Posts tagged Kipar

Pisma sa Kipra: Sve što niste znali o Limasolu i Pafosu

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Došao je i taj 31. decembar kada se opraštamo od stare godine i sa srcem punim isčekivanja i lepih želja dočekujemo novu godinu za koju se nadamo da će nam biti bolja i uspešnija od prethodne. Inače znate da sam do sada praktikovao da pišem postove petkom, da biste imali vremena da pročitate nove postove za vikend, ali ovaj put sam želeo da se rastavim sa 2018. godinom sa poslednjim postom sa kojim sa obeležio moju avanturu na Kipru.

U prethodnim postovima ste imali priliku da upoznate neke lepote Kipra kao što su Larnaka – post i Nikozija i Lefkara – post. Ako niste bili u prilici zbog obaveza da pročitate moje postove sa Kipra, to možete učiniti sad tokom praznika. Pre nego što počnem sa današnjim postom želeo bih od srca da se zahvalim turističkoj organizaciji Kipra na ovom izuzetnom iskustvu i na pruženoj prilici da se upozna mediteranski raj kao što je Kipar.

Jedno novembarsko jutro nam je bilo ulepšano ovim predivnim morskim prizorom u kojem smo imali priliku da uživamo sa terase naše hotelske sobe u Limassolu. U trenutku sam zaboravio na grip koji me je tih dana prevladao i moram priznati da mi je ova avantura pomogla da aktivno prezdravim grip na nogama i da sam uspeo čak na putovanju ozdravim uprkos naporima. Ko zna, možda stvarno more čini čuda, kao što to kažu naši stari.

Limasol sa svojih 200.000 stanovnika, zauzima drugo mesto po veličini na ostrvu. Grad je najvažnija kiparska luka i ujedno jedna od važnijih luka u Evropi zbog svog izuzetnog položaja između Sueskog kanala i Evrope. Postoje i određene zanimljivosti koje se tiču istorijskih detalja ovog izuzetnog grada. Limasol se nalazi između dva antička grada Amatusa i Kuriona, koja su tokom antičkog doba bila značajna na Kipru. Razvoj današnjeg grada počinje tek početkom drugog milenijuma. Engleski kralj Ričard Lavlje Srce je uništio Amatus 1191. godine. Limasol je verovatno izgrađen nakon razaranja Amatusa. Ipak, samo područje grada su naseljavali starosedeoci još od antičkih vremena, jer tu su otkriveni grobovi starosti čak i do 4.000 godina.

Britanci su preuzeli Kipar 1878. godine. Stabilna i napredna uprava Velike Britanije omogućila je da se Limasol tokom kasnog 19. i početkom 20. veka polako, ali sigurno razvija. Tada se u gradu javljaju savremene građevine, uvodi se potpuno nova infrastruktura.

Limasol danas ima oko 100 hiljada stranovnika u gradskoj zoni i oko 165-180 hiljada stanovnika u širem gradskom području. Danas su stanovnici mahom Grci, dok se nekada prisutna turska manjina iselila posle turske invazije. Istovremeno grad je primilo na hiljade grčkih izbeglica sa severa ostrva. Poslednjih godina u grad se naseljava i sve više stranaca, ili ekonomskih useljenika sa Istoka ili nekadašnjih turista sa Zapada. Poslednja istraživanja su pokazala sa se u ovaj zanimljivi primorski gradić doselilo preko 40.000 stanovnika ruskog porekla.

Razvoj turizma u Limasolu započeo je 1974. godine nakon turske okupacije Famagustei Kerinije, koje su dotad bile glavna turistička središta Kipra. Najveća kiparska luka je postao isto 1974. godine, a pre toga je to bila Famagusta. Limasol je danas najveća kiparska luka sa veoma razvijenom trgovinom. Okolina Limasola je poznata po vinogradarstvui uzgajanju maslina i južnog voća. Oko grada postoje mnogi vinogradi.

Poslednjih decenija grad je postao poznata turistička destinacija, kako zbog blage klime i lepih plaža u okolini, tako i zbog očuvanog starog gradskog jezgra samog Limasola.

Srednjovekovni dvorac u Limasolu se nalazi u samom srcu starog grada, odmah iznad stare luke. Prema tradiciji, ovo je mesto gde se engleski kralj Ričard Lavlje Srce, oženio Berengarijom iz Navara, gde je ujedno i krunisana kao kraljica Engleske 1191. godine. Utvrđeni zidovi su od velikog arheološkog i istorijskog značaja i smatraju se bitnim delovima mnogo većeg dvorca koji je tu nekada bio.

Tačan datum izgradnje ovog zdanja nije poznat; prema Etienne de Lusignan, dvorac je sagrađen 1193. godine od strane osnivača dinastije Lusignan, Guy de Lusignan, ali prvi službeni pisani dokument potvrđuje da je dvorac sagrađen do 1228. godine, u vreme kada je vladao u vreme okupacije Kipra nemački kralj Frederik II.

Crkva Aja Napa sagrađena je krajem 19. i početkom 20. veka, na ruševinama stare, manje vizantijske crkve.

Prema predanju, crkva je dobila ime po ikoni Bogorodice, koja je pronađena u šupljini na zidu. Drugi izvori veruju da crkva duguje svoje ime hramu podignutom u franačkom periodu, posvećenom Svetom Napu Sv. Berenice, poznatoj pod nazivom “Sveti Nape”.

Današnja crkva – koja je dovršena 1906. godine – sa mramornim ikonostasom i freskama uglavnom na kupoli, i sadrži srebrnu ikonu Bogorodice.

Nakon obilaska grada krenili smo ka našoj drugoj planiranoj destinaciji – Pafosu. Pafos je peti po veličini grad na Kipru, smešten u jugozapadnom delu ostrva. Pafos je i središte istoimene oblasti Pafos.

Pafos je po predanju mesto rođenja Afrodite, grčke boginje ljubavi. U doba stare Grčke i starog Rima, Pafos je bio glavni grad Kipra. Ostaci palate rimskog kralja sa divnim mozaicima predstavljaju danas veliko turističko nalazište.

U 1. veku grad je posetio i apostol Pavle. Zbog svega navedenog Pafos se nalazi na spisku evropske kulturne baštine UNESCO-a.

Putovanje između Limasola i Pafosa traje otprilike sat vremena i ako imate priliku da iznajmite automobil, možete uživati u lepoti Afroditine stene koja je postala znamenitost i deo evropske kulturne baštine. Postoji više legendi o nastanku ove stene, ali jedna od njih se posebno izdvaja:

Grčka boginja ljubavi Afrodita, sudeći po legendi Afrodita se rodila iz posebne morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa između stena, biće večito mlad! Drage moje dame, ako želite da uštedite i pritom da se oduprete pritiscima sredine da idete na preskupe estetske tretmane, uverite se u legendu. Moja parola je: “Uvek sve treba isprobati!”. Plaža je šljunkovita, pazite se ako idete bosi, ali samo more je izuzetno čisto, pa i ako vam se želje za večnom mladošću ne ispuni, nećete zažaliti što ste izdvojili malo svog vremena da provedete u ovom divnom prirodnom ambijentu.

Put nas zove dalje, vreme leti a treba i Pafos obići! Talija nas podseća na naše obaveze i da moramo krenuti dalje! U redu, što se mora nije teško! Nakon kratke vožnje dolazimo i do našeg poslednjeg odredišta ove naše avanture na Kipru – Pafos.

Pafos je postepeno izgubio veći deo svoje značajnosti kao administrativni centar, posebno nakon osnivanja Nikozije. Grad i njegova luka nastavili su da opadaju tokom srednjeg veka i otomanske vladavine, kao što je Nikozija, a lučki grad Larnaka dobijao na svom značaju.

Grad i okrug su nastavili da gube stanovništvo tokom britanskog kolonijalnog perioda i mnogi njegovi stanovnici su se preselili u Limasol i Nikoziju. Grad i okrug Pafos su ostali najnerazvijeniji deo ostrva do 1974. godine. Današnji Pafos, sa populacijom od oko 35.000 stanovnika, je popularno turističko naselje sa atraktivnom ribarskom lukom. Ktima je glavni rezidencijalni deo grada, dok je Kato Paphos, pored mora, izgrađen oko srednjovekovne luke i sadrži većinu luksuznih hotela i ostale bitne turističke infrastrukture grada. Avenija Sv. Pavla, najposećenija ulica u Pafosu, povezuje dva dela grada. Počinje u blizini centra grada na trgu Kenedi i završava se izvan zidina grada kod srednjovekovne tvrđave koja se nalazi u neposrednoj blizine gradske luke.

U samom srcu grada, nalazi se jedna zanimljiva riznica ručnih rukotvorina i zanatskih proizvoda koja ujedno predstavlja i jedno pravo malo skriveno blago regiona i istoimenog grada Pafos. Mesto (The Place) je naziv ovog malog umetničkog ćoška, koji svakodnevno nesebično dočekuje veliki broj turista koji su odlučili da svoj odmor provedu u ovom delu Kipra.

Siguran sam da ćete uvek pronaći neki zanimljiv poklon za sebe, svoje domaćinstvo, sebi drage osobe, najlepše i interesantne poklone za svoje prijatelje.

Nakon posete ovoj prodavnici, rešio sam i da obiđem vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran.

Talija , naš vodič nam je objasnila da nekoliko stotina ljudi poseti ovaj zanimljiv gradić i da svojim šarmom osvaja njihova srce. Pored šarma i moderne arhitekture, Pafos poseduje i ovaj očaravajući vidikovac sa kojeg se pruža najlepši pogled na Mediteran. Nadam se da sam uspeo da dočaram lepotu i da to zabeležim svojim aparatom jer je to bilo jedinstveno iskustvo za mene.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta sa Kipra i ove 2018. godine. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz St. Raphael rezorta u Limasolu koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Limasolu i Pafosu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana u novoj 2019. godini!

Želim da iskoristim priliku da vam poželim srećnu Novu Godinu i da vam 2019. godina donese sve ono o čemu ste maštali. Ja ću vam za početak poželeti ono najvažnije a to su: zdravlje, sreća i ljubav, a sve ostalo će doći vremenom doći. Nadam se da ćemo se ovako lepo družiti i u 2019. godini i da ćemo otkrivati neke nove destinacije zajedno na Mr.M blogu. Hvala vam divnim komentarima, sugestijama i kritikama koje ste mi ostavljali tokom 2018. godine i samim tim ste učinili da se Mr.M blog unapredi. Još jednom hvala na nesebičnoj ljubavi koju ste mi pružili i nadam se da će i u novoj godini biti tako. Danas je vreme za slavlje i svima vama želim lud i nezaboravan provod! 🙂

Blogerski novogodišnji pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i St. Raphael resort hotela, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koji su spomenuti u prethodnim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Nikozija, grad novih ideja

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Dobro došli u moj novi post! Siguran sam da ste uspeli da “prebrodite” i ovu radnu nedelju i sada možete na miru da pravite planove za vikend. Ja sam odlučio da vas obradujem novim putopisom i danas nastavljamo sa našom pričom o Kipru. U prethodna dva posta imali ste priliku da se malo bolje upoznate sa Larnakom i Aja Napom – link posta. Danas ću vam otkriti nešto novo o glavnom gradu ove male ostvrske države – Nikoziji. Kipar jeste ostrvo, ali nažalost glavni grad se ne nalazi na morskoj strani ostrva, nema vide ni na vidiku! Znam, malo zvuči čudno, ali tako je! Iako ovog puta nemam za vas lepe morske pejzaže, siguran sam da ćete pronaći bar 100 razloga za zavolite ovaj simpatični gradić koji je specifičan po mnogim stvarima, a uskoro ćete imati priliku da se lično uverite u to! 🙂

Kada govorimo o religiji, narod na ovom ostrvu je vrlo pobožan, kako stari tako i mladi naraštaji trude se da održe tradiciju. U prestonici Kipra, imao sam priliku da obiđem dve crkve pravoslavne crkve koje su od izuzetnog značaja. Prvi verski objekat koji smo imali priliku da obiđemo u Nikoziji (Lefkosiji) je crkva Panagia Chrysaliniotissa.

Najvažnija vizantijska crkva u Nikoziji, jedina crkva u starom delu grada koja datira iz srednjeg veka – vizantijski period. Prvobitni izgled crkve je bio veoma jednostavan sa kupolom, ali je tokom određenog vremenskog perioda konstrukcija crkve menjana da je izvorni oblik kupole u velikoj meri izmenjen. Veliki broj crkvenih ikona i freski potiče iz ove crkve i izložene su u Vizantijskom muzeju arhiepiskopa Makariosa III Fondacije u Nikoziji. Slikanje same unutrašnjosti crkve je zabranjen.

Talija, naš vodič, nam je predložila da se malo prošetamo starim delom grada i da vidimo kakva je arhitektura u ovom delu Nikozije. Za sve one koji nisu upoznati sa trenutnom političkom situacijom na Kipru, nakon 1974. godine Republika Kipar je nasilno podeljena i samim tim teritorija države Kipar se značajno smanjila. Nikozija je i dalje ostao glavni grad države iako je podeljen na dva dela, jedan pripada Republici Kipar, dok drugi deo pripada Turskoj. Zbog osetljivosti same teme i učtivosti nisam mnogo zalazio u detalje jer je to njima jednako bolna tačka, kao što je nama Kosova. Ista nam je tuga… Mislim da bi bilo bolje da pređemo na neke vedrije teme!

Talija je bila u pravu, njihova arhitektura je vrlo zanimljiva, prava mediteranska gde preovlađuju vedre boje pogotovo bela i plava boja koje su dominantne u njihovoj kulturi. Prva pomisao kada smo se šetali krajem je bila: “Gde su svi? Gde su ljudi?”. Stidljivo sam upitao našeg vodiča sva ta moja znatiželjna pitanja, ona se samo blago nasmejala i da je pretpostavila da ću je to pitati. Zakucala je na jedna vrata i na grčkom jeziku objasnila da sam ja novinar koji je došao na Kipar u saradnji sa turističkom organizacijom jer kako drugačije objasniti ženi od 80-tak godina ko sam ja. Baka je bila oduševljena i pustila nas je u svoj dom.

Saznao sam ono što me je kopkalo pre par minuta, njihov život se odvija u dvorištu koje poseduje skoro svaka kuća na Kipru i zato nemaju potrebe da sede ispred vrata i da se druže “na sokaku”. Upoznala me sa svojim komšinicama, dobili smo sok i kolače i imali smo priliku da vidimo koliko su oni ustvari komunikativan narod, bez obzira što ja nisam razumeo ni reč grčkog, ni Talija koja je inače rodom sa Kipra nije uspela simultanim prevodom sve da mi u trenutku prevede pošto su gospođe bile baš spremne za priču. Ja sam radio ono što sam najbolje umeo, trudio se da gledam sve učesnike u razgovoru u oči i da se smeška, pojedem kolač i zahvalim na gostoprimstvu. Voćni kolač je bio baš osvežavajuć, saznao sam nešto novo i uvek mi je puno srce kada imam priliku da upoznam lokalno stanovništvo i da osetim tu toplinu dobrodošlice, srdačnost i male gestove koji nekada mogu dosta reći o njihovoj kulturi.

Gospođe su bile raspoložene da pričaju još dugo, ali im je naša draga Talija objasnila da moramo još mnogo toga da obiđemo i da nemamo dosta vremena. Došlo je vreme za pokret, Nikozija nas čeka! Nakon ovog sređenog i savršenog kraja dolazimo do dela Nikozije koja povezuje stari deo grada sa novim grada – centrom. Taj “treći” deo je utočište za imigrante koji su izbegli iz drugih zemalja i tu ćete primetiti narod na ulici, nasmejani i pored svih svojih svakodnevnih problema se trude da dočekaju turiste u svojim skromnim restoranima.

Nakon par minuta šetnje, stigli smo i do drugog veoma važnog verskog objekta u Nikoziji. Crkva Agios Ioannis tou Theologou. Crkva se nalazi u krugu glavne pravoslavne crkve na Kipru, pored crkve se nalazi novi Crkveni dom.

Napomenuću da su na Kipru isključivo stare pravoslavne crkve koje su izgrađene u novoj eri ili u srednjem vizantijskom periodu. Posle tokom vladavine Otomanskog carstva određeni verski objekti su konvertovane u verske objekte islamske vere.

Novi deo grada, srce grada je prava mala moderna boemska četvrt. Većina posetilaca koja dođe u Nikoziju se raspituje za grafit koji možete videti na slici iznad. Umetnik koji je oslikao zid  zgrade u samom centru Nikozije je nepoznat javnosti, mada stanovnici kažu da se zna ko je to uradio, ali ne žele da otkriju. Umetnik je imao viziju da dočara jedno staro čuveno remek delo u kojem je umetnik hteo da dočara društvo koje je tada bilo aktuelno. Nepoznati ulični umetnik je osmislio ovaj grafit da bi dočarao današnje društvo na Kipru i u svetu uopšte.

Zgrada koja je bila stara, napuštena i oronula je dobila jednu novu “umetničku” vrednost. Ko bi rekao da jedan grafit može toliko privući pažnje da je sada zaštićen kao kulturno dobro Republike Kipra.

Došlo je vreme da se krene dalje, naša avantura u Nikoziji je bila kratka, ali slatka i edukativna. Ovo putovanje ću pamtiti kao jedno od najbolje organizovanih putovanja u mojoj blogerskoj karijeri. Na slici iznad imate priliku da vidite spomenik – Kip Slobode koji je podignut u čast pobede i samostalnosti Republike Kipar. Sloboda je nešto najvrednije što može neka država ili pojedinac sebi obezbediti. Došlo je vreme da krenemo dalje pre nego što padne mrak!

Nakon 40-tak minuta vožnje dolazimo u jednu malu varošicu na Kipru, koja je poznata po rukotvorinama i ručno rađenom nakitu. Dobro došli u Lefkaru! Lefkara predstavlja kolevku narodne umetnosti, gde je rođena umetnost kiparske narodne “igle” – čuveni “lefkaritiko” – čija je reputacija prevazišla granice Kipra i postala je poznata u većini evropskih zemalja i širom sveta. Lefkara može zahvaliti na ovom blagostanju i prosperitetu koje duguje ovoj umetnosti iglica i trgovini koja je uspostavljena krajem 19. veka, koji je doživeo svoj vrhunac tokom prvih trideset godina dvadesetog veka.

Pored ovih divnih ručnih radova koji su učinili ovo malo brdovito mesto poznatim u svetu, svoju slavu duguju i vrednim zlatarima koji svakodnevno prave mala umetnička dela od plemenitih metala. Mesto je tako tiho, prodavnica ima na sve strane, na jednu prodavnicu hrane idu bar 8-10 prodavnica nakita, onda zamislite koliko ovo mesto ima zanatskih radnji. Stopa zaposlenosti u ovom mestu je izuzetno visoka, kažu čak preko 90% stanovništva je radno aktivno.

Prijala nam je šetnja kroz ovaj gradić, mirno mesto, čist vazduh. Ljudi imaju osećaj bliskosti i bezbednosti, pa čak i do tog stepena da ostavljaju vrata svojih domova otključanim i naravno mace koje odmaraju na svojim kućnim pragovima. Lefkara je jedno mesto iz bajke, ko zna možda se i ja jednog dana doselim ovde da proživim svoju starost.

Ovo mesto ima jednu veoma važnu znamenitost, ckvu koja poseduje mali deo krsta na kojem je bio razapet Isus Hrist. Veličanstvena crkva u Lefkari posvećena je Svetom krstu i datira iz 14. veka. Prema vizantinologu Athanasiosu Papageorgiou, istočni deo crkve datira iz 14. veka, naime nakon razmatranja spašenih freski iz crkvenog ikonostasa. Ovaj datum potvrđuje i metrički natpis “Olivianos” koji se pojavljuje na dnu zlatnog krsta u crkvi u Lefkari. Postoje pisani dokazi da je Olivianos bio biskup u ovoj crkvi 1307. godine tokom okupacionog perioda od strane Franaka.

Ovu činjenica je nesumnjivo potvrdila i beleška iz 14. veka koji se čuva u sefu Crkve. Na kraju ovog rukopisa, koji je dragoceni evangelist, primećeno je da je napisano 1345/46 godine i da je monah Gabrijel, koji je bio monah i osnivač manastira “Svetog krsta”, platio sve troškove Crkve. Crkva u Lefkari je obnovljena 1740. godine, a zatim je drvenim vijugavim ikonostasom koji je izradio vajar sa Rodosa – Hadžikriakos.

Ikonostas ima nevidljivu šupljinu. To je grobnica u kojoj se čuva veliki drveni krst, kojem je posvećena ova crkva. Prema tradiciji, deo krsta Gospoda nalazi se u samom centru ovog krsta. Krug je sasvim mali, tanak srebrni lim. Četrnaest izrezanih slika iz života Gospodnjeg, anđela i Isusovih apostola Konstantina i Helene mogu se videti na glavnom krstu. Proces raspeća je prikazana u centru krsta i pokrivena je dvema bočnim stranama, na kojima su predstavljeni Theotokos (Majka Božija) i Joanis (Otac).

Centralna slika Isusa je okružena sa četiri anđela. Konstantin Veliki, “Izdaja Isusa”, “Golgota” i Sveta Helena ilustrovani su horizontalno na krstu. “Presto drugog dolaska” i “Vaskrsenje Isusa”, kao i predstavljanje “depozicije” i “pokopavanja Isusa” ilustrovane su po vertikali na krstu odozgo nadole. Olivijanova slika sa relevantnim metričkim natpisom nalazi se na donjoj ivici krsta. Prema verovanju, na krstu se nalazi deo Svetog krsta Gospodnjeg.

Dragi moji došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru. Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra. Ovo je bila jedinstvena prilika da se malo bolje upoznam sa religijom i da razumem neke stvari bolje nego pre. Putovanje je bilo edukativnog karaktera i nadam se da ste naučili nešto novo iz ovih mojih “Pisama sa Kipra”.

Kako se vama dopala ova moja priča o Lefkoziji – Nikoziji i Lefkari? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra  uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Kipar, zimsko letovanje sa stilom

Dragi moji, došao je još jedan petak koji označava kraj radne nedelje. Iskreno se nadam da vam ova nedelja nije bila naporna, ali moram priznati da smo danas dobili još jednog “nezvanog belog gosta”, ne morate puno da pogađate siguran sam da ste primetili da je danas Beograd i još mnogi gradovi u Srbiji dobili novi beli ogrtač. Neko se iskreno raduje i uživa u zimskim radostima, ali ja spadam u onu drugu grupu ljudi koji bi ako je moguće samo sneg da pada na planinama pošto je nekada u gradu opasno. Drugarica koja inače radi na hirurgiji mi je danas pričala kako ima dosta pacijenata i preloma, zato se pazite i pažljivo koračajte bolje i da zakasnite par minuta nego da padnete i na taj način povredite sebe zbog nebitnih stvari.

Danas nastavljam moju priču sa Kipra, samo što će to danas biti jedna mala modna pričica iz Larnake. Borim se protiv zime, snega i hladnoće jednim okupanim suncem i toplim postom sa Kipra, nije ni to tako loša ideja. Mislim da će mi pomoći u mentalnom smislu da prebrodim ovu trenutnu hladnoću koju osećam jer hvala Bogu opet nešto eksperimentišu sa grejanjem…

Ko je bio u prilici da pročita moj prethodni post sa Kipra, siguran sam da je uveliko upoznat sa lepotama kojim ovo predivno ostrvo zrači i svake godine privlači sve veći broj posetilaca kako iz sveta, tako i iz Evrope. Ko nije stigao da pročita post, može sada to da učini – LINK.

Ovaj post sam uspeo da uslikam prvog jutra na Kipru, jer smo po planu i programu koji su nam organizovali moji dragi prijatelji iz Turističke organizacije Republike Kipra primetili da ćemo već sledeće jutro napustiti Larnaku i nećemo biti u prilici da napravimo post. Zato je moja umorna, veoma bolesna, ali neobuzdana duhom malenkost odlučila da je najbolje da odmah napravimo outfit post koji će obeležiti moje putovanje na Kipru.

Sunačno jutro me je izmamilo napolje, iako sam moram priznati jaknu koju sam spakovao u ranac jer sam ipak zbog prehlade imao osećaj da mi je hladno. Uspeo sam nekako da nateram sebe da izdržim u kratkim rukavima jer sam primetio da su svi ljudi na šetalištu bili u kratki rukavima, neki čak i u šorcu tako da sam bio uveren da je u pitanju moja prehlada koja mi nije davala mira.

Šta napisati o ovom outfitu? Iskreno nema neke posebne priče možda da sam kupio ove zanimljive pantalone u Zari letos u Nemačkoj na finalnom sniženju skoro 3 broja veće i da sam posle jurio krojača da mi uradi kako treba (i opet nisu urađene kako sam zamislio, ali bar me teši činjenica da bar sada stoje na meni!). Svi znamo da na sniženju u većini slučajevaje mozak oslobađa malo veću količinu hormona sreće – endorfina…

Na to utiču one lepe cene kada vam sniže omiljene pantalone sa 60 evra na 7 evra pa daj da kupim bilo koji broj neće da se baci… To sam ja uradio sa ovim pantalonama. Na kasi sam dobio informaciju da su to jedini broj pantalona ovog modela i da ima manji broj, ali u nekom manjem gradu koji je otprilike 300,400 km od Berlina… Samo sam rekao da uzimam, a o krojaču ću posle da razmišljam. Kao što kaže čuveni Giga Moravac: “O problemima ću da razmišljam kao i svaki Jugosloven… Kada dođe na naplatu!”. Posle sam uspeo da ih nekako sredim, kao što se može primetiti na slikama u ovom postu. 🙂

Crvena majica, jako draga takođe kupljena na sniženju u Zari, ali u Beogradu. Imam bar 10 crvenih majica iz Zare koje su slične, niko u porodici ne vidi razliku, a ja tačno znam u kom gradu sam određenu majicu kupio i koliko puta sam je slikao za post. Neko će pomisliti da sam skrenuo sa ima – “da sam ćaknut”. Ja mogu reći u svoju odbranu da su to lepe uspomene i jedna vrsta treniranje moždanih vijuga…

Patike ste imali prilike da vidite u dva posta do sada na mom blogu, outfit post 1 i outfit post dva (outfit sa kožnom crnom jaknom). Patike sam kupio ovog leta u outletu u Italiji. Opet slična situacija kao sa pantalonama, samo sam sad kupio dva broja manje patike, kada sam video cenu nisam mogao da poverujem tako da je moj plitak blogerski džep mogao sebi nešto lepo da kupi. Hvala Bogu imam fantastičnog obućara koji se uvek raduje svakoj mojoj poseti jer mislim da sam ja najredovnija mušterija i uvek isti problem… Ako je nekom potreban dobar obućar u Beogradu slobodno mi se javite, tu sam da podelim sa vama informaciju.

Dobro sad set saznali kako sam se “snašao” za ovaj outfit. Niko nije savršen, pa nisam ni ja. Bože moj, svi smo mi ljudi od krvi i mesa sa svim svojima vrlinama i manama koje nam možda otežavaju život ili pak olakšavaju. Sad dok pišem ovaj post i gledam ove predivne slike iz Larnake samo se setim sunca, vetrića i mirisa vode… Završi se i ta avantura, ali sada sam bar u prilici dok delim sa vama moje uspomene sa Kipra kroz moje postove osvežim neke lepe trenutke sa Kipra.

Dragi moji došli smo do kraja ovog drugog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo naše avanture na Kiptu.

OUTFIT

Majica: Zara

Pantalone: Zara

Patike: Saint Laurent

Fotoaparat: Sony Alpha 7r Mark II

Kako se vama dopao ova moja vesela crvena kombinacija? Da li i vi volite da rizikujete pa da kupujete stvari na sezonskim sniženjima pa da ih prepravljate po svojoj meri? Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, a sada vas ostavljam da uživate u pogledu na more i ovu egzotiku Mediterana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST

Pisma sa Kipra: Sunce, Larnaka i ja

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novu avanturu! Navikli ste da skoro sve moje putopise naslovljavam sa “Pisma” ili “Razglenice” iz/sa određene destinacije i veoma mi je drago da je to dosta ljudi koji redovno čitaju moje vesele putopise to primetilo. Danas za vas sam pripremio prvi post sa jednog ostrva u Evropi na kojem se nalazi jedna od najmanjih, a ujedno jedna od najbogatijih ostvrtskih zemalja u Evropi – Kipar.

Nakon moje uzbudljive avanture u Maroku u maju ove godine, dobio sam mail od Nacionalne Turističke Organizacije Republike Kipar sa ponudom o potencijalnoj saradnji, ako sam zainteresovan da posetim Kipar u novembru ove godine. U prvi mah, pomislio sam dasleko je Novembar mesec, ali sam sa velikim zadovoljstvom prihvatio njihov srdačni poziv da ostvarimo lepu saradnju i da vam kroz par specijalnih putopisa predstavim ovu malu neobičnu ostrvsku zemlju.

Čovek se uvek lako prevari kada je u pitanju vreme… Vreme samo proleti! Od maja do novembra možda ima dosta meseci kada gledamo to sa nekog racionalnog matematičkog gledišta, ali život je sasvim druga stvar. Čovek je svakog dana preokupiran svakodnevnih aktivnostima, radostima i problemima koji ispune dane, nedelje pa i mesece. Čovek to ne primeti i vreme uradi svoje – proleti kao dlanom o dlan. Tako se i meni dogodilo, pa su mi dani, nedelje i meseci prolazili i došao je taj čuveni početak novembra koji je trebao označiti početak moje nove avanture.

Zima u Beogradu je učinila svoje, unela mi je strah u kosti pa nisam ni znao šta treba da ponesem na “zimsko” letovanje na Kipru pa sam na kraju kao i svaki prosečni Srbin, poneo od svega pomalo! Uz svu tu muku, sa sobom sam poneo i mog najboljeg zimskog drugara – gospodina prehladu čiji simptomi mi u određenim trenucima nisu dozvoljavali da u potpunosti uživam u čarima ove neobične ostrvske zemlje.

Možda smo moj fotograf i ja došli u neke rane jutarnje sate, ali moja malenkost nije mogla spavati. Popio sam sve moguće lekove koji su se mogli popiti, zamislio da ne osećam hladnoću zbog prehlade i obukao se kao sav normalan svet. Osmeh nije izostao ni ovaj put, stvarno sam bio presrećan jer sam imao priliku da osetim čari zimskog leta na Kipru.

Kipar poseduje više aerodroma, ali zbog trenutne političke situacije na teritoriji Republike Kipra normalno saobraćaju dva aerodroma: Aerodrom u Larnaci i aerodrom u blizini Pafosa. Kada dolazite iz Srbije, avio prevoznici koriste aerodrom u Larnaci. Život na ostrvu je zanimljiv zbog jedne veoma jednostavne činjenice – svaki grad je relativno blizu. Bilo da koristite usluge autobuskog prevoza, želite da iznajmite auto ili auto sa vozačem, verujte mi sve je blizu. Želim samo da napomenem za sve one avanturiste koji žele da iznajme auto na Kipru i da istražuju ostrvo samostalno, imajte na umu činjenicu da se na Kipru primenju pravila vožnje kao u Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleskoj). Vozi se suprotno, nego što smo mi na Balkanu to navikli, hteo sam samo da vas upozorim na tu činjenicu.

Larnaka – Biser na obali mora

Larnaka je sa nešto malo više od 70.000 stanovnika zauzela treće mesto po veličini grada na Kipru. Nalazi se na jugoistoku ostrva i Larnaka je najstariji grad na Kipru, legenda kaže da je nastao u 4000. godini p.n.e. U antičkim vremenima grad je dobio naziv Kition. Zbog svog neobičnog geografskog položaja i kao grad koji se nalazio na raskršću civilizacija, grad je imao burnu i bogatu istoriju. Na slikama iznad možete videti  Stari Trg u Larnaci, mesto koje je danas centar grada i centar kulture na kojem se svake godine održavaju mnoga kulturna dešavanja.

Jedno od najvažnijih era koje su obeležile istoriju ovog grada je bilo Vizantijsko razdoblje zbog crkve Svetog Lazara koju je osnovao prvi arhiepiskop Sveti Lazar. Njegov grob su pronašli u podrumu crkve na kojem je pisalo “Lazar, Hristov prijatelj”. Danas je crkva Svetog Lazara jedna od najvažnijih znamenitosti grada.

Pravoslavna crkva Sv. Lazara se nalazi u starom delu grada u neposrednoj blizini Promenade grada. Osnivač crkve je Sveti Lazar, za kojeg se smatra da je bio najbolji Isusov prijatelj. Isus ga je vaskrsao i poslao na Kipar. Ako uzmemo u obzir period kada je crkva sagrađena, njena arhitektura je impozantna.

U centru crkve se nalazi ikonostat, koji pleni svojom lepotom. Imao sam priliku da vidim kako se stariji žitelji Kipra mole u crkvi i neke njihove svakodnevne običaje pri poseti ovom svetom mestu. Možda je način malo drugačiji od našeg, ali nas spaja ista vera. Pravoslavna Crkva na Kipru je samostalna i nije finansijski ili na bilo koji drugi način zavisna od neke druge crkve. Na ovom putovanju sam imao priliku da posetim mnoga sveta mesta i nadam se da ću uspeti da vam to prikažem u nekim od narednih postova.

 

Cape Greco i Aja Napa

Nakon obilaska Larnake i nekih njenih osnovnih znamenitosti krenuli smo u obilazak obližnjeg mesta – Aja Napa. Usput smo imali priliku da uživamo u lepoti ovog prirodnog kamenog mosta – Giofyri tou Koraka koji pripada nacionalnom parku Cape Greco. Priroda je čudo, nekako uvek može da zaseni sve one velelepne građevine koje je ljudska ruka napravila. Napravili smo malu pauzu da uživamo u lepoti prirode i u ovoj nestvarnoj boji vode. Moram priznati da nas je vreme odlično poslužilo na našem putovanju na Kipru.

Vreme u ovom prelepom nacionalnom parku nam je proletelo i bilo je vreme da nastavimo svoj put ka krajnjem odredištu za danas – Aja Napa. Nadam se da ste bar malo uživali u lepoti ovog prelepo pogleda na kristalno čisto plavo more.

Polako se bližilo vreme za čuveni kiparski ručak, a mi nismo ni do pola puta stigli! Vreme je da požurimo Aja Napa nas čeka! Siguran sam da dosta vas povezuje mesto Aja Napa sa našom poznatom muzičkom estradnom umetnicom Svetlanom Cecom Ražnatović. Svakog leta možemo čuti kako se ona odmarala u svojoj kući na Kipru koja se nalazi u mondenskom letovalištu Aja Napa. Ja nisam bio u prilici da posetim Cecu, ali sam otišao na jedan lep ručak u jednu riblju tavernu. Nakon ručka smo obišli poznati manastir u Aja Napi.

Ovaj manastir je sagrađen u samom srcu Aja Nape oko 1500. godine i sagradila ga je jedna izuzetno hrabra i odvažna žena. Devojka koja je bila ćerka poznatog venecijanskog aristokrate je odlučila da pobegne daleko od svoje kuće jer je shvatila da neće moći nikada da se uda za onoga koga stvarno voli, osim za pripadnika tadašnjeg aristokratskog društva. Ovaj ženski manastir je sagrađen kao u jednoj vrsti forme srednjovekovnog dvorca. Jedan deo manastira je sagrađen i ispod zemlje, ali to još nije dovoljno istraženo i taj deo ovog manastira nije otvoren za javnost. Za ovaj manastir je vezana burna istorija, ali je on i pored svega što se dogodilo uspeo da odoli zubu vremena.

Ovaj manastir je bio utočište svim ženama koje su bile odbačene od svoje porodica i društva. Ljudi obično misle da ljudi koji potiču iz veoma bogatih porodica su sebični i samoživi, ali ovo je jedan primer koji pokazuje da nije tako. Jedna žena koja je htela da bude voljena, to nije uspela da ostvari pa je rešila da postane izgnanik i da svoje utočište pronađe u stranoj zemlji. Ona se potrudila da pomogne i drugim ženama koje se bore za svoje svoje, zamislite kako je tad to bilo nezamislivo i veoma teško u periodu oko 1500. godine naše ere, kada mi u 21. veku i dalje dozvoljavamo da se žene bore za svoja prava jednakosti koja bi trebala da budu stečena rođenjem. Ja se stvarno divim toj ženi kako je to uspela sve sama da ostvari i da pomogne drugim ženama da ostvare svoje neispunjene snove.

 

Potamos Liopetriou – Prirodno sklonište ribara

Nakon što imali priliku da nešto više čujemo o ovoj hrabroj mladoj ženi i da se malo bolje upoznamo sa istorijom ovog prvog ženskog manastira, vodič nam je saopštio da ima jedno zanimljivo iznenađenje za kraj i ako smo raspoloženi biće dobro da posetimo baš kada je period zalaska sunca, pre večere koju su za nas isplanirali naši prijatelji iz Turističke organizacije Kipra. Naravno da smo pristali i nakon nekoliko minuta vožnje stigli smo do mesta Potamos Liopetriou – koje je poznato kao prirodno sklonište za ribare.

Talija, naš vodič je po ko zna koji put tokom ovog našeg prvog dana na Kipru bila u pravu. Ovo je predivno! Ovde imate jedinstvenu priliku da vidite kako žive i rade ribari na Kipru. U ovom neobičnom mestu se nalazi i jedna riblja taverna koja je povoljna i gde možete uživati u ribljim specijalitetima, a da ne potrošite puno novca.

Dragi moji došli smo do kraja ovog prvog specijalnog posta sa Kipra, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi putopis gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i nastavljamo našu avanturu na Kipru.

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz Nacionalne turističke organizacije Republike Kipra i prijatnom osoblju iz Frangiorgio hotela u Larnaci koje je učinilo naš boravak prijatnim i imali smo osećaj kao da smo kod svoje kuće.

Kako se vama dopala ova moja priča o ovom rajskom ostrvu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kipar? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke organizacije Republike Kipra i Hotela Frangiorgio, uz nesebičnu podršku ostalih partnera turističke organizacije koje ću pomenuti u narednim postovima sa Kipra.
Za izradu ovih fotografija korišćen je Sony Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST