Posts tagged Marko

Pisma iz Srbije: Subotica, grad u srcu severne Bačke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Proteklih nekoliko meseci zbog situacije zvana Korona promenio se način života. Nažalost, dosta ljudskih života je ugašeno, svest ljudi se izmenila i počeli smo da vodimo više računa o sebi i svom zdravlju. Mnoge kompanije su se zatvorile, mnogi su izgubili poslove i nažalost. Privreda je ozbiljno pogođena, posebno turizam kao osetljiva delatnost pretrpela je veliku štetu.

Ova godina će biti posvećena domaćem i regionalnom turizmu jer su to jedine mogućnosti ove turističke sezone. Iskreno se nadam da će svako uspeti da isplanira svoj odmor na najbolji mogući način i da upoznamo malo bolje svoju zemlju i region.

Palata Rajhl, životno remek delo arhitekte Ferenca Rajhla

Siguran sam da je bar neko od vas tokom ovog perioda imao osećaj bezvoljnosti i bespomoćnosti tako da sam pokušao na sve načine pronaći neku vrstu inspiracije. Pomogao mi je jedan radni zadatak koji mi je zadala modna kuća i jedina njihova molba je bila da slike napravim u nekom zanimljivom okruženju.

Nakon pretrage destinacija u Srbiji na internetu slike grada Subotica su mi dale inspiraciju za rad i odlučio sam da sednemo u kola i posetimo ovaj dragulj na samom severu Srbije.

Želiš li započeti novu avanturu? To je pitanje koje mi se svakog dana mota po glavi i verujem da je svakome od nas ponekad potrebna promena sredine, makar na kratko da pobegnete od svakodnevne rutine. Kada sam krenuo put Subotice osetio sam veliko uzbuđenje jer nisam znao šta me tamo čeka, a slike su obećavale.

Subotica je najseverniji grad u Srbiji i drugi po broju stanovika u autonomnoj pokrajini Vojvodina. Grad koji svojim zanimljivim geografskim položajem u srcu Severnobačkog okruga. Kroz istoriju mnoga imena su upotrebljavana da prikažu lepotu ovog neobičnog centra mađarske secesije.

Subotički korzo

Tokom burne istorije grad je promenio oko 200 naziva. Sigurno se pitate zbog čega? Subotica je grad u kojem su živeli ljudi različitog etničkog porekla od srednjeg veka, pa sve do danas, a bio je i pod upravom nekoliko različitih osvajačkih sila. Zanimljivost je da su svi stanovnici pisali o Subotici i davali ime gradu u skladu sa pravopisnim i gramatičkim pravilima svog jezika, ali u većini slučajeva, nisu menjali način izgovaranja sve do danas.

Gradska kuća u Subotici i spomenik Caru Jovanu Nenadu

Današnji naziv grada Subotica potiče od reči koja označava dan u nedelji „subota“ i prvi put se zvanično pojavljuje sredinom 17. veka. Međutim, vlada mišljenje žitelja prema kojem je grad dobio ime po Suboti Vrliću, rizničaru cara Jovana Nenada.

Naravno, kao i uvek postoji više legendi koje su se prenosile generacijski sa koleno na koleno i više izvora informacija, ali smatram da su ove dve pretpostavke o poreklu naziva grada Subotica istinita. Da li možda znate koje je bilo zvanično prvo ime ovog grada?

Neki istorijski spisi nam dokazuju da je prvo zvanično dokumentovano ime grada bilo Zabatka, koje datira iz 15. veka. Postoje različite teorije istorije porekla ovog imena. Prema jednoj od teorija da je to ustvari jedna od varijanti današnjeg naziva grada na mađarskom jeziku koji glasi Szabadka.

U skladu sa ovom teorijom ova reč proističe od prideva Szabad što na mađarskom jeziku znači „slobodan“ i sufiksa “-ka” koji se tumači kao umanjenica – deminutiv. Prema tome u slobodnom prevodu prvobitnog imena današnje Subotice možemo tumačiti kao „malo“ ili „slobodno mesto“.

Park na centralnom Trgu Republike

Subotica je sigurno jedan od najintrigantnijih gradova u Srbiji jer poseduje najveći broj građevina izgrađenih u duhu moderne umetničke arhitekture. Gradska kuća i sinagoga, koje su izgrađene početkom 20. veka se posebno izdvajaju zbog svoje vanvremenske lepote.

Građene su po planu istog tima mađarskih arhitekti, gospodina Marcell Komor i Dezso Jakab. Drugo čudo arhitekture mađarske secesije u Subotici je Rajhlova Palata, koju je sagradio arhitekta Ferenc Rajhl kao svoje životno remek delo. Nekada je palata bila njegov dom i kancelarija, danas je to objekat od izuzetnog kultnurnog značaja gde se nalazi Galerija Moderne Umestnosti “Likovni susret”.

Rimokatolička crkva Svete Tereze Avilske

Crkvene građevine poput katedrale Svete Terezije Avilske, franjevački samostan, pravoslavne crkve i mađarske sinagoge izgrađene u stilu secesije koja je tipična za početak 20. veka su neke od sakralnih objekata koje možete posetiti u Subotici.

Katedrala Svete Tereze Avilske je sagrađena krajem 18. veka u tipičnom baroknom stilu. Subotica je u tom periodu bila deo Habsburške monarhije. Katedralu je projektovao mađarski arhitekta po imenu Franz Kaufmann. Na krovu crkve, između dva zvonika, nalazi se statua Device Marije.

Sigurno se pitate kako je nastala pukotina u centralnom delu objekta? Građevinski stručnjaci smatraju da su dva zvonika počela su da tonu i da postepeno povlače crkveni brod svaki na svoju stranu, usled čega je nastala pukotina po samoj sredini ovog sakralnog objekta.

Ova greška je napravljena u samoj konstrukciji crkve i od obične naprsline nastala je ozbiljna pukotina koju stručnjaci godinama pokušavaju da saniraju. Smatra se da zbog prevelikog pritiska koji vrše zvonici koji su viši i teži od centralnog dela objekta utiče dodatno i sleganje terena i na taj način se formirala pukotina na crkvi.

Spomenik žrtvama fašizma

Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma je kulturno dobro u samom srcu Suborice, mauzolej gde položeni posmrtni ostaci velikana subotičkog radničkog pokreta i revolicionara poginulih u borbi za slobodu Severnobačkog okruga. Spomenik se sastoji od tri dela: postamenta, pristupnog platoa i grobnice.

Sinagoga na trgu Jakaba i Komora

Sinagoga u Subotici je jedino preostali sakralni objekat napravljen u stilu mađarske secesije u svetu. Podignuta od strane jevrejske zajednice koja je u to vreme brojala 3000 članova. Njena arhitektura naglašava dvostruki, mađarsko-jevrejski identitet svojih graditelja, koji su živeli u multietničkom, većinskom katoličkom gradu Habsburškog carstva.

Narodno pozorište u Subotici

Prvobitna zgrada Narodnog pozorišta u Subotici je sagrađena polovinom 19. veka kao prva monumentalni objekat od kulturnog značaja u Subotici. Nažalost, srušena je u svrhu obnove od strane gradskih vlasti pre desetak godina, iako je krajem 20. veka proglašena istorijskim spomenikom od izuzetnog značaja. Žitelji smatraju da je rušenjem prvobitne zgrade Narodnog pozorišta Subotica izgubila svoj šarm.

Spomenik Svetog Trojstva

Spomenik Svetog Trojstva prikazuje slogu i jedinstvo građana Subotice u vreme kada je stanovništvo zajedničkim snagama sređivali močvarne delove grada. Ovo nije samo kulturno dobro već predstavlja simbol vere, nade i jedinstva sve u cilju poboljšanja multikulturalnosti i stvaranja bolje zajednice.

Subotica je zaista pravi dragulj Severnobačkog okruga i savetujem svima od srca da posete ovaj grad i da se uvere u istinsku lepotu Severne Srbije. Kada završite sa posetom Subotici, nedaleko od gradske vreve samo sedam kilometara od centra Subotice nalazi se Palić, najpoznatije lečilište i izletište.

Zašto posetiti Palić? Palić je poznat po Palićkom jezeru koje je već duži niz godina jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Da li ste možda čuli neke od brojnih legendi o nastanku ovog jezera?

Prema jednog legendi koja se prenosila generacijski sa kolena na koleno Palićko jezero je nastalo od suza pastira Pavla, koji je izgubio svoje stado upravo na mestu gde se danas nalazi jezero. Zbog toga danas mnogi ljudi “tvrde” da je zbog toga voda u jezeru slana.

Palićko Jezero

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja specijalnog posta iz serije postova moje avanture u Srbiji. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet oko sebe i meni je drago da uvek uspem da istražim destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Iskoristimo ovo leto da istražimo lepote naše zemlje i da istražimo neke neotkrivena mesta u Srbiji. Voleo bih da čujem Vaša iskustva i šta ste uspeli da obiđete u našoj zemlji nakon ublažavanja mera. Da li ste napravili neke planove za odmor nakon ove Korone?

Kako se vama dopala ova moja priča o najsevernijem gradu u Srbiji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Suboticu? Vidimo se opet za par dana na istom mestu!

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Subotice,

Mr.M

Ovaj post je moj poklon svim mojim vernim čitaocima koji su želeli da nauče nešto novo o Srbiji. Post je informativnog karaktera i nije sponzorisan.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Sonja Lapatanov

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Nakon prvog specijalnog posta na blogu – intervju sa gospođom Vesnom Jugović de Vinča dobio sam dosta mejlova i poruka na društvenim mrežama sa predlozima čiju “stranu sveta” biste voleli da vidite na mom blogu. Priznajem dobio sam dosta zanimljivih predloga, ali jedno ime se posebno izdvajalo – Sonja Lapatanov.

Sonja Lapatanov

Siguran sam da ste čuli za jednu od naših najpoznatijih baletskih umetnica, koreografa i pustolova. Sonja Lapatanov, svetska putnica koja je proputovala preko 100 zemalja sveta. Napisala je nekoliko izuzetnih knjiga putopisa: U skutima Himalaja, Rajska ostrva, Mama Afrika, Mundo Maja, Mlečni put okeana, Zeleni kontinent. Ova neumorna pustolovska duša je iskoristila dane karantina i upravo završava svoju knjigu koja bi trebala uskoro da bude na našim omiljenim policama u knjižarama širom Srbije.

Alžir: Čudesne formacije u Sahari

Ovim putem bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim gospođi Sonji na izdvojenom vremenu i što je uspela za kratak vremenski period da podeli sa nama uspomene sa svojih neverovatnih putovanja. Ovaj intervju će biti zaista poseban i biće podeljen u dva dela. Hajde da krenemo na put oko sveta sa našom poznatom svetskom putnicom Sonjom Lapatanov!

Alžir: Među tepisima i jastucima

1. Potičete iz lekarske porodice i siguran sam da ste od detinjstva bili okruženi belim mantilima. Kako ste odoleli tom fenomenu i postali balerina?

Sonja Lapatanov: Medicina i beli mantili bili su porodična tradicija i sastavni deo mog života. Bila sam okružena lekarima, knjigama iz oblasti medicine, stetoskopima, aparatima za merenje pritiska, menzurama, hiruškim instrumentima, raznim bočicama i pacijentima, jer je moj deduška u kući imao ordinaciju, sve dok tadašnja vlast nije zabranila privatnu praksu. Bilo je logično da nastavim porodičnu tradiciju i da mi dermatovenerologija bude uža specijalnost.

Alžir: U Sahari sa Tuaregom

U kući u kojoj smo živeli, okupljala se ruska emigracija. Među njima bio je i gospodin Bogdanovski. Bila sam nemirno dete, pa je roditeljima predložio da me odvede u baletsku školu “Lujo Davičo”, gde bi se kroz fizički angažman obuzdao moj  neukrotivi temperament. Tako je počelo!

Južna Etiopija: Sa pripadnicama plemena Mursi

2. Imate zanimljiv spoj rusko-nemačkog porekla. Šta Vas je više vodilo u životu: ruska poetičnost ili nemačka pragmatičnost?

Sonja Lapatanov: Zavisilo je od situacije. No nije uvek bilo lako odabrati istok, ili zapad, koji se neprestano ukrštaju u mom biću. U detinjstvu i ranoj mladosti, dominantnija je bila ruska duša, a kako je život neumitno odmicao, preovladalo je nemačko prusko nasleđe.

Francuska Polinezija, Tahiti: U društvu sa majstorom tetovaže

3. Šta Vam je prva asocijacija na Beograd kasnih pedesetih i šezdesetih godina 20. veka? Možete li da napravite paralelu između tadašnjeg i sadašnjeg Beograda?

Sonja Lapatanov: U “doba Korone”, kada je priroda možda poslednji put upozorila čovečanstvo da joj je dosta zuluma nad našom planetom, vratio mi se moj Beograd iz godina koje pominjete. Na žalost, samo na kratko. Čim se ukinulo vanredno stanje, higijenske i sanitarne mere, su popustile, a ružne navike su ponovo zavladale gradom. U nekim delovima grada već su vidljivi tragovi nemara i bahatosti; bačene zaštitne maske i rukavice i različiti otpad.

Grenada ostrvo: Prodavačice začina i voća

Trenutno, barem u mom kraju, Beograd jeste lep, miran, tih, siguran, dostojanstven, vaspitan, pun zelenila i ptica koje ponovo pevaju i cvrkuću. Ulice su za sada čiste, pošteđene hiljada bačenih opušaka koji se kotrljaju niz ulice, žvakaćih guma zalepljenih za trotoar, telesnih izlučevina iz nosa i grla, razgaženog psećeg izmeta…Beograd je bio takav do kraja osamdesetih, a onda je sve krenulo niz brdo. Od tada, ne povlačim paralele!

Gvatemala: Lokalitet Tikal

4. Školovali ste se u Moskvi i Njujorku. Šta je na Vas ostavilo veći utisak kao balerinu, a šta kao devojku koja dolazi iz istočne Evrope prema kojoj i danas postoje brojne predrasude?

Sonja Lapatanov: Zajedničko za obe metropole je bila i jeste, vrhunska umetnost igre; na jednoj strani klasičan balet, a na drugoj, mjuzikl, džez i moderan balet. Obe strane su ostavile snažne utiske, jer drugačije i nije moglo da bude. Posle sticanja impozantnog znanja i golemog iskustva i stažiranja u Boljšoj teatru, ostvarila sam zacrtani cilj; da se stručno usavršim i budem najbolja. Što se tiče predrasuda, njih u umetničkoj igri nema. Mi govorimo univerzalnim jezikom tela, koji svi razumeju, a kao svetska žena, koja nema dva rođaka iste nacionalnosti, ja pripadam istoku i zapadu, kao i severu i jugu.

Gvatemala: Atmosfera u mestu Čičiikastenango

5. Smatra se da ste postavili nove standarde iz oblasti koreografije i scenskog pokreta. Da li ste toga bili svesni tada ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Sonja Lapatanov: Sve mi je od početka bilo jasno! Posle stručnog usavršavanja, u SSSR-u i SAD, posvetila sam se pedagoškom i koreografskom radu, kao i scenskom pokretu, razvivši se u stvaraoca posebnog i originalnog stila, prepoznatljivog u bezbrojnim pozorišnim predstavama i ostalim vidovima scenskih nastupa.

Galapagos, Ostrvo Izabela: Sa morskom lavicom

Znalački sam korake i ples ugrađivala u tkivo predstave, doprinevši da u savremenom teatru scenski pokret i koreografija postanu bitan element rediteljskog koncepta i samih predstava. Na osnovu mog rada 1996. godine, ustanovljena je Sterijina nagrada za koreografiju i scenski pokret, na šta sam posebno ponosna. Za svoj stvaralački rad dobila sam odlične ocene publike i kritike i dobitnik sam mnogobrojnih značajnih strukovnih i društvenih priznanja i nagrada.

