavine bilo u najvećem usponu. Titulu Mumtaz Mahal (Kruna moje palate) je dobila zbog prevelike ljubavi koju je dobijala od svog supruga. Mumtaz je uspela da usreći svog supruga sa 13-ro dece, ali je nažalost preminula prilikom porođaja sa četrnaestim detetom.

Mumtaz je imala svoje poslednje želje, a jedne od njih su bile: da se Džahan-šan ne oženi ponovo i da joj sagradi dokaz ljubavi koju svet nije video. Tako je nastao veličanstveni Tadž Mahal. Palata od 36 vrsta belog mermera, 22.000 duša koje su konstatno radile 22 godine da bi sagradili “Palatu Večne Ljubavi”.

 

 

Vladar Džahan-šah je sahranjen pored svoje voljene i tu je njegova duša pronašla svoj večni mir, a Tadž Mahal se danas nalazi na čuvenoj listi Sedam Svetskih Čuda. Danas milioni ljudi dolaze iz čitavog sveta da se dive ovoj građevini. Ja sam do pre 3 nedelje imao samo priču svog oca koji mi je stalno opisivao taj Tadž Mahal i koliko je puta bio u prilici da ga vidi dok je bio u Indiji kada je bio mlad, mnogoooo pre nego što sam ja došao na svet. Eto, 20 godina kasnije u svojoj 25. godini života i možda onoj 3. “bebećoj” godini blogerske karijere sam uspeo da posetim ovo zdanje o kojem sam samo imao stare slike svog oca. Snovi se ispunjavaju, samo treba čvrsto verovati u njih! Ne kažu uzalud ljudi: “Ko čeka, taj i dočeka!”.

 

 

Meni je samo žao što nisam imao više od tih tri sata koje su nam dali da uživamo u lepoti Tadž Mahal-a. Program se morao ispoštovati, a ja sam pokušao da svoju dečačku želju zadovoljim u ta 3 sata i da “na brzaka” napravim slike i gledam tu Belu Palatu iz snova.

 

 

Nakon slikanja, uspeo sam da sednem na čuvenu klupu gde su sedele mnoge poznate ličnosti poput Lejdi Dijane – princeze srca ljudi u Velikoj Britaniji, sadašnje princeze tj. Vojvotkinja od Kembridža – Kejt Midlton i ostali članovi kraljevskih porodica i poznati političari. Imao sam neki čudan osećaj, sedim ispred građevine koja je večna kuća jednoj ženi i njene porodice.

 

 

U prošlom postu sam napisao da u Indiji smrt izgleda samo tužna, već maharadže iza sebe ostavljaju čitava umetnička dela, baš zbog toga da pokažu svoju veličinu. Ovaj spomenik je malo drugačiji, on je dokaz večne ljubavi. Ja sam iskoristio usluge fotografa koji nas je pratio na putovanju, pa je slika ispala u fazonu “Mama, evo me kod Tadž-a! Ne brini se dobro sam!”. Moja mama je samo rekla da izgledam kao Zdravko Čolić sa njegovog omota za njegov najnoviji album. Majke…

 

 

Ovo je spomenik ljubavi, nada za sve žene da ljubav postoji. Možda vaš suprug neće biti u mogućnosti da vam sagradi ovakav dokaz ljubavi, budimo realni nema više tako bogatih ljudi. Zato je Tadž Mahal jedinstven i možda uspete u životu jednom da odete tamo i da osetite taj mir. Jako je bitno pronaći taj mira tamo i da prosto uživate u umetnosti. Mene nije omela gomilu turista, koji su se gurkali da naprave dobre slike, razumeo sam ih jer sam i ja sam to radio samo par minuta pre njih. Samo sam sedeo na klupi i uživao u pogledu, nisam uopšte osetio glad ni žeđ…

 

 

Moja iskrena preporuka je da ako već imate priliku da odete u Agru i posetite Tadž Mahal, da prenoćite tamo i dođete sledeći dan ranoooo u Tadž da osetite pravu aozu mira i spokoja. Mislim da je Mumtaz spokojna i da je ponosna što njena večna kuća ima najlepši pogled na svetu!

 

 

Hteo bih da vam napišem jednu zanimljivost. Kao što znate zbog zakona fizike, kada se približavate određenim predmetima ili građevinama oni se vama uvećavaju i naravno kako im se približavate sve su veći i veći. Tadž Mahal je malo drugačiji, postoji optička varka! Kako se približavate, Tadž se “smanjuje”! Vrlo zanimljivo! Sve dok se ne popnete stepenicama i dođete na sam plato ispred nemate osećaj prave veličine samog Tadž Mahala.

 

 

Polako se završavalo i moje savršeno jutro i Maharadža Ekspres posada je morala da se vrati svom planiranom programu! Sledeća stanica – Gwalior! Neću reći zbogom Tadž Mahale, već ćao i vidimo se sigurno bar još jednom u životu! Pa makar sa štapom ili invalidskim kolicima, obećavam da ću doći ponovo da te vidim!

 

 

Tvrđava Gwalior je jedna od najvećih i najljepših drevnih utvrđenja koje se mogu pronaći u saveznoj državi Madhya Pradesh, u centralnoj Indiji. Tvrđava je predivna, a da vam ne spominjem patkice koje krase mozaike na zidu tvrđave.

 

 

Ova kuca je toliko bila željna pažnje i igre da je bila ljubomorna što pokušavamo da dobijemo lepe slike zida sa patkicama. Ona je jednostavno odlučila da sedne i prosto zauzme svoje mesto na slici! Morao sam ovu sliku da objavim jer je bila jako razigrana i umiljata, prosto se videlo da je dobra duša koja je željna igre i ljubavi.

 

 

 

Eto dragi moji, došli smo i do kraja drugog posta iz ove male serije postova o mojoj avanturi iz Indije. Iskreno se nadam da vam se dopao moj post i da ste uživali u Indiji. Ako sam se malo više raspisao, ne zamerite ja sam samo ushićen što sam imao priliku da ispunim svoj dečački san. Hteo bih da se zahvalim na predivnim komentarima i porukama koje ste mi pisali putem mejla i na društvenim mrežama. Hvala vam od srca!

Voleo bih da čujem vaše utisle o ovom postu! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Do sledećeg posta budite mi pozdravljeni i očekujte moj outfit post iz Indije! A sada ću vam objaviti jednu sliku da vidite šta vas čeka sledeće nedelje na blogu!

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

Ovim putem bih želeo da se zahvalim mojim prijateljima iz Turističke organizacije Republike Indije i osoblju sa voza Maharadža Ekspres na divnom iskustvu i bilo mi je zadovoljstvo što sam imao priliku da upoznam zemlju kao što je Indija. Takođe sam zahvalan svojim prijateljima iz kompanije Sony na premium fotoaparatu/kameri RX100 Mark V. Ovaj post je sponzorisan od strane Vlade Republike Indije, Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspres.

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

Indija: Zemlja kontrasta i osmeha

Ćao svima! Dobro došli u moj novi post! Došlo je vreme da mali Marko sumira utiske o Indiji. Moram priznati da mi je ovo bio najteži zadatak do sad. Iskreno, ne postoji način da se napiše dovoljan broj reči da bi se opisala jedna zemlja kao što je Indija. Ljudi koji su bili u toj zemlji nisu ostali ravnodušni, ali na njih najveći utisak je ostavilo siromaštvo koje je u Indiji najviše izraženo nego u zemljama Evrope. Moja prva pomisao na Indiju je OSMEH. Ljudi na ulicama su veseli, uvek pronađu razlog za sreću iako imaju dovoljno razloga kao i svi drugi ljudi na planeti da tuguju. Iskoristio bih specijalnu priliku na početku ovog posta da se zahvalim Turističkoj organizaciji Republike Indije, kao i osoblju sa Maharadža Ekspresa.

 

 

Šta je sreća? Kako izbeću tugu? Odgovore na ova vrlo zanimljiva, a ujedno i najteža pitanja u životu možete lako pronaći u Indiji. Osmeh na licu, a svestan si da dan moraš preživeti manje od 500 rupija u novčaniku u gradu kao što je Delhi je prava umetnost u životu. Kada sam dobio poziv da učestvujem u akciji “Velika Indijska Blogerska Avantura” moja prva asocijacija za Indiju je bilo SUNCE. Malo da pobegnem iz hladnog Beograda i uskočim u neke rane prolećne dane je bila moja najbolja odluka koju sam mogao doneti, a 2018. godina je tek počela! Pa da krenemo sa avanturom!

 

 

Delhi me je dočekao raširenih ruku u sam cik zore, dok normalni narod spava. Nasmejana lica policajaca  na aerodromu i brzina izlaska sa aerodroma su učinili da sav taj moj umor nakon dugog putovanja nestane. Siguran sam da ste u životu čuli za izraz “more ljudi”, ali nikada to niste mogli bukvalno da doživite! Ja sam to imao priliku da vidim u 3 sata ujutru na aerodromu u Delhiju kada sam pokušavao da pronađem osobu koja me je čekala na aerodromu. Pročitao sam više od 100 papira sa imenima, ne vidite čak ni sve osobe samo ruka koja se tek toliko vidi, samo da se izbori da papir bude dovoljno vidljiv za osobu koja nekog čeka.

 

 

Prva misija je završena! Mali Marko je pronašao u tom “moru ljudi” osobu koja mu je bila potrebna za početak avanture. Vožnja je prošla magični, iako je bilo veoma maglovito vreme uspeo sam da vidim kako Delhi izgleda noću. Držao sam se junački da ne zaspim, ali je umor odradio svoje i na kraju je moj neki san od dva sata probio zvuk telefona jer sam hvala Bogu kasnio na razgledanje Delhija sa mojim kolegama! (nisam bio jedini da se zna! :D).

 

 

Topao i sunčan dan, kratki rukavi… da to je jedno tipično februarsko popodne u Delhiju! Gužve u saobraćaju su nekad i više nego dobro dobrodošle pa imate priliku da uživate u pogledu. Da, znam to nije baš zanimljivo osobi koja živi u tom gradu, ali meni kao turisti meni je to odlično! 😀

 

 

Dan je bio poprilično uzbudljiv, saznali smo neke nove zanimljivosti o Delhiju. Moram da pohvalim našeg vodiča, moderna žena sa tradicionalnim vrednostima. Ona se trudila na jedan zanimljiv način da nam prikaže život u Indiji kroz priču o životu njene porodice. Zamislite da muža sa kojim treba da provedete ostatak života upoznate tek nakon što izgovorite ono sudbonosno DA! Ona je bila lukava! Videla je svog muža par sati pred venčanje koji je zaspao očigledno od prevelikog uzbuđenja, rekla je sebi: “Pa dobro, može da prođe!”… Danas je malo drugačije u Indiji, brakovi se i dalje ugovaraju, ali momak i devojka imaju pravo da se upoznaju. Nema braka, ako astrolog vidi da se zvezde budućih partnera ne poklapaju! Stvarno jedna zanimljiva kultura.

 

 

Indija je posebna zemlja. Njihova kultura, tradicija i religija su jedinstveni. Hramovi su veoma očuvani, ostaci neki hramova su i dalje veličanstveni. Neke stvari se jednostavno ne mogu opisati rečima, potrebno je da čovek sam dođe u kontakt i da svoj neki konačni sud o tome.

 

 

Obzirom da je ovo meni bio prvi kontakt sa Azijom i da je Indija prava zemlja koju sam posetio za mene je sve to novo i uzbudljivo. U Indiji, gost se smatra jednom vrstom božanstva i za njih je gost pravi mali Bog.

 

 

Arhitektura je vrlo specifična. U svakom gradu ćete pronaći bar jednu građevinu koja će vas podsetiti na neku drugu zemlju, ali u većini slučajeva bićete očarani njihovom arhitekturom.

Moj dečački san je bio da posetim Tadž Mahal i moj san se ostvario. To je prosto umetničko delo koje morate doživeti, to vam ne može dočarati slika ili nečiji magnet sa putovanja… Tadž Mahal se mora osetiti! Kao što sam napisao na samom početku ja sam i dalje pod utiskom!

 

 

Građevina koju vidite na slici iznad je slična Tadž Mahalu, dugo se smatralo da je Tadž replika, a da je ovo original. Nakon višegodišnjeg proučavanja dokazano je da ove dve građevine imaju sličnosti, ali da nisu iste. Tadž Mahal je uvršten u listu 7 svetskih čuda, a ova grobnica je postala njena “sestra bliznakinja” u Delhiju. Zanimljivost je da je Tadž Mahal duplo veći od ove grobnice i da je par lukova i određeni detalji su malo drugačiji.

 

 

Ovakve vrste grobnica su večne kuće indijskim maharadžama i njihovim lepšim polovinama. Grobnice su dobile jednu novu sasvim drugačiju umetničku notu. Osim što imate priliku da uživate u miru i spokoju takođe imate priliku da osetite lepotu i raskoš koju su maharadže imale za vreme života, što njihove večne kuće samo verno potvrđuju.

 

 

Prvi dan se polako bližio kraju, naši blogerski stomaci su bili prazni, baš kao i baterije naših fotoaparata. Nekome to smešno, ali verujte mi da one najbolje kadrove za slike pronađete tek kada ispraznite baterije na aparatu, a tek žalite kada shvatite da ste i onu rezervnu potrošili. Dug je taj blogerski dan!

 

 

Drugi dan je bio rezervisan sa posetu predsedničke palate, hrama i naravno glavni razlog što smo došli u Indiju – Maharadža Ekspres! Voz snova!

 

 

Meni je taj drugi dan bio zanimljiv jer smo imali priliku da se vozimo Tuk Tuk-om. Viđao sam to u nekim drugim zemljama, savremene verzije tog prevoznog sredstva, ali u Indiji Tuk Tuk je prevozno sredstvo koje morate koristiti, samo morate biti vrlo pažljivi pri vožnji i čuvati svoje stvari ne samo zbog krađe već i zbog mogućnosti da sami upropastite svoje aparate prilikom vožnje.

 

 

Jedna stvar na koju ćete se prosto morate navići u starom delu Delhija je GUŽVA. Stari deo nije bio namenjen za današnje uslove: uzane ulice, nije bilo struje pa zato su semafori (verujte mi skoro i da ih nema) i sve druge instalacije naknadno ugrađene. Na kraju sve je to nebitno, imate priliku da vidite pravu Indiju.

 

 

Možda nas dele kilometri, možda nam je vera drugačija, boja kože, ali budite sigurni da su emocije nešto što nas spaja. Svi mi imamo iste ili slične reakcije za sreću ili tugu, emocije ne poznaju granice ni jezičke barijere. Slika iznad vam samo pokazuje koliko smo mi slični. Pokušajte da napravite sličnu sliku negde u Srbiji i videćete da nema razlike. Na kraju svi smo mi samo ljudska bića.

 

 

Religija zauzima posebno mesto u njihovim srcima. Kada ulazite u hram morate biti bosi i imati maramu na glavi bilo da ste žena ili muškarac pravila su ista. Naravno meni kao i svim drugim blogerima je bio problem da razumemo molitvu, ali oni su imali razumevanja pa su svoje već unapred snimljene molitve preveli na engleski jezik pa smo mogli da pratimo molitvu na specijalnim ekranima. Na početku nećete imati neki osećaj za indijski jezik, ali nakon nekog vremena shvatićete ustvari koliko je to jedan melodičan i lep jezik.

U ovom kompleksu pored ovog hrama je bila i kuhinja koja je otvorena za svakog ko je gladan bez obzira na klasu. Bilo da si siromašan, imaš neki posao da preživiš tek toliko da nisi gladan ili bogat ova kuhinja je otvorena za sve. Možete spremati obroke ili koristiti usluge kuhinje, ja sam se zabavljao sa mojim kolegama dok smo pomagali ljudima iz kuhinje da spreme obroke. Osećaj je bio fantastičan! Moram ovim putem da se zahvalim mojoj mami koja me naučila da kuvam, razvlačio sam tamo testo bolje od koleginica! 😀

 

 

Mi smo se tako dobro zabavljali u kuhinji, pričali sa ljudima koji tu svakodnevno rade, kao i sa volonterima koji su došli da pripomognu. Uvek je zabavno raditi u društvu, neki su i pevali. Atmosfera je bila fantastična, ali pošto su nam ruke bile u testu nismo marili baš za kamere. Cilj je bio da se napravi što više obroka. Rad u kuhinji je bio zabavan, ali su nas organizatori prekinuli jer je došlo vreme za kretanje, a mi smo “probili” sve dozvoljene termine. Na slici iznad vidite kako izgleda jedno tipično popodne u starom delu Delhija. Ako planirate da stignete negde na vreme planirajte da krenete 3 do 4 sata ranije! Ozbiljan sam! Mi smo proveli skoro 3 sata u autobusu, srećom nismo zakasnili na voz!

 

 

Došlo je vreme da se ukrcamo na čuveni voz snova – Maharadža Ekspres (Maharaja’s Express). Maharadža Ekspres je jedan od 4 specijalnih vozova u Indiji. Mi smo imali priliku da idemo na njihov program koji se zove “Indijska Panorama” i koja je trajala 8 dana. To je bilo ujedno i moje prvo putovanje vozom ovakvog tipa. Uvek imate specijalne dobrodošlice, a ja ću se potruditi da u jednom specijalnom videu na YouTubu objasnim detaljnije o samim ritualima. Došlo je vreme za polazak. Zvanično je počela moja avantura!

 

 

Prva stanica: DŽAJPUR

Jutro, vreme za doručak, a ja još nisam ni svestan gde se nalazim, cele prethodne noći nisam spavao zbog uzbuđenja jer prvi put spavam na vozu čoveče! Niko od nas nije spavao!

Doček u prvi grad na našem putovanju. Džajpur je glavni grad indijske države Radžastan, ima nešto manje od 2,5 miliona stanovnika. Džajput ljudi od milošte zovu i Ružičasti grad, taj nadimak je dobio zato što je maharadža Man Sing II 1876. godine naredio da se, u čast dolaska princa od Velsa, svaka kuća Džajpura ofarba u roze boju. Dan, danas grad ljubomorno čuva svoje fasade roze boje. Postoje par znamenitosti koje ne smete propustiti da posetite, a jedna od njih je i Hava Mahal – Palata vetrova, jedna od najpoznatijih atrakcija u Džajpuru.

 

 

Mi smo imali priliku da se pridružimo povorci koja je tog dana bila zbog proslave Boginji. Povorka je bila vesela, toliko boja na jednom mestu nisam do sada imao prilike da vidim u svom životu. Ljudi su toliko bili divni prema nama da su nas veselo dočekali pa čak i usporili povorku da bismo napravili slike ispred čuvene Palate vetrova sa ovim veselim zastavama. Tog dana u Džajpuru je sve bilo besplatno: hrana na ulicama, sladoled, slatkiši, kokice… Stvarno dan za pamćenje!

 

 

Pošto smo morali da žurimo zbog satnice, morali smo da izađemo iz povorke i da uđemo u naš blogerski autobus, da bismo nastavili dalje put ka Amber Tvrđavi. Ona je ukrašena slonovačom, staklom i vrednim slikama, a kada sa autoputa Delhi-Džajpur pogledate prema jezeru koje se ispod nje nalazi, primetićete i čuveni hram Džaj Mandir, s pratećim zdanjima poput Šiš Mahala, koji okružuju zidine sa ogledalima. Podigao ga je u 16. veku maharadža Man Sing Drugi.

 

 

Na kratko smo uskočili u specijalne džipove i krenuli da istražimo sve lepote čuvene lepota Amber tvrđave.

 

 

Dan je bio predivan prosto stvoren za slikanje! Na slici iznad imate priliku da vidite motorizovanu verziju prevoznog sredstva Tuk Tuk, o kojem sam vam pisao malopre. 🙂

Amber Palata je čuvena je po mešavini hindu i islamskog stila arhitekture. Sam kompleks Amber palate čine vrtovi, sale za javnu i dvorsku publiku i haremi. Džajgar tvrđava se nalazi na brdu tik iznad Amber palate. Ima ogromnu kolekciju srednjovekovnih topova, od kojih se jedan smatra najvećim topom na svetu na točkovima. Vrlo zanimljivo zar ne! Kao što vidite sa mog lica nije silazio osmeh i sada dok pišem ovaj post kroz glavu mi prolaze oni momenti kada sam sa kolegama istraživao ovu predivnu palatu i gde smo napravili ove predivne fotografije! 🙂

 

 

Pogled sa palate je predivan! Pejzaž koji oduzima dah.

 

 

Na slici iznad možete videti kako su izgledali maharadžina privatna dvorišta. Lepo mesto za odmaranje moram da priznam! 🙂

 

 

Evo i dokaz kako mali Marko izgleda kada vidi dobre slike na svom aparatu! Zaboravio sam da kažem da smo mi tokom celog puta imali fotografa koji je bio tu da zabeleži neke naše “momente” blogerskog zanosa. Ovo je moj trenutak blaženosti kada vidim da imam dovoljno slika i više od polovine prve baterije! 😀

 


Džal Mahal – Vodena palata koja se nalazi na centru jezera Man Sagar. Niko ne zna kada je tačno izgrađena ova palata, a ljudi pretpostavljaju da je Džal Mahal palata stara najmanje 300 godina, jer je sigurno sagrađena pre brane koja se danas nalazi na samom jezeru. Prva četiri sprata palate su potopljena, a kada je vodostaj veoma visok, iznad površine se vidi samo poslednji sprat palate. Palata je delimično renovirana za posetioce, razmatra se mogućnost da se pretvori u luksuzni hotel. Mislim da će to biti jedinstven hotel u Indiji i širom sveta! 🙂

 

 

Ovo je samo jedan od primera uličnih đakonija u kojima možete uživati, bez straha da ćete dobiti stomačni virus. 🙂

 

 

Džajpur je bio prvi grad na našem putovanju. Ispunio je sva moja očekivanja, bilo je vremena za sve! Nešto smo novo naučili, a kao što možete da vidite po slikama bilo je vremena i da se zabeleže i lepi kadrovi u ovom predivnom gradu.

 

 

Našao sam i lepih mesta da se i ja malo slikam i da posle pokažem mojim unucima kako sam posetio jedan prelepi indijski grad, kao što je Džajpur.

Prvi dan na Maharadži Ekspresu se ovde završava! Iskreno se nadam da ste uživali i da ste nešto novo naučili. Sledeće nedelje vas vodim na safari u nacionalni park Ranthambore i grad koji je ispunio sve moje snove – Agra! Vidimo se sledeće nedelje!

Voleo bih da čujem vaše utiske o ovom postu, ako imate neko pitanje ili komentar slobodno mi napišite dole u komentarima.

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

Ova serija postova iz Indije je sponzorisana od strane Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspres. Hvala prijateljima iz kompanije Sony na novoj igračkici – fotoaparat/vlog kamera RX 100 Mark V.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST