Pisma sa Šri Lanke: Sigirija, duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta!

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih avantura, dobro došli u novu avanturu na Mr.M blogu! Današnje pismo biće posvećeno jednom od najpoznatijih obeležja Šri Lanke – Sigirija. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Sam naziv Sigirija (Sigiriya) u prevodu znači “Lavlja Stena” i predstavlja simbol ove neobične ostrvske zemlje. Ne postoji turista koji je došao u Šri Lanku, a da nije posetio čuvenu stenu koja se nalazi na UNESCO-voj listi kulturoloških mesta od značaja svetske baštine na teritoriji Azije i Okeanije. Koja je priča koja se prenosi generacijama, sa koleno na koleno?

Sigirija je nekada bila kraljevstvo na “vrhu sveta”, koje je posle pretvoreno u budistički manastir. Ova istorijska znamenitost, nekadašnje utvrđenje nalazi se u severnom delu Matadale Distrikta u blizini grada Dambulla u Centralnoj Provinciji. To je mesto od izuzetnog istorijskog i arheološkog značaja kojim dominira masivni stub stene visine oko 180 metara.

Prema drevnoj šrilankanskoj istoriji, ovo područje je bilo velika šuma, a nakon oluja i klizišta postalo je brdo i kralj Kašjapa ga je odabrao kao idealno mesto za svoju novu prestonicu. Legenda kaže da je na vrhu ove neobične scene kralj sagradio je svoju palatu i ukrasio njene zidove šarenim freskama. Na malom platou ove stene napravio je kapiju u obliku ogromnog lava. Ime ovog mesta potiče od ove strukture reči: “Sinhagiri” – Lavlja stena (Lavlji grad).

Prestonica i kraljevska palata su napušteni nakon kraljeve smrti. Korišćen je kao budistički manastir sve do 14. veka. Sigirija se danas ponosno nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a. To je jedan od najbolje očuvanih primera antičkog urbanističkog planiranja grada.

Kao što ste navikli i danas ću se potruditi da vam ispričam neke istorijske zanimljivosti i činjenice koje su vezane za ovu neobičnu stenu. Prema nekim istorijskim spisima smatra se da je oblast oko Sigirije bila naseljena još od doba praistorije. Postoje brojni konkretni dokazi da su mnoga skloništa i pećine u blizini bile naseljena od strane budističkih monaha i asketa još u 3. veku pre nove ere. Najraniji dokaz o ljudskom naseljavanju u Sigiriji je sklonište u stenama Aligala, koje se nalazi istočno od stene Sigirija, što ukazuje da je ovo područje bilo okupirano pre skoro pet hiljada godina tokom perioda mezolita.

Budistička monaška naselja osnovana su tokom 3. veka pre nove ere na zapadnim i severnim padinama brda posutih gromadama koje okružuju stenu Sigirija. Tokom ovog perioda stvoreno je nekoliko kamenih skloništa – pećina. Ova skloništa su napravljena ispod velikih gromada, sa uklesanim ivicama oko ulaza pećina. Natpisi na stenama uklesani su u blizini ivica na mnogim skloništima, beležeći donacije skloništa budističkom monaškom redu kao rezidencije. Smatra se da su nastali u periodu između 3. veka pre nove ere i 1. veka nove ere.

Kako je kralj Kašjapa došao na Sigiriyu? Kašjapa I, kraljev sin od nekraljevske supruge 477. godine nove ere, preuzeo je presto od kralja Dhatusene, nakon puča uz pomoć Migare, kraljevog nećaka i komandanta vojske. Pravi naslednik, Mogalana, plašeći se za svoj život, pobegao je u južnu Indiju.

Uplašen od napada Mogalane, Kašjapa je preselio prestonicu i svoju rezidenciju iz tradicionalne prestonice Anuradhapure u sigurniju Sigiriju. Tokom vladavine kralja Kašjape (od 477. godine do 495. godine nove ere), Sigirija se razvila u jedan složen grad i tvrđavu.Većina složenih konstrukcija na vrhu stene i oko njega, uključujući odbrambene strukture, palate i bašte, datiraju iz ovog perioda.

Culavamsa opisuje kralja Kašjapu kao sina kralja Dhatusene. Culavamsa ili Chulavamsa (palski: „Mala hronika“) je istorijski zapis, napisan na pali jeziku, o monarsima Šri Lanke. Kašjapa je ubio svog oca tako što ga je živog zazidao, a zatim uzurpirao presto koji je s pravom pripadao njegovom polubratu Mogalani, Dhatuseninom sinu od prave kraljice. Mogalana je pobegao u Indiju da bi izbegao da ga Kašiapa ubije, ali se zakleo na osvetu. U Indiji je podigao vojsku sa namerom da se vrati i ponovo zauzme presto Šri Lanke, koji je smatrao svojim pravom. Očekujući neizbežan povratak Mogalane, Kašjapa je navodno izgradio svoju palatu na vrhu Sigirije kao tvrđavu i palatu za uživanje. Mogalana je konačno stigao, objavio rat i pobedio Kašjapu 495. godine. Tokom bitke Kašjapine vojske su ga napustile i on je izvršio samoubistvo sa svojim mačem.

Culavamsa i legenda koja se prenosila generacijama kažu da je borbeni slon na kome je Kašjapa sedeo promenio kurs kako bi preuzeo stratešku prednost, ali je vojska pogrešno protumačila pokret kao da je kralj odlučio da se povuče, što je navelo vojsku da ga potpuno napusti. Priča se da je, pošto je bio previše ponosan da bi se predao, skinuo mač sa pojasa, prerezao grkljan, ponosno podigao mač, založio ga u korice i pao mrtav. Mogalana je vratio prestonicu u Anuradhapuru, pretvarajući Sigiriju u budistički manastirski kompleks, koji je opstao do 13. ili 14. veka.

Posle ovog perioda, o Sigiriji nisu pronađeni zapisi sve do 16. i 17. veka, kada je nakratko korišćena kao predstraža Kraljevine Kandi.

Postoje i druge legende gde kao glavnu ulogu graditelja Sigirije ima kralj Datusena, a Kašjapa je završio posao u čast svog oca. Druge priče opisuju Kašjapu kao kralja plejboja, sa Sigirijom kao njegovom palatom zadovoljstva. Čak je i Kašjapina konačna sudbina neizvesna. U nekim verzijama on je ubijen otrovom koji mu daje konkubina, dok u zvaničnoj “hrabrijoj” verziji sam sebi junački prereže grkljan kada je dezertirao u svojoj poslednjoj bici. Postoje neka istraživanja koja su došla do nekih dokaza da je ovo mesto delo budističke zajednice, bez vojne funkcije. Ova lokacija je možda bila važna u nadmetanju između budističkih tradicija Mahaiane i Theravade u drevnoj Šri Lanki.

U knjizi profesora Senarata Paranavitane „Priča o Sigiriji“, kaže se da je kralj Datusena poslušao savet persijskog nestorijanskog sveštenika Maga Brahmane o izgradnji svoje palate na Sigiriji. Prema Paranavitani, tokom ovog perioda preko sedamdeset pet brodova koji su prevozili Murundi vojnike iz Mangalora stiglo je u Šri Lanku i pristalo u Čilau da zaštiti kralja Datusenu.

Sredinom 19. veka, major Džonatan Forbs iz 78. gorštaka britanske armije, dok se vraćao na svom konju sa putovanja u Polonuruvu, naišao je na „šumom prekriven vrh Sigirije“. Sigirija je bila u posebnom centru pažnje antikvara zbog neobičnih dragocenih predmeta, a kasnije i arheologa. Prvi arheološki radovi u Sigiriji su započeti krajem 19. veka u manjem obimu. H.C.P. Bell je bio prvi arheolog koji je sproveo opsežna istraživanja o Sigiriji. Projekat Kulturnog trougla, koji je pokrenula Vlada Šri Lanke, usmerio je pažnju na Sigiriju 1982. godine. U okviru ovog projekta prvi put su započeli arheološki radovi na celom gradu. Iznad nogu i šapa pored ulaza bila je izvajana lavlja glava, ali se glava nažalost srušila pre mnogo godina.

Sigirija se sastoji od drevne citadele koju je izgradio kralj Kašjapa tokom 5. veka. Lokalitet Sigirija sadrži ruševine gornje palate koja se nalazi na ravnom vrhu stene, terasu srednjeg nivoa koja uključuje Lavlju kapiju i zid ogledala sa svojim freskama, donje palate se drže padina ispod stena. Opkopi, zidovi i bašte palate prostirali su se nekoliko stotina metara od podnožja stene. Lokalitet je bio i palata i tvrđava. Gornja palata na vrhu stene obuhvata cisterne koje su usečene u samu stenu.

Sigirija se smatra jednim od najvažnijih urbanističkih lokacija prvog milenijuma, a plan ove impresivnog lokaliteta se smatra veoma razrađenim i maštovitim. Plan je kombinovao koncepte simetrije i asimetrije da bi namerno povezao geometrijske i prirodne forme okoline koje je napravio čovek. Na zapadnoj strani stene nalazi se park za kraljevske porodice, postavljen na simetričnom planu. Ovaj park sadrži strukture za zadržavanje vode, uključujući sofisticirane površinske/podzemne hidraulične sisteme, od kojih neki rade i dan danas.

Na jugu stene se nalazi veštački rezervoar; ovi su bili u velikoj meri korišćeni iz prethodne prestonice suve zone Šri Lanke. Na ulazima je postavljeno pet kapija. Smatra se da je složenija zapadna kapija bila isključivo rezervisana za kraljevske porodice.

Postoji jedan deo stene koji je oslikan predivnim freskama koje nažalost nije moguće zabeležiti, postoje čuvari koji čuvaju freske i nije dozvoljeno slikanje, freske su neverovatne i zaista vredi posetiti i uživati u lepoti umetnosti koju je napravio čovek pre skoro 5 hiljada godina… Freske pokrivaju veći deo zapadne strane stene, područje koje je dugačko oko 140 metara i visoko 40 metara. Međutim, veliki deo fresaka je zauvek izgubljena i ostao je jedan manji deo, koji se danas može videti tokom obilaska Sigirije tokom silaženja sa stene.

Nakon simbola Šri Lanke, želeo bih da vam predstavim jedan neverovatan kamp u prirodi u kojem možete odsesti tokom svog obilaska ovog čarobnog ostrva. Smešten među valovitim brdima, bujnim zelenilom i izuzetnog prirodom Wild Glamping Knuckles nudi potpuno drugačije iskustvo netipičnog luksuznog kampovanja u centralnoj visoravni Šri Lanke.

Sa deset izuzetno dizajniranih luksuznih šatora idealno pozicioniranih usred maglovitih brda, kamp omogućava gostima da se prepuste lepotama prirode dok uživaju u modernoj udobnosti kampovanja. Interneta, kao i mrežnog telefonskog signala nema, tako da vam samo preostaje da se prepustite uživanju u prirodi i fantastičnim specijalitetima koje sprema osoblje ovog hotela od proizvoda koji sami uzgajaju ili nabavljaju od lokalnih gazdinstava.

Ovaj neobični hotel pripada grupi hotela Theme Resorts & Spas, gde ćete uvek dobiti posebnu personalizovanu izuzetnu uslugu sa osmehom dobrodošlice. Tokom boravka, imao sam osećaj adrenalina jer sam imao priliku da boravim u šatorima, što inače nisam praktikovao godinama.

U ovom luksuznom kampu koji se nalazi u planinskom lancu Knuckles na Šri Lanki, nalazi se idilično mesto u kojem možete pronaći utočište među predivnim brdima Centralne provincije. Živopisno i osamljeno okruženje Wild Glampinga nudi svojim gostima priliku da iskuse avanturu planinskog lanca Knuckles i okolne divljine flore i faune, dok uživaju u oštroj i hladnoj klimi i spokoju prašuma i planina.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o najpoznatijem simbolu Šri Lanke – Sigirije (Lavlje stene) i neobičnom kampu, koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima poput Wild Glamping Knuckles koji su omogućili da osetim duh i lepotu planinskog lance Knuckles i šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sigiriji i Wild Glamping Knuckles kampu? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke i Wild Glamping Knuckles – Theme Resorts & Spas. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.