Posts tagged Turkish Airlines

The Bank Hotel Istanbul: Izvanredna kombinacija duboko ukorenjene istorije sa eklektičnom arhitekturom

Avanture Putovanja Turska u mojim očima 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi post na Mr.M blogu. Ljudi koji godinama prate Mr.M blog znaju da su putovanja moja strast i sastavni deo mog posla i uvek je potrebno imati pouzdane partnere. Tokom moje poslednje posete carskom gradu na dva kontinenta prihvatio sam poziv jednog zanimljivog hotela koji predstavlja izvanrednu kombinaciju duboko ukorenjene istorije sa eklektičnom arhitekturom – The Bank Hotel Istanbul.

Priča ovog hotela je započela u čuvenoj ulici u Istanbulu – Bankalar Caddesi (Ulica Banks), u kojoj se nalazi The Bank Hotel Istanbul. Ovo nije obična ulica jer krije bogatu i neobičnu istoriju. Nekada poznata kao Ulica Vojvode oduvek je igrala centralnu ulogu u Galatinom životu. Značaj ove osovine, koja se formirala kao put zajedno sa unutrašnjim gradskim zidinama Galate, može se prepoznati kao zgrada parlamenta Đenove Palazzo del Comune i trg Piazza Market.

Đenovljanska zajednica (Magnifica Comunita di Peira) nastavila je u poluprivatnom statusu sve do 1682. godine. U pomenutim godinama evropski trgovci su se razvijali i usavršavali jer su u tom kraju postojale razne prodavnice i banke, a u njemu su se nalazile i lokalne osmanske uprave. Ova ulica je zadržala svoj značaj kao i u osmansko doba. Otuda se može razumeti da je ulica dobila ime po stanovima i rezidenciji Vojvode, lokalnog administratora odgovornog za javni red u Galati. U ulici ispod Vojvode nalazi se Mahkeme ulica u kojoj se nalazio Galata sud. Ime Ulice Vojvode dao je Evlija Čelebija koji je u to vreme bio poznati istraživač u 17. veku, a ulica je postala centar finansija i trgovine Osmanskog carstva u 19. veku.

Neobični sastanak Iılmaz Ulusoi Holdinga i zgrade hotela Kao što je ranije pomenuto, zgradu hotela Bank je 1867. godine izgradio Antoan Tedeski u neorenesansnom stilu i još uvek naglašava važnost istorijske vrednosti grada. Predstavlja savršen odraz eklektičnog arhitektonskog stila 19. veka. Tokom 2010. godine njihovu imovinu je kupio gospodin Iılmaz Ulusoi i oni su započeli novu avanturu u svojoj priči koja se nastavlja od 1860-ih. Štaviše, zgrada hotela je nastala kao kombinacija dve zgrade; Zgrada Sumerbank i zgrada Cemaathan, bivši centar zajednice Neve Shalom.

The Bank Hotel Istanbul nalazi se u ulici Banks, ranije poznatoj kao ulica Vojvoda i centar je zlatara i bankara. Zaštitni znak Iılmaz Ulusoi Holdinga „The Bank Hotel Istanbul“ je njegov prvi korak u restauraciji zgrade, koja ima istorijske i kulturne vrednosti, sa ciljem da se održi u životu od prošlosti do sadašnjosti. Nakon što je zgradu hotela kupio gospodin Iılmaz Ulusoi, restauratorske radove je izveo arhitekta Han Tumertekin.

Zgrada i dan danas odražava identitet regiona, gde se nalazi, počev svog nastanka u 19. veku. Zgrada Bank Hotel Istanbul, koja je restaurirana po principu „obnavljajući je očuvanjem prvobitnog stanja i zaštitom njene umetničke vrednosti, nastavlja da ugošćuje svoje goste sa svojim salama za sastanke, istorijskim kalkulatorima, kasama i životnim iskustvom. Ko je gospodin Ilmaz Ulusoi? Iılmaz Ulusoi, čiji je poslovni život više od pola veka krunisan pričom o produktivnom, ovaj vredni i visoko pozicionirani biznismen i dalje se nalazi na funkciji predsednik Upravnog odbora Iılmaz Ulusoi Holding A.S., koji posluje u mnogim sektorima, posebno u granama turizam, pomorstva, energetike i građevinarstva.

Tokom mog boravka imao sam priliku da odsedne u Deluxe King sobi korisne površine 29 kvadratnih metara. Ove sobe imaju šarene plafone, kupatilo od zelenog karara mermera sa kišnim tušem, specijalno dizajniran nameštaj i osvetljenje, široku sofu i motorizovani sistem zavesa. Većina soba ima velike prozore i plafone visine 5 metara. Ono što je bitno znati o svim kategorijama soba u ovom hotelu:

  • Sve sobe je dizajnirao Sinan Kafadar u toplim i organskim bojama, posebna unutrašnja dekoracija
  • Obradivi plafoni i parketi
  • Radijatori su zaštićeni u originalnom stanju
  • Zatamnjene zavese i LCD TV
  • Prekrivači i jastuci od guščijeg perja
  • Sve sobe poseduju radni sto
  • Loccitane proizvodi za kupatilo
  • Bademantili i papuče
  • Mini bar
  • Besplatan internet
  • Tu je besplatna mašina za kafu, kao i oprema za pravljenje čaja.

Priča o Serica restoranu je inspirisan Putem svile, koji nam donosi tradicionalne recepte drevnih civilizacija koje su pre više hiljada godina izvirale sa planine Bogova i protezale se do Istanbula. Iako je nasleđe kulture ishrane Gokturksove civilizacije, koja je nomadsko i osvajačko društvo kojem turske zajednice imaju osećaj pripadnosti, veoma opsežno, druge nomadske civilizacije koje su ostavile mistični gastronomski put do Puta svile takođe imaju drugačije skladištenje i kuvanje tehnike. Seričin meni kreirao je poznati kuvar Tolga Atalaj, objedinjujući ukuse koje je Put svile dao svetu gastronomije. Istoričar gastronomije, Ozge Samanci, takođe je veliki doprinos istraživanju. Svaki detalj recepata koji čine jelovnik sadrži emocije, ukuse, mirise i boje koje odražava ovaj istorijski gigantski put.

Pored izuzetnog Serica restorana, ovaj hotel poseduje i Bank Roof Bar, koji se nalazi u Karakoju, jednom od najomiljenijih oblasti istorije Istanbula, koji nudi svojim gostima neprolazno iskustvo uz prepoznatljive koktele i jedinstvene ukuse sa veličanstvenim pogledom na istorijsko poluostrvo.

Naravno tu je i Lobby Bar & Restoran u toploj i sofisticiranoj auri hotela The Bank Istanbul, koji se nalazi u centru boemskog Karakoja, svojim gostima nudi ukuse svetske kuhinje i opcije za doručak na bazi švedskog stola, kao i razne koktele i pića.

Spa u The Bank Hotel Istanbul nudi modernu i tradicionalnu negu sa klasičnim turskim hamamom od belog mermera, fitnes centrom, saunom, parnim kupatilom i tri sobe za masažu i lice (uključujući sobu za parove). Spa je dostupan gostima i posetiocima hotela po dogovoru.

The Bank Hotel Istanbul predstavlja biser brenda dizajn hotela Marriott International sa bogatom istorijom i primerom eklektične arhitekture. Ovaj hotel se nalazi u neposrednoj blizini Galata Kule, Galata mosta i čuvenog trga Taksim.

Trg Taksim koji se nalazi u Bejoglu oblasti (Beyoglu) u evropskom delu Istanbula je glavni turistički i rekreativni kvart poznat po restoranima, prodavnicama i hotelima. Smatra se srcem modernog Istanbula, sa centralnom stanicom istanbulske metro mreže.

Da li možda znate odakle potiče reč Taksim? Reč Taksim na arapskom znači “podela” ili “distribucija”. Trg Taksim je prvobitno bio mesto gde su se sakupljale glavne vode sa severa Istanbula i granale na druge delove grada (otuda i ime.) Ovu upotrebu za ovu oblast je uspostavio sultan Mahmud I. Trg je dobio ime iz kamenog rezervoara iz otomanskog doba koji se nalazi uz jednu stranu trga.

Danas je Taksim kulturni centar sa brojnim mestima za zabavu i odmor, taj deo Istanbula nikada ne spava!

Ulica Istiklal (Avenija Nezavisnosti) istorijski poznata kao Velika avenija Pera u istorijskom okrugu Bejoglu (Pera), je avenija dugačka 1,4 kilometra, poznata pešačka ulica i jedna od najpoznatijih ulica u Istanbulu. Svoje moderno ime dobila je nakon proglašenja Republike 29. oktobra 1923. godine, Istiklal (Nezavisnost) u znak sećanja na trijumf Turske u ratu za nezavisnost. Ulica počinje na severnom kraju Galate na trgu Tunel i ide do trga Taksim. U ovoj ulici se nalaze zgrade iz kasnog otomanskog doba, uglavnom iz 19. i ranog 20. veka u različitim stilovima, uključujući neo-klasiku, neogotiku, renesansni preporod, lepu umetnost, secesiju i prvu tursku nacionalnu arhitekturu.

Postoji i nekoliko zgrada u stilu Art Deco iz ranih godina Turske Republike, kao i niz novijih primera moderne arhitekture. Nekada su ovu ulicu krasile većinom stambeni blokovi, ali danas većinu sada zauzimaju butici, muzičke prodavnice, umetničke galerije, bioskopi, pozorišta, biblioteke, kafići, pabovi, noćni klubovi sa živom muzikom, hoteli, istorijske poslastičarnice, čokoladice, restorani i sve veći broj međunarodni lanci poznatih prodavnica. U ovoj ulici postoji čak i ogranak muzeja Madame Tussauds Istanbul.

Kula Galata (turski: Galata Kulesi), zvanično Muzej kule Galata stara je đenoveška kula u Galati delu okruga Bejoglu u Istanbulu, Turska. Sagrađena kao osmatračnica na najvišoj tački (izgubljenih) zidova Galate, kula je sada izložbeni prostor i muzej i simbol Bejoglua i Istanbula.

Tokom vizantijskog perioda, car Justinijan je naredio da se podigne kulu u onome što je trebalo da postane Galata. Ova kula je uništena tokom Četvrtog krstaškog rata 1204. godine. Godine 1267. osnovana je đenovška kolonija u Galati delu Carigrada. Bio je okružen zidinama, a kula Galata je prvi put izgrađena na njihovoj najvišoj tački kao Kula Hrista u romaničkom stilu 1348. godine tokom proširenja kolonije. U to vreme, kula Galata, sa 67 metara, bila je najviša zgrada u gradu. Nakon turskog osvajanja Konstantinopolja 1453. godine, đenovška kolonija je ukinuta, a zidovi srušeni. Kuli je dozvoljeno da preživi i pretvorena je u zatvor.

Postoji jedna legenda da je sa krova Galata Kule je 1638. godine Hezarfen Ahmed Čelebi navodno privezao krila i izveo prvi interkontinentalni let, sletevši u Dogancılar Meidanı u Uskudaru na azijskoj strani grada, priča o sumnjivoj autentičnosti koju je ispričao osmanski putopisac Evlija Čelebija. Od 1717. godine, Osmanlije su koristile kulu za čuvanje požara (na staroj istanbulskoj strani grada, Bejazitova kula je imala istu funkciju). Tokom 2020. godine Galata Kula je restaurirana, a zatim ponovo otvorena kao muzej. Kula je uglavnom je popularna zbog pogleda na Istanbul od 360 stepeni koji se vidi sa osmatračnice.

Most Galata je most koji se proteže kroz Zlatni rog u Istanbulu. Naročito od kraja 19. veka, most se pojavljuje u turskoj književnosti, pozorištu, poeziji i romanima. Sadašnji most Galata je samo najnoviji u nizu mostova koji povezuju Eminonu u okrugu Fatih i Karakoj u Bejoglou od ranog 19. veka. Sadašnji most, peti na istom mestu, izgrađen je 1994. godine. Most je dobio ime po Galati na severnoj obali Zlatnog roga.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog putopisa o The Bank Istanbul Hotelu i verujem da ćete iskoristiti priliku da odsednete u ovom hotelu tokom vaše naredne posete carskog grada na dva kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći svetske turske avio-kompanije – Turkish Airlines i The Bank Istanbul Hotelu koji su omogućili da osetim duh i lepotu turske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Turske.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Želeo bih da se posebno zahvalim osoblju hotela The Bank Hotel Istanbul na toploj dobrodošlici i što su me ugostili u svom hotelu. Boravak u njihovom hotelu je bio izuzetan, neponovljivo iskustvo koje ću pamtiti!

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji i The Bank Hotel Istanbul na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične turske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o neobičnom The Bank Istanbul Hotelu i predstavljanje carskog grada na dva kontitenta? Da li ste imali priliku do sada da posetite Istanbul?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Istanbula,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines i The Bank Istanbul Hotela, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Turkish Airlines: Iskoristite stopover u Istanbulu!

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 3 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novi post na Mr.M blogu. Želeo bih da vam se zahvalim na brojnim porukama i mejlovima koje ste mi poslali u vezi avanture u Kini. Zadovoljstvo mi je znati da vam se avantura u Kini svidela i da ste uživali u mojim putopisima tokom maja meseca. Današnja priča biće posvećena novoj usluzi vodeće turske aviokompanije Turkish Airlines uz koju ćete biti u prilici da iskoristite priliku da uživate u čarima Istanbula.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate putopise iz Kine ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
  2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga
  3. Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira
  4. Pisma iz Kine: Nebeski Hram, carski žrtveni oltar u srcu Pekinga
  5. Pisma iz Kine: Letnja Palata i Kineski Zid

Kao što sam vam obećao u prvom putopisu iz Kine, danas ću vam detaljnije objasniti novu Turkish Airlines program pod nazivom – Stopover in Istanbul.

Turkish Airlines je turska nacionalna avio-kompanija, koja od 2022. godine obavlja redovne usluge letova do 340 destinacija u Evropi, Aziji, Africi i Americi, što ga čini najvećim glavnim prevoznikom na svetu po broju putničkih destinacija. Zanimljivo je da Turkish Airlines opslužuje više destinacija direktnim letovima sa jednog aerodroma – Istanbul, nego bilo koja druga avio-kompanija na svetu i leti u 126 zemalja, više nego bilo koja druga avio-kompanija.

Danas ćemo se upoznati sa Istanbul Stopover programom, koji nudi svim Turkish Airlines putnicima priliku da istraže Istanbul. Putnici koji se povezuju preko Istanbulskog aerodroma mogu obogatiti svoje putovanje otkrivanjem istorije i kulturnog života grada uz Istanbul Stopover programom i uživati u besplatnom smeštaju u partnerskim hotelima.

Šta tačno omogućava Stopover u Istanbulu program? Turkish Airlines obezbeđuje 1 besplatno noćenje u hotelu sa 4 zvezdice za putnike ekonomske klase i 2 besplatna noćenja u hotelu sa 5 zvezdica za putnike biznis klase na bazi smeštaja noćenja sa doručkom. Besplatan smeštaj u Istanbul Stopover programu dostupan je za letove iz Srbije (Beograda) za: Alžir, Argentinu, Brazil, Egipat, Indiju, Iran, Izrael, Kanadu, Kubu, Maldive, Maroko, Mauricijus, Nepal, Oman, Portugaliju, Rusiju, SAD, Sejšele, Šri Lanku, Tajland, Tanzaniju, Tunis, UAE, Ukrajinu i Uzbekistan.

NAPOMENA: Ako putujete na daleke destinacije, možete kontaktirati Turkish Airlines i informisati se o mogućnosti korišćenja ovog programa u zavisnosti od finalne destinacije.

Uslovi koji se moraju ispuniti da biste ostvarili mogućnost korišćenja Stopover in Istanbul programa:

  • Putnici koji žele da iskoriste ovu pogodnost besplatnog smeštaja u Istanbulu trebali bi da izaberu konekciju sa minimum 20 sati čekanja.
  • Besplatan smeštaj važi samo za putnike koji izvrše kupovinu povratne karte i može se koristiti samo jednom smeru u toku putovanja, u odlasku ili u povratku.
  • Besplatan smeštaj važi isključivo za letove Turkish Airlines-a sa kartama.
  • Celokupna procedura rezervacije i izdavanja hotelskog vaučera mora biti završena 72h pred putovanje.
  • Troškove transfera između aerodroma i hotela i turske vize (ukoliko je potrebna) snosi sam putnik.
  • Putnici koji koriste uslugu besplatnog smeštaja ne mogu istovremeno koristiti uslugu TourIstanbul.
  • Putnik mora započeti i završiti putovanje u Beogradu.
  • Bording karta i hotelski vaučer se pokazuju prilikom čekiranja u hotelu. Putnici koji kod sebe nemaju hotelski vaučer ne mogu koristiti uslugu besplatnog smeštaja.
  • Putnici sa reizdatim kartama usled otkazivanja leta ili bilo koje druge neregularnosti ne mogu koristiti ovu uslugu.
  • Besplatan smeštaj zavisi od raspoloživosti hotela i Turkish Airlines ima pravo da promeni uslove u bilo kom trenutku.

Turkish Airlines ima dva programa za putnike TourIstanbul i Stopover in Istanbul. Koja je razlika između ovih programa?

Touristanbul program je za sve Turkish Airlines putnike koji imaju međunarodni let sa presedanjem u Istanbulu i vreme konekcije je između 6 i 24 sata. U tom slučaju možete iskoristiti Turkish Airlines besplatnu uslugu Touristanbul da biste otkrili Istanbul. Možete odabrati jednu od osam tura koje nudi Touristanbul u skladu sa vremenskim okvirom koji najbolje odgovara rasporedu dolaska i odlaska vašeg leta. Tokom obilazaka, možete posetiti najistaknutije istorijske znamenitosti Istanbula i uživati u autentičnoj turskoj kuhinji. U gradu koji nikad ne spava, Touristanbul nudi nezaboravno iskustvo. Nakon sletanja na aerodrom u Istanbulu, pokupiće vas vozilo i na kraju ture vratiće vas na aerodrom. Iako je vreme obilaska pažljivo dogovoreno i planirano, ukoliko gost ne može da ode na let u slučajevima koji su naša odgovornost, obezbedićemo da putnik nesmetano stigne na odredište sledećim letom.

Stopover in Istanbul program omogućava besplatno noćenje u partnerskim hotelima na bazi noćenja sa doručkom. Turkish Airlines obezbeđuje 1 besplatno noćenje u hotelu sa 4 zvezdice za putnike ekonomske klase i 2 besplatna noćenja u hotelu sa 5 zvezdica za putnike biznis klase na bazi smeštaja noćenja sa doručkom.

RAZLIKA: Touristanbul je program kraće posete Istanbulu uz obezbeđen obrok i obilazak Istanbula, dok je Stopover in Istanbul program koji isključivo obezbeđuje noćenje sa doručkom u partnerskim hotelima.

Kako se prijaviti za Stopover in Istanbul program putem Turkish Airlines kancelarije u Beogradu? Najmanje 72 sata pre prvog leta, svi Turkish Airlines putnici koji ispunjavaju gore navedene uslove ovog programa mogu izvršiti rezervaciju tako što će na e-mail pošalji svoje ime-prezime, šifru rezervacije (PNR) i broj karte, željene datume smeštaja, željeni tip sobe, broj telefona i e-mail adresu. Za sve polaske iz Beograda, informacije možete poslati na e-mail: freehotelserbia@thy.com.

Kada Turkish Airlines primi vaš zahtev, dobićete hotelski vaučer koji se mora predočiti prilikom prijavljivanja u hotel.

Ako želite da se prijavite za ovaj program putem Turkish Airlines web stranice, to možete učiniti na ovom LINKU.

Partnerski hoteli koji učestvuju u ovom programu su:

Hoteli partneri Stopover in Istanbul za Turkish Airlines putnike sa kartama ekonomske klase (1 besplatno noćenje sa doručkom):

Hoteli partneri Stopover in Istanbul za Turkish Airlines putnike sa kartama biznis klase (2 besplatna noćenja sa doručkom):

Pošto ste uspešno ostvarili pravo na Stopover in Istanbul Turkish Airlines program, želeo bih da podelim sa vama neke predloge šta biste trebali posetiti prilikom vaše posete gradu na dva kontinenta koji nikad ne spava – Istanbulu.

Misir Čaršija – Bazar Začina – Egipatski Bazar

Jedna pijaca, više naziva, mesto gde će sva vaša čula uživati. Ova pijaca je jedna je od najvećih bazara u gradu. Smeštena u četvrti Eminonu u okrugu Fatih, to je najpoznatiji natkriveni trgovački kompleks posle Grand bazara (Kapali čaršije). Zašto je ovaj bazar dobio ime „Egipatska čaršija“? Ovaj naziv je dobila jer je izgrađena prihodima od otomanskog ejaleta Egipta 1660. godine. Reč mısır ima dvostruko značenje na turskom: „Egipat“ i „kukuruz“. Zbog toga se ponekad ime pogrešno prevodi kao “Kukuruzni bazar”.

Bazar je bio (i još uvek jeste) centar za trgovinu začinima u Istanbulu, ali poslednjih godina prodavnice drugih vrsta postepeno zamenjuju prodavce začina. Sama zgrada je deo kompleksa Nove džamije. Prihodi dobijeni od iznajmljenih radnji u zgradi čaršije korišćeni su za održavanje džamije. Konstrukciju je projektovao dvorski arhitekta Koca Kasım Aga, ali su građevinski radovi počeli pod nadzorom drugog dvorskog arhitekte, Mustafe Age, poslednjih meseci 1660. godine, nakon Velikog požara u Istanbulu 1660. godine.

Nakon požara u gradu je otpočela velika obnova i rekonstrukcija, koja je uključivala nastavak radova na izgradnji Nove džamije 1660. godine, radovi su privremeno zaustavljeni između 1603. i 1660. godine, izgradnja džamije je konačno završena u periodu između 1660. i 1665. godine i početak izgradnje džamije. izgradnja Bazara začina iste godine, kao i sve zgrade u Novoj džamiji Kulliie, uključujući i Bazar začina, naručila je sultanija Turhan Hatidže, Valide Sultan (Kraljica majka) sultana Mehmeda IV.

SULTANAHMET – AJA SOFIJA – PLAVA DŽAMIJA

Sultanahmet Trg, nekad poznat kao i Hipodrom Konstantinopolja je danas trg u Istanbulu u čijoj neposrednoj blizini se nalazi Aja Sofija i Plava Džamija. Ranije je to bio cirkus koji je bio sportski i društveni centar Konstantinopolja, glavnog grada Vizantijskog carstva. Reč hipodrom dolazi od grčkih nilskih konja (ippos) – konj i dromos – put. Iz tog razloga, ponekad se na turskom naziva i Atmeidanı („Trg konja“). Trke konja i kočija bile su popularne zabave u antičkom svetu, a hipodromi su bili uobičajena obeležja grčkih gradova u helenističkom, rimskom i vizantijskom periodu.

Plava džamija u Istanbulu, poznata i po svom zvaničnom formalnom nazivu, Sultan Ahmedova džamija je istorijska carska džamija iz otomanskog doba koja se nalazi u centru starog dela grada. Funkcionalna džamija, takođe privlači veliki broj turista. Izgrađena je između 1609. i 1616. godine za vreme vladavine Ahmeda I.

Njena Kulije sadrži Ahmedov grob, medresu i hospis. Ručno oslikane plave pločice krase unutrašnje zidove džamije, a noću je džamija okupana plavom bojom dok svetla uokviruju pet glavnih kupola džamije, šest minareta i osam sporednih kupola. Nalazi se pored Aja Sofije, glavne džamije u Istanbulu do izgradnje Plave džamije i još jednog popularnog turističkog mesta. Plava džamija je 1985. godine uvrštena na UNESCO-vu listu svetske baštine pod nazivom „Istorijska područja Istanbula“.

Aja Sofija (bukvalan prevod ‘Sveta mudrost’), zvanično Velika džamija Aja Sofija je džamija i glavno kulturno i istorijsko mesto u starom delu grada. Katedrala je prvobitno izgrađena kao grčka pravoslavna crkva koja je trajala od 360. godine nove ere do osvajanja Konstantinopolja od strane Otomanskog carstva 1453. godine. Služila je kao džamija do 1935. godine, kada je postala muzej. Pre dve godine, tačnije 2020. godine Aja Sofija je ponovo postala džamija.

Sadašnju građevinu je izgradio istočnorimski car Justinijan I kao hrišćansku katedralu u Konstantinopolju za državnu crkvu Rimskog carstva između 532. i 537. godine, a projektovali su je grčki geometri Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala. Zvaničan naziv crkve je bio Crkva Svete Premudrosti. Smatra se oličenjem vizantijske arhitekture i smatra se da je „promenila istoriju arhitekture“.

Sadašnja Justinijanova zgrada bila je treća istoimena crkva koja je zauzela to mesto, pošto je prethodna bila uništena u nemirima u Niki. Kao episkopska stolica vaseljenskog patrijarha Konstantinopolja, ostala je najveća katedrala na svetu skoro hiljadu godina, sve dok katedrala u Sevilji nije završena 1520. godine. Počevši od naknadne vizantijske arhitekture, Aja Sofija je postala paradigmatski oblik pravoslavne crkve i njen arhitektonski stil po ugledu na otomanske džamije hiljadu godina kasnije. Opisana je kao „zauzeta jedinstvena pozicija u hrišćanskom svetu“ i kao arhitektonska i kulturna ikona vizantijske i pravoslavne civilizacije.

Eminönü

Eminonu, istorijski poznat kao Perama je pretežno komercijalna oblast na obali u Istanbulu unutar okruga Fatih u blizini ušća Zlatnog roga sa južnim ulazom u moreuz Bosfor i Mramorno more. Povezan je sa Karakjojem (istorijska Galata Kula) preko mosta Galata preko Zlatnog roga. Od 1928. do 2009. godine bio je deo okruga Sultanahmet kada je Sultanahmet apsorbovan u Fatih. Na užurbani glavni trg Eminjonua gledaju Nova džamija (Ieni Cami na turskom) i Bazar začina (Mısır Carsısı na turskom). Eminonu je važno transportno čvorište.

Nekoliko trajekata ima terminale duž obale Eminenu, a tramvaj T1 ima stajalište ovde. Na jugoistoku se Eminonu uliva u Sirkeci, dok se na severozapadu spaja sa trgovačkim područjima Tahtakale i Kučukpazar. U unutrašnjosti od Eminonua je još jedan trgovački kvart, Mahmutpaša. Na turskom, Eminonu znači „ispred pravde“ („emin“ znači „pravda“ i „onu“ što znači „ispred“). Naziv je verovatno došao po osmanskim dvorovima i carinarnicama na dokovima; „Emin“ je bila titula osmanskog carinika.

Trg Taksim – Istikal Ulica

Trg Taksim koji se nalazi u Bejoglu oblasti (Beyoglu) u evropskom delu Istanbula je glavni turistički i rekreativni kvart poznat po restoranima, prodavnicama i hotelima. Smatra se srcem modernog Istanbula, sa centralnom stanicom istanbulske metro mreže.

Da li možda znate odakle potiče reč Taksim? Reč Taksim na arapskom znači “podela” ili “distribucija”. Trg Taksim je prvobitno bio mesto gde su se sakupljale glavne vode sa severa Istanbula i granale na druge delove grada (otuda i ime.) Ovu upotrebu za ovu oblast je uspostavio sultan Mahmud I. Trg je dobio ime iz kamenog rezervoara iz otomanskog doba koji se nalazi uz jednu stranu trga.

Danas je Taksim kulturni centar sa brojnim mestima za zabavu i odmor, taj deo Istanbula nikada ne spava!

Ulica Istiklal (Avenija Nezavisnosti) istorijski poznata kao Velika avenija Pera u istorijskom okrugu Bejoglu (Pera), je avenija dugačka 1,4 kilometra, poznata pešačka ulica i jedna od najpoznatijih ulica u Istanbulu. Svoje moderno ime dobila je nakon proglašenja Republike 29. oktobra 1923. godine, Istiklal (Nezavisnost) u znak sećanja na trijumf Turske u ratu za nezavisnost. Ulica počinje na severnom kraju Galate na trgu Tunel i ide do trga Taksim. U ovoj ulici se nalaze zgrade iz kasnog otomanskog doba, uglavnom iz 19. i ranog 20. veka u različitim stilovima, uključujući neo-klasiku, neogotiku, renesansni preporod, lepu umetnost, secesiju i prvu tursku nacionalnu arhitekturu.

Postoji i nekoliko zgrada u stilu Art Deco iz ranih godina Turske Republike, kao i niz novijih primera moderne arhitekture. Nekada su ovu ulicu krasile većinom stambeni blokovi, ali danas većinu sada zauzimaju butici, muzičke prodavnice, umetničke galerije, bioskopi, pozorišta, biblioteke, kafići, pabovi, noćni klubovi sa živom muzikom, hoteli, istorijske poslastičarnice, čokoladice, restorani i sve veći broj međunarodni lanci poznatih prodavnica. U ovoj ulici postoji čak i ogranak muzeja Madame Tussauds Istanbul.

Ako želite da osetite moderni Istabul i uživate u čarima kupovine, moja iskrena preporuka je da posetite čuvenu četvrt Nisantaši. Nišantaši je luksuzna, uglavnom sekularna stambena četvrt u kvartu Šišli na evropskoj strani Istanbula. Od Osmanbeja i Pangaltija na zapadu užurbanim Halaskargazi Caddesi, to je popularna trgovačka četvrt, puna butika, robnih kuća, kafića, pabova, restorana i noćnih klubova. Mnoge ulice su još uvek pune lepih stambenih blokova iz 19. i ranog 20. veka. Direktno na jugu nalazi se veliki i zeleni park Mačka, a na istoku gradska četvrt Bešiktaš.

Nakon uspešno odrađene šoping terapije možete da se spustite pored Macka parka i da uživate u pogledu na prelepi Bosfor! Da, to je onaj čuveni pejzaž koji možemo videti u brojnim poznati turskim serijama! Istanbul je pun čuda i verujte mi svaki put kada odem tamo uvek nešto novo otkrijem i saznam, pa se uvek iznova oduševim i zaljubim u ovaj carski grad na dva kontinenta!

