Ćao svima! Dobro došli u moj novi post! Došlo je vreme da mali Marko sumira utiske o Indiji. Moram priznati da mi je ovo bio najteži zadatak do sad. Iskreno, ne postoji način da se napiše dovoljan broj reči da bi se opisala jedna zemlja kao što je Indija. Ljudi koji su bili u toj zemlji nisu ostali ravnodušni, ali na njih najveći utisak je ostavilo siromaštvo koje je u Indiji najviše izraženo nego u zemljama Evrope. Moja prva pomisao na Indiju je OSMEH. Ljudi na ulicama su veseli, uvek pronađu razlog za sreću iako imaju dovoljno razloga kao i svi drugi ljudi na planeti da tuguju. Iskoristio bih specijalnu priliku na početku ovog posta da se zahvalim Turističkoj organizaciji Republike Indije, kao i osoblju sa Maharadža Ekspresa.

 

 

Šta je sreća? Kako izbeću tugu? Odgovore na ova vrlo zanimljiva, a ujedno i najteža pitanja u životu možete lako pronaći u Indiji. Osmeh na licu, a svestan si da dan moraš preživeti manje od 500 rupija u novčaniku u gradu kao što je Delhi je prava umetnost u životu. Kada sam dobio poziv da učestvujem u akciji “Velika Indijska Blogerska Avantura” moja prva asocijacija za Indiju je bilo SUNCE. Malo da pobegnem iz hladnog Beograda i uskočim u neke rane prolećne dane je bila moja najbolja odluka koju sam mogao doneti, a 2018. godina je tek počela! Pa da krenemo sa avanturom!

 

 

Delhi me je dočekao raširenih ruku u sam cik zore, dok normalni narod spava. Nasmejana lica policajaca  na aerodromu i brzina izlaska sa aerodroma su učinili da sav taj moj umor nakon dugog putovanja nestane. Siguran sam da ste u životu čuli za izraz “more ljudi”, ali nikada to niste mogli bukvalno da doživite! Ja sam to imao priliku da vidim u 3 sata ujutru na aerodromu u Delhiju kada sam pokušavao da pronađem osobu koja me je čekala na aerodromu. Pročitao sam više od 100 papira sa imenima, ne vidite čak ni sve osobe samo ruka koja se tek toliko vidi, samo da se izbori da papir bude dovoljno vidljiv za osobu koja nekog čeka.

 

 

Prva misija je završena! Mali Marko je pronašao u tom “moru ljudi” osobu koja mu je bila potrebna za početak avanture. Vožnja je prošla magični, iako je bilo veoma maglovito vreme uspeo sam da vidim kako Delhi izgleda noću. Držao sam se junački da ne zaspim, ali je umor odradio svoje i na kraju je moj neki san od dva sata probio zvuk telefona jer sam hvala Bogu kasnio na razgledanje Delhija sa mojim kolegama! (nisam bio jedini da se zna! :D).

 

 

Topao i sunčan dan, kratki rukavi… da to je jedno tipično februarsko popodne u Delhiju! Gužve u saobraćaju su nekad i više nego dobro dobrodošle pa imate priliku da uživate u pogledu. Da, znam to nije baš zanimljivo osobi koja živi u tom gradu, ali meni kao turisti meni je to odlično! 😀

 

 

Dan je bio poprilično uzbudljiv, saznali smo neke nove zanimljivosti o Delhiju. Moram da pohvalim našeg vodiča, moderna žena sa tradicionalnim vrednostima. Ona se trudila na jedan zanimljiv način da nam prikaže život u Indiji kroz priču o životu njene porodice. Zamislite da muža sa kojim treba da provedete ostatak života upoznate tek nakon što izgovorite ono sudbonosno DA! Ona je bila lukava! Videla je svog muža par sati pred venčanje koji je zaspao očigledno od prevelikog uzbuđenja, rekla je sebi: “Pa dobro, može da prođe!”… Danas je malo drugačije u Indiji, brakovi se i dalje ugovaraju, ali momak i devojka imaju pravo da se upoznaju. Nema braka, ako astrolog vidi da se zvezde budućih partnera ne poklapaju! Stvarno jedna zanimljiva kultura.

 

 

Indija je posebna zemlja. Njihova kultura, tradicija i religija su jedinstveni. Hramovi su veoma očuvani, ostaci neki hramova su i dalje veličanstveni. Neke stvari se jednostavno ne mogu opisati rečima, potrebno je da čovek sam dođe u kontakt i da svoj neki konačni sud o tome.

 

 

Obzirom da je ovo meni bio prvi kontakt sa Azijom i da je Indija prava zemlja koju sam posetio za mene je sve to novo i uzbudljivo. U Indiji, gost se smatra jednom vrstom božanstva i za njih je gost pravi mali Bog.

 

 

Arhitektura je vrlo specifična. U svakom gradu ćete pronaći bar jednu građevinu koja će vas podsetiti na neku drugu zemlju, ali u većini slučajeva bićete očarani njihovom arhitekturom.

Moj dečački san je bio da posetim Tadž Mahal i moj san se ostvario. To je prosto umetničko delo koje morate doživeti, to vam ne može dočarati slika ili nečiji magnet sa putovanja… Tadž Mahal se mora osetiti! Kao što sam napisao na samom početku ja sam i dalje pod utiskom!

 

 

Građevina koju vidite na slici iznad je slična Tadž Mahalu, dugo se smatralo da je Tadž replika, a da je ovo original. Nakon višegodišnjeg proučavanja dokazano je da ove dve građevine imaju sličnosti, ali da nisu iste. Tadž Mahal je uvršten u listu 7 svetskih čuda, a ova grobnica je postala njena “sestra bliznakinja” u Delhiju. Zanimljivost je da je Tadž Mahal duplo veći od ove grobnice i da je par lukova i određeni detalji su malo drugačiji.

 

 

Ovakve vrste grobnica su večne kuće indijskim maharadžama i njihovim lepšim polovinama. Grobnice su dobile jednu novu sasvim drugačiju umetničku notu. Osim što imate priliku da uživate u miru i spokoju takođe imate priliku da osetite lepotu i raskoš koju su maharadže imale za vreme života, što njihove večne kuće samo verno potvrđuju.

 

 

Prvi dan se polako bližio kraju, naši blogerski stomaci su bili prazni, baš kao i baterije naših fotoaparata. Nekome to smešno, ali verujte mi da one najbolje kadrove za slike pronađete tek kada ispraznite baterije na aparatu, a tek žalite kada shvatite da ste i onu rezervnu potrošili. Dug je taj blogerski dan!

 

 

Drugi dan je bio rezervisan sa posetu predsedničke palate, hrama i naravno glavni razlog što smo došli u Indiju – Maharadža Ekspres! Voz snova!

 

 

Meni je taj drugi dan bio zanimljiv jer smo imali priliku da se vozimo Tuk Tuk-om. Viđao sam to u nekim drugim zemljama, savremene verzije tog prevoznog sredstva, ali u Indiji Tuk Tuk je prevozno sredstvo koje morate koristiti, samo morate biti vrlo pažljivi pri vožnji i čuvati svoje stvari ne samo zbog krađe već i zbog mogućnosti da sami upropastite svoje aparate prilikom vožnje.

 

 

Jedna stvar na koju ćete se prosto morate navići u starom delu Delhija je GUŽVA. Stari deo nije bio namenjen za današnje uslove: uzane ulice, nije bilo struje pa zato su semafori (verujte mi skoro i da ih nema) i sve druge instalacije naknadno ugrađene. Na kraju sve je to nebitno, imate priliku da vidite pravu Indiju.

 

 

Možda nas dele kilometri, možda nam je vera drugačija, boja kože, ali budite sigurni da su emocije nešto što nas spaja. Svi mi imamo iste ili slične reakcije za sreću ili tugu, emocije ne poznaju granice ni jezičke barijere. Slika iznad vam samo pokazuje koliko smo mi slični. Pokušajte da napravite sličnu sliku negde u Srbiji i videćete da nema razlike. Na kraju svi smo mi samo ljudska bića.

 

 

Religija zauzima posebno mesto u njihovim srcima. Kada ulazite u hram morate biti bosi i imati maramu na glavi bilo da ste žena ili muškarac pravila su ista. Naravno meni kao i svim drugim blogerima je bio problem da razumemo molitvu, ali oni su imali razumevanja pa su svoje već unapred snimljene molitve preveli na engleski jezik pa smo mogli da pratimo molitvu na specijalnim ekranima. Na početku nećete imati neki osećaj za indijski jezik, ali nakon nekog vremena shvatićete ustvari koliko je to jedan melodičan i lep jezik.

U ovom kompleksu pored ovog hrama je bila i kuhinja koja je otvorena za svakog ko je gladan bez obzira na klasu. Bilo da si siromašan, imaš neki posao da preživiš tek toliko da nisi gladan ili bogat ova kuhinja je otvorena za sve. Možete spremati obroke ili koristiti usluge kuhinje, ja sam se zabavljao sa mojim kolegama dok smo pomagali ljudima iz kuhinje da spreme obroke. Osećaj je bio fantastičan! Moram ovim putem da se zahvalim mojoj mami koja me naučila da kuvam, razvlačio sam tamo testo bolje od koleginica! 😀

 

 

Mi smo se tako dobro zabavljali u kuhinji, pričali sa ljudima koji tu svakodnevno rade, kao i sa volonterima koji su došli da pripomognu. Uvek je zabavno raditi u društvu, neki su i pevali. Atmosfera je bila fantastična, ali pošto su nam ruke bile u testu nismo marili baš za kamere. Cilj je bio da se napravi što više obroka. Rad u kuhinji je bio zabavan, ali su nas organizatori prekinuli jer je došlo vreme za kretanje, a mi smo “probili” sve dozvoljene termine. Na slici iznad vidite kako izgleda jedno tipično popodne u starom delu Delhija. Ako planirate da stignete negde na vreme planirajte da krenete 3 do 4 sata ranije! Ozbiljan sam! Mi smo proveli skoro 3 sata u autobusu, srećom nismo zakasnili na voz!

 

 

Došlo je vreme da se ukrcamo na čuveni voz snova – Maharadža Ekspres (Maharaja’s Express). Maharadža Ekspres je jedan od 4 specijalnih vozova u Indiji. Mi smo imali priliku da idemo na njihov program koji se zove “Indijska Panorama” i koja je trajala 8 dana. To je bilo ujedno i moje prvo putovanje vozom ovakvog tipa. Uvek imate specijalne dobrodošlice, a ja ću se potruditi da u jednom specijalnom videu na YouTubu objasnim detaljnije o samim ritualima. Došlo je vreme za polazak. Zvanično je počela moja avantura!

 

 

Prva stanica: DŽAJPUR

Jutro, vreme za doručak, a ja još nisam ni svestan gde se nalazim, cele prethodne noći nisam spavao zbog uzbuđenja jer prvi put spavam na vozu čoveče! Niko od nas nije spavao!

Doček u prvi grad na našem putovanju. Džajpur je glavni grad indijske države Radžastan, ima nešto manje od 2,5 miliona stanovnika. Džajput ljudi od milošte zovu i Ružičasti grad, taj nadimak je dobio zato što je maharadža Man Sing II 1876. godine naredio da se, u čast dolaska princa od Velsa, svaka kuća Džajpura ofarba u roze boju. Dan, danas grad ljubomorno čuva svoje fasade roze boje. Postoje par znamenitosti koje ne smete propustiti da posetite, a jedna od njih je i Hava Mahal – Palata vetrova, jedna od najpoznatijih atrakcija u Džajpuru.

 

 

Mi smo imali priliku da se pridružimo povorci koja je tog dana bila zbog proslave Boginji. Povorka je bila vesela, toliko boja na jednom mestu nisam do sada imao prilike da vidim u svom životu. Ljudi su toliko bili divni prema nama da su nas veselo dočekali pa čak i usporili povorku da bismo napravili slike ispred čuvene Palate vetrova sa ovim veselim zastavama. Tog dana u Džajpuru je sve bilo besplatno: hrana na ulicama, sladoled, slatkiši, kokice… Stvarno dan za pamćenje!

 

 

Pošto smo morali da žurimo zbog satnice, morali smo da izađemo iz povorke i da uđemo u naš blogerski autobus, da bismo nastavili dalje put ka Amber Tvrđavi. Ona je ukrašena slonovačom, staklom i vrednim slikama, a kada sa autoputa Delhi-Džajpur pogledate prema jezeru koje se ispod nje nalazi, primetićete i čuveni hram Džaj Mandir, s pratećim zdanjima poput Šiš Mahala, koji okružuju zidine sa ogledalima. Podigao ga je u 16. veku maharadža Man Sing Drugi.

 

 

Na kratko smo uskočili u specijalne džipove i krenuli da istražimo sve lepote čuvene lepota Amber tvrđave.

 

 

Dan je bio predivan prosto stvoren za slikanje! Na slici iznad imate priliku da vidite motorizovanu verziju prevoznog sredstva Tuk Tuk, o kojem sam vam pisao malopre. 🙂

Amber Palata je čuvena je po mešavini hindu i islamskog stila arhitekture. Sam kompleks Amber palate čine vrtovi, sale za javnu i dvorsku publiku i haremi. Džajgar tvrđava se nalazi na brdu tik iznad Amber palate. Ima ogromnu kolekciju srednjovekovnih topova, od kojih se jedan smatra najvećim topom na svetu na točkovima. Vrlo zanimljivo zar ne! Kao što vidite sa mog lica nije silazio osmeh i sada dok pišem ovaj post kroz glavu mi prolaze oni momenti kada sam sa kolegama istraživao ovu predivnu palatu i gde smo napravili ove predivne fotografije! 🙂

 

 

Pogled sa palate je predivan! Pejzaž koji oduzima dah.

 

 

Na slici iznad možete videti kako su izgledali maharadžina privatna dvorišta. Lepo mesto za odmaranje moram da priznam! 🙂

 

 

Evo i dokaz kako mali Marko izgleda kada vidi dobre slike na svom aparatu! Zaboravio sam da kažem da smo mi tokom celog puta imali fotografa koji je bio tu da zabeleži neke naše “momente” blogerskog zanosa. Ovo je moj trenutak blaženosti kada vidim da imam dovoljno slika i više od polovine prve baterije! 😀

 


Džal Mahal – Vodena palata koja se nalazi na centru jezera Man Sagar. Niko ne zna kada je tačno izgrađena ova palata, a ljudi pretpostavljaju da je Džal Mahal palata stara najmanje 300 godina, jer je sigurno sagrađena pre brane koja se danas nalazi na samom jezeru. Prva četiri sprata palate su potopljena, a kada je vodostaj veoma visok, iznad površine se vidi samo poslednji sprat palate. Palata je delimično renovirana za posetioce, razmatra se mogućnost da se pretvori u luksuzni hotel. Mislim da će to biti jedinstven hotel u Indiji i širom sveta! 🙂

 

 

Ovo je samo jedan od primera uličnih đakonija u kojima možete uživati, bez straha da ćete dobiti stomačni virus. 🙂

 

 

Džajpur je bio prvi grad na našem putovanju. Ispunio je sva moja očekivanja, bilo je vremena za sve! Nešto smo novo naučili, a kao što možete da vidite po slikama bilo je vremena i da se zabeleže i lepi kadrovi u ovom predivnom gradu.

 

 

Našao sam i lepih mesta da se i ja malo slikam i da posle pokažem mojim unucima kako sam posetio jedan prelepi indijski grad, kao što je Džajpur.

Prvi dan na Maharadži Ekspresu se ovde završava! Iskreno se nadam da ste uživali i da ste nešto novo naučili. Sledeće nedelje vas vodim na safari u nacionalni park Ranthambore i grad koji je ispunio sve moje snove – Agra! Vidimo se sledeće nedelje!

Voleo bih da čujem vaše utiske o ovom postu, ako imate neko pitanje ili komentar slobodno mi napišite dole u komentarima.

 

Blogerski pozdrav!

Mr.M

 

 

Ova serija postova iz Indije je sponzorisana od strane Turističke organizacije Republike Indije i Maharadža Ekspres. Hvala prijateljima iz kompanije Sony na novoj igračkici – fotoaparat/vlog kamera RX 100 Mark V.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE THIS POST

8 Comments

  1. Svetlana February 26, 2018 at 10:48 am

    Dragi Marko, fantastičan post! Mnogo mi se dopada tvoj stil pisanja. Indija je predivna, tvoje slike su samo to i dokazale. Veliki pozdrav i jedva čekam nastavak. Pozdrav Svetlana

    Reply
  2. Jelena February 26, 2018 at 12:50 pm

    Savrsenstvo bez mane uz ove klasicne slike iz putopisa uneo si i svoj licni pecat svoj osmeh. Vidi se da si bas uzivao u Indiji i sve svoje utiske preneo odlicno. Mnogo mi se dopadaju tvoje slike kako si prikazao guzvu u Delhiju! 🙂

    Reply
  3. Mira February 26, 2018 at 3:42 pm

    Marko,hvala za ovo uzivanje koje si nam priustio,svojim ptedivnim postovima I fotografijama.Svi smo verujem sa nestrpljenjem ocekivali tvoje objave iz Indije,ali ovo je prevazislo sva moja ocekivanja.Sa toliko smisla za dozivljaj,za lepotu ,zaprenosenje svojih impresijanama ,ti si pisao o svom putu u Indiju.Imala sam prilike da listam mnoge kataloge turistickih agencija.da slusam mnoge vodice na putovanjims,ali tu moc da nam tako verno preneses svoj dozivlhaj svega vidjenog nisam ocekivala.Mi loji tebe pratimo odavno smo zapazili sa koliko umeca I lepote ti vodis svoj blog,koliko si lep ,obraxovan I nadasve talentovan mladic.To sim jos jednom dokazao I mnogo vise od toga .U tvom bicu I tvom talentu,u tvojoj zaraznoj ljubavi prema zivotu I ljudima ,vidi se da si veoma emocionalan Iultitalentovan mlafic.O tvom izglefu I sarmu ,necu ni da govorim.Moram samo da spomenem da imas predivan osmeh I da ga obilato koristis na svim svojim fotografij s ma ,sto je jos jeda tvoj mozda I nesvestan doprinos svemu prikazanom.Ovo sto sam videl s bilo je predivno I sa nestrpljenjem ocekujem nastavak price ,kao neko ko cita predivan roman ,a mora na trenutak da prekine citanje.Sve najlepse ti zelim I mnogo pozdrava ,do slrdeceg citanja.(Ako ovako nastavis pistaces Svetski poznati bloger,pid uslovim da ti je to cilj,ali ja mislim da su tvoje ambicije mnogo vece,her imas kapaciteta za sve sto pozelis.)!

    Reply
  4. Jovana February 26, 2018 at 6:14 pm

    Marko , hvala za prekrasne objave o Indiji, zemlji ljepote koju mnogo nikad ne mogu vidjeti . Tvoje oči gledaju za nas i mogu ti reći da stalno, iznova gledam i presrećna sam ! Hvala ti i javi nam što više ! Uživaj i puno sreće i radosti u prekrasnoj Indiji !

    Reply
  5. Milica February 26, 2018 at 6:43 pm

    Hvala za ovaj predivan blog.Način na koji pišeš me oduševljava.Sve vreme imam utisak da se nalazim na tom putovanju,da posmatram i snimam sve što si ti video i snimio.Divno,mnogo toga sam o Indiji detaljnije saznala,kao da sam i ja na tom putovanju.Svaka čast dragi Marko i srecan nastavak putovanja.👍👏😘

    Reply
  6. Snežana February 26, 2018 at 7:26 pm

    Nisam bila ali znam veoma mnogo o ovoj zemlji buduci da pisem knjigu cija se radnja odvija izmedju Indije (tacnije Kartanake ) i bivse Juge…☺☺i sigurno je da cu je posjetiti u skorijoj buducnosti….

    Reply
  7. sbk February 26, 2018 at 7:40 pm

    Wooow želim i ja da posetim Indiju 😍😍😍 od toliko lepote te zemlje izgleda nisi stigao sebe da slikaš previše 😂 obožavam tako neku mistiku koju ima Indija! BLAGO TEBI!

    Reply
  8. Tanja March 2, 2018 at 9:56 am

    Marko, baš sam uživala. Koliko je samo važna produhovljenost, emocija i osmeh onog ko piše putopise, pokazuje i ova tvoja divna priča iz Indije. Deo te emocije preneo si i na mene.

    Reply

Leave A Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *