Posts tagged Šri Lanka

Pisma sa Šri Lanke: Mirissa i Bentota, biseri Indijskog Okeana…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Hvala vam za mnogobrojna pisma i poruke koje ste mi slali i moram priznati da mi je velika čast i zadovoljstvo što su moji putopisi sa Šri Lanke vam ulepšavali zimu i proleće. Drago mi je da ste zajedno sa mnom uživali u mojoj egzotičnoj pustolovini i verujem da će ova godina biti uzbudljiva za sve moje čitaoce jer vam spremam neobične putopise iz Evrope i sveta, tako da ćemo svi istinski uživati!

Na moju veliku žalost, došli smo do kraja ove neobične i egzotične avanture, tako da će ovo pismo biti poslednje iz serije postova vezanih za Šri Lanku, ali ko zna možda se ponovo vratim na ovo neobično ostrvo i nastavimo našu neobičnu avanturu!

Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
  4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK
  5. Sve Tajne Hrama Budinog Zuba (putopis): LINK
  6. Kandijski ples, deo Sinhalske kulture (putopis): LINK

Današnji post ću započeti jednim uzbudljivim ranojutarnjim krstarenjem – ekspedicijom posmatranja kitova i delfina. Mirisa (Mirissa) je idealno mesto za posmatranje kitova i delfina, sezona koja je prigodna za ovu vrstu aktivnosti traje od novembra do aprila, period kada ovaj deo Šri Lanke postaje jedno “veliko igralište” za bezbroj vrsta kitova i delfina.

Neke od najčešće viđenih vrsta kitova u ovom području, uključuju: kitove sperm, kitove ubice, Brajdin kitove, Crni kitovi kratkih peraja, naravno pored njih ćete biti u prilici da vidite razigrana jata delfina i prugastih delfina dok se zabavljaju oko vašeg broda! Međutim, glavni tip kitova na koji treba posebno obratiti pažnju je Plavi kit – za kojeg se smatra da je najveća životinja na svetu! Posmatranje kitova i delfina u Mirisi idealno je za sve prave ljubitelje prirode dok su isplovljavali u okean.

Ovo nezaboravno iskustvo u Mirisi sam doživeo sa Certina DS Jubile.

Za sve pustolove koje put navede u Mirisu, evo nekih osnovnih informacija. Mirisa je mali grad na južnoj obali Šri Lanke, koji se nalazi u okrugu Matara, koji se nalazi u Južnoj provinciji. Nalazi se otprilike 150 kilometara južno od Kolomba i nalazi se na nadmorskoj visini od 4 metra iznad nivoa mora. Plaža i noćni život Mirise čine ovaj primorski grad popularnom turističkom destinacijom na Šri Lanki. Ovaj grad je takođe ribarska luka i jedna od glavnih lokacija na ostrvu za posmatranje kitova i delfina.

Nakon Mirise, uputio sam se u Bentotu, primorski grad na Šri Lanki, koji se nalazi u okrugu Galle u Južnoj provinciji. Bentota se nalazi na južnoj obali ušća reke Bentote, na nadmorskoj visini od 3 metra iznad nivoa mora. Ime grada potiče iz mitske priče koja tvrdi da je demon po imenu ‘Bem’ vladao “totom” – obalom reke.

Bentota je turistička atrakcija, sa lokalnim aerodromom i mnoštvom hotela različitih kategorija. Ovo je destinacija za sve ljubitelje vodenih sportova. Bentota takođe pruža drevnu umetnost lečenja koja se zove Ajur-veda.

Ajur-veda je nauka koja opisuje sva povoljna i nepovoljna, uključujući srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život. Pisani tekstovi ovog celovitog sistema prirodnog zdravlja stari su oko 5000 godina. Vekovima, mudraci i lekari otkrivali su ovu prastaru mudrost. Ajur-veda je najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja koji se i dan danas koristi širom sveta.

Bentota je poznata po proizvodnji Todija (Toddy), alkoholnog pića napravljenog od kokosovog nektara. Ovde se takođe nalazi i mrestilište za kornjače, koje se nalazi na plaži Induruva (Induruwa). Bentota je istorijsko mesto opisano u drevnim pesmama glasnika (Sandeśa-Kāvya). Galapatha Viharaja je jedan od pet drevnih hramova u regionu.

U 17. veku Portugalci su izgradili malu tvrđavu na ušću reke Bentote (Bentara Ganga), koja se na sinhalskom zvala Parangi Kotuva, što znači tvrđava Portugalaca. Reka je označila južni kraj portugalske teritorije u Šri Lanki. Holanđani su kasnije dozvolili da tvrđava propadne, pretvarajući jednu od velikih zgrada unutar tvrđave u kolonijalno odmorilište za holandske oficire koji su putovali između Kolomba i Galea.

Britanci su potom kuću za odmor pretvorili u primorski sanatorijum. Sir James Emerson Tennent, kolonijalni sekretar Cejlona u svojoj knjizi, izjavio je da je kuća za odmor u Bentoti, smeštena u malom parku, duboko u senci uzvišenih tamarindskih stabala na delu plaže gde se reka spaja sa morem, jedna je od najhladnijih i najprijatnijih na Cejlonu. Britanci su uveli železnicu početkom 19. veka, uglavnom za transport proizvoda kokosa sa dubokog juga do prestonice, gradeći stalni most – Bentota Palama) za prelazak reke.

Šta možete posetiti u Bentoti? Lokalne atrakcije koje biste trebali posetiti:

  • Plaža Bentota
  • Mrestilište kornjača Kosgoda – mrestilište kornjača u zajednici i projekat za posmatranje kornjača koji je uspostavio Projekat očuvanja kornjača u saradnji sa Odeljenjem za divlje životinje Šri Lanke.
  • Brief bašta – kuća i bašta renomiranog šrilankanskog pejzažnog arhitekte Bevisa Bave, starijeg brata arhitekte Džefrija Bave. Nalazi se na teritoriji nekadašnje plantaže kaučuka, Bava je nastavio da razvija imanje sve do svoje smrti 1992. godine.
  • Budistički hram Galapatha Raja Maha Vihare, koji se nalazi u Bentoti, sadrži kamene natpise, kamene rezbarije, stubove, jezerce i korita iz srednjovekovnog perioda.
  • Helipad Richi Skilark. Ovaj heliodrom upravlja helikopterskom vožnjom u Bentoti u blizini ušća kojim upravlja Skilark Aviation Helicopters.

Jedna aktivnost za koju bih vam savetovao da se upustite je Safari Rečnim Brodom po Mangrove Laguni. Krstarenje rekom možete uklopiti sa posetom laguni Mangrova, gde možete videti krokodile koji su sada retki, ali ima dosta vodenih monitora i rečnih ptica. Ovo je jedno divno i opuštajuće iskustvo gde možete uživati u veličanstvenosti i lepoti reke pejzaža.

Ovaj safari je neobičan jer imate prilike da uživate u egzotičnoj lepoti biljnog i životinjskog sveta koji naseljavaju ovaj deo Šri Lanke. Pored neverovatnih pejzaža, imate priliku da se upoznate sa lokalnim stanovništvom i na kratko steknete utisak kako izgleda život u Bentoti. Tokom ove jednodnevne eskurzije, posetio sam porodicu koja se bavi izradom prirodnih proizvoda od cimeta.

Nezaboravno iskustvo za mene je bilo da vidim meduzu uzivo, kada je naš vodič iznenadno uronio ruke u vodu, očekivao sam nešto priprema motor, ali odjednom je iz vode izvukao meduzu, iskreno bio sam zapanjen, ali ujedno i oduševljen prizorom! Smatram da je ovo krstarenje nešto što morate iskusiti, ako dolazite u Bentotu.

Malopre što sam spomenuo posetu jednoj porodici koja se bavi proizvodnjom prirodnih proizvoda od cimeta je bila edukativna i neobična. Čak sam bio u prilici da probam čaj od cimeta, koji je delotvoran i opušta osobu. Od cimeta se mogu praviti razne kreme, čajevi, kolači i proizvodi, čak od lišća biljke lokalci na Šri Lanki prave krovove za svoje kuće.

Još jedna zanimljivost koja me je impresionirala je da postoje prodavnice i restorani brze hrane na vodi, što nisam imao prilike da vidim do sada. Takođe postoje i sakralna mesta – hramovi na vodi i na obalama koje možete videti tokom krstarenja.

Moj boravak u Bentoti je bio nezaboravan zahvaljujući timu Turističke Organizacije Šri Lanke i osoblju Taj Bentota Resort & Spa hotela koji je moj boravak u ovom primorskom gradu učinila da se osećam kao kod svoje kuće.

Ovaj luksuzni hotelski kompleks, ranije poznat kao Taj Exotica, ovo odmaralište sa 160 soba izgradilo je Maga Engineering 1997. godine. Smešten u egzotičnom i prelepom gradu na plaži Bentota, odmaralište sadrži prepoznatljivu kolonijalnu arhitekturu obeleženu prelepim crvenim popločanim krovovima.

Ovaj hotelski kompleks sa 5 zvezdica nudi izuzetnog bogat sadržaj usluga, uključujući fine restorane, moderne sobe, spa centar, terasasti beskonačni bazen i prelep lobi sa visokim plafonom od punog drveta. Odmaralište je otvoreno 1997. godine. Uživajte u pogledu na neverovatno plavetnilo Indijskog okeana.

Sa osmehom prihvatite skromne pozdrave ‘Aiubovan’, nakon čega slede gutljaji ‘Nelli’ (vino od voća), marakuja ili cejlonski ledeni čaj. Ovo je samo mali deo svega što Taj Bentota Resort & Spa može da ponudi! Utopite se u prostor koji odražava duh Šri Lanke.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog poslednjeg posta o primorskim gradovima Mirisa i Bentota, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Taj Bentota Resort & Spa koji su omogućili da osetim duh i lepotu Indijskog Okeana i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom putovanju.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Mirisi, Bentoti i Safariju rečnim brodom? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Taj Bentota Resort & Spa. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Kandijski ples, jedinstven primer sinhalske kulture…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u još jednu novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu priču o Šri Lanki i danas ćemo zajedno saznati više o Sinhalskoj kulturi. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
  4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK
  5. Sve Tajne Hrama Budinog Zuba (putopis): LINK

Ko su Sinhalezi?

Sinhalezi su indoarijevska etnička grupa poreklom sa Šri Lanke. U istoriji su bili poznati kao Hela ljudi. Oni čine oko 75% stanovništva Šri Lanke i ima više od 15 miliona pripadnika. Sinhalski etnički identitet se zasniva na jeziku, kulturnom nasleđu i nacionalnosti. Singalezi govore singalski jezik, izolovani indoarijevski jezik, i pretežno su po veroispovesti budisti Theravada, iako manjina Sinhalaca prati ogranke hrišćanstva i drugih religija.

Od 1815. godine, oni su uglavnom podeljeni u dve grupe naroda: “Sinhaleze iz gornje zemlje” koji naseljavaju u centralne planinske regione i “Sinhaleze iz niže zemlje” u primorskim regionima, iako obe grupe naroda govore istim jezikom, razlikuju se po različitim kulturnim običajima.

Sinhalska kultura je jedinstvena koja je stara više od 2600 godina i neguje je Theravada budizam. Glavna obeležja Sinhalske kulture su skulpture, likovna umetnost, književnost, ples, poezija i široka lepeza tradicionalnih narodnih verovanja i brojnih obreda. Drevna sinhalska kamena skulptura i natpisi poznati su širom sveta i glavna je strana atrakcija u savremenom turizmu.

Sigirija je poznata po svojim freskama, o kojim smo pisali u jednom od prethodnih postova. Zanivljiva informacija iz istorijskih spisa je to da su radnici opevali narodnim pesmama svoj život da bi propratili svoj rad i ispričali priču o svom životu. U idealnom slučaju, ove pesme su se sastojale od četiri reda i u kompoziciji ovih pesama, posebna pažnja je bila posvećena obrascima rimovanja. Budistički festivali su prošarani jedinstvenom muzikom koja koristi tradicionalne sinhalske instrumente. Stariji rituali kao što je tovils (isterivanje đavola) nastavljaju da oduševljavaju publiku i danas i često su hvalili i prizivali dobre moći Bude i bogova kako bi isterali demone.

Izvođačka umetnost (ples) Sinhaleza može se kategorisati u nekoliko grupa:

  1. Kandijski ples se sastoji od 18 Vannam (plesnih rutina) koje prikazuju ponašanja različitih životinja kao što su slon, orao, kobra, paun, majmun i zec. Ove plesne plesne rutine mogu se videti na godišnjem takmičenju Perahara u Šri Dalada Malagawa Kandiju.
  2. Pahatharata ples ima drugačiji značajan stil plesa koji se koristi za lečenje bolesti i produhovljenje (duhovno razjašnjenje). Glavna odlika ovih plesova je da igrači nose maske koji predstavljaju različite bogove i demone. Koriste se elemeni poput vatre i vode da prikažu ljudima i blagosiljaju njihove nade.
  3. Sabaragamuwa plesovi takođe imaju jedinstven i značajan plesni stil koji je tu da zabavi narodnu masu.

Narodna muzika i plesovi se značajno razlikuju u zavisnosti od glumačkog sastava Sinhaleza. Ovi plesovi su izuzetno popularni među dečacima i devojčicama koji se od malih nogu vaspitaju da neguju i čuvaju svoju kulturu. Ove vrste umetnosti se izvode tokom posebnih dešavanja poput Sinhalske Nove Godine.

Kandijski ples obuhvata različite plesne forme i rutine koje su popularne i izvorne u oblasti po imenu Kandi, koji se nalazi u regionu Centralnih brda, poznatom kao Udarata u Šri Lanki, koje su se ujedno danas proširile na druge delove zemlje. To je primer sinhalske kulture na Šri Lanki.

Hajde da zajedno otkrijemo koje su neke od plesova u Kandijanskom plesu, neke od brojnih plesova su: Ves ples, Naijandi ples, Udarata ples, Pahatharata ples, Veramunda ples i Vannam.

Ves ples

Prema jednoj poznatoj legendi, poreklo Ves plesa leži u plesnom ritualu poznatom kao Kohomba kankariya (nazvan po božanstvu Kohomba), koji je takođe poznat kao Kohomba yak kankariya ili jednostavno kankariya. Majstori tradicionalnog plesa veruju da su prvobitno kralj mesta koje se zvalo „Malaya Rata“ i njegova dva brata izveli prvu Kohomba kankariju. Neki veruju da se ova „Malaya Rata” nalazila u Indiji.

Prema legendi, tri šamana su došla na ostrvo kao rezultat trika boga Šakre kako bi izlečili kralja Panduwasdev-a, koji je patio od misteriozne neobične bolesti. Rečeno je da kralj pati od sna koji se ponavljao u kojem je leopard usmeravao svoj jezik ka kralju, za koji se veruje da je to kao crna magija Kuweni, prve žene kralja Vidžaje. Posle izvođenja Kohomba kankarije bolest je nestala, a mnogi starosedeoci su usvojili ples.

Prvobitno su ga izvodili plesači koji su identifikovani kao posebna kasta pod feudalnim sistemom Kandija. Oni su bili povezani sa Budinim Hramom Zuba i imali su značajnu ulogu u Dalada Perahera (procesiji) koju svake godine održava hram. Popularnost plesa je oslabila pošto je podrška plesačima iz Kandijanskih kraljeva prestala tokom britanskog perioda. Sada je oživljen i prilagođen za scenu i primarni je kulturni izvoz Šri Lanke.

Ves ples, najpopularniji, nastao je iz drevnog rituala pročišćavanja, Kohomba iakuma ili Kohomba kankariya. Ples je bio pomirbeni, nikada sekularni, i izvodili su ga samo muškarci. Složen kostim Vesa, posebno pokrivalo za glavu, smatra se svetim i veruje se da pripada božanstvu Kohombi. Tek pred kraj 19. veka plesači Vesa su prvi put pozvani da nastupaju ispred hrama Kankarija na godišnjem festivalu Kandi Perahera. Danas bogato kostimirani Ves plesači predstavlju oličenje Kandijanskog plesa, koji naglašava pravu i istinsku kulturu Šri Lanke.

Naijandi Ples

Plesači u Naijandi kostimu nastupaju tokom početnih priprema festivala Kohomba Kankarija, tokom paljenja lampi i pripreme hrane za demone. Plesač nosi belu tkaninu i beli turban, ukrase od perli na grudima, pojas, redove perli oko vrata, srebrne lančiće, mesingane naramenice, gležnjače i džingle; isto kao i nošnja Vesne plesačice osim čeone. Ovo je graciozan ples, koji se takođe izvodi u hramovima Maha Visnu (Višnu) i Kataragama Devales u svečanim prilikama.

Udarata Ples

Udarata ples je veoma prestižna i neobična predstava. Ime ovog plesa potiče od reči “udarata” – malog lakiranog ručnog bubnja u obliku peščanog sata, visokog oko 18-20 cm, za koji se veruje da su ga bogovi dali ljudima.

Veruje se da je dve kože bubnja dao bog Išvara, a zvuk Visnu; Za instrument se kaže da je konstruisan prema uputstvima Sakre i da se svirao u nebeskoj palati bogova. To je veoma težak instrument za sviranje. Plesač peva dok svira, zatežući žice da bi dobio varijacije visine tona.

Pahatharata Ples

Patharata je instrument posvećen boginji Pattini. Podseća na tamburu (bez kože) i ima male činele pričvršćene u intervalima oko svog obima. Za ples se kaže da je nastao u danima princa Sidarte, koji je postao Buda. Verovalo se da bogovi koriste ovaj instrument za proslavu pobeda u ratu, a sinhalski kraljevi su koristili Patharata plesače da proslavljaju pobede na bojnom polju.

Kostim je sličan kostimu udarate igrača, ali plesačica Patharate ne nosi jaknu sa perlama i zamenila je svilenu maramicu u struku za složene nabore igrača udarate.

Weeramunda Kankariya Ples

Weeramunda Kankariya i Kande Deviyan Pidima (večernji ritual za boga planine) mogu se identifikovati kao ceremonijalni plesovi ukorenjeni u narodnim verovanjima Kandijskih Dewa (ljudi)

Vannam (Plesni stilovi)

Prvobitno vannam je predstavljao jedan vid recitacije. Većina vannama opisuje ponašanje životinja kao što su slonovi, majmuni, zečevi, paunovi, petlovi, zmije i druge. Kasnije, plesači su koristili vannam kao pozadinu za svoje izvođenje. Postoji 18 vannama u plesnoj formi Kandian. Tradicionalno, plesač bi morao da nauči da izvodi sve ove vanname pre nego što bi dobio Ves kostim. Najpoznatije među njima su hanuma vannama (majmun), ukusa vannama (orao) i gajaga vannama (slon).

Reč vannam potiče od sinhalske reči varnana (opisna pohvala). Drevni sinhalski tekstovi se odnose na značajan broj vannama koje su se samo pevale, kasnije su prilagođeni solo plesovima, od kojih je svaki izražavao dominantnu ideju. Istorijski spisi otkrivaju da je kralj Kandijana Sri Veeraparakrama Narendrasinghe dao značajan podsticaj plesu i muzici.

Smatra se da je kavi (poezija pevana uz muziku) za osamnaest glavnih vannama komponovao stari mudrac po imenu Ganithalankara, uz nesebičnu pomoć budističkog sveštenika iz hrama u Kandiju. Vannam je inspirisan prirodom, istorijom, legendom, narodnom religijom, narodnom umetnošću i svetim predanjem, a svaki je sastavljen i interpretiran u određenom raspoloženju (rasaia) ili izrazu osećanja. Osamnaest klasičnih vannama su:

Gajaga Wannama (slon), Thuranga Wannama (konj), Mayura Wannama (paun), Ukkussa Wannama (orao), Vyrodi Wannama (drago kamenje) Hanuma Wannama (majmun), Savula Wannama (petao), Sinharaja Wannama (lav, kralj lavova), Nayyadi Wannama (kobra), kao i mnoge druge.

Iako je prvobitno samo muškarcima bilo dozvoljeno da treniraju kao plesači, sada postoji nekoliko škola koje takođe obučavaju žene u Kandijskim plesovima. Međutim, ne postoji definitivan Ves kostim za žene, a mnoge plesačice su prilagodile muški kostim na različite načine. Trenutno postoji samo nekoliko predstava Kohomba Kankariye iz mnogih društvenih, ekonomskih i političkih razloga. Ples u svom tradicionalnom obliku i dalje se izvodi svake godine u Dalada Perhahera u Kandiju.

Kandijski ples je za scenu prilagodio Čitrasena Dijas 1970-ih. U nekoliko baleta koje je koreografisao koristio je pokrete i karakteristike kandijanskog plesa. Na neki način, njegova popularnost je takođe pomogla da se smanje kastinske barijere koje okružuju ples i učinila ga prijatnijim za urbanu, savremenu publiku. Mnogi savremeni moderni plesači na Šri Lanki su za svoj rad pozajmili kandijanski oblik plesa u svom radu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o Kandijskim plesovima, koji predstavljaju jedinstven primer Sinhalske kulture koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sinhalskoj kulturi i Kandijskim plesovima? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Sve tajne Hrama Budinog Zuba u Kendiju…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja dobro došli u novi post na Mr.M blogu! Danas nastavljamo našu avanturu na čarobnoj Šri Lanki i otkrivamo neke zanimljivosti o Hramu Budinog Zuba u Kendiju. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
  4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK

Putovanja su jedan od najboljih neformalnih sredstava edukacije. Kada putujete imate priliku da dođete u neposredni kontakt sa novim kulturama i religijama, pa samim tim imate priliku da proširite svoja znanja i interesovanja. Putovanja su uspomene koje vam niko ne može oduzeti, svako putovanje je jedinstveno i svako od nas bi trebao da ispuni svoje stranice pasoša destinacijama koje bi oplemenile dušu jer se interesovanja svakog pojedinca razlikuju, pa samim tim i destinacije koje biramo.

Pre nego što se uputimo na neku novu i neobičnu destinaciju, moramo imati na umu da ne trebamo graditi predrasude i da je najbolje bez previše razmišljanja otići i uživati u lepoti različitosti. Svaka kultura sa sobom nosi neke posebne rituale i običaje, svaki narod ima svoja verovanja koja bi svako od nas trebao poštovati.

Hram Relikvije Svetog zuba ili Šri Dalada Maligava, poznatiji kao Hram Budinog zuba je budistički hram koji se nalazi u grandu Kandi na Šri Lanki. Nalazi se u kompleksu kraljevske palate nekadašnje Kraljevine Kandi, u kojoj se nalazi relikvija Budinog zuba. Od davnina, relikvija je igrala važnu ulogu u lokalnoj politici jer se veruje da ko god drži relikviju upravlja državom. Relikviju su istorijski držali singalski kraljevi. Hram zuba je mesto svetske baštine uglavnom zbog hrama i relikvije.

Monasi iz dva posebna poglavlja, poglavlja Malvathu i poglavlja Asgiri, svakodnevno obavljaju bogosluženje u unutrašnjoj odaji hrama. Rituali se izvode tri puta dnevno: u zoru, u podne i uveče. Sredom je simbolično kupanje moštiju biljnim preparatom od mirisne vode i mirisnog cveća pod nazivom Nanumura Mangallaia, veruje se da ova sveta voda sadrži isceliteljske moći i deli se prisutnima.

Postoji jedna zanimljiva legenda, na koji način je relikvija kao što je Budin zub došao na Šri Lanku. Nakon Maha parinirvane Gautame Bude, prema legendi, relikvija zuba je sačuvana u Kalingi i prokrijumčarena na ostrvo od strane princeze Hemamali i njenog supruga, princa Dante, po uputstvu njenog oca, kralja Guhasive. Hemamali je sakrila relikviju u kosu na putu do ostrva. Iskrcali su se na ostrvo u Lankapatani za vreme vladavine Sirimeghavane od Anuradhapure i predali relikviju zuba.

Kralj ga je sačuvao u Meghagiri Vihari (današnja Isurumunija) u Anuradhapuri. Čuvanje relikvije je od tada bila odgovornost monarha, pa je tokom godina čuvanje relikvija postalo simbol prava na vladanje ostrvom. Stoga su vladajući monarsi izgradili hramove relikvija zuba prilično blizu svojih kraljevskih rezidencija, kao što je bio slučaj u vreme Kraljevine Anuradhapura, Kraljevine Polonnaruva i Kraljevine Dambadenije. Tokom ere Kraljevine Gampola, relikvija je bila smeštena u Nijamgampaja Vihari.

U pesmama o glasnicima kao što su Hamsa, Gira i Selalihini se navodi da se hram relikvije zuba nalazio u gradu Šri Džajavardenpura Kote kada je tamo uspostavljena Kraljevina Kote. Tokom vladavine Darmapale od Kotea, relikvija je premeštena i sakrivena u Delgamuva Vihari, Ratnapura, u kamenu za mlevenje.

U Kendi su ga doneli Hiripitije Dijavadana Rala i Devanagala Ratnalankara Tera. Kralj Vimaladharmasuriia I sagradio je dvospratnu zgradu za deponovanje relikvije zuba i zgrade sada više nema. Kasnije, početkom 17. veka, kada je portugalsko kraljevstvo napalo Kandi, odneto je u Meda Mahanuvara u Dumbari.

Budin Zub je pronađen je u vreme Rajasinhe II i postoje istorijske zabeleške je da je relikvija vraćena prvobitnu zgradu ili se nepotvrđeno tvrdi da je izgrađen novi hram. Današnji hram Budinog Zuba sagradio je Vira Narendra Sinha.

Osmougaoni Paththirippuva i rov dodani su za vreme vladavine Šri Vikrame Rajasinhe. Kraljevski arhitekta Devendra Moolacharia je zaslužan za izgradnju Paththiripuve. Prvobitno ga je kralj koristio za rekreativne aktivnosti, a kasnije je dodeljena relikviji zuba, a sada se u njoj nalazi i biblioteka hrama.

Zanimljiv je i sam opis arhitekture ovog budističkog hrama. Zid od cigle koji se proteže duž opkopa i jezera Bogambara poznat je kao zid od vodenih talasa. Rupe u ovom zidu su napravljene da pale lampe od kokosovog ulja. Glavna ulazna kapija koja se nalazi iznad opkopa zove se Mahavahalkada. U podnožju stepenica Mahavahalkada nalazi se sandakada pahana (mesečev kamen) koji je isklesan u kandijanskom arhitektonskom stilu.

Mahavahalkada je potpuno uništena u eksploziji bombe 1998. godine i ponovo izgrađena zajedno sa Sandakada pahanom drugim kamenim rezbarijama. Slonovi su prikazani u kamenu sa obe strane ulaza. Makara Torana i dva kamena čuvara postavljeni su na vrhu stepeništa. Odaja bubnjara Hevisi nalazi se ispred glavne svetinje. Dva sprata glavne svetinje su poznata kao „Palle malaia“ (donji sprat) i „Udu malaia“ (gornji sprat) ili „Veda hitina maligava“. Vrata Veda Hitana Maligava su rezbarije od slonovače. Prava odaja u kojoj se čuva relikvija zuba poznata je kao “Handun kunama”.

Zlatnu nadstrešnicu nad glavnom svetinjom i zlatnu ogradu koja okružuje kompleks hrama sagradio je 1987. godien tadašnji premijer Ranasinghe Premadasa. Relikvija zuba je umotana u sedam zlatnih kovčega koji su ugravirani dragim kamenjem. Relikvija Budin Zub je zabranjeno slikati, ali je božanstven prizor kada ugledate način na koji se čuva jedna takva svetinja.

U sklopu ovog kompleksa se nalazi i Kraljevska palata, otvorena sala za publiku

Vimaladharmasuriia I iz Kandija je izgradio Kraljevsku palatu u Kandiju. Kraljevska palata se nalazi severno od hrama. Kraljevska palata je takođe poznata kao „Maligava“. Postojale su tri Vahalkade i zid visok skoro 2,5 m koji se koristio kao glavni ulazi. Deo palate okrenut ka Natha Devaleu je najstariji. Tokom početka britanskog perioda, koristio ga je vladin agent Sir ​​Džon D’Ojli, 1. baronet iz Kandija. Naslednici D’Oili-a nastavili su da ga koriste kao svoju zvaničnu rezidenciju. Danas je sačuvan kao arheološki muzej. Ulpen Ge i Kueens Palace su povezane zgrade palate.

Dvorana za audijenciju ili magul maduva je mesto gde su kraljevi Kandija držali svoj dvor. Završen je za vreme vladavine Šri Vikrame Rajasinhe. Rezbarije drvenih stubova koji podržavaju drveni krov su primer rezbarenja drveta iz perioda Kandija. Šri Rajadhi Rajasinha iz Kandija sagradio je ovu dvoranu 1783. godine. Sala je renovirana za prijem Alberta Edvarda, princa od Velsa 1872. godine.

Sala za audijenciju je bila mesto gde je sastavljena Kandijska konvencija, gde je konvencija čitana narodu i gde je konferencija, o konvenciji, održana 2. marta 1815. godine. Taj prostor je kasnije iskorišćen za podizanje Kandije Vrhovni sud Kačerija i Kandija. Danas se koristi za državne svečanosti i čuva se u okviru odeljenja za arheologiju.

Hram Budinog zuba je zaista fascinantan, svaki posetilac osetiće unutrašnji mir kada uđe u ovo neverovatno zdanje. Posetioci će morati da ostave svoje cipele ispred hrama jer je u isti moguće ući samo bos, kako je to osnovno pravilo u njihovoj religiji. Ispred hrama se nalazi ostava gde možete ostaviti cipele.

Posetioci će videte brojne prodavce cveća lotusa i jasmina. Meštani kupuju ovo cveće i unose ga unutar hrama. Cveće polažu na veliki sto na gornjem spratu. Potom meštani sednu na pod i mole se. Ova scena zaista izražava svu lepotu religije kao što je budizam. Hram Budinog zuba se nalazi na UNESCO listi svetske baštine.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Šri Lanke – Hram Budinog Zuba, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Hramu Budinog Zuba? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Sigirija, duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih avantura, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Današnje pismo biće posvećeno jednom od najpoznatijih obeležja Šri Lanke – Sigirija. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Sam naziv Sigirija (Sigiriya) u prevodu znači “Lavlja Stena” i predstavlja simbol ove neobične ostrvske zemlje. Ne postoji turista koji je došao u Šri Lanku, a da nije posetio čuvenu stenu koja se nalazi na UNESCO-voj listi kulturoloških mesta od značaja svetske baštine na teritoriji Azije i Okeanije. Koja je priča koja se prenosi generacijama, sa koleno na koleno?

Sigirija je nekada bila kraljevstvo na “vrhu sveta”, koje je posle pretvoreno u budistički manastir. Ova istorijska znamenitost, nekadašnje utvrđenje nalazi se u severnom delu Matadale Distrikta u blizini grada Dambulla u Centralnoj Provinciji. To je mesto od izuzetnog istorijskog i arheološkog značaja kojim dominira masivni stub stene visine oko 180 metara.

Prema drevnoj šrilankanskoj istoriji, ovo područje je bilo velika šuma, a nakon oluja i klizišta postalo je brdo i kralj Kašjapa ga je odabrao kao idealno mesto za svoju novu prestonicu. Legenda kaže da je na vrhu ove neobične scene kralj sagradio je svoju palatu i ukrasio njene zidove šarenim freskama. Na malom platou ove stene napravio je kapiju u obliku ogromnog lava. Ime ovog mesta potiče od ove strukture reči: “Sinhagiri” – Lavlja stena (Lavlji grad).

Prestonica i kraljevska palata su napušteni nakon kraljeve smrti. Korišćen je kao budistički manastir sve do 14. veka. Sigirija se danas ponosno nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a. To je jedan od najbolje očuvanih primera antičkog urbanističkog planiranja grada.

Kao što ste navikli i danas ću se potruditi da vam ispričam neke istorijske zanimljivosti i činjenice koje su vezane za ovu neobičnu stenu. Prema nekim istorijskim spisima smatra se da je oblast oko Sigirije bila naseljena još od doba praistorije. Postoje brojni konkretni dokazi da su mnoga skloništa i pećine u blizini bile naseljena od strane budističkih monaha i asketa još u 3. veku pre nove ere. Najraniji dokaz o ljudskom naseljavanju u Sigiriji je sklonište u stenama Aligala, koje se nalazi istočno od stene Sigirija, što ukazuje da je ovo područje bilo okupirano pre skoro pet hiljada godina tokom perioda mezolita.

Budistička monaška naselja osnovana su tokom 3. veka pre nove ere na zapadnim i severnim padinama brda posutih gromadama koje okružuju stenu Sigirija. Tokom ovog perioda stvoreno je nekoliko kamenih skloništa – pećina. Ova skloništa su napravljena ispod velikih gromada, sa uklesanim ivicama oko ulaza pećina. Natpisi na stenama uklesani su u blizini ivica na mnogim skloništima, beležeći donacije skloništa budističkom monaškom redu kao rezidencije. Smatra se da su nastali u periodu između 3. veka pre nove ere i 1. veka nove ere.

Kako je kralj Kašjapa došao na Sigiriyu? Kašjapa I, kraljev sin od nekraljevske supruge 477. godine nove ere, preuzeo je presto od kralja Dhatusene, nakon puča uz pomoć Migare, kraljevog nećaka i komandanta vojske. Pravi naslednik, Mogalana, plašeći se za svoj život, pobegao je u južnu Indiju.

Uplašen od napada Mogalane, Kašjapa je preselio prestonicu i svoju rezidenciju iz tradicionalne prestonice Anuradhapure u sigurniju Sigiriju. Tokom vladavine kralja Kašjape (od 477. godine do 495. godine nove ere), Sigirija se razvila u jedan složen grad i tvrđavu.Većina složenih konstrukcija na vrhu stene i oko njega, uključujući odbrambene strukture, palate i bašte, datiraju iz ovog perioda.

Culavamsa opisuje kralja Kašjapu kao sina kralja Dhatusene. Culavamsa ili Chulavamsa (palski: „Mala hronika“) je istorijski zapis, napisan na pali jeziku, o monarsima Šri Lanke. Kašjapa je ubio svog oca tako što ga je živog zazidao, a zatim uzurpirao presto koji je s pravom pripadao njegovom polubratu Mogalani, Dhatuseninom sinu od prave kraljice. Mogalana je pobegao u Indiju da bi izbegao da ga Kašiapa ubije, ali se zakleo na osvetu. U Indiji je podigao vojsku sa namerom da se vrati i ponovo zauzme presto Šri Lanke, koji je smatrao svojim pravom. Očekujući neizbežan povratak Mogalane, Kašjapa je navodno izgradio svoju palatu na vrhu Sigirije kao tvrđavu i palatu za uživanje. Mogalana je konačno stigao, objavio rat i pobedio Kašjapu 495. godine. Tokom bitke Kašjapine vojske su ga napustile i on je izvršio samoubistvo sa svojim mačem.

Culavamsa i legenda koja se prenosila generacijama kažu da je borbeni slon na kome je Kašjapa sedeo promenio kurs kako bi preuzeo stratešku prednost, ali je vojska pogrešno protumačila pokret kao da je kralj odlučio da se povuče, što je navelo vojsku da ga potpuno napusti. Priča se da je, pošto je bio previše ponosan da bi se predao, skinuo mač sa pojasa, prerezao grkljan, ponosno podigao mač, založio ga u korice i pao mrtav. Mogalana je vratio prestonicu u Anuradhapuru, pretvarajući Sigiriju u budistički manastirski kompleks, koji je opstao do 13. ili 14. veka.

Posle ovog perioda, o Sigiriji nisu pronađeni zapisi sve do 16. i 17. veka, kada je nakratko korišćena kao predstraža Kraljevine Kandi.

Postoje i druge legende gde kao glavnu ulogu graditelja Sigirije ima kralj Datusena, a Kašjapa je završio posao u čast svog oca. Druge priče opisuju Kašjapu kao kralja plejboja, sa Sigirijom kao njegovom palatom zadovoljstva. Čak je i Kašjapina konačna sudbina neizvesna. U nekim verzijama on je ubijen otrovom koji mu daje konkubina, dok u zvaničnoj “hrabrijoj” verziji sam sebi junački prereže grkljan kada je dezertirao u svojoj poslednjoj bici. Postoje neka istraživanja koja su došla do nekih dokaza da je ovo mesto delo budističke zajednice, bez vojne funkcije. Ova lokacija je možda bila važna u nadmetanju između budističkih tradicija Mahaiane i Theravade u drevnoj Šri Lanki.

U knjizi profesora Senarata Paranavitane „Priča o Sigiriji“, kaže se da je kralj Datusena poslušao savet persijskog nestorijanskog sveštenika Maga Brahmane o izgradnji svoje palate na Sigiriji. Prema Paranavitani, tokom ovog perioda preko sedamdeset pet brodova koji su prevozili Murundi vojnike iz Mangalora stiglo je u Šri Lanku i pristalo u Čilau da zaštiti kralja Datusenu.

Sredinom 19. veka, major Džonatan Forbs iz 78. gorštaka britanske armije, dok se vraćao na svom konju sa putovanja u Polonuruvu, naišao je na „šumom prekriven vrh Sigirije“. Sigirija je bila u posebnom centru pažnje antikvara zbog neobičnih dragocenih predmeta, a kasnije i arheologa. Prvi arheološki radovi u Sigiriji su započeti krajem 19. veka u manjem obimu. H.C.P. Bell je bio prvi arheolog koji je sproveo opsežna istraživanja o Sigiriji. Projekat Kulturnog trougla, koji je pokrenula Vlada Šri Lanke, usmerio je pažnju na Sigiriju 1982. godine. U okviru ovog projekta prvi put su započeli arheološki radovi na celom gradu. Iznad nogu i šapa pored ulaza bila je izvajana lavlja glava, ali se glava nažalost srušila pre mnogo godina.

Sigirija se sastoji od drevne citadele koju je izgradio kralj Kašjapa tokom 5. veka. Lokalitet Sigirija sadrži ruševine gornje palate koja se nalazi na ravnom vrhu stene, terasu srednjeg nivoa koja uključuje Lavlju kapiju i zid ogledala sa svojim freskama, donje palate se drže padina ispod stena. Opkopi, zidovi i bašte palate prostirali su se nekoliko stotina metara od podnožja stene. Lokalitet je bio i palata i tvrđava. Gornja palata na vrhu stene obuhvata cisterne koje su usečene u samu stenu.

Sigirija se smatra jednim od najvažnijih urbanističkih lokacija prvog milenijuma, a plan ove impresivnog lokaliteta se smatra veoma razrađenim i maštovitim. Plan je kombinovao koncepte simetrije i asimetrije da bi namerno povezao geometrijske i prirodne forme okoline koje je napravio čovek. Na zapadnoj strani stene nalazi se park za kraljevske porodice, postavljen na simetričnom planu. Ovaj park sadrži strukture za zadržavanje vode, uključujući sofisticirane površinske/podzemne hidraulične sisteme, od kojih neki rade i dan danas.

Na jugu stene se nalazi veštački rezervoar; ovi su bili u velikoj meri korišćeni iz prethodne prestonice suve zone Šri Lanke. Na ulazima je postavljeno pet kapija. Smatra se da je složenija zapadna kapija bila isključivo rezervisana za kraljevske porodice.

Postoji jedan deo stene koji je oslikan predivnim freskama koje nažalost nije moguće zabeležiti, postoje čuvari koji čuvaju freske i nije dozvoljeno slikanje, freske su neverovatne i zaista vredi posetiti i uživati u lepoti umetnosti koju je napravio čovek pre skoro 5 hiljada godina… Freske pokrivaju veći deo zapadne strane stene, područje koje je dugačko oko 140 metara i visoko 40 metara. Međutim, veliki deo fresaka je zauvek izgubljena i ostao je jedan manji deo, koji se danas može videti tokom obilaska Sigirije tokom silaženja sa stene.

Nakon simbola Šri Lanke, želeo bih da vam predstavim jedan neverovatan kamp u prirodi u kojem možete odsesti tokom svog obilaska ovog čarobnog ostrva. Smešten među valovitim brdima, bujnim zelenilom i izuzetnog prirodom Wild Glamping Knuckles nudi potpuno drugačije iskustvo netipičnog luksuznog kampovanja u centralnoj visoravni Šri Lanke.

Sa deset izuzetno dizajniranih luksuznih šatora idealno pozicioniranih usred maglovitih brda, kamp omogućava gostima da se prepuste lepotama prirode dok uživaju u modernoj udobnosti kampovanja. Interneta, kao i mrežnog telefonskog signala nema, tako da vam samo preostaje da se prepustite uživanju u prirodi i fantastičnim specijalitetima koje sprema osoblje ovog hotela od proizvoda koji sami uzgajaju ili nabavljaju od lokalnih gazdinstava.

Ovaj neobični hotel pripada grupi hotela Theme Resorts & Spas, gde ćete uvek dobiti posebnu personalizovanu izuzetnu uslugu sa osmehom dobrodošlice. Tokom boravka, imao sam osećaj adrenalina jer sam imao priliku da boravim u šatorima, što inače nisam praktikovao godinama.

U ovom luksuznom kampu koji se nalazi u planinskom lancu Knuckles na Šri Lanki, nalazi se idilično mesto u kojem možete pronaći utočište među predivnim brdima Centralne provincije. Živopisno i osamljeno okruženje Wild Glampinga nudi svojim gostima priliku da iskuse avanturu planinskog lanca Knuckles i okolne divljine flore i faune, dok uživaju u oštroj i hladnoj klimi i spokoju prašuma i planina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Šri Lanke – Sigirije (Lavlje stene) i neobičnom kampu, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Wild Glamping Knuckles koji su omogućili da osetim duh i lepotu planinskog lance Knuckles i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sigiriji i Wild Glamping Knuckles kampu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Wild Glamping KnucklesTheme Resorts & Spas. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Modno Pismo sa Šri Lanke: Pruge su se vratile u modu!

Dragi moji ljubitelji mode i naobičnih putovanja, dobro došli u novu modnu avanturu na Mr.M blogu! Današnja modna priča će biti o nezaobilaznom modnom detalju ove sezone, printu koji se pojavio kod mnogih svetskih modnih kuća ove sezone – pruge.

Pre nego što počnem sa današnjim postom, želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj organizaciji Šri Lanke na neverovatnom iskustvu i predivnom putovanju. Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

  1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
  2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
  3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK

Današnja modna priča će biti posvećena modnom detalju – prugama, printu koji se vratio na velika vrata ove modne sezone, dokaz toga su nove kolekcije svih poznatih modnih kuća koje su neke svoje komade odeće, modnih detalja i obuće ukrasili sa nezaobilaznim prugama.

Koja je priča o prugama? Ovaj print je vremenom postao simbol klasičnog i elegantnog stila, jednostavnog i pomalo konzervativnog, ali istorija ovog modnog printa u odevanju više je nego nekovencijalan, ponekad se mogao naći i sa one druge strane zakona

Prugasti dezen je jedan od prvih karakterističnih primera tekstilne obrade materijala u istoriji mode koji je preživeo razne ere i opstao do danas. Možda su danas pruge odlika savršenog klasičnog stila, uravnoteženog i pomalo liberalnog, istorija ovog modnog printa je više nego avangardna, a neretko i print koji se mogao naći na uniformama koji su nosili ljudi s druge strane zakona. Prema nekim istorijskim zapisima, pruge na odeći prvi put su se našle tokom srednjeg veka, a u svojoj crno-beloj verziji bile su rezervisane za kriminalne osuđenike, dvorske lude i prodavačice ljubavi.

Zaključak je da su pruge možda prošle razne epohe osuđivanja i divljenja, ali danas su doživele svoj procvat i postale su nezaobilazan modni krik koji je prosto neodoljiv i prosto je nemoguće odoleti im!

Jakna u današnjem postu je iz nove kolekcije italijanske modne kuće Tod’s. Jakna je izrađena od najkvalitetnije antilop (prevrnute) kože sa detaljima od brušene kože.

Tod’s je jedan od retkih brendova na modnoj sceni koji su ostali dosledni svojim korenima i generacijama svi brendovi iz Tod’s grupe se trude da očuvaju elegantan i prefinjen modni pravac uz održavanje izuzetnog kvaliteta i modernizaciju dizajna da bi se dobio jedinstven rezultat – moderna elegantna klasika.

Tod’s kao brend se oduvek izdvajao po kvalitetnoj koži i modelima koji potiču iz zanatskih radionica. Ideja gospodina Diega Della Valle bila je da stvori cipele, odeću i modne dodatke pogodne kako za svečane prilike, tako i za neformalne prilike, sa ležernim, udobnim, jednostavnim, ali istančanim ukusom.

Danas brend Tod’s predstavlja vrhunac italijanske mode i pored obuće proizvodi odeću, trikotažu i modne dodatke koji su pronašli svoje mesto u srcima ljudi širom Evrope i sveta.

Jedan od brendova koji je prepoznao pozitivnu energiju i ljubav prema avanturama i neobičnim putovanjima je švajcarski brend satova Certina. Sa ovim brendom smo se družili tokom zimske sezone na Mr.M blogu i ako vas zanima zbog čega je ovaj brend tako poseban i jedinstven, pročitajte priču na ovom linku.

Certina satovi su poznati po svojoj preciznosti, pouzdanosti i sportskom karakteru. Brend sportskih satova izgradio je međunarodnu reputaciju na kvalitetnoj švajcarskoj izradi, tokom svoje dugogodišnje istorije, koja je duga više od 130 godina.

Certina predstavlja simbol izdržljivosti i dugovečnosti, zbog toga maskota brenda oklop kornjače simbolizuje robusnost i dugovečnost – karakteristike koje poseduju svi Certina satovi, bez izuzetka. Stoga nije ni čudo što je oklop kornjače lični simbol brenda od 1960-ih. Do danas, karakterističan obris se i dalje može naći na skoro svakom Certina satu, kao i na logotipu brenda. On evocira izuzetnu izdržljivost koja karakteriše svaki Certina sat.

Danas, posle 60 godina Certina DS Jubile krasi moju ruku. Neobičan je osećaj kada jedan takav brend sa dugom istorijom i tradicijom iskaže želju za saradnjom. Sat koji imate priliku da vidite današnjem postu je model DS Jubile koji postoji u dve verzije osnovna sa čeličnom narukvicom i druga sa kožnom narukvicom.

Ovaj sat kombinuje dragocene materijale sa maksimalnom preciznošću. Ovaj elegantni muški sat opremljen je okvirom od 18K žutog zlata. Pokreće ga inovativni PrecidriveTM kvarcni mehanizam, čiju preciznost i pouzdanost potvrđuje COSC. Sat ima prikaz datuma. Safirno staklo otporno na ogrebotine i kućište od nerđajućeg čelika čine ovaj sat otpornim i robusnim: sat može da izdrži pritisak vode do 10 ATM. Svetleće kazaljke u kontrastu sa pozadinom i tako uvek obezbeđuju najbolju čitljivost. Narukvica od nerđajućeg čelika, koja se zajedno sa kopčom pričvrćuje na zglob, čini ovaj model iz Certine impresivnim!

Tehničke karakteristike

Brojčanik: analogni sa prikazom datuma, sata, minuta i sekundi, kazaljke sa svetlećim materijalom. Okvir brojčanika (bezel): 18k zlato
Mehanizam pokreta: kvarc
Staklo: stakleni safirni kristal otporan na ogrebotine
Kućište: nerđajući čelik
Prečnik kućišta (mm): 40
Debljina kućišta (mm): 7,6
Narukvica: nerđajući čelik, bele boje
Vodootpornost: 10 ATM – 100m
Kopča: nerđajući čelik
Kolekcija: Urbana

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele Certina ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Loro Piana je čuvena italijanska kompanija za tkanine i odeću specijalizovana za vrhunske, luksuzne proizvode od kašmira i vune. Ovaj brend pripada LVMH premium luksuznih brendova i godinama se nalazi u samom vrhu modne industrije.

Loro Piana svet je poseban i magičan gde je sve moguće uraditi po vašoj želji. Pored neverovatnog modnog programa za muškarce i žene, Loro Piana ima i posebnu liniju za uređenje doma. Ovaj brend je prepoznatljiv po svojim proizvodima od kašmira i posebnog Vikuna materijala koji se smatra da je najskuplji materijal na svetu.

Određeni komadi moje današnje odevne kombinacije poput končane svilene majice, farmerke i patike su deo nove Loro Piana Proleće – Leto 2022 kolekcije.

OUTFIT

Kožna Jakna: Tod’s

Sat: Certina

Majica: Loro Piana

Farmerke: Loro Piana

Patike: Loro Piana

Dragi moji ljubitelji mode i putovanja, došli smo do kraja ovog specijalnog posta gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj svetlih tonova za neku neobično modno proleće i iskreno se nadam da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu prolećnu odevnu kombinaciju! Želim vam prijatan i ugodan vikend i vidimo se uskoro da nastavimo našu avanturu na Šri Lanki!

Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija? Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji modni post i nadam se da će vam se svideti! Radujem se vašim komentarima i jedva čekam da čujem vaše mišljenja!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se ponovo kroz par dana na istom mestu!

S ljubavlju sa Šri Lanke,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Turizma Šri Lanke, Tod’s, Certina, Loro Piana brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Lepota safarija u Hurulu Eko Parku!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji zanimljivih putovanja, dobro došli u novi post na Mr.M blogu! Danas je možda 1. April, ali ja za vas nemam prvoaprilsku šalu, ali zato sam spremio novu priču i vodim vas u novu avanturu! Danas nastavljamo naš obilazak Šri Lanke i veoma sam uzbuđen što ću sa vama podeliti slike sa safarija. Tokom putovanja kada sam delio svoje Instagram priče, veliki broj ljudi mi je poslalo mejlove i poruke sa pitanjima koji se tiču safari iskustva na Šri Lanki. Kako zaista izgleda safari na ovom neobičnom ostrvu i šta zaista može da se očekuje, pokušaću da vam dočaram u današnjem postu. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako kojim slučajem niste stigli da pročitate moje prvo pismo sa Šri Lanke, iskoristite priliku da se upoznate sa draguljom Šri Lanke – Kolombom i da vidite šta možete posetiti u ovom neobičnom gradu! Moju prethodnu priču možete pročitati na sledećem linku.

Mnogi se pitaju kako zaista izgleda safari, divlji životinjski svet i nacionalni parkovi na Šri Lanki, mislim da je idealno vreme da vam opišem taj neverovatni doživljaj!

Šri Lanka je ostrvska zemlja koja je bogata raznolikošću geografskih reljefnih oblika sa izuzetno bogatim biljnim i životinjskim svetom. Šri Lanka je istinski raj za sve ljubitelje prirode i životinja. Na ovom malom ostrvu postoji 21 nacionalni park i 501 zaštićeno područje, koje zajedno pokrivaju oko 27% površine Šri Lanke. Skromna veličina Šri Lanke omogućava da se dožive sva ova mala prirodna čuda u relativno kratkom vremenskom periodu.

Pre nego što se upustite u avanturu svog života, razmislite da li biste želeli da se bar na trenutak vratite u prošlu eru, gde je arhitektura još uvek bila zemljanih materijala, hrana više „organska“, da ste okruženi brojnim vrstama ptica i razvnovrsnog drveća. Da li bi bilo zanimljivo da se vratimo u eru kada su životinje živele sa ljudima uz uzajamno poverenje?

Ako želite da bar na kratko osetite duh tih vremena moj iskren savet je da tokom vašeg odmora na Šri Lanki odsednete u Cinnamon Lodge Habarana, hotelu koji je okružen sa preko 2000 stabala, koja su dom raznih životinja poput orlova, vodenih riba i raznih vrsta majmuna. Ovo je jedna zanimljiva koegzistencija života i zato ako i dalje želite da budete u neposrednom dodiru sa prirodu i dodate malo boje i šarenila koji će ulepšati vaš odmor razmislite o boravku u ovom hotelu, koji će bar na par dana postati vaš “daleki egzotični dom” kojeg ćete se dugo sećati.

Danas ću sa vama podeliti neke od korisnih saveta koje biste nacionalne parkove mogli posetiti na Šri Lanki i sa velikim uživanjem videli neke svoje omiljene životinje ili prosto samo jednostavno uživali u nestvarnim pejzažima i lepoti i mirisima neobičnih egzotičnih biljaka. Ako želite da vidite određene životinje možete posetiti naredne nacionalne parkove:

Leoparde: Nacionalni park Jala (Yala), Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Slonove: Nacionalni park Udavalava (Udawalawa), Nacionalni park Minerija/Kaudula (Minneriya/Kaudulla) i Hurulu Eko Park.
Medvede i Lenjivce: Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Neobične vrste ptica: Nacionalni park Bundala, Nacionalni park Kumana, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).
Ako želite da uživate u nestvarni pejzažima: Nacionalni park Horton Plains, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).

Hurulu Eko Park je najmanji od sva tri nacionalna parka u okolini Habarane i Polonaruve. Životinje ovde nisu ograđene električnom žicom, tako da je moguće kretanje životinja unutar ova tri nacionalna parka (Minneriia, Kaudulla i Hurulu Eko Park).

Ovaj park se nalazi u severnoj centralnoj provinciji Šri Lanke, koja je rezervisana za sve pustolove koji su zaista u istinskoj potrazi za šrilankanskom kulturom i nasleđem, ali takođe možete uživati u nestvarno prelepim pejzažima i lepoti divljine Šri Lanke i naprednom eko sistemu sa raznim vrstama životinja. Neposredno izvan Habarane nalazi se Nacionalni park Hurulu, na ivici šumskog rezervata Hurulu.

U blizini Hurulu Eko Parka se nalaze brojna zaštićena područja kao što su strogi rezervat prirode Ritigila i Nacionalni park Vasgamuva. Ovaj rezervat služi kao prirodno stanište za slonove Šri Lanke, a turisti mogu uživati u džip safariju organizovanim kako bi izbliza divili ovim džinovskim sisarima. Posetioci takođe imaju priliku da vide druge endemske (lokalne) životinje poput šrilankanskog leoparda i razne egzotične vrste ptica iz džungle.

Postoji suvo razdoblje od tri do šest meseci, od aprila do septembra meseca, ali su posete tokom osim ovih meseci ograničene. Sa posebnim koridorom iz džungle koji povezuje Hurulu Eko Park sa dva druga veća nacionalna parka u blizini (Minneriia i Kaudulla), krda slonova mogu uvek slobodno da se kreću između ova tri mesta, tako da su šanse da vidite slonove velike za sve ljubitelje ovih džinovskih sisara.

Prosečna godišnja temperatura u ovom rezervatu je oko 27 do 28 °C. Ovo područje prima 1600 mm padavina godišnje, izrazito sušna sezona od tri do šest meseci traje tokom perioda od aprila – maja do septembra. Nadmorska visina ovog područja se kreće između 90 m i 150 m nadmorske visine.

Kako izgleda migracija slonova između Minnerije, Kaudule i Hurulu Eko Parka?

U ovom regionu Šri Lanke nalaze se tri nacionalna parka. To su nacionalni park Minnerija, nacionalni park Kaudulla i Hurulu Eko Park. Sva tri parka su izuzetno popularna među lokalnim stanovništvom i turistima širom sveta zbog svojih velikih krda slonova.

Generalno, svake godine u periodu od jula do septembra velike grupe slonova se nalaze u Nacionalnom parku Minnerija, a zatim migriraju u Nacionalni park Kaudulla tokom oktobra do novembra zbog velikih kiša i punjenja jezera. Nedugo nakon, slonovi kreću u Hurulu Eko Park kao svoju poslednju deonicu migracije tokom decembra i januara.

Kako je izgleda poseta Hurulu Eko Parku? Možete da birate između jutarnjeg i večernjeg safarija u zavisnosti od vaših preferencija i želja.

Pre ulaska u park upoznajete svog iskusnog vozača safari tura ispred vašeg hotela ili ispred dogovorenog mesta i krećete na 2,5-časovni obilazak parka u posebnim džipovima.

Imaćete priliku da vidite slonove koji uživaju u svom prirodnom staništu u visokim travama i u šumi. Naravno, tokom posete bićete u prilici da uočite raznovrsne divlje životinje u parku, uključujući sive langere, lisnate majmune ljubičaste boje i razne vrte ptica.

Kada se obilazak parka završi, osoblje će vas vratiti u hotel ili na dogovoreno prvobitno mesto polaska. Sve je izuzetno lako i jednostavno, sve je prilagođeno vašim potrebama i potrebno je samo da uživate i da se prepustiti lepotama prirode. Naravno, nemojte da zaboravite da napunite baterije svojih aparata, kamera i mobilnih telefona jer su ovo trenuci koje morate zabeležiti!

Veče je polako počelo da pada, slonovi su bili izuzetno fini i voljni da poziraju, uživao sam u ovoj poseti, ali bližilo se vreme večere i mali Marko je morao nešto i da prezalogaji! Napustio sam Hurulu Eko Park sa osmehom na licu i velikom nadom i željom da ću se uskoro ponovo vratiti i uživati u lepoti safarija u ovoj egzotičnoj ostrvskoj zemlji!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o safariju na Šri Lanki u Hurulu Eko Parku, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Cinnamon Lodge Habarana Hotela koji su omogućili da osetim duh i lepotu Habarane i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o safariju u Hurulu Eko Parku? Da li ste imali priliku do sada da idete na safari?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav iz Habarane,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Cinnamon Lodge Habarana Hotela. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Certina: Uvek je pravo vreme za modni safari na Šri Lanki…

Dragi moji ljubitelji mode i pustolovi, dobrodošli u još jednu modnu avanturu na Mr.M blogu. Današnja modna priča se posebno izdvaja od drugih koje smo zajedno doživeli tokom ove sezone jer idemo na jedan pravi egzotični modni safari u daleku Šri Lanku sa mojim prijateljima iz italijanske modne kuće Loro Piana i švajcarskim brendom satova Certina.

Kada pomislimo na safari, svi zamišljamo lagane jakne od lana sa 4 džepa koje se u modnom svetu na engleskom jeziku definišu kao “Safari Field Jackets”, koje su svakog proleća neizostavne u kolekcijama svih poznatih brendova. Nema brenda koji nije napravio ovu jaknu u nekoj svojoj verziji, ali samo jedan svetski italijanski brend je uspeo da napravi vanvremenski klasik – Loro Piana.

Ako kojim slučajem propustili moj prvo putopisno pismo sa Šri Lanke, možete ga pročitati posetom na ovaj link, siguran sam da ćete uživati.

Kada sam ugledao jaknu koja je stigla u jednoj predivnoj kutiji, prvo što sam pomislio: “Bože, kada ću ja obući ovakvu jaknu, ovo je idelna jakna za safari!”. Nedugo nakon toga, tačnije nekoliko nedelja posle usledio je poziv od Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke da ponovo posetim moje omiljeno ostrvo snova. Prva stvar koje sam se setio je čuveni egzotični safari na Šri Lanki i izvadio sam svoju Safari jaknu iz garderobera i uzbuđeno odbrojavao dane i sate do putovanja uz pomoć svog novog vernog saputnika Certina DS Jubile kojeg sam takođe poveo sa sobom u avanturu života.

Mnogi se pitaju kako zaista izgleda safari, divlji životinjski svet i nacionalni parkovi na Šri Lanki, mislim da je idealno vreme da vam opišem taj neverovatni doživljaj!

Šri Lanka je ostrvska zemlja koja je bogata raznolikošću geografskih reljefnih oblika sa izuzetno bogatim biljnim i životinjskim svetom. Šri Lanka je istinski raj za sve ljubitelje prirode i životinja. Na ovom malom ostrvu postoji 21 nacionalni park i 501 zaštićeno područje, koje zajedno pokrivaju oko 27% površine Šri Lanke. Skromna veličina Šri Lanke omogućava da se dožive sva ova mala prirodna čuda u relativno kratkom vremenskom periodu.

Podeliću sa vama najbolje savete koje nacionalne parkove možete posetiti na Šri Lanki da biste videli svoje omiljene životinje ili uživali u nestvarnim pejzažima i neobičnim biljkama. Ako želite da vidite:

Leoparde: Nacionalni park Jala (Yala), Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Slonove: Nacionalni park Udavalava (Udawalawa), Nacionalni park Minerija/Kaudula (Minneriya/Kaudulla) i Hurulu Eko Park.
Medvede i Lenjivce: Nacionalni park Vilpattu (Wilpattu).
Neobične vrste ptica: Nacionalni park Bundala, Nacionalni park Kumana, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).
Ako želite da uživate u nestvarni pejzažima: Nacionalni park Horton Plains, Nacionalni park Gal Oja (Gal Oya).

Tokom moje druge posete Šri Lanki imao sam prilike da vidim egzotični safari i neobični rečni safari. Ako želite da eksperimentišete kao ja i da ispunite svoje kofere modnim komadima u kojima ćete izgledati fantastično i posle imati slike kao dokaz koji možete da pokazujete unucima kako se bili moderni i kul, onda je ovaj post idealan za vas! 😀

Ja sam Mr.M blog sam oduvek vodio zbog svoje neizmerno velike ljubavi prema lepim i pozitivnim stvarima u životu koje me nikada nisu razočarale, a to su moda, putovanja i neke lifestyle teme koje ispunjavaju naš svakodnevni život lepim i pozitivnim stvarima. Meni je zaista drago i srce mi je prepuno kada dobijem vaše mejlove i poruke kako su moje priče podstakle nekog da uradi nešto novo i neobično u svom životu.

Osećam veliku sreću i neopisivu radost što je Mr.M blog postao jedna velika zajednica ljudi koji uživaju u lepim trenucima u životu i uvek ću se truditi da ispunim očekivanja ljudi koji su zajedno sa mnom na ovom neobičnom životnom putovanju i lepo je znati da postoje ljudi koji cene nečiji trud i rad da skoro svake nedelje već 7 godina neobičnim pričama pokazuje neke lepe strane života.

Jedan od brendova koji je prepoznao pozitivnu energiju i ljubav prema avanturama i neobičnim putovanjima je švajcarski brend satova Certina. Sa ovim brendom smo se družili tokom zimske sezone na Mr.M blogu i ako vas zanima zbog čega je ovaj brend tako poseban i jedinstven, pročitajte priču na ovom linku.

Certina satovi su poznati po svojoj preciznosti, pouzdanosti i sportskom karakteru. Brend sportskih satova izgradio je međunarodnu reputaciju na kvalitetnoj švajcarskoj izradi, tokom svoje dugogodišnje istorije, koja je duga više od 130 godina.

Certina predstavlja simbol izdržljivosti i dugovečnosti, zbog toga maskota brenda oklop kornjače simbolizuje robusnost i dugovečnost – karakteristike koje poseduju svi Certina satovi, bez izuzetka. Stoga nije ni čudo što je oklop kornjače lični simbol brenda od 1960-ih. Do danas, karakterističan obris se i dalje može naći na skoro svakom satu Certina, kao i na logotipu brenda. On evocira izuzetnu izdržljivost koja karakteriše svaki Certina sat.

Danas, posle 60 godina Certina DS Jubile krasi moju ruku. Neobičan je osećaj kada jedan takav brend sa dugom istorijom i tradicijom iskaže želju za saradnjom. Sat koji imate priliku da vidite današnjem postu je model DS Jubile koji postoji u dve verzije osnovna sa čeličnom narukvicom i druga sa kožnom narukvicom.

Ovaj sat kombinuje dragocene materijale sa maksimalnom preciznošću. Ovaj elegantni muški sat opremljen je okvirom od 18K žutog zlata. Pokreće ga inovativni PrecidriveTM kvarcni mehanizam, čiju preciznost i pouzdanost potvrđuje COSC. Sat ima prikaz datuma. Safirno staklo otporno na ogrebotine i kućište od nerđajućeg čelika čine ovaj sat otpornim i robusnim: sat može da izdrži pritisak vode do 10 ATM. Svetleće kazaljke u kontrastu sa pozadinom i tako uvek obezbeđuju najbolju čitljivost. Narukvica od nerđajućeg čelika, koja se zajedno sa kopčom pričvrćuje na zglob, čini ovaj model iz Certine impresivnim!

Tehničke karakteristike

Brojčanik: analogni sa prikazom datuma, sata, minuta i sekundi, kazaljke sa svetlećim materijalom. Okvir brojčanika (bezel): 18k zlato
Mehanizam pokreta: kvarc
Staklo: stakleni safirni kristal otporan na ogrebotine
Kućište: nerđajući čelik
Prečnik kućišta (mm): 40
Debljina kućišta (mm): 7,6
Narukvica: nerđajući čelik, bele boje
Vodootpornost: 10 ATM – 100m
Kopča: nerđajući čelik
Kolekcija: Urbana

Ako želite da budete u toku i da saznate koje sve modele Certina ima u svojoj ponudi posetite njihovu zvaničnu online prodavnicu i zapratite ih na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram.

Loro Piana je čuvena italijanska kompanija za tkanine i odeću specijalizovana za vrhunske, luksuzne proizvode od kašmira i vune. Ovaj brend pripada LVMH premium luksuznih brendova i godinama se nalazi u samom vrhu modne industrije.

Loro Piana svet je poseban i magičan gde je sve moguće uraditi po vašoj želji. Pored neverovatnog modnog programa za muškarce i žene, Loro Piana ima i liniju za uređenje doma. Ovaj brend je prepoznatljiv po svojim proizvodima od kašmira i posebnog Vikuna materijala koji se smatra da je najskuplji materijal na svetu.

Određeni komadi moje današnje odevne kombinacije poput lanene Safari jakne, končane majice i pantalona su deo nove Loro Piana Proleće – Leto 2022 kolekcije.

Pošto je celokupan današnji outfit bio u određenom elegantnom Safari tonu sa klasičnim pantalonama, lanenom jaknom i končanom majicom od svile, odlučio sam da obujem svoje omiljene GuidoMaggi patike od prave zmijske kože. Moram priznati da su one na jedan sasvim neobičan način upotpunile ovaj egzotični safari outfit.

Naravno, bež-drap boja se odlično uklapa uz boje koje preovlađuju u mom prolećnom garderoberu. GuidoMaggi brend iza kojeg stoji čuveni italijanski kreator obuće Emanuele Briganti koji se nalazi u samom vrhu industrije obuće i galanterije i osvojio modnu scenu.

OUTFIT

Safari Jakna od lana: Loro Piana

Sat: Certina

Majica: Loro Piana

Pantalone: Loro Piana

Cipele: GuidoMaggi

Dragi moji ljubitelji mode i putovanja, došli smo do kraja ovog specijalnog posta gde smo zajedno otkrili lepotu i sjaj svetlih tonova za neku neobično safari iskustvo i iskreno se nadam da ste dobili inspiraciju za neku svoju idealnu prolećnu odevnu kombinaciju! Želim vam prijatan i ugodan vikend i vidimo se uskoro da nastavimo našu avanturu na Šri Lanki!

Kako vam se svidela moja današnja odevna kombinacija? Zaista sam se potrudio da vam sa puno ljubavi pripremim današnji modni post i nadam se da će vam se svideti! Radujem se vašim komentarima i jedva čekam da čujem vaše mišljenja!

Ako imate neka pitanja, komentare, predloge ili neku poruku za mene, možete mi pisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem mejla ili kanala na društvenim mrežama, koje možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se ponovo kroz par dana na istom mestu!

S ljubavlju sa Šri Lanke,
Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Turizma Šri Lanke, GuidoMaggi, Certina, Loro Piana brendova. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju njihovih proizvoda.

SHARE THIS POST

Pisma sa Šri Lanke: Kolombo, grad koji nikad ne spava!

Dragi moji pustolovi, došlo je vreme da vas obradujem novim putopisima u rubrici “Pisma” koju ste svi zavoleli tokom 7 godina postojanja Mr.M bloga. Protekle 2 godine su bile vrlo teške i neizvesne za mnoge industrije, ali jedna od industrija koja je najviše izgubila tokom pandemije je turizam. Stvari se polako vraćaju na staro, nastavlja se onaj život koji svi dobro poznajemo i ponovo imamo mogućnost da obavljamo aktivnosti koje obožavamo.

Bio je dovoljan samo jedan mejl od mojih prijatelja iz Ministarstva Turizma Demokratske Socijalističke Republike Šri Lanke da se otisnem iz zone komfora i straha zbog trenutne zdrastvene situacije i odem na svoje omiljeno ostrvo snova koje sam imao priliku da upoznam 2018. godine, ujedno kada je i započelo moje prijateljstvo sa divnim timom iz lokalnog ministarstva turizma.

Ako koji slučajem želite da se podsetite kako je izgledala moja prva avantura na Šri Lanci, možete posetiti ovaj link gde možete pronaći sve priče koje su pratile moju prvu posetu ovoj egzotičnoj zemlji.

Demokratska Socijalistička Republika Šri Lanka, ranije poznata kao Cejlon je ostrvska država u Južnoj Aziji. Ako sagledamo njen geografski položaj ostrvo se nalazi u Indijskom okeanu, jugozapadno od Bengalskog zaliva i jugoistočno od Arapskog mora, a od indijskog potkontinenta odvaja ga Manarski zaliv i moreuz Palk.

Zanimljiv podatak je da Šri Lanka deli pomorsku granicu sa Indijom i Maldivima. Postoji jedan podatak za koji retko ko zna, a to je da je Sri Jaiavardenepura Kotte je zakonodavni glavni grad Šri Lanke, dok je Kolombo najveći grad na ostrvu i ujedno finansijski, politički i kulturni centar.

Članovi tima koji čine ljudi iz Ministarstva Turizma i Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke su se zaista istinski potrudili da osmisle plan i program putovanja koji će pružiti inspiraciju svakom putniku da svoj odmor provede na ovoj dalekoj egzotičnoj destinaciji. Kada dođete na Šri Lanku, shvatite da svi putevi vode iz Kolomba do daljih neobičnih mesta na ostrvu, pa sam tako i ja započeo svoju avanturu.

Kolombo je najveći komercijalni grad na ostrvu, samo gradsko jezgro Kolomba naseljava skoro 6 miliona stanovnika. Ova metropola je finansijski centar ostrva i glavna turistička destinacija. Kolombo se na zapadnoj obali ostrva i pored oblasti Velikog Kolomba koja uključuje Šri Džajavardenpura Kote, zakonodavnu prestonicu Šri Lanke i Dehivala-Mount Laviniju.

Mnogi ljudi Kolombo često nazivaju glavnim gradom jer se Sri Jaiavardenepura Kotte nalazi unutar urbanog/prigradskog područja Kolomba. Kolombo je jedinstven, užurban i živahan grad sa mešavinom modernog života, kolonijalnih zgrada i istorijskih spomenika.

Iskoristio bih priliku da se zahvalim menadžeru i osoblju Kingsbury hotela u Kolombu, koji su zaista dali sve od sebe da se osetim kao kod svoje kuće. Ovaj narod je poznat kao jedan od najboljih domaćina i zbog svog srdačnosti i izuzetnog gostoprimstva nalaze se na samom vrhu u turističkoj industriji.

Moj prvi dan na Šri Lanci je započet obilaskom Kolomba uz nesebičnu pomoć gospođe Rajini de Silva Mendis, koja je osnivač najveće turističke agencije Ebert Silva Holidays na Šri Lanci. Članovi njenog tima su se potrudili da mi plan i program bude ispunjen i da provedem jedan izuzetan dan u Kolombu. Hajde da zajedno ponovo otkrijemo lepote ovog izuzetnog grada!

Ako dobro sagledamo reljef Kolomba, možemo zaključiti da je u pitanju neobična mešavina zemlje i vode. Grad poseduje dosta kanala i samom u srcu grada nalazi se jezero Beira. Jezero je jedno od najistaknutijih znamenitosti Kolomba i kolonisti su ga vekovima koristili za odbranu grada. Danas ovo jezero postaje turistička lokalna atrakcija, gde se svakodnevno održavaju razna javna dešavanja poput regata i pozorišnih predstava na samim obalama jezera. Severna i severoistočna granica grada Kolomba je “iscrtana” rekom Kelani, koja se sastaje sa morem u delu grada poznatom kao Modera

Sada dolazimo do omiljenog dela koje zanima sve prave pustolove… Šta obići ako vas put navede u Kolombo?

Galle Face Green gradsko šetalište se nalazi u srcu grada duž obale Indijskog okeana i ovaj lokalitet je podjednako zanimljiv turiste i stanovnike, verujte mi da nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Galle Face Hotel je istorijska znamenitost na južnoj ivici ovog šetališta.

Hram Gangaramaja je jedan od najvažnijih hramova u Kolombu. Arhitektura hrama pokazuje eklektičnu mešavinu arhitekture Šri Lanke, Tajlanda, Indije i Kine.

Park Viharamahadevi (bivši Viktorijini park) je urbani park koji se nalazi pored Nacionalnog muzeja Kolomba i Gradske kuće. To je najstariji i najveći park u Kolombu i ima veliku statuu Bude.

U okviru Programa urbane regeneracije Vlade Šri Lanke, mnoge stare lokacije i zgrade su preuređene u moderne javne prostore za rekreaciju i trgovačke prostore. U taj program je uključujen i Trg Memorijalne dvorane nezavisnosti, Plutajuću pijacu Pettah i ​​Staru holandsku bolnicu i mnoge druge lokalitete.

Sada idemo zajedno u jedan zanimljiv i detaljan obilazak Nacionalnog Muzeja Kolomba. Nacionalni muzej Kolomba, poznatiji kao Nacionalni muzej Šri Lanke, jedan je od dva muzeja u Kolombu. To je najveći muzej na Šri Lanki. Muzej sadrži brojne bogate zbirke od velikog nacionalnog značaja za Šri Lanku, kao što su regalije zemlje, uključujući tron i krunu monarha Kandija, kao i mnoge druge eksponate koji vam mogu “ispričati” neobičnu priču o drevnoj Šri Lanki.

Muzej Kolomba, kako je prvobitno muzej nazvan, osnovan je 1. januara 1877. godien. Njegov osnivač je bio Sir Vilijam Henri Gregori, tadašnji britanski guverner Cejlona (Šri Lanke). Kraljevsko azijsko društvo je bilo ključno u dovođenju do znanja Grigorija o njegovom imenovanju za guvernera 1872. godine o potrebi za javnim muzejom, uz mnogo problema, odobrenje za građenjem i otvaranjem muzeja dobijeno je od strane zakonodavnog veća u rekordnom roku od godinu dana.

Arhitekta Džejms Džordž Smiter, koji je bio zadužen za projektovanje plana muzeja bio je u mogužnosti da pripremi projekte za potpuno novu strukturu u italijanskom stilu. Izgradnja objekta je završena 1876. godine, a muzej je počeo sa radom naredne godine.

U januaru 1877. godine, guverner Gregori je proglasio Muzej Kolomba otvorenim, u prisustvu velikog broja zvanica.

U periodu između 1877. i 1999. godine, vlasti muzeja su preduzele brojne poduhvate da izlože isključivo kulturno i prirodno nasleđe zemlje. Tokom godina muzeju su dograđivana nekoliko novih krila i sve je novo dodavano s vremena na vreme. Muzej je dobio status nacionalnog muzeja tokom perioda P. E. P. Deraniiagala. Otvorio je ogranke muzeja u Džafni, Kandiju i Ratnapuri, a punopravno odeljenje nacionalnog muzeja osnovano je 1942. godine. Na kraju je otvoreno devet ogranaka, a takođe je otvoren novi školski naučni program i pokretna muzejska služba.

Muzej poseduje kopiju statue Tare, tri četvrtine statue Tare u prirodnoj veličini koja se trenutno nalazi u Britanskom muzeju. Redovnu postavku čine i brojni kraljevski dragulji i tron poslednjeg kralja Kandija, koje je britanska vlada vratila Šri Lanki, nalazi se u muzejskoj zbirci. Prizemne izložbene galerije su raspoređene hronološkim istorijskim redosledom, a izložbe koje se nalaze na spratu su podeljenje tematski.

Biblioteka je takođe osnovana 1. januara 1877. Državna Orijentalna biblioteka je inkorporirana u biblioteku Nacionalnog muzeja Kolomba i služila je kao jezgro kolekcije prikupljanjem lokalnih publikacija u poslednjih 130 godina. Biblioteka je funkcionisala kao nezvanična nacionalna biblioteka na Šri Lanki i postala je prva zvanična biblioteka na ostrvu. Od samog početka, posebna pažnja je bila posvećena stvaranju zbirke koja se odnosi na Šri Lanku, orijentaciju i prirodne nauke.

Jedna od važnih zanimljivosti je da je 1982. godine, gospođa Telma Gunavardena je postala prva žena direktor Nacionalnog muzeja Kolomba. Svoju funkciju direktora muzeja obavljala je u periodu od 1982. godine do 1994. godine.

Od 1972. godine do 1991. godine, prof. Pandula Andagama je bio šef Odeljenja za antropologiju i pomoćnik direktora Narodnog muzeja. U svom mandatu osnovao je antropološki depozit u Narodnom muzeju. Organizovao je i brone privremene izložbe u Narodnom muzeju.

Nacionalni muzej održava Odeljenje nacionalnih muzeja i dok su portugalske zgrade možda manje uočljive u Kolombu, još uvek postoji obilje holandskih i britanskih zgrada. Narodni muzej posećuju studenti, lokalni i strani turisti, brojni istraživači i svetski mediji. Šri Lanka ima dugu istoriju i ovaj muzej je svedočanstvo njihove ponosne istorije.

Nacionalni muzej je najveći muzej u Šri Lanki i sadrži zbirke od velikog kulturnog značaja. Ove zbirke su takođe dobar izvor za detaljna istraživanja, posebno za ljude koji proučavaju istoriju jer pružaju korisne informacije.

Hram Gangaramaja je jedan od najvažnijih hramova u Kolombu jer predstavlja mešavinu moderne arhitekture i kulturne zaostavštine. Smešten na jezeru Beira, izgrađen je krajem 19. veka. Arhitektura hrama pokazuje eklektičnu mešavinu šrilankanske, tajlandske, indijske i kineske arhitekture.

Ovaj budistički hram obuhvata nekoliko impozantnih zgrada i nalazi se nedaleko od mirnih voda jezera Beira na zemljištu koje je prvobitno bilo malo pustinjačko naselje na komadu močvarnog zemljišta. Ima glavne karakteristike Vihare (hrama), Cetiia (Pagada), Bodhitree, Vihara Mandiraia, Seema malaka (sala za okupljanje monaha) i Relikvija. Pored toga, u prostorijama se nalaze muzej, biblioteka, stambena sala, trospratna Pirivena, edukativne sale i sala za milostinju.

Danas Gangaramaja služi kao mesto budističkog obožavanja i centar za učenje. Hram je uključen u budističku socijalnu pomoć, uključujući domove za stare, stručnu školu i sirotište. Hram je jedinstveno privlačan i tolerantan prema pripadnicima mnogih različitih religija. Bio je ključan u uspostavljanju budističkog hrama na Stejten Ajlendu (SAD), Budističkog centra u Njujorku i Budističkog centra u Tanzaniji, pomažući na taj način da se Dhamma propagira u drugim zemljama.

Seema Malaka je budistički hram u Kolombu, koji se uglavnom koristi za meditaciju i odmor, a ne za bogosluženje. Smešten u jezeru Beira, hram je prvobitno sagrađen krajem 19. veka. Seema Malaka je deo hrama Gangaramaja i nalazi se nekoliko stotina metara istočno od njega.

Prvobitna originalna struktura je polako tonula u vodu 1970-ih. godina prošlog veka, ali je 1976. godine arhitekta iz Šri Lanke Džefri Bava pozvan da redizajnira i izgradi hram, koji danas imamo priliku da vidimo.

Hram je izgrađen na tri posebne platforme koje drže hram iznad vode i povezane su sa kopnom i jedna sa drugom pomoću pontonskih mostova. Glavni krov hrama je pokriven pločicama plave boje, a hram je napravljen od prikupljenih vretena i rukohvata u drvenim završnim obradama. Arhitektura zdanja podseća na eru Kandija.

Sve tri platforme imaju veliki broj sedeće statue Bude koje prikazuju različite mudre. Na glavnoj (centralnoj) platformi nalazi se sklonište od drvenih ploča za meditaciju. Na jednoj od bočnih platformi je drvo Bodhi koje je uzgojeno iz grane drveta Jaia Sri Maha Bodhi u Anuradhapuri. Četiri ugla bočne platforme imaju mala svetilišta posvećena Šivi, Višnuu, Kataragami Devijo i Ganeši. Na ulazu u hram nalazi se svetilište posvećeno Guanjinu, a u kompleksu hrama nalazi se i druga statua Guanjina.

Lotus Kula, takođe poznata i kao Kolombo Lotus Kula je toranj koji je visok 350 m. Mnogi smatraju da je moderni simbol Kolomba i cele Šri Lanke. Kula u obliku lotosa se koristi za komunikaciju, posmatranje i druge sadržaje za slobodno vreme. Prema saznanjima iz medija, izgradnja tornja je koštala preko 100 miliona dolara.

Dizajn ove zgrade inspirisan je cvetom lotosa. Lotos simbolizuje čistoću kulture Šri Lanke i takođe se smatra da simbolizuje procvat razvoja zemlje. Osnova kule je inspirisana lotosovim tronom i takođe će biti formirana od dva obrnuta trapeza. Planirano je da boja kule bude naizmenično ružičasta i svetlo žuta glatkim prelazom – efekat koji se postiže posebnim premazivanjem stakla.

Pogled sa vrha je neverovatan i kako sam saznao planira se otvaranje luksuznog rotirajućeg restorana koji će imati najbolju panoramu grada na dlanu. Ko zna, posmatrajući ovu moju karmu, možda se ponovo za 4 godine nađem u magičnom Kolombu!

Sri Kailavasanathan Svami Devasthanam Kovil takođe poznat kao Kapikaavatha Shivan hram izgrađen je u 17. veku od strane grupe indijskih trgovaca Chetti poznatih kao „Thiruvilanga Nakarathar“ koji su se preselili u Šri Lanku zbog posla. Hram Sri Kailavasanathan Svami Devasthanam Kovil je jedan od najposećenijih atrakcija grada. Za posetu ovom mestu nisu potrebne karte. Dobro je posetiti ovaj hinduistički hram ujutru tokom prepodnevnih časova zbog manje gužve.

Ovo područje je dobro mesto za meditaciju jer je to posebna oaza koja je ispunjena mirom i smirenošću. Ako imate sreće, možete prisustvovati hindu tamilskom venčanju u ovom hramu. Indijski hindu turisti dolaze u ovaj hram da bi učestvovali u hramu Poojas i da bi dobili blagoslov od sveštenika hrama.

Koje su to još zanimljive znamenitosti koje možete videti u Kolombu?

Dve kule Svetskog trgovinskog centra nekada su bile najprepoznatljivije znamenitosti grada. Pre nego što su završeni 1997. godine, susedna kula Banke Cejlona bila je najviša građevina i najistaknutija gradska znamenitost.

Pre nego što su neboderi izgrađeni, to je bila zgrada Starog parlamenta koja je veličanstveno stajala u okrugu Fort sa Svetionikom Starog Kolomba u blizini. Još jedna važna znamenitost je Dvorana nezavisnosti na Trgu nezavisnosti u Poljima Cimeta.

Čak i pre nego što je izgrađen parlament, neki tvrde da su mornari koji su se približavali luci prepoznali kao obeležje Kolomba džamiju Džami Ul-Alfar. Džamija je i dalje jedno od najposećenijih turističkih mesta u Kolombu.

Još jedna znamenitost je Crkva Svetog Pavla Milagirija, jedna od najstarijih crkava na Šri Lanki, koju su prvi izgradili Portugalci, a obnovili Britanci 1848. godine. Zgrada Cargills & Millers u Fortu je takođe zaštićena građevina od istorijskog značaja.

Galle Face Green je najveće i najelegantnije gradsko šetalište. Obrubljen kokosovim drvećem i uz obalu, ovaj milju dug deo u srcu grada je stalna košnica aktivnosti. Zelenilo je posebno prometno petkom i subotom. Uveče je domaćin porodicama i deci koja se bave sportom i letenjem zmajeva, zaljubljenicima koji se grle pod suncobranima i ljubiteljima zdravlja u večernjim šetnjama. Postoje brojne male štandove sa hranom i mali deo plaže. Green je često domaćin međunarodnih i lokalnih koncerata i nastupa, kao što je Svetski festival bubnjeva.

Topovi koji su nekada bili postavljeni na bedem stare tvrđave Kolombo postavljeni za poštovanje i prestiž na Grinu, dajući kolonijalni duh gradu. Hotel Galle Face u kolonijalnom stilu, poznat kao Azijski Emerald on the Green od 1864. godine, nalazi se u blizini Galle Face Green. Hotel je bio domaćin gostima poput britanske kraljevske porodice i drugih kraljevskih gostiju i poznatih ličnosti iz sveta politike i filma.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o dragulju Šri Lanke – Kolombu, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Ebert Silva Holidays i Kingsbury Hotela koji su omogućili da osetim duh i lepotu Kolomba i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom gradu na Šri Lanci.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Kolombu? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj grad na Šri Lanki?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav iz Kolomba,

Mr.M

U sledećoj postu podeliću sa vama moje utiske sa safarija!

Ovaj post je sponzorisan od strane Ministarstva Turizma Šri Lanke, NTO Šri Lanke, Kingsbury Hotela i Ebert Silva Holidays agencije. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Moja strana sveta: Vesna Jugović de Vinča

Dragi moji pustolovi, nadam se da ste dobro i da ste spremni za novi post. Odlučio sam da napravim novi sadržaj za vas u vidu specijalnih intervjua sa ličnostima koje su ostavile trag na našim prostorima. Putovanja su najlepši dar života koji nam može pružiti najbolji vid neformalnog obrazovanja.

Moja današnja gošća je Vesna Jugović de Vinča, kosmopolit, i žena koja se preko dve decenije trudi da sve dimenzije lepote prikaže na najbolji mogući način. Ona je žena koja je uspela da nas u najtežim trenucima poveže sa svetom. Ovom prilikom joj se zahvaljujem na izdvojenom vremenu!

1. Smatra se da ste postavili standard u organizovanju izbora za lepotu na Balkanu i u Srbiji i putem projekta “Mis Srbija” otvorili vrata našoj zemlji za neke nove prilike. Da li ste toga bili svesni tih devedesetih godina ili Vam je to postalo jasno mnogo kasnije?

Vesna de Vinča – Mislim da je to bila moja sudbina. Spolja gledano – to je bio sistem odluka na koje sam “kao” bila primorana. Htela sam da pobegnem od sumornog vremena rata i ratnog izveštavanja gde sam kao novinar RTS-a videla i snimila užase, zaradila bolest štitne žljezde i zakoracila skoro u svet beznađa. Otišla sam, kao spoljnopolitički novinar, u Vašington, mesec dana, napravila više od 10 emisija o odnosu Amerike i Jugoslavije, videla gde srljamo i šta su nam spremili, to montirala, emitovala. A onda sam bukvalno izbegla u svet lepote, mode i umetnosti. Kupila sam  1995. svetske licence  tj. svetska ovlascenja za izbor Miss Jugoslavije – od Donalda Trumpa koji je tada bio vlasnik Miss Universe organizacije i od Julije Morley, koja je vlasnica Miss World organizacije. Bilo je to u najgorem momentu kada je Jugoslavija bila prokužena i prognana iz događaja svetske kulture i sporta.

Uprkos svemu uspela sam da nas “zakačim” za svet. Bio je to verovatno naš poslovični – inat! Od 2006. godine kada smo se podelili, postajem vlasnik licenci za Miss Srbije i Miss Crne Gore. Ne zaboravimo da događaj Miss World svake godine gleda preko dve milijarde ljudi, pa i nas kao učesnike. To liči na Olimpijadu. Taj novi zadatak u svom životu, izbor zvanične lepotice sam dovela do nivoa institucije. Trajem više od dve decenije uprkos teskim situacijama sankcija, rata, bombardovanja, prevrata, politickih i ekonomskih previranja.

2. Više od dve decenije se trudite da predstavite lepotu kao nešto više od estetskog ideala i da je to više stvar psihe i duha kod žena. Da li lepota može da pobedi vreme?

Vesna de Vinča – Lepota može da pobedi vreme. Lepota je srce kreacije. To je posebna vrsta energije. To je poseban talenat, koji propada kao i svaki talenat ako se ne poštuje i ne razvija. Lepota se razvija misijom. Ako se shvati kao privatno bogatstvo koje se koristi za usko privatne uspehe, lepota se kruni vremenom.

Ako se shvati kao Božiji dar, kao nešto što nije tvoje i što nisi zaslužila već ti je odozgo poklonjeno i “dato” – ona može da traje. Dakle, ako stavimo svoju lepotu u misiju afirmacije plemenitosti i dobrote, mudrosti, pomoći bliznjem, afirmacije divnih vrednosti- lepota traje, jer se uvek nanovo boji najlepšim energetskim snopom svetlosti iznutra, svetlosti koja se ispravlja i izlazi  kroz oči i pore.

3. Zbog prirode Vašeg posla imali ste prilike da obiđete skoro sve zemlje sveta. Da li ste bili u prilici da obilazite zemlje koje izlaze iz turističkih okvira? (poput Etiopije, Brunej i sličnih destinacija) Da li su Vam putovanja poslužila da se pronađete u nekom novom životnom izazovu?

Vesna de Vinča – Putovanja su postala moja religija. Oformila sam tu posebnu uzbudljivu sliku sveta i kao novinar mnogih emisija sa svih kontinenata i kao producent događaja lepote i mode. Do sada sam obisla 71 zemlju sveta i to uvek kao putnik, nikad kao turista. Iskreno, prezirem konzumere u svim oblastima pa i u turizmu. Glavni motiv putovanja treba da bude otkriće. Kraj putovanja mora da bude saznanje da smo se oplemenili. Ako to nije, onda je reč o lažnom sjaju i ekskluzivnim letovalištima sa fotografijama koje postavljamo po društvenim mrežama da se pravimo važni. Naravno bila sam i u zemljama, predelima nedovoljno otkrivenim. Bila sam tako pre ovog strašnog rata u Siriji u Alepu, vozila se Eufratom, gledala hrišćanske kelije na obalama ove biblijske reke. To nikad neću zaboraviti. U neplodnim planinama severoistocne Sirije Qalamuna, u selu , gradiću Maluli gde je tada bilo oko 5000 stanovnika koji su jedini na svetu govorili Hristovim jezikom – aramejskim, išla sam u istraživanje ne bih li o tome napravila film. Ubzo je to selo uništeno, a stanovnici raspršeni po planeti. Isis ih je urnisao. Kakva tragedija.

U Africi sam obisla Tenge Njenge, najkreativnije selo sveta, gde se klešu skulpture koje lice na Henri Mura i Brankusija, a rade ih nepismeni seljani, stariji ljudi i deca. O tome sam i napravila dokumentarac, mislim baš dobar. U Libiji, kada sam bila kod Gadafija I napravila intervju daleke 1992. godine otisla sam sa ekipom u centar Sahare, u Gadameš i razgovarala  sa Tuarezima, pustinjskim samuraima, snimila nezaboravne scene sa kojima I počinjem dve emisije o pukovniku kome nema ko da piše.

U Vijetnamu sam bila na ostrvu koje je u sistemu “ 6 čula” u blizini Nja Tranga. Na tom ostrvu kad se iskrcaš vraćaš sat dva sata ranije, da bi se budili ranije i kao Robinzoni konzumirali dan sto vise. To je jedno od najčudesnijih turistickih zaista ekskluzivnih centara gde je u tom trenutku bio Kavali i jedan od sinova princa Čarlsa. Voze se samo bicikli, preskaču se rečice , dizajnirano je sve tako da liči na prirodno a ustvari je vrhunski kvalitet svega od tuševa do svega drugog. Nema telefona. Učine da se zaboravi vreme i opterećenje spoljašnjeg sveta.

Evo još i priča iz Kankuna. Ustvari put u središte Maja civilizacije i jedan njihov vodič ustvari teški Maja nacionalista i učitelj maja jezika. U početku je mislio da sam Amerikanka pa je bio osoran, ali kada je shvatio odakle sam i da sam novinar posvetio mi se potpuno i proveo me kroz Maja civilizaciju kao njiihov svojevrsni ambassador. Imam i fotografiju sa njime, stvarno bilo je svojevrsno otkriće.

4. U jednom intervju ste spomenuli da je Vaš otac zaslužan i da Vam je on pomogao da otkrijete svet. Koja Vaša zajednička putovanja sa ocem pamtite?

Vesna de Vinča – Iako je odavno otišao na drugu planetu moj otac Minja Jugović živi još u meni. I danas sa njime misaono razgovaram. Čini mi se da još nisam shvatila kako je od mene napravio neustrašivu, prirodnu, snalažljivu i neverovatno strašno znatiželjnu osobu. Naše najvrednije zajedničko putovanje uvek je bilo put u središte naše porodične duše, u Bjelopavlice u Crnoj Gori, odakle potiču moji Jugovići iz bratstva Brajovića.

Tamo na reci Zeti tata me je učio o našim precima i o Njegošu. Mislim da znam preko 30 kolena porodice unazad, napamet kao pesmicu. Lovili smo, sa decom iz sela Kosića žabe i jegulje, igrali fircik (marijaš – kartaška igra) i preferans sa starijima, učili o junacima i slušali anegdote o porodici koje i danas prepričavamo.

Moja baka se zvala Gaja, a gaja znaci planeta. Zamislite divnog li imena. Naše imanje je kao san, prelepo. Djed ga je kupovao dva puta. Prvi put je otišao u Ameriku i radio u rudnicima ,oženio se dobio decu i onda u nekoj promašenoj trgovini izgubio imanje. Onda se ponovo spakovao i otisao u Marsej da radi na solanama. Tako je ponovo kupio isto imanje. Žilava i uporna ekipa – moji Jugovići. I danas je to putovanje u Kosić, uvek nanovo uzbuđenje.

5. Da li ste ponovo išli na iste destinacije i da li se desilo da ste bili razočarani nečim što Vas je prethodno oduševilo ili da ste bili oduševljeni nečim sto Vam se prvi put činilo običnim? Da li se treba okrenutii drugi put kad Vas nešto oduševi na prvi pogled ili doživljaj ne treba kvariti reprizom?

Vesna de Vinča – Retko se vraćam na mesto zločina!? He he. Treba otkrivati nova mesta. Ipak uvek želim ponovo u Jerusalim, Izrael i u Grčku, uvek ponovo. U Jerusalimu se i svaki ateista oseća kao hodočasnik. To je izvor posebne energije. I gledanje u tom pravcu iz Beograda, napuni me uvek novom svetlošću saznanja o žrtvi Hristovoj, koji je na krstu ispaštao sve naše grehove – do tada.

Uvek bih ponovo u Crkvu Hristovog groba, na Masadu ili u Vitlejem.Grčka je definitivno najlepša zemlja na svetu. Nikada nećete obići za života sva grčka ostrva i sve lepote njenih antičkih čarolija. U Grčkoj želim da živim. Volim i Majami, ustvari Ki Largo, gde moj drug Kris ima kucu sojenicu nad okeanom. Divan je taj put do Ki Vesta gde je ziveo Hemingvej. Tim putem kroz okean, uvek prođem.

6. Iz svog iskustva znam da je putovanje zapravo učenje o kulturi i istoriji jednog naroda. Čija je kultura na Vas najviše ostavila utisak?

Vesna de Vinča – Kada bih morala da biram, izabrala bih kulture Maja, Grka, Izraela i Indije. Indija je zemlja u koju se ulazi na 1000 ulaza, ali nema izlaza. Jednom kada uđete, opsednuti ste tom raznovrsnošću svega. Moj put na rođendan kod Sai Babe, u Putaparti, nešto je nešto što se ne zaboravlja. Hej, zaboravih drugu najlepsu zemlju sveta – Šri Lanku.

7. Da li Vas je neko putovanje razočaralo u smislu da ste očekivali mnogo više od te zemlje, ali ste shvatili da je nekad dobra reklama zaslužna za precenjenost određene destinacije?

Vesna de Vinča – Na prvi pogled me je razocarala Nigerija. To je zemlja olupina automobila i brodova. To je zemlja gde nema uličnog svetla. To je zemlja gde su pokušali da mi uliju strahove od kriminala.  Tako sam to videla na početku.

Ali ispostavilo se da zanimljivosti kraja nema. Nikada neću zaboraviti put na ostrvo gde živi jedan bračni par sveštenika, koji su elita intelektualci i veoma bogati ljudi, rešili da svoj život zakucaju u tom ambijentu gde je teško gledati nesrećne i siromašne ljude. Ne znaš kome pre da pomogneš. Divna bića!

8. Za koju daleku zemlju biste rekli da je najsličnija Srbiji i zasto? Ima li još negde u dalekom svetu našeg mentaliteta ili smo ipak jedinstveni?

Vesna de Vinča – Najsličnija zemlja Srbiji je Portugalija. Ustvari govorim o sličnosti jednog naroda, mentaliteta. Zatim Rumuni, sa kojima nikada u istoriji nismo imali ni spor a kamoli sukob. Mozda Irci i Velšani. Jednom mi je u Holivudu, ručak pravio brat od Ketrin Zite Džons – Dejvid. Bila je ekipa Velšana. Ma isti mi! I naravno naši divni Grci.

9. Sećate li se osećaja kada ste prvi put organizovali izbor za lepotu “Mis Srbija”? Onaj moment kada ste proglasili prvu najlepšu devojku Srbije i shvatili da ste postali pionir promocije srpskih lepotica u svetu.

Vesna de Vinča – Bila sam uzbuđena jer se taj prvi put desilo toliko problema na Svetom Stefanu i na Cetinju te 1995. godine,  da sam samo nestrpljivo čekala kraj, da što pre završimo. Jedva sam preživela taj izbor. Duga je to priča. Ali sam u toku te noci naučila toliko toga da bih sve to normalnim putem učila godinama. Eto lepote u problemu. Sve je relativno!

10. Kada biste morali da odaberete samo jednu odrednicu, šta biste odgovorili na pitanje ko je Vesna Jugović de Vinča. Promoter lepote, strastveni putnik ili novinar?

Vesna de Vinča – Istrazivač života! To je beskrajno uzbudljiv “posao”. Čini mi se da i kada budem odlazila na onaj svet da ću osećati  ogromno uzbuđenje i znatiželju – šta me tamo čeka? To bi bio uspeh.

Nadam se da vam se sviđa moja nova rubrika na blogu “Moja strana sveta” i da ste uživali sa mojom današnjom gošćom. Ako imate neki predlog koga biste voleli da vidite i čiju stranu sveta bi voleli da otkrijete možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se uskoro na istom mestu i sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

SHARE THIS POST

Šri Lanka: Vreme je za čaj!

Zdravo svima! Kako ste mi danas? Iskreno se nadam da ste dobro i da ste spremni za još jednu avanturu. Danas nastavljam da vam pišem svoje utiske sa Šri Lanke i ovo će ujedno biti i poslednji post iz ove serije postova sa ovog putovanja. Ako kojim slučajem niste pročitali prethodne postove, Šri Lanka: Biser Indijskog okeana – LINK i Šri Lanka: Znakovi pored puta – LINK. Ovim putem bih želeo da vam se zahvalim za nesebičnu podršku i predivne komentare koje mi šaljete na društvenim mrežama i putem mejlova. HVALA!

 

 

U mojim prethodnim postovima ste imali priliku da pročitate dosta zanimljivih stvari o ovom predivnom rajskom ostrvu. Saznali ste nešto novo i po čemu je to Šri Lanka prepoznatljiva u svetu. Da li ste znali da se Šri Lanka nalazi na listi zemalja pet najvećih izvoznika čaja u svetu? Niste znali? Ni ja to nisam znao dok nisam čuo priču naših vodiča na plantaži čaja.

 

 

Vreme u ovom delu Šri Lanke je uvek maglovito i temperatura je drastično niža nego u drugim delovima ostrva. Vlažnost i hladnije vreme prija listovima čaja, ali meni koji sam došao sa sunčanih trideset i kusur stepeni nije odgovarala baš ova temperatura, ali hvala Bogu pa sam poslušao mamu i za svaki slučaj poneo jaknu. Samo ću reći: “Hvala mama!”, majke znaju najbolje!

 

 

Naučio sam dosta toga o čaju, čak smo i malo brali listove čaja. Bilo je zabavno, pokazali su nam na koji način se pravilno beru listovi čaja i ubacujemo u korpe koje su nam dali da nosimo na svojim leđima.

 

 

Saznali smo koje sve vrste čajeva uzgajaju na ovoj plantaži, malo radili (kao što vidite više smo se slikali) i vreme nam je proletelo, proveli smo 2 sata u polju a da to nismo ni osetili. Na slici iznad vidite moju koleginicu Rakel koja je došla sa Filipina da upozna ove lepote Šri Lanke.

 

 

 

Nakon rada u polju, naši domaćini su nas odveli u fabriku gde se dalje suši i prerađuju listovi čaja pa sve do finalnog proizvoda – čaj na meru ili u filter kesicama.

 

 

Ovo što vidite na traci je moja dika i ponos. To su listovi koje sam ubrao, nisam loš ako uzmemo u obzir činjenicu da mi je to bio prvi put u polju ali ovo ne bi bilo dovoljno da napuni jednu filter kesicu čaja… (Tako su mi rekli!)

 

 

Fabrika u kojoj se proizvodi čaj na prvi pogled izgleda dosta staro i moja prva pomisao je bila da oni sve rade ručno. Prevario sam se! Izgled ume da vara i fabrika je opremljena novom tehnologijom koja pomaže radnicima da uvećaju svoju produktivnost.

 

 

Plate na Šri Lanki nisu sjajne, nekada i oni nisu zadovoljni. Oni su srećni što imaju posao jer je tamo teško pronaći posao još kada ste starija osoba, kao i svugde u svetu šanse za zapošljavanje su manje. Poslodavci su korektni prema starijim osobama imaju određene povlastice u radu puput kraćeg radnog vremena i duže pauze. Starije osobe vole da rade i u većini slučajeva su bolji radnici i za kraći vremenski periodu u toku radnog vremena obave znatno više posla nego mlađe osobe.

 

 

Miris koji nas je zatekao u fabrici čaja je neverovatna, prirodan miris kao neki najlepši parfem. Jedino je malo veći problem sa vlagom i dodatnom toplotom jer je u fabrici skoro 40 stepeni zbog određenih procesa koji se moraju izvršiti prilikom obrade i sušenja listova čaja. Kao i svaki posao i ovaj ima neke svoje prednosti i mane.

 

 

Ova gospođa radi na sektoru finalne obrade čaja, treći i poslednji proces obrade listova čaja. Šta je to fermentacija čaja? To je proces obrade listova čaja gde se vrši hemijski proces pretvaranja netopljivih molekula iz listova čaja u topljive i probavljive. Ako bi se kojim slučajem “preskočio” ovaj proces, čaj bi bio vrlo zasićen i ne ukusan.

 

 

Nakon što smo završili obilazak plantaže i fabrike čaja, oprostili smo se sa našim domaćinima i blogerska družina je krenula u nove radne pobede. Pejzaž koji smo imali prilike da vidimo tokom puta je bio neverovatan. Prosto smo morali da stanemo i da zabeležimo ovaj momenat. Vodiči su razumeli našu opčinjenost pa su nas odveli na ručak u obližnji restoran. Promenili su plan zbog nas i zbog toga smo im veoma zahvalni.

 

 

Pošto je put bio poprilično dug, skoro 6 sati kasno u noć smo stigli u Kendi. Lepo sam se odmorio i ustao ranije od ostalih da bih imao prilike da uživam u pogledu. Dobro jutro Kendi!

 

 

Domaćini u hotelu su počeli sa pripremom specijalnog doručka čim su me videli da se “vrtim” okolo i slikam pa sam ih tajno slikao, nije loše ispala ova slika. Ovo je prava slika Šri Lanke, pravi egzotični tropski raj.

 

 

Doručak, prvi deo! Ovo je bio prvi deo mog doručka, prvo što mi je zapalo za oko je zanimljiva dekoracija i bogatstvo boja. Hteo bih da se zahvalim mojim domaćinima iz Mahaweli Reach hotela na predivnom iskustvu i na toploj dobrodošlici.

 

 

Toplo vreme, sunce, bazen, dobra hrana šta više poželeti od života! Ja sam sve vreme na ovom putovanju bio kao malo dete u prodavnici slatkiša. Hvala Bogu nisam poneo sa sobom i višak kilograma, a opet sam uživao u raznim egzotičnim slanim i slatkim đakonijama u ovom raju! Za kraj bih voleo da se zahvalim Turističkoj organizaciji Šri Lanke na ovom predivnom iskustvu. Hvala vam od srca!

Dragi moji došli smo i do kraja ovog trećeg, a ujedno i poslednjeg posta iz ove serije postova o mojim avanturama sa Šri Lanke. Za kraj ovog posta sam rešio na kratko da vas ostavim da se divite lepoti prirode ovog predivnog hotela. Iskreno se nadam da ste uživali i voleo bih da čujem vaše mišljenje. Da li je neko od vas bio na Šri Lanci? Da li možda planirate da otputujete u ovaj tropski raj?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT.

Blogerski pozdrav,

Mr.M

 

Ovaj post je sponzorisan od strane Turističke Organizacije Republike Šri Lanke i hotela Mahaweli Reach. Za izradu ovih fotografija korišćeni su Sony Alpha 7r i Sony RX 100 Mark V.
SHARE THIS POST