Posts tagged Šri Lanka

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Šri Lanka: Vreme je za čaj!

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za još jednu avanturu. Danas nastavljam da vam pišem svoje utiske sa Šri Lanke i ovo će ujedno biti i poslednji post iz ove serije postova sa ovog putovanja. Ako kojim slučajem niste pročitali prethodne postove, Šri Lanka: Biser Indijskog okeana – LINK i Šri Lanka: Znakovi pored puta – LINK. Ovim putem bih želeo da vam se zahvalim za nesebičnu podršku i predivne komentare koje mi šaljete na društvenim mrežama i putem mejlova. HVALA!

 

 

U mojim prethodnim postovima ste imali priliku da pročitate dosta zanimljivih stvari o ovom predivnom rajskom ostrvu. Saznali ste nešto novo i po čemu je to Šri Lanka prepoznatljiva u svetu. Da li ste znali da se Šri Lanka nalazi na listi zemalja pet najvećih izvoznika čaja u svetu? Niste znali? Ni ja to nisam znao dok nisam čuo priču naših vodiča na plantaži čaja.

 

 

Vreme u ovom delu Šri Lanke je uvek maglovito i temperatura je drastično niža nego u drugim delovima ostrva. Vlažnost i hladnije vreme prija listovima čaja, ali meni koji sam došao sa sunčanih trideset i kusur stepeni nije odgovarala baš ova temperatura, ali hvala Bogu pa sam poslušao mamu i za svaki slučaj poneo jaknu. Samo ću reći: “Hvala mama!”, majke znaju najbolje!

 

 

Naučio sam dosta toga o čaju, čak smo i malo brali listove čaja. Bilo je zabavno, pokazali su nam na koji način se pravilno beru listovi čaja i ubacujemo u korpe koje su nam dali da nosimo na svojim leđima.

 

 

Saznali smo koje sve vrste čajeva uzgajaju na ovoj plantaži, malo radili (kao što vidite više smo se slikali) i vreme nam je proletelo, proveli smo 2 sata u polju a da to nismo ni osetili. Na slici iznad vidite moju koleginicu Rakel koja je došla sa Filipina da upozna ove lepote Šri Lanke.

 

 

 

Nakon rada u polju, naši domaćini su nas odveli u fabriku gde se dalje suši i prerađuju listovi čaja pa sve do finalnog proizvoda – čaj na meru ili u filter kesicama.

 

 

Ovo što vidite na traci je moja dika i ponos. To su listovi koje sam ubrao, nisam loš ako uzmemo u obzir činjenicu da mi je to bio prvi put u polju ali ovo ne bi bilo dovoljno da napuni jednu filter kesicu čaja… (Tako su mi rekli!)

 

 

Fabrika u kojoj se proizvodi čaj na prvi pogled izgleda dosta staro i moja prva pomisao je bila da oni sve rade ručno. Prevario sam se! Izgled ume da vara i fabrika je opremljena novom tehnologijom koja pomaže radnicima da uvećaju svoju produktivnost.

 

 

Plate na Šri Lanki nisu sjajne, nekada i oni nisu zadovoljni. Oni su srećni što imaju posao jer je tamo teško pronaći posao još kada ste starija osoba, kao i svugde u svetu šanse za zapošljavanje su manje. Poslodavci su korektni prema starijim osobama imaju određene povlastice u radu puput kraćeg radnog vremena i duže pauze. Starije osobe vole da rade i u većini slučajeva su bolji radnici i za kraći vremenski periodu u toku radnog vremena obave znatno više posla nego mlađe osobe.

 

 

Miris koji nas je zatekao u fabrici čaja je neverovatna, prirodan miris kao neki najlepši parfem. Jedino je malo veći problem sa vlagom i dodatnom toplotom jer je u fabrici skoro 40 stepeni zbog određenih procesa koji se moraju izvršiti prilikom obrade i sušenja listova čaja. Kao i svaki posao i ovaj ima neke svoje prednosti i mane.

 

 

Ova gospođa radi na sektoru finalne obrade čaja, treći i poslednji proces obrade listova čaja. Šta je to fermentacija čaja? To je proces obrade listova čaja gde se vrši hemijski proces pretvaranja netopljivih molekula iz listova čaja u topljive i probavljive. Ako bi se kojim slučajem “preskočio” ovaj proces, čaj bi bio vrlo zasićen i ne ukusan.

 

 

Nakon što smo završili obilazak plantaže i fabrike čaja, oprostili smo se sa našim domaćinima i blogerska družina je krenula u nove radne pobede. Pejzaž koji smo imali prilike da vidimo tokom puta je bio neverovatan. Prosto smo morali da stanemo i da zabeležimo ovaj momenat. Vodiči su razumeli našu opčinjenost pa su nas odveli na ručak u obližnji restoran. Promenili su plan zbog nas i zbog toga smo im veoma zahvalni.

 

 

Pošto je put bio poprilično dug, skoro 6 sati kasno u noć smo stigli u Kendi. Lepo sam se odmorio i ustao ranije od ostalih da bih imao prilike da uživam u pogledu. Dobro jutro Kendi!

 

 

Domaćini u hotelu su počeli sa pripremom specijalnog doručka čim su me videli da se “vrtim” okolo i slikam pa sam ih tajno slikao, nije loše ispala ova slika. Ovo je prava slika Šri Lanke, pravi egzotični tropski raj.

 

 

Doručak, prvi deo! Ovo je bio prvi deo mog doručka, prvo što mi je zapalo za oko je zanimljiva dekoracija i bogatstvo boja. Hteo bih da se zahvalim mojim domaćinima iz Mahaweli Reach hotela na predivnom iskustvu i na toploj dobrodošlici.

 

 

Toplo vreme, sunce, bazen, dobra hrana šta više poželeti od života! Ja sam sve vreme na ovom putovanju bio kao malo dete u prodavnici slatkiša. Hvala Bogu nisam poneo sa sobom i višak kilograma, a opet sam uživao u raznim egzotičnim slanim i slatkim đakonijama u ovom raju! Za kraj bih voleo da se zahvalim Turističkoj organizaciji Šri Lanke na ovom predivnom iskustvu. Hvala vam od srca!

Dragi moji došli smo i do kraja ovog trećeg, a ujedno i poslednjeg posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj tropski raj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Republike Šri Lanke i hotela Mahaweli Reach. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.
SHARE THIS POST

Šri Lanka: Znakovi pored puta

Zdravo svima, kako ste mi danas? Nadam se da ste dobro i da ovu sunčanu nedelju provodite negde u prirodi sa svojom porodicom i prijateljima. Nedelja je dan za odmor i za ono čuveno psihičko pripremanje za narednu radnu nedelju. Da li imate neke specijalne rituale? Voleo bih da podelite sa mnom!

Danas sam odlučio da nastavim sa serijom postova sa Šri Lanke pa je moj današnji “izduvni ventil” i mala psiho terapije upravo pisanje ovog posta. Mene pisanje smiruje i dovodi u stanje blagostanja. Iskreno, voleo bih da pronađem još neki hobi! 🙂

 

 

U prethodnom postu ste pročitali kako sam ja doputovao na Šri Lanku i kako si izgledali naši blogerski dani tamo. Šri Lanka je izuzetno ostrvo. Osetio sam slobobodu da mu dam nadimak ostrvo snova, taj epitet jednostavno najbolje opisuje ostrvo kao što je Šri Lanka. Tamo je sve moguće! 🙂

 

 

Ovih dana dobio sam dosta pitanja kako uspevam da putujem i da se “provodim” na lepim i egzotičnim destinacijama? Rešio sam, kao i uvek da iskreno malo prodiskutujem na ovu temu. Siguran sam da ste do sad nekad čuli za termin Press – Medijska putovanja. Kakva su to putovanja? Putovanja za medije su specijalna vrsta putovanja gde se predstavnici različitih oblika medija bilo da su u pitanju pisani ili elektronski mediji upoznaju sa određenom destinacijom.

 

 

Tako sam i ja dobio poziv od Turističke organizacije Republike Šri Lanke da posetim njihovu zemlju. To je za mene bila izuzetna čast jer do sada imao samo priliku da čujem predivna iskustva mojih prijatelja i poznanika o ovom ostrvu. Bez razmišljanja sam prihvatio poziv i zaputio se na to ostrvo snova.

 

 

Putovanja za medije su interesantna i poučna, upoznate se sa nekim novim običajima, novom kulturom. “Čovek se uči dok je živ” siguran sam da ste mnogo puta do sad čuli ovu mudru izreku. Sa druge strane, press putovanja mogu da budu vrlo naporna i bukvalno da te obore s nogu. Priznajem, ja sam osoba koja nije baš u kondiciji, ali adrenalin i želja za otkrivanjem novih stvari učini svoje i samo guram napred i jednostavno ne razmišljam o umoru…

 

 

Na kraju, sve dođe na naplatu! Zamislite samo činjenicu da putujete na dalek put i da skoro svaki dan menjate hotel, u redu možda deluje zabavno, ali razmislite ponovo… 11 dana, 10 noći, 8 različitih hotela. Marko raspakuj se, opeglaj lepo stvari koje ćeš nositi, opet se lepo spakuj, ne razmišljaj o onim gušterima na zidu za koje si prvo mislio da su lepe igračkice na zidu, kojima ne radi baterija baš najbolje jer ispuštaju čudne robotske zvukove…

 

 

Moj prvi kontakt sa resort hotelom na Šri Lanci je bio zabavan, lud i nezaboravan. U prvi mah iznenađenje i oduševljenje detaljima, za prave guštere na zidu mislim da su lepa dekoracija na zidu dok nisu počeli repovi da im se pomeraju i da ispuštaju čudne robotske zvukove, zbog kojih sam stvarno mislio da su im pokvarene baterije i bože moj kako ću zaspati… Verujte mi nekad imam problem na putovanjima, prvih 2,3 dana nekad i ne spavam, a umor je onaj nezvani gost…

 

 

Nasmejan izađem iz sobe, došao sam na lepo mesto odem da vidim šta me lepo čeka na večeri. Tamo živa muzika, instrumenti koje do sada nisam imao priliku da vidim. Instrumenti koji svojim oblikom privlače pažnju, ali zvukom verujte mi drže pažnju da sam mogao i salvetu da pojedem koliko sam se zamislio… Dobro raspoloženje, lepa hrana, druženje sa mojim kolegama. Pričamo neke naše doživljaje sa prethodnih putovanja.

Priča se razvijala sve do momenta kada ja sa osmehom na licu opisujem guštere igračkice na zidu moje trenutne sobe na Šri Lanci… Samo sam čuo rečenicu koju nisam hteo da priznam da je istina: “Marko, to su gekoni, nisu igračkice već pravi gušteri!”. Veliki sam ljubitelj životinja, nema životinje koju nisam imao kao kućnog ljubimca, spisak je podugačak… Samo ću reći da sam imao predivan par kanadskih veverica, onda možete razumeti koliko stvarno volim životinje… Sve je to lepo, ali gmizavci i insekti nisu baš moje omiljene životinje, iskreno najviše volim kada se sretnemo na par minuta negde napolju i svako ode svojim putem.

 

 

Došlo je vreme da se vratim u sobu… Sada sam znao da ona moja detinjasta izjava da su mi u sobi gušteriji igračkice baš i ne pije vodu, pa sam mogao jedino da se pomolim Bogu da su izašli napolje negde u provod. Ulazim u sobu i odahnem što nema guštera, ne znate vi koje je to olakšanje na duši. Ne brinite, imao sam ludu noć sa gušterima, nisam oka sklopio, tek sam sledeće veče shvatio da je on samo prolazni gost, kao što sam i ja!

Voleo bih da danas podelim sa vama slike koje sam napravio u hotelima. Vrlo zanimljivi pejzaži, ko bi rekao da čovek može da se tako lepo provede u hotelu, u jednom sam naučio mnogo mudrih saveta… Zbog tog hotela ovaj post je i dobio naslov: Znakovi pored puta. Pa da krenem!

 

 

Prvi hotel o kojem ću danas pisati je pravi raj za sva čula. Plaža, melodija talasa, kokos… Šetao sam skoro kilometar plažom i nisam imao priliku da sretnem nekog. Samo možete da sednete na taj pesak te savršene bež boje i da posmatrate kako Indijski okean talasima pokazuje svu svoju lepotu. Hotel Jetwing Surf je prvi surf hotel ovakvog tipa na Šri Lanci. Otvoren je u decembru 2017. godine, još je mala beba, ali zbog osoblja nikada to ne biste primetili, mislili biste da je taj hote tu već neko duže vreme. Zašto je ovaj hotel poseban? Poseban je zbog svoj položaja i što za manje od 2 minute imate priliku da uživate u čarima Indijskog okeana. Hotel čine 20 apartmana, vrlo zanimljivog dizajna.

 

 

Meni su zapale za oko specijalne slavine koje su napravljene od školjki, veoma neobično i originalno! Kupatilo se nalazi napolju i veoma je neobičan koncept, tuširanje ispod kokosa je nezaboravan doživljaj… Ne brinite do tad sam navikao na guštere. Hotel je vrlo zanimljiv i svako ko je u prilici da poseti Šri Lanku i put ga navede na istok, trebao bi da poseti ovaj hotel.

 

 

Osvanulo je novo jutro, došlo je vreme da se mali Marko opet spakuje, da proveri sve svoje stvari i slučajno da ne zaboravi punjače za svoje “igračke” (aparate)! Pozdravili smo se sa predivnim osobljem iz hotela i seli u onaj naš poznati beli kombi. Blogeri su mogli da nastave svoj put! Put do narednog hotela je bio i više nego dugačak… 7 sati vožnje, a ako računamo i pauzu za ručak to je onda put od nekih 8 do 8 i po sati…

 

 

Prvih 2,3 sata puta moram da priznam da sam se držao junački, ali me je umor ipak na kraju savladao. Kolege su nekako uspele da me probude kada smo stigli do ovog prelepog vodopada. Miris vide, zvuk vode koja odzvanja i da paziš da se ne poprskaš… Prava avantura! Čim sam vratio u kombi, odlučio sam da prespavam ostatak puta.

 

 

Sudbina je htela da se probudim par minuta pred dolazak u naredni hotel. Tišina je vladala u kombiju jer je umor sustigao i moje kolege… Uspeo sam nekako da uhvatim internet pošto je to moguće samo u gradovima zbog prijemnika. Telefon je počeo da luduje, toliko je vibrirao mislio sam da će eksplodirati od maminih 275 poruka: “Gde si?, Markooo gde si?” i ostale one čuvene poruke koje svi dobro znate kada vas majka traži. Taman sam počeo da jedem onaj već hladni ručak jer sam prespavao onaj najbitniji deo! Hvala kolegama i vozačima koji su bili divni pa su znali otprilike šta jedem i da nikako ne sme biti ljuto, ali moja mama kao i uvek zna da pogodi pravi trenutak… Hvala Bogu da sam uspeo kroz šapat da objasnim mami da nisam kidnapovan, da sam samo spavao i trenutno pokušavam nešto da pojedem, a da nekoga ne probudim.

 

 

Na ovom putovanju Turistička organizacija Šri Lanke je uspela da nadmaši sva moja očekivanja, svaki hotel je bio bolji od prethodnog. Hranu neću ni da spominjem, ja sam svaki put imao osećaj da sam u raju kada vidim sve one divne slatkiše! Hvala vam na ovom predivnom iskustvu!

 

 

Pri samom dolasku u drugi hotel, nemate osećaj da se nalazite na Šri Lanci. Ovaj hotel odiše elegancijom i na prvi pogled nema tu notu egzotike, koja se inače očekuje kada se nalazite na mestu kao što je Šri Lanka. Dobro došli u Grand Hotel Nuwara Eliya! Ovo zdanje je prvobitno bila vikendica ili ako hoćete malo lepše da se izrazim – letnja rezidencija poznatog guvernera Edvarda Barnsa. Danas, ova “kućica” kako je neki u šali nazivaju ima skoro 160 soba. Impresivno, zar ne?! Zanimljiva činjenica da je izgradnja ove rezidencije koštalo nešto manje od 10.000 funti. Naravno, moram imati u vidu da je novac u to vreme imao sasvim drugačiju vrednost. 🙂

 

 

Hotel Grand Nuwara Eliya je nadaleko poznat po svojim vrtovima. Da vas podsetim, malopre u ovom postu sam pisao o hotelu u kojem sam naučio neke veoma mudre izreke i da mi je promenilo pogled na život. To su bile drvene table koje označavaju određene periode u životu jednog čoveka. Od nas samih zavisi koji put ćemo izabrati, ali znakovi pored puta mogu biti od velike pomoći u životu.

 

 

Predivno cveće, ruže, magnolije… Pravi raj za sva naša čula! Veliki ste ljubitelj veselih boja? Volite prirodu, ovo je pravo mesto za vas. Ja sam imao priliku da malo odmorim i da uživam u ovom predivnom jutarnjem suncu u ovoj šarmantnoj bašti.

 

 

Osećaj je predivan, samo zažmurite i prepustite se zvuku ptica i obično ispijanje vode pretvorite u trenutak za pamćenje.

 

“Među drvećem u bašti uvek postoji pesma, ali naša srca moraju biti vrlo tiha da biste je čuli…”

 

Fotografije su čudo, stvarno moć fotografije je neverovatna. Pre mesec dana sam bio na ovom lepom mestu i danas dok pišem ovaj post za vas, gledajući ove slike uspešno vraćam onaj film u glavi, čak osećam i onaj miris cveća u bašti. Nisu to halucinacije, to su samo lepe uspomene.

 

 

Dragi moji došli smo i do kraja ovog prvog posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode u jednoj od mnogobrojnih bašti ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj pravi tropski raj? Mi se vidimo sledeće nedelje i nastavljamo ovu avanturu sa Šri Lanke! ?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

“Pravi smisao života leži sađenju drveća pod čijom senkom ne očekujete da ćete sesti”

 

Post je sponzorisan od strane Turističke organizacije Republike Šri Lanke, lanca hotela Jetwing i Hotela Grand Nuwara Eliya. Za izradu ovih fotografija korišćen je fotoaparat Sony Alpha 7r.
SHARE THIS POST