Južna Afrika: Rt dobre nade

6. Vi ste jedna od prvih, ako ne i prva, koreografkinja koja je izasla izvan strogih granica teatra i saradjivala sa velikim muzičkim zvezdama bivše Jugoslavije. Takav potez nije uvek gledan blagonaklono od strane Vaših kolega. Kako je doslo do te saradnje i kako ste je doživeli?

Sonja Lapatanov: Sarađivale su starije kolege i pre mene sa muzičkim zvezdama Jugoslavije i to se tada zvalo šou-biznis. U vreme kada se to nazivalo estradom, ja sam u tu priču ušla, na poziv menadžera, ili samih umetnika. Pominjanje estrade se uglavnom identifikuje s galerijom svakojakih obnaženih pevačica s naslovnih strana žute štampe, koja je na nesrećan način definisala estradu kao nešto što podrazumeva vulgarnost.

Ladak: Odmor na jezeru Pangong

Mnogi se groze te reči, dok je kovanica šou-biznis mnogo prihvatljivija. Na estradu su posebno osetljivi ljudi iz kulturnih krugova, koji taj pojam doživljavaju kao nešto trećerazredno, kao zlo i naopako. U suštini, estrada i šou-biznis imaju isto značenje i identične okvire u kojima funkcionišu. Moja saradnja sa estradnim umetnicima je uvek bila na zavidnom nivou, jer kako je drugačije i moglo sa Zdravkom Čolićem, Bebi Dol, Brenom, Anom Bekutom, Draganom Mirković, Rambom Amadeusom, Goranom Bregovićem, Alenom Islamovićem, Zoricom Kondžom, Biljanom Ristić, Suzanom Mančić, Banetom Mojičevićem, Stevanom Anđelkovićem, Marijom Šerifović…

Ladak: Na prevoju Čangla

Prema meni nisu bili blagonakloni samo oni koji nisu mogli da uđu u moj tim igrača, onih koji su pratili pevače i neke kolege koje su kasnije oberučke prihvatile da rade koreografije sa novopridošlim pevačima i budućim zvezdama te iste estrade. Mojim igračima je ta saradnja bila solidan izvor zarade, tekao im je radni staž i bili su zdravstveno osigurani. Svi smo tom saradnjom bili zadovoljni.

Ladak: Na molitvi u hramu u Lehu

7. Zbog prirode svog posla, balerine se “penzionišu” izuzetno rano za uobičajene standarde. Kako ste to doživeli? Da li su Vam putovanja poslužila kao novi životni izazov?

Sonja Lapatanov: Nisam se mnogo potresla, jer sam se već tada aktivno bavila pedagoškim radom, koreografijom i scenskim pokretom za pozorišne predstave u Beogradu i diljem Jugoslavije. Mnogo sam radila, čak 12 predstava godišnje, nekada dve istovremeno, recimo; jednu u Subotici, a drugu u Nišu. Kući u Beograd, sam dolazila samo da promenim garderobu! Bilo je posla, kreativnost je bila na vrhuncu, kao i inflacija! Od potpisivanja ugovora, do isplate honorara, hiperinflacija bi pojela sve! Bila je to najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva.

Kambodža: Polja smrti

Cene proizvoda su rasle veoma brzo, čak za samo nekolika sati dinar je postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka, ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara! Strašno!

Libija: Kasr Al Hađ

Tanatos i Eros, ti spojevi suprotnosti u životu, život i smrt, sreća i tuga, bol i uživanje…destrukcija i stvaralaštvo, koje me je tada održalo i njemu hvala! Putovanja su moj večni životni izazov. Moji preci su migrirali sa jednog na drugi kraj sveta, što jeste svojstveno ljudskom rodu, pa i meni. Geni su geni!

Libija: Leptis Magna Forum, Gorgona Meduza

8. Kada ste osetili da su putovanja postala više od uživanja i da su se pretvorila u Vaše drugo zanimanje?

Sonja Lapatanov: Od vremena kada sam počela da pišem knjige.

Libija: Sahara, Alahov prst

9. Obišli ste skoro sve zemlje sveta. Šta Vas je podsticalo da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira i koje najveći broj ljudi nikad ni namerava da poseti?

Sonja Lapatanov: U vašem pitanju se nalazi odgovor. Podsticalo me je to što zemlje koje najrađe obilazim, izlaze iz turističkih okvira i što mali broj ljudi namerava da ih podseti!

Pakistan: Čuveni pakistanski kamioni

10. Za sebe kažete da ste adrenalinski zavisnik i da su Vam omiljene destinacije u Aziji i Africi. Koje putovanje je izazvalo najveći adrenalin?

Sonja Lapatanov: Tačno, ja sam radoznali, adrenalinski zavisnik i avanturista željan znanja. Stalno imam potrebu da duhovno i intelektualno unapređujem svoje biće. U tom smislu su mi potrebne promene. A i ne drži me mesto ! Mnoge situacije su izazivale euforiju, neke su izmamljivale suze, neke strah, neke uzdahe i divljenje…u Africi Sudan, Tanzanija i Namibija, u Aziji Kambodža, Mjanmar, Pakistan…

Južnoafrička Republika: Na Rtu dobre nade

Dragi moji pustolovi nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Mi nastavljamo za par dana put oko sveta sa našom Sonjom Lapatanov. Preporučio bih vam da pogledate i ostale fotografije koje je draga Sonja odvojila specijalno za nas da bismo videli kakve sve lepote ova naša planeta zemlja krije.

Zimbabve: Kniks pred kraljicom i kraljem

Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Evropske prestonice kulture: Salzburg, Riga i Drezden…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste nekad možda pomislili da su putovanja jedan vid neformalnog obrazovanja? Danas sam rešio da napišem novi post u kojem ću se potruditi da uporedim tri različite evropske prestonice kulture koje su potpuno različite i za koje smatram da su pravi dragulji u Evropi. Kada spomenete Austriju, Letoniju i Nemačku šta mislite da li ljudi u početku uopšte pomisle da ove tri zemlje imaju nešto zajedničko?

Livonija, prvobitno ime jedne od oblasti današnje Letonije je bila pod uticajem nemačkog Livonijskog bratstva mača (Schwertbrüder) od 13. veka pa do 16. veka kada su institut Livonije ukinule lokalne aristokrate. Nakon tog perioda Letonija je imala burnu istoriju i do njene konačne samostalnosti 1991. godine bili su pod uticajem mnogih evropskih sila.

Getreidegasse ulica čini srce Starog Grada Salzburga, prepoznatljiva po radnjama sa velikim metalnim znakovima…

Sa druge strane imamo dva suseda Nemačku i Austriju koji imaju zajednički jezik. Strancima je teže da prepoznaju različit izgovor i dijalekte pa im možda zato Austrijanci i Nemci zvuče apsolutno isto i zbog toga ih često mešaju. Ni Nemci, ni Austrijanci ne vole da se o tome priča. Kada se govori o najčešćim stereotipima mnogi pomisle da ono što važi za Nemce, da automatski isto važi i za Austrijance. Međutim, ovo nije baš slučaj i često ćete čuti kako Austrijanci govore o tome kakvi su Nemci na isti način kao što i mi to radimo sa našim susedima u regionu. Nikada nećete smeti reći ko je od njih bolji u sportu ili ko od njih ima bolji smisao za humor, to bolje preskočite…

U svakom slučaju, sve su neki uopšteni utisci verujte mi da ćete pravu sliku steći tek ako sami budete imali prilike da upoznate Nemce i Austrijance, pogotovo ako budete imali priliku da radite sa njima ili na neki drugi način provedete više vremena u njihovom društvu. Ja ću se danas potruditi da vam približim njihove kulture i načine života.

Zgrada u samom srcu Salzburga gde se rodio muzički genije Volfgang Amadeus Mocart

SALZBURG, AUSTRIJA

Salzburg ili Solnograd kako ga još stariji ljudi u Evropi nazivaju je četvrti po veličini grad u Austriji. To je grad koji na svakom koraku se ponosno diči najpoznatijim muzičkim genijem, kompozitorom koji je ostavio iza sebe veliku umetničku baštinu – Volfgang Amadeus Mocart.

Kafe Mocart, Hotel Mocart, Pekara Mocart, Mocartove kugle, Mocartov sladoled… Sve što možete zamisliti u Salzburgu u svom imenu može ponosno nositi atribut Mocart, ali morate imati specijalnu dozvolu za to pravno delo jer je Mocart danas zaštićen brend. Kako je ovaj grad na reci Salcah dobio svoje ime?

U neposrednoj okolini Salzburga nalaze se poznati rudnici soli, koji su se eksploatirali do 1989. godine, kada su rudnici u potpunosti zatvoreni. Oni su danas najveća turističkih atrakcija grada. Nemačka reč “salz” znači so i zbog toga ime grada u bukvalnom prevodu znači “dvorac ili tvrđava od soli”.

Kada sam dobio poziv od Turističke organizacije grada Salzburga da posetim njihov grad i da saznam nešto više o njihovoj istoriji i načinu života malo je reći da sam bio oduševljen. Imao sam priliku da upoznam grad na jedan sasvim drugačiji način. Bio sam u prilici da posetim porodičnu fabriku slatkiša gde se po originalnom receptu prave Mocartove kugle, upoznao sam zanatlije koje i dan danas se bave izradom neobičnih proizvoda i suvenira po kojima je ovaj grad poznat.

Naravno posetio sam razne muzeje, spomenike na otvorenom i najpoznatiji vidikovac u gradu. Takođe je bila zanimljiva i poseta grobu Marianne Anna “Nannerl” Mozart, rođene sestre kompozitora Mocarta koja je pomagala svom bratu i nastupala sa njim. Imala je neobično buran i tužan život i zbog njene životne priče sam odlučio da jedan dan u Salzburgu izdvojim i posetim njen grob.

Salzburg je mali grad sa zanimljivom istorijom u kojem ćete uvek imati dosta toga da vidite i da istražite. U svojim postovima koje sam sa vama podelio 2018. godine na blogu sam se potrudio da vam ispričam neke svoje priče o ovom neobičnom gradu koji se nalazi na granici sa Nemačkom.

Postovi koje sam napisao o Salzburgu:

  1. Salzburg: Bezvremenski austrijski klasik
  2. Volim Salzburg jer…
  3. Salzburška modna bajka (modni outfit post)

Iskoristiću ovu priliku da citiram samog sebe jer i dalje stojim iza ove moje konstatacije:

“Salzburg je možda mali grad, ali verujte mi da ništa ne zaostaje za većim prestonicama u Evropi. U glavnoj ulici ćete pronaći sve najpoznatije svetske kreatore, pored njihovih izloga od lepote će vam zastati dah, ali nažalost naš prosečni balkanski džep to ne može da plati. Srećom, bar uživanje u toj lepoti je besplatna…”

RIGA, LETONIJA (LATVIJA)

Riga je grad koji sam oduvek želeo da posetim, ali nikada nisam imao dovoljno finansijskih sredstava, a posle kada sam počeo da radim nisam imao slobodnog vremena da posetim prestonicu Letonije za koju se smatra da čini srce Baltika. Kada kažemo Baltik odmah pomislimo na hladnoću, ali ja uvek pomislim na tri bajkovite zemlje: Estonija, Latvija (Letonija) i Litva (Litvanija).

Moj prvi susret sa Balktikom je bio 2018. godine kada sam u sklopu projekta sa turističkom organizacijom grada Helsinkija i turističke organizacije Finske posetio njihov “bratski” grad Talin, prestonicu Estonije. Još tada sam sebi obećao da ću posetiti i druge prestonice Baltika, danas mogu reći da sam delimično ispunio to obećanje jer sam posetio Rigu, ali još nisam stigao do Vilnijusa. Siguran sam da ću i to uspeti, ako Bog da zdravlja što kažu naši ljudi i da ću uskoro Mr.M krenuti put Litvanija i da zaokružim svoju baltičku avanturu.

Sudbinski poziv za posetu glavnom gradu Letonije usledio je tokom mog proputovanja u Azerbejdžanu gde sam jednog dana dobio mejl od moje PR agencije da li želim da posetim Rigu? Raspored jeste bio vrlo zbijen pošto sam išao u poseti Deda Mrazu na Severni Pol, a u tom trenutku sam bio u Azerbejdžanu nismo znali uopšte kako da izvedem mogućnost da se u tom vremenu Marko klonira i uspe da poseti i dragulj Baltika – Rigu.

Uspeo sam nekako da pomerim termine putovanja i napravio sam sebi skoro 4 dana “lufta” i zajedno sa mojim fotografom koji je poludeo od zvuka motora aviona i mojom mamom koja nam se pridružila odlučili da se malo odmorimo i naučimo nešto novo o ovom delu Evrope.

airBaltic je bio divan pa smo svi imali priliku da osetimo udobnost putovanja sa njima na letu Berlin – Riga i ovim putem im se od srca zahvaljujem na pozivu i što su bili divni domaćini i stvarno učinili sve da doživimo Rigu kao svoj drugi dom. Mama i ja smo bili očarani radnjama i zapanjujućim brojem outleta koji se nalaze u samom srcu grada, dok je fotograf bio opčinjen arhitekturom.

Riga je idealan grad za odmor, razonodu i uživanje. Želite da isprobate njihovu kuhinju, verujte mi imaćete i gde jer je Stari grad koji čini jezgro grada bogat brojim restoranima letonske i internacionalnih kuhinja tako da svi gurmani mogu da uživaju. Riga je evropski grad kulture i poseduje brojne muzeje i spomenike. Pored toga grad se uvek maksimalno trudi da sačuva svoju kulturu i svake godine organizuju brojne kulturno-umetničke događaje.

Stari deo Rige (Vecrīga) čini samo srce prestonice središte, nalazi se na desnoj obali reke Daugave. U ovom delu grada nalazi se najveći broj znamenitosti, od kojih je svakako najpoznatija Crkva Svetog Petra, sveca koji je ujedno i svetac zaštitnik Rige. Stari grad je upisan na UNESCO-vu listu svetske baštine u Evropi, jer ima najveći broj građevina izgrađenih u stilu secesije (jugendstila) u celoj Evropi.

Postovi koje sam napisao o Rigi:

  1. Pisma iz Rige: Istražite biser Baltika sa airBaltic-om!
  2. Pisma iz Letonije: Riga, lepota je u oku posmatrača…

Riga je zaista jedan izuzetan grad koji se pamti, siguran sam da ovaj grad nije ostavio nikog ravnodušnim. Iskreno, voleo bih uskoro da se vratim tamo pogotovo zbog znamenitosti koje nisam stigao da vidim. Nadam se da ću uskoro imati neke nove priče za vas o ovom zanimljivom gradu.

DREZDEN, NEMAČKA

U Nemačkoj, u samom srcu Saksonije, negde na obali reke Elbe nalazi se Drezden. Neobičan grad sa bogatom baroknom arhitekturom koji je uspeo nakon Drugog svetskog rata da se izdigne iz pepela. Drezden je bio grad koji je bio sravnjen sa zemljom tokom Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata grad je pripao Istočnoj Nemačkoj i u njega nije preterano ulagano. Takvo je stanje bilo sve do 80-tih godina kada je grad počeo da se rekonstruiše.

Ako se odlučite da posetite Drezden, verujte mi da nećete pogrešiti jer ćete biti u prilici da uživate u lepoti kraljevskog blaga koje je preostalo u muzejima. Nažalost, sredinom prošle godine je ukraden veliki deo nakita iz Muzeja Zeleni trezor.

Ja sam poslednji put bio u martu 2018. godine i bio sam u prilici da posetim muzej Zeleni Trezor u kojem se nalazio kraljevski nakit neprocenjive vrednosti. Danas se deo blaga nalazi u drugim muzejima u Drezdenu i smatram da bi tu lepotu svako od nas bar jednom u životu da oseti.

Naravno, pored nakita na otvorenom možete videti najveću krunu na svetu… Mislim da je ovo ujedno i jedno od najposećenijih mesta u Nemačkoj i da svako ko poseti Nemačku ode do Drezdena da vidi ovu atrakciju.

Za mnoge turiste Drezden je izdvojen kao specijalna destinacija za kupovinu. Kupovina je posebna u Drezdenu jer se u samom centru pored radnji poznatih svetskih brendova nalaze interesantne znamenitosti i spomenici kulture na otvorenom.

Najpoznatije zdanje izgrađeno u baroknom stilu u Nemačkoj se nalazi u samom srcu Drezdena. Palata Cvinger je sagrađena po nalogu saksonskog kneza Avgusta II Jakog krajem 16. veka i bila je namenjena za obeležavanje svečanosti i ceremonije. Smatram da biste trebali posetiti palatu Cvinger, pa makar imali i par sati vremena za obilazak Drezdena, verujte mi pamtićete, a i imaćete prilike da uživate u lepoti Krune.

Postovi koje sam podelio sa vama o Drezdenu:

  1. Drezden: Grad kraljeva
  2. Jesen pod krunom Drezdena…

Kako se vama svideo ovaj drugi post o zanimljivim destinacijama koje sam obišao tokom 2018. i 2019. godine? Ovo je samo početak ove specijalne serije postova gde ću se potruditi da vam ukratko napišem neka moja osnovna zapažanja koja sam propustio da podelim sa vama tokom pisanja aktuelnih postova i naravno imaćete priliku da se podsetite na neke moje prethodne postove i da svi zajedno “obnovimo” gradivo.

Da li ste možda imali priliku da posetite neke od ovih prestonica kulture u Evropi do sada? Voleo bih da čujem neka vaša iskustva i bilo bi mi drago da pročitam vaše utiske u komentarima.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sada uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom! 

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post nije sponzorisan

SHARE THIS POST

Pisma iz Laosa: Luang Prabang, sve tajne kraljevske kolevke…

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Da li ste spremni za novu avanturu? Prošle nedelje ste imali priliku da vidite kako izgleda jedno neobično “prihvatilište” za slonove. Pored toga ste imali prilike da uživate u lepoti prirode Luang Prabang-a, ako niste stigli da pročitate moj prethodni post ili možda želite da se prisetite nekih interesantnih detalja, možete to sada učiniti klikom na ovaj LINK.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Danas nastavljamo našu avanturu u Luang Prabangu i ja ću se potruditi da Vam dam savete šta možete da posetite u ovom gradu i da ispunite svoje vreme na najkvalitetniji mogući način ako se odlučite da posetite ovu neobičnu zemlju u Jugoistočnoj Aziji.

Pre nego što počnem želim da iskoristim priliku da se zahvalim Ministarstvu kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos na pozivu, kao i avio kompaniji Qatar Airways na divnoj saradnji.

Pogrebna kapela kralja u Hramu Wat Xieng Thong

Luang Prabang, u prevodu doslovno ima značenje “slika Kraljevskog Bude”, je grad u severnom centralnom Laosu, koji se sastoji od 58 susednih sela, od kojih 33 čine UNESCO-ov grad, svetske baštine grada Luang Prabang. Na listu UNESCO-ve svetske baštine upisan je 1995. zbog jedinstvenog i „izvanredno“ dobro očuvanog arhitektonskog, verskog i kulturnog nasleđa i mešavine ruralnih i urbanih delova grada koji su tokom više vekova, uključujući francuske kolonijalne uticaje tokom 19. i 20. veka preživeli.

Pogrebna kraljevska kočija sa posmrtnim ostacima kralja Sisavang Vong-a.

Centar grada smešten je na četiri glavne saobraćajnice i nalazi se na poluostrvu na ušću reke Nam Khan i reke Mekong. Luang Prabang je poznat po brojnim budističkim hramovima i manastirima. Najpoznatijih od njih je Wat Xieng Thong hram koji vidite na slikama. Svakog jutra stotine monaha iz raznih manastira hoda ulicama Luang Prabang-a skupljajući milostinju. To je čuvena Parada Monaha, koju ću vam detaljno opisati i predstaviti u narednom postu. Jedna od glavnih gradskih znamenitosti je Mount Phou Si veliko strmo brdo koje je visoko 150 metara. Tu se nalazi i strmo stepenište koje vodi do hrama Vat Chom Si sa predivnim pogledom na grad i obe reke.

Figure Buda koje se nalaze u Pogrebnoj kapeli kralja u Hramu Wat Xieng Thong.

Grad je ranije bio glavni grad istoimenog kraljevstva Luang Prabang. Takođe je bilo poznato po drevnom imenu Ksieng Thong. Bila je kraljevska prestonica i sedište vlade Kraljevine Laos do preuzimanja Pathet Lao-a 1975. godine. Grad je deo okruga Luang Prabang u provinciji Luang Prabang i glavni je i administrativni centar provincije. Nalazi se oko 300 km severno od glavnog grada Vijentijan. Trenutno, ukupan broj stanovnika okruga Luang Prabang preko 400.000 stanovnika, dok u samom gradu u živi oko 56.000 stanovnika, a na zaštićenom mestu UNESCO-a živi oko 24.000 ljudi.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

Muang Sua bilo je staro ime Luang Prabang nakon osvajanja tajlandskog princa, Khun Lo-a 698. godine. Khun Lo je grad poklonio svom ocu, Khun Borom, koji je povezan sa laoškom legendom stvaranja sveta. Legenda koju narod sa Laosa deli sa Šanom i drugim narodima u regionu. Khun Lo osnovao je dinastiju u kojoj je petnaest vladara vladalo nezavisnim Muang Suom skoro jedan vek.

U drugoj polovini 8. veka Nan-Chao se često umešao u poslove kneževina srednje doline Mekong, što je rezultiralo okupacijom Muang Sua 709. godine. Datumi okupacije nisu poznati, ali verovatno se okupacija završila mnogo pre širenja kmerskog carstva na severu Indravarmana I (r. 877–89) i proširio se do teritorija Sipsong Panna na gornjem Mekongu.

Hram Wat Xieng Thong u Luang Prabangu

U međuvremenu, Kmersi su osnovali novu centralu u Ksai Fong-u blizini Vijentijana, a Champa se ponovo proširila u južnom Laosu, zadržavši svoje prisustvo na obalama Mekong-a do 1070. godine. Chanthaphanit, lokalni vladar Ksai Fong-a, preselio se na sever u Muang Sua i prihvaćen je mirno kao vladar nakon odlaska administratora Nan-Chao-a. Chanthaphanit i njegov sin su dugo vladali, tokom kojih je grad postao poznat pod imenom Ksieng Dong Ksieng Thong.

Dinastija se na kraju uplela u svađe više kneževina. Khun Chuang, vladar koji je proširio je svoju teritoriju kao rezultat ratnih dejstva tih kneževina i vladao od 1128. do 1170. godine. Khun Chuang, vladar jedne dinastije koja je vladala nad teritorijom i ponovo uspostavljen siamski administrativni sistem iz 7. veka.

Luang Prabang je bio poprište mnogih modernih istorijskih događaja tokom Drugog svetskog rata, a okupiralo ga je nekoliko sila tokom rata (Francuska, Tajland, Imperijalni Japan i Kina). U početku su Francuzi kontrolirali grad, ali izgubili su ga od tajlandskih snaga nakon Franko-tajlandskog rata 1940-1941. godine. U rano jutro 9. marta 1945. nacionalistička grupa proglasila je Laos još jednom nezavisnim, a Luang Prabang svojim glavnim gradom, ali 7. aprila 1945. dva bataljona japanskih trupa okupirale su grad.

Japanci su pokušali da primoraju Sisavang Vonga (kralja Luang Phrabang-a) da proglasi laotsku nezavisnost, ali 8. aprila on je jednostavno proglasio okončanje statusa Laosa kao francuskog protektorata. Kralj je tada tajno poslao princa Kindavong-a da predstavlja Laos savezničkim snagama i Sisavang Vatthana kao predstavnika Japana.

Nakon predaje Japana saveznicima, slobodne francuske snage poslate su da ponovo zauzmu Laos i uđu u Luang Prabang, a tada je kralj uverio Francuze da Laos ostaje francuski kolonijalni protektorat. U septembru su stigle kineske nacionalističke snage da prime predaju preostalih japanskih snaga.

U aprilu i maju 1946. godine Francuzi su pokušali da osvoje Laos pomoću paravojnih snaga kako bi zauzeli Vijentijan i Luang Prabang i oterali Phetsarath i ministre Lao Issara iz Laosa, u Tajland i Vijetnam. Tokom Prve Indokine ratne snage Vijet-Minha i Patheta Lao-a pokušale su da zauzmu grad nekoliko puta 1953. i 1954. godine, ali su zaustavljene pre nego što su ga francuske snage mogle sustići.

Tokom Laotskog građanskog rata 1950-ih, 60-ih i 70-ih godina, tajna američka vazduhoplovna baza nalazila se u Luang Prabang-u i bila je poprište velikih borbi. Luang Prabang je ostala kraljevska prestonica do 1975. godine, kada su komunističke snage Pathet Lao-a preuzele vlast uz podršku Severnog Vijetnama i rastvorile drevnu monarhiju.

Luang Prabang poseduje mnoge prirodne lepote i istorijske spomenike koje zaista vredi posetiti. Među prirodnim turističkim znamenitosima su Kuang Si slapovi, slapovi Tat Sae i pećine Pak Ou. Phou Si, smešten u centru grada, ima širok pogled na grad i rečne sisteme, i popularno je mesto za posmatranje zalaska sunca nad rekom Mekong. Na kraju glavne ulice Luang Prabang-a je noćna pijaca na kojoj se na štandovima prodaju majice, narukvice i drugi suveniri.

Kraljevska PalataNacionalni Muzej Hav Kham

Muzej kraljevske palate Hav Kham i hram Vat Ksieng Thong (Wat Xieng Thong) su najpoznatij istorijski lokaliteti. Svakog jutra, pri izlasku sunca, povorka monaha u procesiji ulicama prihvatajući milostinju koju nude lokalni stanovnici, događaj koji je veoma popularan kod turista. Brdski biciklizam je prilično čest, a ljudi često tokom dana biciklizam po gradu ili slapovima. Niz reku Mekong, nalazi se jedno zanimljivo mesto koje se nalazi oko 15 minuta vožnje brodom od Bana Chan-a (grnčarsko selo).

Hram koji se nalazi u sklopu kraljevskog kompleksa Hav Kham

Vodopad Kuang Si (poznat kao slapovi Tat Kuang Si) je vodopad na tri nivoa, koji se nalazi oko 30 kilometara od Luang Prabang-a. Ovi slapovi su popularno mesto turista u Luang Prabangu. Do njih se dolazi posebno naznačenom stazom koja vodi pored samih slapova. Voda se preliva u tirkizno plavi “bazen” pre nego što nastavi nizvodno.

Ulaz u prirodni rezervat gde se nalazi Kuang Si vodopad

Plaća se ulaznica, ali sve u svrhu održavanja čistoće i očuvanja prirodne sredine. Većina bazena otvorena je za kupanje (iako je bar jedan zatvoren kao sveto mesto).

U parku se nalazi i prihvatilište medveda – Tat Kuang Si. Ovde možete pronaći azijske crne medvede poznatiji kao “mesečevi” medvedi su ugrožena vrsta. Iako se veruje da kultura Istočne Azije, hiljadugodišnja praksa tradicionalne medicine pokazala se problematičnom za medveđu populaciju u ovom regionu regionu.

Tat Kuang Si – Spasilački rezervat i prihvatilište za azijske crne “Mesečeve” medvede

Laos je još uvek zemlja u razvoju, pa se do adekvatne medicinske nege se teško ili praktično nemoguće doći izvan gradova kao što su Luang Prabang ili Vijentijan. Većina ljudi u ruralnijim delovima zemlje primorana je da se oslanja (zbog nedostatka obrazovanja i lekova) na tradicionalne medicinske prakse, a mnogi potiču iz tradicionalne kineske medicine ili drevnog laoškog šamanizma.

Kuang Si slapovi

U laoškoj tradicionalnoj medicini, veruje se da medvedi sadrže određena magična svojstva, pa se smatraju nekakvom vrstom čudesne medicine. Širom zemlje ove retke i ugrožene vrste medveda hvataju lovci, prisiljeni da žive u sićušnim kavezima i daju mleko zbog svojih medicinskih svojstava. Ova vrsta medveda je takođe izvežena u Kinu, što nažalost pomaže podsticanju “industrije”.

Izuzetna prirodna oaza od koje vam zastaje dah. Savetujem vam da obavezno odvojite dovoljno vremena da uživate u prirodi i uronite u jedan od mnogobrojnih bazena na vodopadu.

Za prave avanturiste, možete da napravite jednu mini šetnju u trajanju od tri sata kroz manjinsko etničko selo i šumu pre nego što završite na samom vrhu vodopada, uživajući u veličanstvenom pogledu na slapove.

Kuang Si slapovi

Ako se odlučite da jedno popodne provedete u osvežavanju na Kuang Si vodopadu, budite sigurni da nećete pogrešiti. Spremite samo kupaći i to je to, možete da uživati u božanskim slapovima.

Kuang Si vodopad

Nakon posete ovom predivnom vodopadu, došlo je vreme da Mr.M krene dalje! Luang Prabang je danas i dalje najposećeniji grad u Laosu. 90 odsto ljudi u zemlji radi u poljoprivredi, a riža čini 80 odsto poljoprivredne proizvodnje u Laosu. Ovo je neistražena destinacija koju tek treba masovno masovno istražiti. Neke od specifičnih osobenosti koje Laos čine neobičnim su religija, kultura i tradicija koje još uvek traju. Okružen planinama, Luang Prabang se nalazi na 700 metara nadmorske visine na ušću reke Nam Khan i Mekong.

Gradski šarm starog Luang Prabang-a čini preko 2000 monaha koji žive u 33 pozlaćena budistička hrama i manastira. Ovaj grad je bog prekrasnim pejzažima, održivim programima za dostizanje boljeg života lokalne zajednice, bogatom kulturom i lokalnim vilama koje su renovirane i oživljene da posluju kao posebna vrsta “boutique” tipova hotela.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) jedan je od najvećih i najlepših hramova u Luang Prabang-u. Njegov centralni položaj (ispred noćne pijace i pored Kraljevske palate) čini ga jednim od najposećenijih hramova ovog drevnog kraljevskog grada.

Ovaj hram je sagradio kralj Anourout krajem osamnaestog veka, a proširen je u 19. veku. Njegova obnova, za vreme vladavine kralja Manthatourata (1817-1836), dobio je naziv koji je danas svima poznat – “Novi manastir”.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Ovaj hram je veoma važan za Lao narod u Luang Prabang-u. Nakon što su Kinezi uništili grad u poslednjoj polovini 19. veka, on je služio kao hram kraljevskoj porodici, a takođe je duže vreme bio zaklonjen Phra Bang-u, koji je mistični amblem u ovoj zemlji. Bila je to i rezidencija najvišeg laoškog budističkog dostojanstvenika, Pra Sangkharat.

Vat Mai (Novi manastir) spada među najveće, najslikovitijih i najviše fotografisanih hramova u Luang Prabangu. Smešten u neposrednoj blizini popularne noćne pijace ulice Sisavangvong i pridružen je muzeju Nacionalne kraljevske palate, važan je kako za svoju versku tako i za estetsku lepotu grada.

Hram koji je osnovao kralj Anourout (Anurat, rod. 1795-1817), možda 1796/7, datira uglavnom iz 19. veka. Obnova drvene konstrukcijr verovatno je započeta 1821. ili 1822. godine za vreme vladavine kralja Manthatourata. Radovi na simu, biblioteci i drugim pratećim zgradama trajali su sve do 1890-ih godina. Brojne druge strukture su iz 20. veka. Velike su restauracije su urađene 1943 i 1962 godine, kao i u novije vreme. Drveni sim je izgrađen u tradicionalnom stilu Luang Prabang sa dodatnim motivima sa obe strane.

Vat Mai Suvannaphumaham ili Vat Mai (Novi Manastir) budistički hram

Manastir ima poseban značaj iz više razloga. Služio je kao hram kraljevskoj porodici i dugo je bio rezidencija Pra Sangkharat, najviše laotskog budističko dostojanstva (poglavara crkve).

Kao rezultat racija Kineza koji su opustošili veći deo grada 1887. godine (Vat je bio pošteđen, možda zbog svoje lepote), Vat Mai je postao skladište gradskog paladija, Prabang. 1947. godine zlatna statua preseljena je u kraljevsku palatu, danas je to Muzej kraljevske palate. Tokom Pimaja, Laotske Nove godine sredinom aprila, tokom tri dana održava se svečano pranje figure Bude i prilika da vernici odaju počast.

Nakon obilaska Vat Mai hrama morali smo da požurimo jer smo žurili na posebno krstarenje rekom Mekong. Za sve one putnike koji nemaju vremena putovati dužim krstarenjem do Tajlanda ili drugim provincijama. Najbolji način da doživite Mekong za nekoliko sati biće krstarenje gde možete da uživate na reci Mekong uz zalazak Sunca.

Krstarenje rekom Mekong

Uživajte u opuštenom i bezbrižnom provodu, uživajući u laganom vetru na licu i toplom sunčevom zraku. Dok plutate prema neprestano rastućim rekama i planinama, dok narandžasti sjaj polako bledi u pozadini reke Mekong. Ne smeta vam da uz put popijete kafu, čaj ili neko osvežavajuće piće i neke grickalice kako bi vaše mini krstarenje bilo savršeno.

Ja sam imao priliku da uz vino i laganu večeru završim svoj dan u Luang Prabangu i mislim da nisam mogao zamisliti bolji završetak jednog uzbudljivog dana u dalekom Laosu.

Sledećeg jutra sam opet započeo na brodu i krenuo sam na poludnevno krstarenje. Mr.M se uputio da poseti najneobičniji hram u pećini Pak Ou. Moram priznati da sam se veseo probudio tog jutra, sve je to bilo lepo dok nisam shvatio da prethodno veče nisam stavio aparat da se puni. Srećom uvek nosim više rezervnih baterija, pa je neka od njih napunjena.

U blizini Pak Ou (ušće reke Ou), Tham Ting (donja pećina) i Tham Theung (gornja pećina) su pećine sa pogledom na reku Mekong, 25 km severno od Luang Prabanga. To je grupa od dve pećine na zapadnoj strani reke Mekong, oko dva sata uzvodno od centra grada, bez obzira na daljinu ovo je velika turistička atrakcija i verujte mi da vredi izdvojiti 4 sata vašeg vremena za vožnju.

Pak Ou pećine sa skulpturama Bude

Pećine su poznate po svojim minijaturnim skulpturama Bude. Stotine vrlo malih i uglavnom oštećenih drvenih budističkih figura postavljeno je preko zidnih polica. Figure zauzimaju mnogo različitih položaja, uključujući meditaciju, podučavanje, mir, kišu i naslanjanje (nirvanu).

Pre nego što su pećine otkrili ljudi iz regiona i turisti, tokom Laotske Nove godine vernici su dolazili da se okupaju u pećinama u nadi da će u narednoj godini primiti blagoslov. Sada kada su pećine postale poznata turistička atrakcija i ovde se posetiocima pruža prilika da vide nešto novo i neobično.

Maca izgleda pomalo ljutito na ovoj slici, mislim da je bila više zamišljena. To sam shvatio par sekundi nakon fotografisanja jer me je dozivala i namestila se za jednu turu dobrog maženja. Srećom imao sam dovoljno vremena da se poigramo! 🙂

Postoji više agencija preko čijih svakodnevnih tura možete doći Pak Ou pećine i uveriti se u lepotu ovog neobičnog svetog mesta. Naravno cene se razlikuju, ali vama kao turisti je najbitnije da stignete od tačke A do tačke B i da se plati jeftinije i da koliko toliko bude komforno.

Do kraja dana sam uživao u lepotama reke Mekong i otišao sam ranije na spavanje jer mi je bila potrebna dodatna energija za naredni dan jer se moralo veoma rano ustati. Sledećeg jutra Mr.M je bio u obavezi da ustane u četiri sata ujutru pošto svakog dana “Parada Monaha” počinje u 5:20 bilo je potrebno spremiti hranu za monahe.

Zajedno sa osobljem hotela MyLaoHome sam spremio hranu za monahe i bio sam spreman za pokret. Više o procesiji Monaha ću vam objasniti u narednom postu koji će biti posvećen Budizmu, hramovima u Laosu, kao i samoj procesiji Monaha gde svakog dana skupljaju hranu.

Jutarnja pijaca na ulicama Luang Prabanga

Nakon Parade Monaha, tim iz Ministarstva kulture, informisanja i turizma Narodne Republike Laos zajedno sa predstavnikom MyLaoHome hotela i turoperatorske specijalizovane turističke agencije su me odveli na čuvenu jutarnju uličnu pijacu.

Ova pijaca počinje od ranih jutarnjih sati, nešto malo pre 6 časova i traje do 9, nekada i do 10 časova. Neobični mali centralni sokaci postaju ulične tezge gde možete uvek pronaći različite vrste namernica od svežeg voća i povrća do najrazličitijih vrsta mesa i ribe. Sve je sveže i Lao narod poštuje ovu tradiciju, pa su čak i turisti postali kupci.

Pored hrane i pića na ovoj pijaci možete pronaći odeću i igračke, tako da je ovde sve moguće pronaći, što bi rekao naš narod od igle do lokomotive. Moram priznati da je mene najviše impresioniralo njihov temperament i srdačnost. Sa druge strane kao ekonomista i osoba koja se godinama bavi trgovinom i marktingom mogu vam reći da su slatkorečivi i dobri trgovci, što se tiče cene nema problema. Na pijaci je bitno da se roba što pre proda dok je još sveža, tako da je dogovor uvek moguć!

Pošto sam bio zanimljiv lokalcima, oni su bili srdačni pa su me ponudili svojim specijalitetima besplatno. Mogu vam reći da im je “ulična hrana” zanimljiva i da nećete pogrešiti ako se odlučite da okusite neka malo neobičnija jela. Siguran sam da ćete brzo pronaći svog favorita!

Nakon završene posete ovoj neobičnoj pijaci, imao sam dovoljno vremena da spakujem kofer i da se spremim za svoj let kući. Sve što je lepo ima i svoj kraj, tako je i sa putovanjima. To ne treba da nas brine jer uvek je pravo vreme za novu avanturu!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja posta iz serije postova moje avanture iz Laosa koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći Ministarstva Informacija, Kulture i Turizma Narodne Republike Laos, kao i avio kompanije Qatar Airways koji je omogućio da osetim duh Azije i da vam prenesem svoje utiske o ovoj neobičnoj dalekoj zemlji.

Takođe ovim putem želim da se zahvalim od srca vlasnicima i osoblju MyLaoHome hotela gde sam imao osećaj kao da sam kod svoje kuće. Pored osnovne delatnosti hotelijerstva i ugostiteljstva, MyLaoHome je i turistička agencija koja organizuje raznovrsne ture tako da možete uz njihovu pomoć da istražite Luang Prabang i okolinu. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Ovaj put avio kompanija Qatar Airways je prepoznala kvalitet mog rada i poželeli su da budu deo ovog neverovatnog projekta. Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote daleke Azije.

Kako se vama dopala ova moja priča o Luang Prabangu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Laos? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Laosu i podeliću sa vama neka moja nova saznanja o Budizmu. Pokazaću vam još jednom neke od budističkih hramova u Laosu koji su na mene ostavili utisak i napisati nešto više o čuvenoj tradiciji u Laosu – Parada Monaha.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Luang Prabang-a,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Kulture, Informisanja i Turizma Narodne Republike Laos i avio kompanije Qatar Airways. Ova avantura ne bi bila moguća bez MyLaoHome hotela i njihovog osoblja koje mi je ulepšalo moj boravak i učinili sve da bih se osetio kao kod svoje kuće.

SHARE THIS POST

Jesen pod krunom Drezdena…

Zdravo svima, kako ste mi danas? Znam da sam vam obećao da će sledeći post biti iz Italije, ali sam pronašao jedan zanimljiv post iz prethodne sezone koji sam zaboravio da podelim sa vama prošle zime. Nadam se da će vam se dopasti! Malo ću vas podsetiti da sam ove godine u Martu mesecu imao priliku da posetim jedan grad u Nemačkoj – Drezden. Grad kraljeva koji ste voleli, što se dalo primetiti po vašim reakcijama.

Ostao sam vam dužan tada jedan outfit post, pošto je to bilo preklapanje sezona, zima je malo duže trajala ja sam u potpunosti zaboravio da podelim sa vama specijalan outfit post iz ovog čarobnog nemačkog gradića.

 

 

Drezden je jedan od onih gradova u Nemačkoj koji odstupaju od klasične nemačke arhitekture, onih ravnih striktnih linija. Dok šetate gradom imate utisak da šetate u nekom gradu u Austriji ili Francuskoj, nikada ne biste rekli da se nalazite u nekom gradu u Nemačkoj. Izuzetan grad koji ne smete propustiti da posetite, a zašto ja volim Drezden možete pročitati u postu koji sam napisao u martu ove godine. Post možete pročitate na ovom LINKU, uživajte!

 

 

Na slici iznad možete videti simbol Drezdena – Kapija Velike Krune. To je ujedno i najveća kruna na svetu i zbog te krune mnogi turisti dolaze iz Evrope i sveta da se uvere u njenu veličanstvenom i izuzetnu lepotu. Naravno, nisam ni ja propustio svoju priliku da iz neposredne blizine uživam u njenoj lepoti…

 

 

Ako se pitate zašto se ova slika zbog vedrijih boja razlikuje od drugih fotografija, samo vam mogu reći da je prirodna svetlost zimi veoma varljiva i odjednom kada Sunce obasja, automatski promeni sve. Tog dana se baš sunce poigralo sa nama, ali je na kraju kao što možete i sami primetiti sve ispalo fantastično. Kruna je na mene ostavila neverovatan utisak i nadam se da sam barem malo uspeo da vam prikažem tu veličanstvenost uz malu pomoć slike koju možete videti iznad. Ne zovu ljudi Drezden gradom kraljeva, ova kruna je sam dokaz tog utemeljenog epiteta.

 

 

Ova slika mi je najomiljenija! Ja gledam jednu poslastičarnicu, hladnoća nije popuštala, ali sam znao da ću kroz par minuta uživate u šolji tople čokolade i obavezno uz neku poslasticu. Barem mi je tako obećao moj fotograf… Do sada me nije nikad slagao, ali hoće da me vodi po gradu da mi bukvalno “otpadnu” moje noge da bismo napravili što bolje fotografije!

 

 

Nije me slagao! Moj fotograf je kao i uvek održao svoje obećanje i ovaj osmeh pokazuje moju neizmernu sreću što se konačno nalazim na toplom, mogao sam ostati samo na ovom časom vode, iskreno ne bih se uopšte bunio! Nakon malo predaha, naše otkrivanje Drezdena se nastavlja!

 

 

Zimi kako dan odmiče osećate se iskreno veoma usamljeno na ulicama, nema žive duše! Još napolju hladnoća kada zavlada ne znate da li da se smejete od muke ili da zaplačete… Ja sam se odlučio da se nasmejem bar od muke jer mi je bilo baš hladno i što sam se setio da sam skoro bio od 6 ujutru napolju, a da još nam nije ni bilo u planu da se vratimo u hotel… Nekad je mene teško razumeti, ponekad se divim samom sebi kako uspem da izdržim svoju malenkost. Voleo bih sve da vidim, ali moja fizička kondicija je uvek bila pod velikim znakom pitanja!

OUTFIT

Džemper: Pal Zileri

Jakna: Burberry

Farmerke: Pedro del Hierro

Ranac: Louis Vuitton

Šal: Burberry

Rukavice: Marina Yachting

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

 

 

Nakon što smo obišli još jedan krug po gradu odlučio sam da je bolje na vreme da krenem da kukam i da ću povećati svoje šanse da se što pre vratimo u hotel jer sam bio na samoj granici da se onako smrznem kao čovek. Ovo je bila moja poslednja fotografija i nastala je spontano kada mi je fotograf postavio čarobno pitanje: “Hoćeš da idemo u hotel?” moj osmeh je prosto rekao sve. Eto, završila se još jedna moja avantura. Saznali smo nešto novo o Drezdenu i poneli smo dosta lepih uspomena iz ovog neobičnog gradića.

 

Hotel, ne ovo nije kraj!

 

Kada smo se vratili u sobu, shvatio sam da smo zaboravio za jedan outfit koji bi trebao da slikam, napolju je bilo veoma hladno, a i pala je noć tako da je ta mogućnost momentalno ispala. Fotograf mi je dao ideju da se slikamo u hotelu, toplo je a i super osvetljenje, ništa nas ne košta da pokušamo! Tako je na kraju i bilo…

 

 

Osoblje hotela je bilo ljubazno da nam pomogne prilikom slikanja pa su preusmerili sve nove “stanovnike” hotela na pultove koji se nalaze sa druge strane jer je tako bilo lakše za slikanje. Srećom slikanje smo završili za desetak minuta tako da se toliko i nije osetilo. Hvala marketing timu Hyperion am Schloss na brzom odgovoru i što su se potrudili da mi izađu u susret u najkraćem vremenskom periodu, čitaj 20 minuta… Osoblje je bilo divno pa smo dobili neke poslastice da se zasladimo dok čekamo. Boravak u ovom hotelu je bio divan i njegova pozicija je fenomenalna za sve one turiste koji žele da budu u samom srcu grada i da sve znamenitosti obiđu u najkrećem vremenskom periodu.

 

 

Dragi moji došli smo do kraja ovog posta, vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Ne brinite za par dana ću objaviti novi post gde ćemo nastaviti zajedno da uživamo u čarima putovanja i započinjemo našu avanturu u Italiji. Pokazaću vam šta su to za mene spremili moji prijatelji iz McArthurGlen Noventa Di Piave outlet centra i kako sam se ja proveo na slavlju koje su priredili za 10. rođendan Noventa outleta.

 

OUTFIT

Duks: Kiomi

Farmerke: Pedro del Hierro

Patike: Christian Dior

Fotoaparat: Sony Alpha Mark II

Kako se vama dopala ova moja zimska kombinacija koju sam prošetao ulicama ovog čarobnog nemačkog gradića? Voleo bih da čujem vaše mišljenje! Na samom kraju ovog posta želeo bih da se zahvalim turističkoj organizaciji grada Drezdena na predivnoj saradnji. Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke organizacije grada Drezdena. Zahvaljujem se hotelu Hyperion Am Schloss na gostoprimstvu. Aparati koji su korišćeni pri izradi ovih fotografija su Alpha 7r Mark II i RX100 Mark V zahvaljujući kompaniji Sony Deutschland.

 

 

SHARE THIS POST