Pisma sa Šri Lanke: Kandijski ples, jedinstven primer sinhalske kulture…

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobro došli u još jednu novu avanturu na Mr.M blogu. Danas nastavljamo našu priču o Šri Lanki i danas ćemo zajedno saznati više o Sinhalskoj kulturi. Pre nego što započnem sa današnjim postom želeo bih da se zahvalim Nacionalnoj Turističkoj Organizaciji Šri Lanke na ovom neverovatnom iskustvu i što sam imao priliku da nastavim svoju avanturu na svom omiljenom ostrvu iz snova!

Ako ste kojim slučajem propustili neki od mojih prethodnih postova, iskoristite priliku da posetite neke od prethodnih priča na sledećim linkovima:

1. Priča o Kolombu (putopis): LINK
2. Priprema za Modni Safari (modna priča): LINK
3. Moje Safari iskustvo (putopis): LINK
4. Sigirija: Duhovi izgubljenog kraljevstva na vrhu sveta! (putopis): LINK
5. Sve Tajne Hrama Budinog Zuba (putopis): LINK

Ko su Sinhalezi?

Sinhalezi su indoarijevska etnička grupa poreklom sa Šri Lanke. U istoriji su bili poznati kao Hela ljudi. Oni čine oko 75% stanovništva Šri Lanke i ima više od 15 miliona pripadnika. Sinhalski etnički identitet se zasniva na jeziku, kulturnom nasleđu i nacionalnosti. Singalezi govore singalski jezik, izolovani indoarijevski jezik, i pretežno su po veroispovesti budisti Theravada, iako manjina Sinhalaca prati ogranke hrišćanstva i drugih religija.

Od 1815. godine, oni su uglavnom podeljeni u dve grupe naroda: “Sinhaleze iz gornje zemlje” koji naseljavaju u centralne planinske regione i “Sinhaleze iz niže zemlje” u primorskim regionima, iako obe grupe naroda govore istim jezikom, razlikuju se po različitim kulturnim običajima.

Sinhalska kultura je jedinstvena koja je stara više od 2600 godina i neguje je Theravada budizam. Glavna obeležja Sinhalske kulture su skulpture, likovna umetnost, književnost, ples, poezija i široka lepeza tradicionalnih narodnih verovanja i brojnih obreda. Drevna sinhalska kamena skulptura i natpisi poznati su širom sveta i glavna je strana atrakcija u savremenom turizmu.

Sigirija je poznata po svojim freskama, o kojim smo pisali u jednom od prethodnih postova. Zanivljiva informacija iz istorijskih spisa je to da su radnici opevali narodnim pesmama svoj život da bi propratili svoj rad i ispričali priču o svom životu. U idealnom slučaju, ove pesme su se sastojale od četiri reda i u kompoziciji ovih pesama, posebna pažnja je bila posvećena obrascima rimovanja. Budistički festivali su prošarani jedinstvenom muzikom koja koristi tradicionalne sinhalske instrumente. Stariji rituali kao što je tovils (isterivanje đavola) nastavljaju da oduševljavaju publiku i danas i često su hvalili i prizivali dobre moći Bude i bogova kako bi isterali demone.

Izvođačka umetnost (ples) Sinhaleza može se kategorisati u nekoliko grupa:

1. Kandijski ples se sastoji od 18 Vannam (plesnih rutina) koje prikazuju ponašanja različitih životinja kao što su slon, orao, kobra, paun, majmun i zec. Ove plesne plesne rutine mogu se videti na godišnjem takmičenju Perahara u Šri Dalada Malagawa Kandiju.
2. Pahatharata ples ima drugačiji značajan stil plesa koji se koristi za lečenje bolesti i produhovljenje (duhovno razjašnjenje). Glavna odlika ovih plesova je da igrači nose maske koji predstavljaju različite bogove i demone. Koriste se elemeni poput vatre i vode da prikažu ljudima i blagosiljaju njihove nade.
3. Sabaragamuwa plesovi takođe imaju jedinstven i značajan plesni stil koji je tu da zabavi narodnu masu.

Narodna muzika i plesovi se značajno razlikuju u zavisnosti od glumačkog sastava Sinhaleza. Ovi plesovi su izuzetno popularni među dečacima i devojčicama koji se od malih nogu vaspitaju da neguju i čuvaju svoju kulturu. Ove vrste umetnosti se izvode tokom posebnih dešavanja poput Sinhalske Nove Godine.

Kandijski ples obuhvata različite plesne forme i rutine koje su popularne i izvorne u oblasti po imenu Kandi, koji se nalazi u regionu Centralnih brda, poznatom kao Udarata u Šri Lanki, koje su se ujedno danas proširile na druge delove zemlje. To je primer sinhalske kulture na Šri Lanki.

Hajde da zajedno otkrijemo koje su neke od plesova u Kandijanskom plesu, neke od brojnih plesova su: Ves ples, Naijandi ples, Udarata ples, Pahatharata ples, Veramunda ples i Vannam.

Ves ples

Prema jednoj poznatoj legendi, poreklo Ves plesa leži u plesnom ritualu poznatom kao Kohomba kankariya (nazvan po božanstvu Kohomba), koji je takođe poznat kao Kohomba yak kankariya ili jednostavno kankariya. Majstori tradicionalnog plesa veruju da su prvobitno kralj mesta koje se zvalo „Malaya Rata“ i njegova dva brata izveli prvu Kohomba kankariju. Neki veruju da se ova „Malaya Rata” nalazila u Indiji.

Prema legendi, tri šamana su došla na ostrvo kao rezultat trika boga Šakre kako bi izlečili kralja Panduwasdev-a, koji je patio od misteriozne neobične bolesti. Rečeno je da kralj pati od sna koji se ponavljao u kojem je leopard usmeravao svoj jezik ka kralju, za koji se veruje da je to kao crna magija Kuweni, prve žene kralja Vidžaje. Posle izvođenja Kohomba kankarije bolest je nestala, a mnogi starosedeoci su usvojili ples.

Prvobitno su ga izvodili plesači koji su identifikovani kao posebna kasta pod feudalnim sistemom Kandija. Oni su bili povezani sa Budinim Hramom Zuba i imali su značajnu ulogu u Dalada Perahera (procesiji) koju svake godine održava hram. Popularnost plesa je oslabila pošto je podrška plesačima iz Kandijanskih kraljeva prestala tokom britanskog perioda. Sada je oživljen i prilagođen za scenu i primarni je kulturni izvoz Šri Lanke.

Ves ples, najpopularniji, nastao je iz drevnog rituala pročišćavanja, Kohomba iakuma ili Kohomba kankariya. Ples je bio pomirbeni, nikada sekularni, i izvodili su ga samo muškarci. Složen kostim Vesa, posebno pokrivalo za glavu, smatra se svetim i veruje se da pripada božanstvu Kohombi. Tek pred kraj 19. veka plesači Vesa su prvi put pozvani da nastupaju ispred hrama Kankarija na godišnjem festivalu Kandi Perahera. Danas bogato kostimirani Ves plesači predstavlju oličenje Kandijanskog plesa, koji naglašava pravu i istinsku kulturu Šri Lanke.

Naijandi Ples

Plesači u Naijandi kostimu nastupaju tokom početnih priprema festivala Kohomba Kankarija, tokom paljenja lampi i pripreme hrane za demone. Plesač nosi belu tkaninu i beli turban, ukrase od perli na grudima, pojas, redove perli oko vrata, srebrne lančiće, mesingane naramenice, gležnjače i džingle; isto kao i nošnja Vesne plesačice osim čeone. Ovo je graciozan ples, koji se takođe izvodi u hramovima Maha Visnu (Višnu) i Kataragama Devales u svečanim prilikama.

Udarata Ples

Udarata ples je veoma prestižna i neobična predstava. Ime ovog plesa potiče od reči “udarata” – malog lakiranog ručnog bubnja u obliku peščanog sata, visokog oko 18-20 cm, za koji se veruje da su ga bogovi dali ljudima.

Veruje se da je dve kože bubnja dao bog Išvara, a zvuk Visnu; Za instrument se kaže da je konstruisan prema uputstvima Sakre i da se svirao u nebeskoj palati bogova. To je veoma težak instrument za sviranje. Plesač peva dok svira, zatežući žice da bi dobio varijacije visine tona.

Pahatharata Ples

Patharata je instrument posvećen boginji Pattini. Podseća na tamburu (bez kože) i ima male činele pričvršćene u intervalima oko svog obima. Za ples se kaže da je nastao u danima princa Sidarte, koji je postao Buda. Verovalo se da bogovi koriste ovaj instrument za proslavu pobeda u ratu, a sinhalski kraljevi su koristili Patharata plesače da proslavljaju pobede na bojnom polju.

Kostim je sličan kostimu udarate igrača, ali plesačica Patharate ne nosi jaknu sa perlama i zamenila je svilenu maramicu u struku za složene nabore igrača udarate.

Weeramunda Kankariya Ples

Weeramunda Kankariya i Kande Deviyan Pidima (večernji ritual za boga planine) mogu se identifikovati kao ceremonijalni plesovi ukorenjeni u narodnim verovanjima Kandijskih Dewa (ljudi)

Vannam (Plesni stilovi)

Prvobitno vannam je predstavljao jedan vid recitacije. Većina vannama opisuje ponašanje životinja kao što su slonovi, majmuni, zečevi, paunovi, petlovi, zmije i druge. Kasnije, plesači su koristili vannam kao pozadinu za svoje izvođenje. Postoji 18 vannama u plesnoj formi Kandian. Tradicionalno, plesač bi morao da nauči da izvodi sve ove vanname pre nego što bi dobio Ves kostim. Najpoznatije među njima su hanuma vannama (majmun), ukusa vannama (orao) i gajaga vannama (slon).

Reč vannam potiče od sinhalske reči varnana (opisna pohvala). Drevni sinhalski tekstovi se odnose na značajan broj vannama koje su se samo pevale, kasnije su prilagođeni solo plesovima, od kojih je svaki izražavao dominantnu ideju. Istorijski spisi otkrivaju da je kralj Kandijana Sri Veeraparakrama Narendrasinghe dao značajan podsticaj plesu i muzici.

Smatra se da je kavi (poezija pevana uz muziku) za osamnaest glavnih vannama komponovao stari mudrac po imenu Ganithalankara, uz nesebičnu pomoć budističkog sveštenika iz hrama u Kandiju. Vannam je inspirisan prirodom, istorijom, legendom, narodnom religijom, narodnom umetnošću i svetim predanjem, a svaki je sastavljen i interpretiran u određenom raspoloženju (rasaia) ili izrazu osećanja. Osamnaest klasičnih vannama su:

Gajaga Wannama (slon), Thuranga Wannama (konj), Mayura Wannama (paun), Ukkussa Wannama (orao), Vyrodi Wannama (drago kamenje) Hanuma Wannama (majmun), Savula Wannama (petao), Sinharaja Wannama (lav, kralj lavova), Nayyadi Wannama (kobra), kao i mnoge druge.

Iako je prvobitno samo muškarcima bilo dozvoljeno da treniraju kao plesači, sada postoji nekoliko škola koje takođe obučavaju žene u Kandijskim plesovima. Međutim, ne postoji definitivan Ves kostim za žene, a mnoge plesačice su prilagodile muški kostim na različite načine. Trenutno postoji samo nekoliko predstava Kohomba Kankariye iz mnogih društvenih, ekonomskih i političkih razloga. Ples u svom tradicionalnom obliku i dalje se izvodi svake godine u Dalada Perhahera u Kandiju.

Kandijski ples je za scenu prilagodio Čitrasena Dijas 1970-ih. U nekoliko baleta koje je koreografisao koristio je pokrete i karakteristike kandijanskog plesa. Na neki način, njegova popularnost je takođe pomogla da se smanje kastinske barijere koje okružuju ples i učinila ga prijatnijim za urbanu, savremenu publiku. Mnogi savremeni moderni plesači na Šri Lanki su za svoj rad pozajmili kandijanski oblik plesa u svom radu.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posebnog posta o Kandijskim plesovima, koji predstavljaju jedinstven primer Sinhalske kulture koji ne bi bio moguć bez nesebične pomoći Ministarstva Turizma Šri Lanke u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu šrilankanske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu na Šri Lanki.

Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način tokom ove svetske zdrastvene krize COVID-19.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih da im se zahvalim na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične ostrvske zemlje u Južnoj Aziji.

Kako se vama dopala ova moja priča o Sinhalskoj kulturi i Kandijskim plesovima? Da li ste imali priliku do sada da posetite Šri Lanku?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom sa Šri Lanke!

Blogerski pozdrav sa Šri Lanke,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane Nacionalne Turističke Organizacije Šri Lanke. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.