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog specijalnog putopisa o Istanbulu i verujem da ćete iskoristiti pogodnosti Stopover in Istanbul Turkish Airlines programa gde ćete biti u prilici da uživate u lepoti ovog carskog grada na dva kontinenta. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći svetske turske avio-kompanije – Turkish Airlines koji su omogućili da osetim duh i lepotu turske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Turske.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične turske kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Istanbul Stopover programu predstavljanje carskog grada na dva kontitenta? Da li ste imali priliku do sada da posetite Istanbul?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz Istanbula,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kine: Hutonzi, najbolji način da upoznate lepotu lokalnog života u Pekingu!

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 3 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
  2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga
  3. Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira
  4. Pisma iz Kine: Nebeski Hram, carski žrtveni oltar u srcu Pekinga
  5. Pisma iz Kine: Letnja Palata i Kineski Zid

Danas ćemo zajedno istražiti najstariji Hutong u prestonici Narodne Republike Kine, Pekingu. Hutonzi predstavljaju jednu vrstu izuzetno uzanih uličica koje su simbol severnih kineskih gradova, posebno je to izraženo u Pekingu.

U Pekingu, hutonzi su uličice koje formiraju nizovi sihejuana, tradicionalnih dvorišnih rezidencija. Sihejuan predstavlja istorijski tip stanovanja koji se obično nalazio širom Kine, najpoznatiji u Pekingu i ruralnom Šansiju. Kroz kinesku istoriju, kompozicija sihejuana je bila osnovni obrazac koji se koristio za rezidencije, palate, hramove, manastire, porodična preduzeća i vladine kancelarije. U davna vremena, prostran sihejuan bi zauzimala jedna, obično velika i proširena porodica, što je označavalo bogatstvo i prosperitet. Danas se preostali sihejuani često i dalje koriste kao podeljeni stambeni kompleksi, iako mnogima nedostaju moderni sadržaji.

Mnoge četvrti su formirane spajanjem jednog sihejuana sa drugim da bi se formirao hutong, a zatim spajanjem jednog hutonga sa drugim. Reč hutong se takođe koristi za označavanje takvih naselja. Od sredine 20. veka, mnogi pekinški hutonzi su srušeni da bi se otvorio prostor za nove puteve i zgrade. U skorije vreme, međutim, mnogi hutonzi su proglašeni zaštićenim, u pokušaju da se očuva ovaj aspekt kineske kulturne istorije. Hutonsi su prvo osnovani u dinastiji Juan, a zatim su se proširili u dinastijama Ming i Ćing.

Tokom dinastičkog perioda u Kini, carevi su planirali grad Peking i uređivali stambena područja prema društvenim klasama dinastije Džou. Izraz “hutong” se prvi put pojavio za vreme dinastije Juan i termin je mongolskog porekla, što znači “bunar za vodu”. U dinastiji Ming je početkom 15. veka centar Pekinga je bio Zabranjeni grad, okružen u koncentričnim krugovima Unutrašnjim i Spoljnim gradom. Građanima višeg društvenog statusa bilo je dozvoljeno da žive bliže centru krugova. Aristokrate su živele istočno i zapadno od carske palate. Veliki sihejuan ovih visokih zvaničnika i bogatih trgovaca često je imao lepo izrezbarene i ofarbane krovne grede i stubove i pažljivo uređene bašte.

Hutonzi koje su formirali bili su sređeni, oivičeni prostranim kućama i ograđenim baštama. Dalje od palate, na severu i jugu, bili su obični ljudi, trgovci, zanatlije i radnici. Njihovi sihejuani su bili daleko manji po obimu i jednostavniji u dizajnu i dekoraciji, a hutonzi su bili uži. Skoro svi sihejuani su imali glavne zgrade i kapije okrenute prema jugu radi boljeg osvetljenja, tako da većina hutonga ide od istoka ka zapadu. Između glavnih hutonga, mnoge male trake su vodile severno i južno za pogodan prolaz.

Istorijski gledano, hutong se takođe nekada koristio kao najniži nivo administrativnih geografskih podela u gradu u drevnoj Kini, kao u sistemu paifang: najveća podela u gradu u staroj Kini bila je očnjak, što je ekvivalentno odeljenje tekućeg dana. Svaki očnjak bio je ograđen zidovima ili ogradama, a kapije ovih ograđenih prostora bile su zatvorene i čuvane svake noći, pomalo poput moderne zatvorene zajednice.

Svaki očnjak je dalje podeljen na nekoliko ploča ili pai, što je ekvivalentno trenutnoj zajednici (ili komšiluku). Svaki pai je zauzvrat sadržao oblast koja je uključivala nekoliko hutonga, a tokom dinastije Ming, Peking je bio podeljen na ukupno 36 očnjaka. Međutim, kako je drevni kineski sistem podele urbane administracije ustupio mesto podelama stanovništva i domaćinstava umesto geografskih podela, hutonzi se više nisu koristili kao najniži nivo administrativne geografske podele i zamenjeni su drugim pristupima podela.

Na prelazu iz 20. veka, Qing dvor se raspadao kako se kineska dinastička era bližila kraju. Uticao je i na tradicionalno uređenje hutonga. Mnogo novih hutonga, građenih nasumično i bez ikakvog plana, počelo je da se pojavljuje na periferiji starog grada, dok su stari izgubili nekadašnji uredan izgled. Društvena stratifikacija stanovnika takođe je počela da nestaje, odražavajući kolaps feudalnog sistema. Mnoga takva područja nalik hutongu su srušena. Tokom perioda Republike Kine od 1911. do 1948. godine, društvo je bilo nestabilno, opterećeno građanskim ratovima i ponovljenim stranim invazijama. Peking se pogoršao, a uslovi hutonga pogoršali. Sihejuane koje su ranije posedovale i koje su živele pojedinačne porodice delila su i dele mnoga domaćinstva, sa dodacima koji su se dodavali po potrebi, izgrađeni od materijala koji su bili dostupni. 978 hutonga navedenih u zapisima dinastije Ćing poraslo je na 1.330 do 1949. godine. Danas 2008. godine, u nekim hutonima, poput onih u Da Ši Lanu, uslovi su i dalje loši.

Nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, mnogi stari hutonzi u Pekingu su uništeni, zamenjeni širokim bulevarima i visokim zgradama. Mnogi stanovnici bili su primorani da napuste ulice u kojima su prethodne generacije živele njihove porodice i presele se u višespratnice. U okrugu Sičeng, na primer, srušeno je skoro 200 hutonga od 820 kojima se hvalio 1949. godine. Međutim, mnogi od drevnih pekinških hutonga još uvek postoje, a neki od njih su proglašeni zaštićenim područjima. Starija naselja opstaju i danas, nudeći uvid u život u glavnom gradu kakav je bio generacijama.

Mnogi hutongi, stari nekoliko stotina godina, u blizini zvonika i tornja sa bubnjem i jezera Šičahaj sačuvani su među rekonstruisanim savremenim dvosptratnim i trospratnim verzijama. Ovo područje obiluje turistima, od kojih mnogi obilaze kvart na biciklima. Danas, kao i u prošlosti, hutonzi su dom poznatih ličnosti, vlasnika preduzeća i zvaničnika. Nakon protesta na Trgu Tjenanmen 1989. godine, Zhao Ziiang je proveo svojih petnaest godina kućnog pritvora u hutongu. Džaov hutong je ranije bio okupiran od strane jednog od frizera carice udovke Ciksi.

Hutonzi predstavljaju važan kulturni element grada Pekinga. Zahvaljujući dugoj istoriji Pekinga i statusu prestonice šest dinastija, skoro svaki hutong ima svoje anegdote, a neke su čak povezane i sa istorijskim događajima. Za razliku od dvorskog života i elitne kulture koju predstavljaju Zabranjeni grad, Letnja palata i Nebeski hram, hutonzi odražavaju kulturu građana Pekinga. Hutonzi su stambene četvrti koje još uvek čine srce Starog Pekinga.

Slike koje možete videti u današnjem postu su nastale u jednom od najstarijih hutonga u Pekingu – Iandai Ksiejie (Yandai Xiejie na kineskom), Iandaikie ulica (Yandaixie Street). Smešten u okrugu Ksicheng, blizu je Shichahai-a ​​koji su poznate atrakcije u Pekingu. Dugačak je 232 metra sa istočnim krajem u ulici Di’anmen i zapadnim do mosta Srebrnih ingota. Zakoračivši u ulicu oko 50 metara, dolazilo bi do južnog kraja Dašibei Hutonga, koji ide do Zapadne avenije Drum Tover (Gulou Ksidajie). Prelaskom preko mosta Silver Ingot dolazi se do ulice Houhai Bar.

Prema jednoj od brojnih knjiga, koja je objavljena tokom vladavine cara Kianlonga iz dinastije Qing, Iandai Bivai je prvobitno nazvan Drum Tover Ksiejie i promenjen je u današnje ime koje znamo na kraju dinastije King. Zabeleženo je da je u vreme dinastije Ćing u ovoj ulici bilo mnogo prodavnica lula za pušenje, među kojima je bila i jedna po imenu Šuangšengtaj. Vlasnik prodavnice je kao znak stavio drvenu lulu za pušenje visoku 1,5 metara. Kako je vreme prolazilo, ulica je bila poznata u celom gradu po ogromnoj luli za pušenje, pa joj otuda i ime. Neki ljudi takođe kažu da ulica liči na lulu za pušenje.

Nakon završetka revolucije 1911. godine, kraljevska porodica Ćing je zbačena sa vlasti, vojska (Mandžurci koje je hranila Ćing vlada) je izgubila prihode i mnogi od njih morali su da prodaju svoja imanja, poput antikviteta, da bi zaradili za život. Postepeno su se u Pekingu formirale mnoge antičke pijace, među kojima je bila velika ulica Iandaikie. Ali posle 1949. godine, trgovina antikvitetima u ovoj ulici postepeno je opadala. Ulica Iandaikie izgubila je svoju komercijalnu poziciju 1950-ih i mnoge zgrade su pretvorene u stambene zgrade, uključujući taoistički hram – Guangfu Guan.

Početkom 21. veka, tačnije u 2007. godini, ulica je obnovljena kako bi povratila svoje istorijske karakteristike. Guangfu Guan je postao turističko mesto i mnoge reprodukcije klasične arhitekture izgrađene su na ulici. U zgradama se nalaze prodavnice indijske odeće, Miao kostima i pribora, tibetskih kostima, rukotvorina iz Liđianga, keramike iz Šanksija, bedževa i citata predsednika Maoa, itd. Ako želite da iskusite kinesku komercijalnu kulturu, najbolji način bi bio da kupite neke suvenire i cenjkati se sa trgovcima.

Svaki hutong ima ime. Neki su imali samo jedno ime od svog nastanka, dok su drugi imali nekoliko tokom svoje istorije. Mnogi hutonzi su nazvani po svojoj lokaciji, lokalnoj znamenitosti ili poslu, kao što su: Gradske kapije, kao što je Inner Ksizhimen Hutong, koje ukazuju na to da se ovaj hutong nalazi u četvrti „Ksizhimen Nei“ ili „Ksizhimen Vithin“, koja se nalazi na gradskoj strani kapije Ksizhimen, kapije na gradskom zidu.

Pijace i preduzeća, kao što je Iangshi Hutong (Iangshi bukvalno znači pijaca ovaca) ili Iizi Hutong (lokalni izraz za sapun je iizi) Hramovi, kao što je Guaniinsi Hutong (Guaniinsi je hram Kuan-jin) Lokalne karakteristike, kao što je Liushu Hutong (Liushu znači vrba), koji je prvobitno nazvan „Liushujing Hutong“, bukvalno „Villov Tree Vell Hutong“, po lokalnom bunaru.

Neki hutonzi su dobili imena po ljudima, kao što je Mengduan Hutong (nazvan po Meng Duanu, gradonačelniku Pekinga iz dinastije Ming čija je rezidencija bila u ovom hutongu). Drugi su dobili povoljno ime, sa rečima sa generičkim pozitivnim atributima, kao što je Ksiking Hutong (Ksiking znači srećan) Hutongi koji dele ime, ili duži hutongi podeljeni na delove, često se identifikuju po pravcu. na primer, postoje tri Hongmen Hutong („Hutung Crvene kapije“), a to su Zapadni Hongmen Hutong, Istočni Hongmen Hutong i Južni Hongmen Hutong (sva tri Hutonga su izbrisana od 2011. godine i više ne postoje).

Dok je većina pekinških hutonga ravna, Jiudaovan Hutong se okreće devetnaest puta. Nalazi se u blizini stanice Beikinkiao, njeno ime jiǔ dào wān doslovno znači „Devet okreta“. Na svom najužem delu, Kianshi Hutong u blizini Kianmena (Prednja kapija) je širok samo 40 centimetara.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog šestog, ujedno i poslednjeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o hutonzima i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kine: Letnja Palata i Kineski Zid, dva bisera koje morate posetiti u Pekingu

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
  2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga
  3. Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira
  4. Pisma iz Kine: Nebeski Hram, carski žrtveni oltar u srcu Pekinga

Danas ćemo zajedno istražiti kompleks groman ansambl jezera, vrtova i palata u Pekingu. Bio je to carski vrt u dinastiji Ćing.

Letnja palata predstavlja jedan ogroman ansambl jezera, vrtova i palata u Pekingu. Nekada je to bio veličanstven carski vrt u dinastiji Ćing. Unutra se nalazi poznato brdo dugovečnosti, jezero Kunming i čuveni most sa sedamnaest rupa. Ceo ovaj kompleks pokriva prostor od skoro 3 kvadratnih kilometara, od čega je skoro tri četvrtine vodena površna.

Brdo Dugovečnosti je visoko oko 60 metara i poseduje mnogo zgrada raspoređenih u nizu. Prednje brdo je bogato raskošnim halama i paviljonima, dok je zadnje brdo, u oštrom kontrastu, tiho od prirodne lepote.

Centralno jezero Kunming, koje se prostire na postoru od 2,2 kvadratna kilometra u potpunosti je napravljeno od strane čoveka, a iskopano tlo je korišćeno za izgradnju Brda dugovečnosti. Inspirisan baštama u Južnoj Kini, Letnja palata, postoji preko 3.000 različitih kineskih drevnih građevina u kojima se nalazi kolekcija od preko 40.000 vrsta vrednih istorijskih relikvija iz svake dinastije.

U decembru 1998. godine, UNESCO je uvrstio Letnju palatu na svoju listu svetske baštine. Letnja palata je proglašena remek-delom kineskog pejzažnog dizajna bašte. Prirodni pejzaž brda i otvorene vode kombinovan je sa veštačkim elementima kao što su paviljoni, dvorane, palate, hramovi i mostovi kako bi se formirao harmoničan ansambl izuzetne estetske vrednosti. Naročito u kineskoj istoriji, to je takođe krajnja stanica Centralne rute projekta prenosa vode jug-sever koji je prešao 1.267 km od rezervoara Danjiangkou, Hubei, što ga čini glavnim vodosnabdevanjem Pekinga.

Poreklo Letnje palate datira iz dinastije Džin koju je predvodila Đurčen 1153. godine, kada je četvrti vladar, Vanjan Lijang, preselio glavni grad Đin iz prefekture Huining do Janđinga (današnji Peking). Naredio je izgradnju palate u Mirisnim brdima i Jade Spring Hill-u na severozapadu Pekinga. Oko 1271. godine, nakon što je dinastija Juan uspostavila svoj glavni grad u Khanbalik-u (današnji Peking), inženjer Guo Shoujing je pokrenuo projekat vodovoda za usmeravanje vode iz izvora Šenšan (shén shān quán) u selo Baifu (bái fú cūn), Čangping u zapadni deo – jezero, koje će kasnije postati jezero Kunming.

Guo je imao za cilj da napravi rezervoar za vodu koji bi obezbedio stabilno snabdevanje vodom palate. Kasnije 1494. godine, car Hongzhi iz dinastije Ming dao dozvolu za izgradnju hrama Juandžing za svoju dojilju, ledi Luo, ispred brda Jar, koji je kasnije preimenovan u Brdo Dugovečnosti. Hram je godinama propadao i bio je napušten, a područje oko brda postalo je bujno od vegetacije.

Car Džengde, koji je nasledio cara Hongži, sagradio je palatu na obali Zapadnog jezera i pretvorio to područje u carski vrt. Preimenovao je Jar Hill u “Zlatno brdo” i nazvao jezero “Zlatno more”. Car Džengde i car Vanli uživali su u vožnji čamcem po jezeru. Tokom vladavine cara Tianki, dvorski evnuh Vei Zhongkian uzeo je carski vrt kao svoju ličnu svojinu.

U ranoj dinastiji Ćing, brdo Džar je služilo kao mesto za konjušnice u carskoj palati. Eunusi koji su činili prestupe slali su tamo da pleve i kose travu. Na početku vladavine cara Ćianlonga, izgrađene su mnoge carske bašte u oblasti oko današnjeg pekinškog okruga Haidian i shodno tome potrošnja vode se značajno povećala. U to vreme, veliki deo vode uskladištene u Zapadnom jezeru dolazio je iz slatkovodnog izvora na brdu Jade Spring Hill, dok je deo dolazio iz reke Vankuan. Svaki prekid toka vode sa Jade Spring Hill-a bi uticao na transport vode i sistem vodosnabdevanja glavnog grada. Oko 1749. godine, car Ćianlong odlučio je da izgradi palatu u blizini brda Jar i Zapadnog jezera kako bi proslavio 60. rođendan svoje majke, carice Čongking.

U ime poboljšanja vodovodnog sistema glavnog grada, naredio je da se Zapadno jezero proširi dalje na zapad kako bi se stvorila još dva jezera, jezero Gaošui i jezero Jangšui. Tri jezera su služila ne samo kao rezervoar za carske bašte, već i kao izvor vode za okolna poljoprivredna područja. Car Kianlong je kolektivno nazvao tri jezera „jezero Kunming“ po bazenu Kunming, koji je izgradio car Vu u dinastiji Han za obuku svoje mornarice. Zemlja iskopana iz proširenja jezera Kunming korišćena je za uvećanje brda Jar, koje je preimenovano u „Brdo dugovečnosti“. Letnja palata, čija je izgradnja završena 1764. po ceni od preko 4,8 miliona srebrnih taela, prvo je nazvana „Kingiiiuan“.

Dizajn Letnje palate zasnovan je na legendi iz kineske mitologije o tri božanske planine u Istočnom moru, naime Penglai, Fangzhang i Jingzhou. Tri ostrva u jezeru Kunming – ostrvo Nanhu, ostrvo Tuancheng i ostrvo Zaojiantang – izgrađena su da predstavljaju tri planine, dok je samo jezero zasnovano na nacrtu Zapadnog jezera u Hangdžou. Osim toga, mnoge arhitektonske karakteristike u palati takođe su izgrađene da liče ili imitiraju razne atrakcije širom Kine. Na primer, pristanište Feniks predstavlja jezero Tai; kula Đingming je podsećala na kulu Iueiang, Hunan paviljon Vangčan ličio je na toranj žutog ždrala, trgovačke ulice su dizajnirane da imitiraju one u Sudžou i Jangdžuu.

Centralni deo Letnje palate bio je „Veliki hram zahvalnosti i dugovečnosti“. Postojao je i Dugački koridor dužine više od 700 metara koji je bio opremljen umetničkim ukrasima. Pošto palata nije bila opremljena objektima za dugotrajan boravak i svakodnevno upravljanje državnim poslovima, car Ćianlong jedva da je u njoj živeo i tu je ostajao samo po jedan dan kad god bi je posetio.

Kako je carstvo Ćing počelo da propada nakon vladavine cara Daoguang, Letnja palata je postepeno postajala sve zanemarenija i naređeno je da se arhitektonske karakteristike na tri ostrva demontiraju jer su troškovi održavanja bili previsoki. Kasnije, 1860. godine britanske i francuske trupe su opljačkale Letnju Palatu na kraju Drugog opijumskog rata, a 18. oktobra 1860. godine, Britanci su spalili obližnju Staru letnju palatu. Uništenje palate naredio je lord Elgin, britanski visoki komesar za Kinu, a preduzeto je kao odgovor na mučenje i zatvaranje dvojice britanskih izaslanika, novinara Tajmsa i njihove pratnje.

Uništavanje velikih delova Letnje palate i dalje izaziva bes u Kini. U periodu između 1884–95. godine, tokom vladavine cara Guangku, carica udovica Ciki je možda naručila do 22 miliona srebrnih taela, prvobitno namenjenih za unapređenje mornarice Ćing, da koristiti za rekonstrukciju i proširenje Letnje palate za proslavu njenog 60. rođendana.

Međutim neki drugi izvori navode da je dodeljeno najviše šest miliona taela, od kojih nijedan nije došao iz kapitalnog budžeta mornarice, već samo plaćene obračunate bankarske kamate. Kako su sredstva bila ograničena, građevinski radovi su koncentrisani na zgrade ispred brda Dugovečnosti i brane oko jezera Kunming. Letnja palata je takođe dobila svoje današnje kinesko ime, „Jihejuan“, 1888. godine. Krajem 1900. godine, pred kraj Bokserske pobune, Letnja palata je ponovo pretrpela štetu kada su snage Saveza osam nacija uništile carske bašte i zaplenile mnoge artefakte koji su se nalazili u palati, srećom palata je obnovljena dve godine kasnije.

Kasnije, tokom 1912. godine, nakon abdikacije Puiija, poslednjeg cara, Letnja palata je postala privatna svojina bivše carske porodice carstva Ćing. Dve godine kasnije, Letnja palata je otvorena za javnost i zvanično je počela prodaja ulaznica. Nekoliko godina kasnije, 1924. godine, nakon što je Puii proterao iz Zabranjenog grada od strane vojskovođe Feng Juksianga, opštinska vlada Pekinga preuzela je upravljanje Letnjom Palatom i pretvorila je u javni park.

Sredinom 20. veka u Letnjoj palati je nakratko bila smeštena Centralna partijska škola Komunističke partije Kine. Mnogi Mao Cedongovi prijatelji i ključne ličnosti Komunističke partije, kao što su Liu Jazi i Đijang Ćing, takođe su živeli tamo. Počev od 1953. godine urađeni su veliki radovi na restauraciji i renoviranju Letnje palate, koja je sada otvorena za javnost kao turistička atrakcija i park. U novembru 1998. godine, Letnja palata je UNESCO proglasila svetskom baštinom. Krajem 2006. kineska vlada je takođe počela da deli komemorativne kovanice kako bi proslavila Letnju palatu kao svetsku kulturnu relikviju.

Ukratko cela Letnja Palata je usredsređena oko Brda Dugovečnosti i jezera Kunming, pri čemu voda pokriva oko tri četvrtine površine. Većina važnih zgrada izgrađena je duž ose sever-jug brda Dugovečnosti, koje je podeljeno na prednje i zadnje brdo. Postoje tri mala ostrva u jezeru Kunming: ostrvo Nanhu, ostrvo Zaojiantang i ostrvo Zhijingge. Zapadna brana jezera Kunming deli jezero na dva dela. Istočna brana je izgrađena za vreme vladavine cara Guangsu. Atrakcije u Letnjoj palati mogu se podeliti u šest različitih delova ili slikovitih oblasti: Dvorane, Brdo dugovečnosti, jezero Kunming, slikovita oblast poljoprivrede i tkanja, Dugački koridor i oblast Centralne osovine. Letnja palata je među najposećenijim destinacijama u Kini, rangirana je u prvih pet i privlači oko 10 miliona turista godišnje.

Kineski zid je niz utvrđenja koja su izgrađena preko istorijskih severnih granica i drevnih kineskih država. Carska Kina je sagradila ovaj niz utvrđenja kao jednu vrstu zaštite od raznih nomadskih grupa iz evroazijske stepe. Nekoliko zidova je izgrađeno još u 7. veku pre nove ere sa selektivnim delovima kojima se kasnije pridružio Ćin Ši Huang, prvi car Kine. Danas je relativno malo ostalo od Qin zida. Kasnije su mnoge uzastopne dinastije izgradile i održavale višestruke delove graničnih zidova. Najpoznatije delove zida izgradila je dinastija Ming. Osim odbrane, druge svrhe Velikog zida uključivale su graničnu kontrolu, omogućavanje nametanja dažbina na robu koja se prevozi duž Puta svile, regulisanje ili podsticanje trgovine i kontrolu imigracije i emigracije.

Nadalje, odbrambene karakteristike Velikog zida poboljšane su izgradnjom karaula, vojničkih kasarni, garnizonskih stanica, signalizacijskim mogućnostima putem dima ili vatre, kao i činjenicom da je staza Velikog zida služila i kao transportni koridor. Pogranični zidovi koje su izgradile različite dinastije imaju višestruke slojeve. Zajedno, oni se protežu od Liaodonga na istoku do jezera Lop na zapadu, od današnje kinesko-ruske granice na severu do reke Tao (Taohe) na jugu, duž luka koji grubo ocrtava ivicu mongolske stepe; obuhvata ukupno 21.200 kilometara. Danas je odbrambeni sistem Velikog zida opštepriznat kao jedan od najupečatljivijih arhitektonskih podviga u istoriji.

Zbirka utvrđenja poznata kao Kineski zid je istorijski imala niz različitih imena na kineskom i engleskom jeziku. U kineskoj istoriji, termin „Dugi zid(ovi)“ (Changcheng) se pojavljuje u Sima Kianovim Zapisima Velikog istoričara, gde se odnosi na odvojene velike zidove izgrađene između i severno od Zaraćenih Država i na jedinstveniju konstrukciju Prvog cara. Kineski znak chéng, što znači grad ili tvrđava, je fono-semantički spoj radikala „zemlja“ tǔ i fonetskog chéng, čiji je starokineski izgovor rekonstruisan kao *deŋ. Prvobitno se odnosio na bedem koji je okruživao tradicionalne kineske gradove i korišćen je kao proširenje za ove zidove oko njihovih država; danas je, međutim, mnogo češće kineska reč za „grad“.

Duži kineski naziv „Zid dug deset hiljada milja“ potiče od Sima Kianovog opisa u Zapisima, iako on nije nazvao zidove kao takve. Knjiga pesama iz 493. godine citira graničnog generala Tan Daojija koji se odnosi na „dugački zid od 10.000 milja“, što je bliže modernom nazivu, ali se inače to ime retko pojavljuje u predmodernim vremenima. Tradicionalna kineska milja je bila često nepravilna razdaljina koja je imala za cilj da pokaže dužinu standardnog sela i varirala je u zavisnosti od terena, ali je obično bila standardizovana na udaljenostima oko trećine engleske milje. Međutim, ova upotreba reči „deset hiljada“ je figurativna na sličan način kao bezbroj grčkih i engleskih i jednostavno znači „nebrojeno“ ili „nemerljivo“.

Zbog povezanosti zida sa navodnom tiranijom Prvog cara, kineske dinastije posle Ćina su obično izbegavale da svoje dodatke zidu pominju pod imenom „Dugi zid“. Umesto toga, različiti termini su korišćeni u srednjovekovnim zapisima. Poetski i neformalni nazivi za zid uključivali su „Ljubičastu granicu“ i „Zmaja Zemlje“. Tek tokom King perioda je „Dugi zid“ postao sveobuhvatni termin koji se odnosi na mnoge granične zidove bez obzira na njihovu lokaciju ili dinastičko poreklo, što je ekvivalent engleskom „Velikom zidu“. Delovi zida u južnoj pustinji Gobi i mongolskoj stepi se ponekad nazivaju „zidom Džingis-kana“, iako Džingis-kan nije sam izgradio nikakve zidove ili trajne odbrambene linije.

U narednim putopisima saznaćete nešto više o čuvenim Hutonzima… Siguran sam da će ovo biti jedna od najzanimljivijih avantura koje ste do sada imali priliku da vidite na Mr.M blogu i da vas neće ostaviti ravnodušnim.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog petog specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Letnjoj Palati i čuvenom Kineskom Zidu i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kine: Nebeski Hram, carski žrtveni oltar u srcu Pekinga

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 5 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
  2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga
  3. Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira

Danas ćemo zajedno istražiti kompleks carskih verskih objekata koji čine srce prestonice Kine i gde su se dešavali brojni istorijski događaju koji su promenili istoriju ove neobične daleke zemlje.

Nebeski hram predstavlja kompleks carskih verskih objekata koji se nalaze u jugoistočnom delu centralnog Pekinga. Kompleks su posetili carevi dinastija Ming i Ćing radi godišnjih ceremonija molitve Nebu za dobru žetvu. Nebeski hram je upisan kao UNESCO mesto svetske baštine 1998. godine i opisan je kao remek delo arhitekture i pejzažnog dizajna koje jednostavno i grafički ilustruje kosmogoniju od velikog značaja za evoluciju jedne od najvećih svetskih civilizacija. Simbolični raspored i dizajn Nebeskog hrama imali su dubok uticaj na arhitekturu i planiranje na Dalekom istoku sve do danas.

Hajde da zajedno zavirimo kroz zanimljivu istoriju ovog carskog verskog kompleksa. Hramski kompleks je izgrađen u periodu od 1406. do 1420. godine tokom vladavine cara Iongle iz dinastije Ming, koji je takođe bio odgovoran za izgradnju Zabranjenog grada u Pekingu. Kompleks je proširen i preimenovan u Nebeski Hram tokom vladavine cara Jiajinga u 16. veku.

JiaJing je takođe izgradio još tri istaknuta hrama u Pekingu, Hram Sunca, Hram Zemlje i Hram Meseca. Nebeski hram je obnovljen u 18. veku za vreme cara Ćianlonga. Državni budžet je tada bio nedovoljan, pa je ovo bila poslednja obimna obnova hramskog kompleksa u tokom vladavine careva.

Hram je zauzela anglo-francuska alijansa tokom Drugog opijumskog rata. Kasnije, 1900. godine tokom Bokserske pobune, Alijansa osam nacija je zauzela kompleks hrama i pretvorila ga u privremenu komandu snaga u Pekingu u periodu od godinu dana. Sa padom Qinga, kompleks hrama je ostao bez uprave. Zanemarivanje hramskog kompleksa dovelo je do urušavanja nekoliko sala u narednim godinama.

Kasnije, tokom 1914. godine Juan Šikai, tadašnji predsednik Republike Kine, obavio je Ming molitvenu ceremoniju u hramu, kao deo napora da se proglasi carem Kine. 1918. godine hram je pretvoren u park i prvi put otvoren za javnost.

Ovaj carski verski kompleks je impozantan i veliki jer samo područje hrama pokriva 2,73 kvadratnih kilometara parka i sastoji se od tri glavne građevine, koje su sve izgrađene u skladu sa strogim zahtevima:

Dvorana molitve za dobru žetvu je veličanstvena kružna građevina sa tri zabata, prečnika 36 metara i visine 38 metara , izgrađena na tri nivoa mermerne kamene osnove, gde car se molio za dobre žetve. Zgrada je potpuno drvena, bez eksera. Prvobitna zgrada je izgorela u požaru izazvanom gromom 1889. godine. Sadašnja zgrada je ponovo izgrađena nekoliko godina nakon incidenta.

Dvorana molitve za dobru žetvu

Carski svod neba je kružna zgrada sa jednim zabatom, izgrađena na jednom nivou od mermerne kamene osnove. Nalazi se južno od Doma molitve za dobre žetve i podseća na njega, ali je manji. Okružen je glatkim kružnim Eho zidom, koji može da prenosi zvukove na velike udaljenosti. Carski svod je povezan sa Dvoranom za molitvu mostom Vermilion Steps, uzdignutom stazom dugačkom 360 metara koja se polako uzdiže od svoda do Dvorane molitve. Kupola za ovu zgradu takođe nema poprečne grede za podupiranje kupole.

Carski svod neba

Oltar Kružne Humke je propovednički oltar, koji se nalazi južno od Carskog Svoda Neba. To je prazna kružna platforma na tri nivoa od mermernog kamena, svaki ukrašen raskošno izrezbarenim zmajevima. Brojevi različitih elemenata oltara, uključujući njegove balustre i stepenice su ili devet sveti broj u kineskoj lkulturi ili simboli kinekse večnosti. Središte oltara je okrugla ploča koja se zove Srce Neba ili Vrhovni Jang, gde se car molio za povoljno vreme. Zahvaljujući dizajnu oltara, zvuk molitve će se reflektovati od zaštitne ograde, stvarajući značajnu rezonancu, koja je trebalo da pomogne molitvi da komunicira sa Nebom. Oltar je 1530. godine sagradio car Jiajing, a obnovljen je 1740. godine.

Takođe je i danas ostao običaj da se Kinezi mole na ovom kružnim oltaru, gde se mole i okretanjem oko svoje ose smatraju da su u direktnom kontaktu sa kosmosom i da će njihove molitve biti uslišene.

Oltar Kružne Humke

Kako se sprovodila ceremonija molitve u carskoj Kini? U drevnoj Kini, kineski car se smatrao Sinom neba, koji je upravljao zemaljskim stvarima u ime i predstavljao nebesku vlast. Bilo je izuzetno važno da se vidi kao da pokazuje poštovanje prema izvoru svog autoriteta u vidu žrtava nebu. Hram je podignut za ove ceremonije, uglavnom sa molitvama za dobre žetve.

Dva puta godišnje, car i sva njegova pratnja kretali su se iz Zabranjenog grada kroz Peking da bi se ulogorili unutar kompleksa, noseći posebne haljine i uzdržavajući se od mesa tokom procesa ceremonije. Nijednom običnom Kinezu nije bilo dozvoljeno da vidi ovu procesiju ili sledeću ceremoniju.

U hramskom kompleksu Car se lično molio Nebu za dobre žetve. Vrhunac obreda u vreme zimskog solsticija car je obavio na gori zemaljskoj. Ceremonija je morala biti savršeno završena, jer je bilo široko rasprostranjeno mišljenje da će i najmanja greška predstavljati loš znak za celu naciju u narednoj godini.

Ovaj hram poseduje posebnu simboliku i potrudiću se da vam objasnim, pošto je vodič previše brzo pričao, po prvi put sam moram da vodim audio dnevnik da bih u potpunosti razumeo smisao ovog mesta. Po drevnom kineskom verovanju zemlja je bila predstavljena kvadratom, a Nebo krugom, nekoliko karakteristika hramskog kompleksa simbolizuje vezu Neba i Zemlje, kruga i kvadrata. Ceo hramski kompleks okružen je sa dva kordona zidova; spoljni zid ima viši, polukružni severni kraj, koji predstavlja Nebo, i kraći, pravougaoni južni kraj, koji predstavlja Zemlju.

Dvorana molitve za dobre žetve i oltar okruglog humka su okrugli, svaki stoji na kvadratnom dvorištu, ponovo predstavljajući nebo i zemlju. Broj devet predstavlja Cara i evidentan je u dizajnu oltara kružne humke: jedna okrugla mramorna ploča je okružena prstenom od devet ploča, zatim prstenom od 18 ploča, i tako dalje sa ukupno devet okolnih prstenova, najudaljeniji sa 9×9 ploča.

Dvorana molitve za dobre žetve ima četiri unutrašnja, dvanaest srednjih i dvanaest spoljašnjih stubova, koji predstavljaju četiri godišnja doba, dvanaest meseci i dvanaest tradicionalnih kineskih sati. Kombinovano, dvanaest srednjih i dvanaest spoljnih stubova predstavljaju tradicionalne solarne termine.

Sve zgrade u okviru Hrama imaju posebne tamnoplave crepove, koje predstavljaju Nebo. Kamena grupa sa sedam zvezdica, istočno od Dvorane molitve za dobru žetvu, predstavlja sedam vrhova planine Taišan, mesta obožavanja raja u klasičnoj Kini. Postoje četiri glavna potporna, zmajeva stuba svaki od njih predstavlja godišnje doba. Struktura, koju drže ovi zmajevi, imitira stil drevne kineske kraljevske palate. Dvanaest unutrašnjih stubova simbolizuju lunarne mesece, a smatra se da se dvanaest spoljnih stubova odnosi na 12 dvočasovnih perioda dana.

Atributi kao što su izgled pejzaža i originalnost istorijske zgrade su sačuvani ili kao što su prvobitno izgrađeni ili rekonstruisani u dinastiji Ćing. Upravljanje i održavanje se sprovode striktno u skladu sa zapisima u istorijskoj literaturi i arheološkim dokazima, kako bi se očuvalo istorijsko stanje, dok su izložbe koje se ovde redovno održavaju su takođeorganizovane tako da odražavaju autentičnost ovog carskog verskog kompleksa. Opšti raspored i arhitektonske karakteristike imanja jasno pokazuju tradicionalne kineske filozofske ideje, kosmogoniju, žrtvene rituale i naučna i umetnička dostignuća, kao i istinski odražavaju političke i kulturne koncepte i istorijske karakteristike tog vremena.

Okolni park koji okružuje ovaj verski carski kompleks je prilično prostran, sa celim kompleksom od 267 hektara (ukupno 660 hektara). Neki od njih se sastoje od igrališta, prostora za vežbanje i igre. Ove objekte koriste odrasli, kao i roditelji i bake i deke koji dovode decu da se igraju. Neki od otvorenih prostora i sporednih zgrada se često koriste, posebno ujutru, za horske predstave, etno plesove i druge svečane manifestacije.

U narednim putopisima upoznaćete neke od čuvenih znamenitosti poput Zabranjenog Grada, Letnje Palate, Kineskog Zida… Siguran sam da će ovo biti jedna od najzanimljivijih avantura koje ste do sada imali priliku da vidite na Mr.M blogu i da vas neće ostaviti ravnodušnim.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog četvrtog specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o carskom verskom kompleksu Nebeski Hram i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kine: Trg Tiananmen, istražimo zajedno Kapiju Nebeskog Mira…

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku današnjeg putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ako želite ste kojim slučajem propustili da pročitate prethodne putopise ili želite da se podsetite nekih zanimljivosti, iskoristite priliku da posetite naredne linkove:

  1. Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka
  2. Pisma iz Kine: The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini koji krasi dušu Pekinga

Danas ćemo zajedno istražiti znamenitost koja čini srce prestonice Kine i gde su se dešavali brojni istorijski događaju koji su promenili istoriju ove neobične daleke zemlje.

Trg Tiananmen ili Trg Tian’anmen je gradski trg u centru grada, nazvan po istoimenom Tjenanmenu („Kapiji nebeskog mira“) koja se nalazi na severu ovog trga i odvaja trg od Zabranjenog Grada. Na trgu se nalaze Spomenik narodnim herojima, Velika sala naroda, Nacionalni muzej Kine i Mauzolej Mao Zedunga. Mao Zedong je na trgu 1. oktobra 1949. proglasio osnivanje Narodne Republike Kine, gde se i dan danas tradicionalno obeležava godišnjica ovog događaja. Tjenanmen je najveći trg na svetu jer sa svojom površinom od preko 200 hiljada kvadratnih metara veći i od Crvenog trga u Moskvi.

Tjenanmen („Kapija nebeskog mira“) kapija u zidu Carskog grada, izgrađena je 1417. godine za vreme dinastije Ming. U 17. veku, borbe između pobunjeničkih snaga Li Zićenga i snaga dinastije Ćing predvođene Mandžuom izazvale su veliku štetu ili čak uništile kapiju. Trg Tjenanmen je projektovan i izgrađen 1651. godine, a uvećan je četiri puta sredinom 20. veka. Kapija istorijski poznata kao “Velika Ming kapija”, južna kapija Carskog grada nalazi se blizu centra trga. Za vreme dinastije Ćing je preimenovana u „Velika kapija Ćing“, a u vreme republikanaca u „Kapija Kine“. Za razliku od drugih kapija u Pekingu, kao što su Tjenanmen i Džengjang kapija, ovo je bila čisto ceremonijalna kapija, sa tri luka, ali bez bedema, sličnog stilu ceremonijalnim kapijama pronađenim u grobnicama Ming.

Ova kapija je imala poseban status kao „Kapija nacije“, što se vidi iz njenih uzastopnih naziva. Obično je ostao zatvoren, osim kada je prolazio car. Saobraćaj je preusmeren na bočne kapije na zapadnom i istočnom kraju trga. Zbog ovog skretanja u saobraćaju, na velikom ograđenom trgu južno od ove kapije razvijena je prometna pijaca, nazvana „Ulice šahovske mreže“.

Ikonična slika trga Tjenanmen iz pokreta Četvrti maj 1919 Godine 1860, tokom Drugog opijumskog rata, kada su britanske i francuske trupe okupirale Peking, postavili su logor blizu kapije i nakratko razmišljali o spaljivanju kapije i Zabranjenog grada. Na kraju su odlučili da poštede Zabranjeni grad i umesto toga zapale Staru letnju palatu. Car Ksianfeng je na kraju pristao da pusti trupe zapadnih sila u kasarne – i kasnije da osnuju diplomatske misije – u tom području, pa je odmah istočno od trga postojao kvart za poslanstvo. Kada su snage Alijanse osam nacija opkolile Peking tokom Bokserske pobune 1900. godine, teško su oštetile kancelarijske komplekse i spalile nekoliko ministarstava. Nakon što je Bokserska pobuna završena, ovo područje je postalo prostor za Alijansu osam nacija za okupljanje svojih vojnih snaga.

Tokom 1954. godine srušena je kapija Kine, što je omogućilo proširenje trga. U novembru 1958. godine počelo je veliko proširenje Trga Tjenanmen, koje je završeno nakon samo 11 meseci, u avgustu 1959. godine. Ovo je usledilo nakon vizije Mao Zedunga da trg učini najvećim i najspektakularnijim na svetu, sa namerom da primi preko 500.000 ljudi. U tom procesu je srušen veliki broj stambenih objekata i drugih objekata. Na njenoj južnoj ivici podignut je Spomenik narodnim herojima. Istovremeno, kao deo Deset velikih zgrada izgrađenih između 1958. i 1959. godine u znak sećanja na desetogodišnjicu Narodne Republike Kine, Velika dvorana naroda i Revolucionarni istorijski muzej (sada Nacionalni muzej Kine) podignute su na zapadnoj i istočnoj strani trga.

Tokom prve decenije Narodne Republike Kine, svaki Dan državnosti (1. oktobar) obeležavan je velikom vojnom paradom na Trgu Tjenanmen, u svesnom oponašanju godišnjih sovjetskih proslava boljševičke revolucije. Posle katastrofe Velikog skoka napred, KPK je odlučila da smanji troškove i da ima samo manje godišnje proslave Dana državnosti pored velike proslave sa vojnom paradom svakih 10 godina.

Međutim, haos Kulturne revolucije skoro je sprečio da se takav događaj održi na Dan državnosti, 1969. godine, koji se i dogodio (parade su održane i 1966. i 1970. godine). Deset godina kasnije, 1979., KPK se ponovo odlučila protiv velike proslave, koja je došla u vreme kada je Deng Sjaoping još uvek konsolidovao vlast, a Kina je pretrpela odboj u graničnom ratu sa Vijetnamom početkom godine.

Do 1984. godine, kada se situacija znatno poboljšala i stabilizovala, NRK je održala vojnu paradu prvi put od 1959. godine. Posle masakra na Trgu Tjenanmen sprečile su se bilo kakve takve aktivnosti u oktobru 1989. godine, ali su vojne parade održane 1999. i 2009. godine povodom 50. i 60. godišnjice osnivanja NR Kine. 8. maja 2015. godine održana je i vojna parada povodom proslave 70 godina od završetka Drugog svetskog rata.

Ko je Mao Zedong? Mao Zedong, poznat i kao predsednik Mao, bio je kineski komunistički revolucionar koji je bio osnivač Narodne Republike Kine (NR Kine), koju je predvodio kao predsednik Kineske komunističke Partije od uspostavljanja NR Kine 1949. godine do njegove smrti 1976. godine. Ideološki je marksista-lenjinista, njegove teorije, vojne strategije i politička politika zajednički su poznati kao maoizam.

Gospodin Zedong je 1. oktobra 1949. goidne proglasio uspostavljanje Narodne Republike Kine sa kapije nebeskog mira (Tjenanmen), a kasnije te nedelje izjavio je „Kineski narod je ustao“. Mao je otišao u Moskvu na duge razgovore u zimu 1949-50 godine. Mao je inicirao razgovore koji su se fokusirali na političku i ekonomsku revoluciju u Kini, spoljnu politiku, železnice, pomorske baze i sovjetsku ekonomsku i tehničku pomoć.

Sedamdesetih godina, tačnije 1971. godine na trgu su postavljeni veliki portreti Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Vladimira Lenjina, Josifa Staljina, Sun Jat-sena i Mao Cedunga, koje je naslikao umetnik Ge Sjaoguang, koji je takođe odgovoran za kreiranje čuvenog Maoovog portreta koji se nalazi na Kapiji nebeskog mira. 1980. godine, sa degradacijom političke ideologije nakon Maove smrti, portreti su skinuti i od tada objavljeni samo na Praznik rada (1. maj) i Dan državnosti. Kasnije, 1988. godine, rukovodstvo KPK je odlučilo da prikaže samo portrete Suna i Maoa na državne praznike. Godinu dana nakon Maove smrti, izgrađen je mauzolej u blizini mesta nekadašnje Kineske kapije duž glavne ose trga sever-jug. U vezi sa ovim projektom, trg je dodatno uvećan da bi postao potpuno pravougaoni i mogao da primi 600.000 ljudi. Urbani kontekst trga je promenjen 1990-ih izgradnjom Velikog Narodnog pozorišta u njegovoj blizini i proširenjem Narodnog muzeja.

Tiananmen trg, korišćen kao mesto za masovna okupljanja od svog nastanka, njegova ravnost je u suprotnosti sa 38 metara visokim „Spomenikom narodnim herojima“ i „Mauzolejem Mao Zedunga“. Trg se nalazi između. dve drevne, masivne kapije: Tiananmen na severu i Zhengiangmen (poznatiji kao Kianmen) na jugu. Uz zapadnu stranu trga nalazi se Veliki dom naroda. Na istočnoj strani nalazi se Nacionalni muzej Kine (posvećen kineskoj istoriji pre 1919. godine). Postavljena 1989. godine, Liberti statua koja predstavlja zapadnu ikonu drži svoju baklju iznad trga. Avenija Čang’an, koja se koristi za parade, nalazi se između Tjen’anmena i trga. Drveće nižu istočnu i zapadnu ivicu trga, ali sam trg je otvoren, bez drveća ni klupa. Trg je osvetljen velikim stubovima za svetiljke koji su opremljeni video kamerama. Na trgu se mogu uvek pronaći uniformisani policajci i policajci u civilu.

Kada pronđete Kapiju Nebeskog Mira ulazite u carski kompleks palata koji se jednim imenom naziva Zabranjeni Grad. Okružen je brojnim raskošnim carskim vrtovima i hramovima, uključujući park Zhongshan, žrtveni hram carskih predaka, Beihai park i park Jingshan. Ovim kompleksom zvanično upravlja Muzej palate. Zabranjeni grad je izgrađen u periodu od 1406. do 1420. godine i bio je bivša kineska carska palata i zimska rezidencija cara Kine od dinastije Ming do kraja dinastije Ćing, između 1420. i 1924. godine. Grad je služio kao dom kineskih careva i njihovih domaćinstava i bio je ceremonijalni i politički centar kineske vlade više od 500 godina. Od 1925. godine, Zabranjeni grad je pod nadzorom Muzeja palate, čija je obimna zbirka umetničkih dela i artefakata izgrađena na osnovu carskih kolekcija dinastija Ming i Ćing. Zabranjeni grad je 1987. godine proglašen za svetsku baštinu.

Kompleks se sastoji od 980 zgrada, koji obuhvataju 9.999 soba i pokrivaju površinu od 720.000 kvadratnih metara. Palata predstavlja primer raskoši rezidencija kineskog cara i tradicionalne kineske dvorske arhitekture i uticala je na kulturni i arhitektonski razvoj u istočnoj Aziji i regionu. Zabranjeni Grad je uvršten na listu UNESCO-a kao najveća zbirka očuvanih drevnih drvenih konstrukcija na svetu. Od 2012. godine, Zabranjeni grad je u proseku posetio 14 miliona posetilaca godišnje, a po nekim zvaničnim podacima više od 19 miliona posetilaca u 2019. godini pre pandemije.

Tokom 2018. godine urađeno je jedno zanimljivo istraživanje i utvrđena je tržišna vrednost Zabranjenog grada gde je procenjen na 70 milijardi američkih dolara, što ga čini i najvrednijom palatom na svetu i najvrednijom nekretninom na svetu. Zabranjeni grad u Pekingu jedna je od najvećih i najočuvanijih drvenih građevina na svetu. Naveden je kao prva grupa nacionalnih ključnih kulturnih relikvija 1961. godine.

Zabranjeni grad je u boliku pravougaonika, okvirnih dimenzija 961 metara od severa ka jugu i 753 metara od istoka prema zapadu. Sastoji se od 980 sačuvanih zgrada sa 8.886 prostorija. Izgled Zabranjenog grada aktivirao je i zaštitio carski etički kodeks kao fizičku instalaciju. Dvorište je građeno u masivnim, luksuznim razmerama, ali ima izgled običnog četvorougaonog dvorišta. Uobičajeni mit kaže da postoji 9999 soba uključujući predsoblje, zasnovano na usmenoj tradiciji, i nije potkrijepljen dokazima istraživanja. Zabranjeni grad je dizajniran da bude centar drevnog grada Pekinga sa zidinama. Ograđen je u većem, ograđenom području zvanom Carski grad. Carski grad je, zauzvrat, ograđen Unutrašnjim gradom; južno od njega leži Spoljni grad.

U narednim putopisima upoznaćete neke od čuvenih znamenitosti poput Nebeski Hram, Zabranjeni Grad, Letnja Palata, Kineski Zid… Siguran sam da će ovo biti jedna od najzanimljivijih avantura koje ste do sada imali priliku da vidite na Mr.M blogu i da vas neće ostaviti ravnodušnim.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog trećeg specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tjenanmen trgu i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Kine: Istražite biser Dalekog istoka sa Turkish Airlines…

Avanture Putovanja Turkish Airlines avantura 4 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju dugoočekivanih putopisa iz Kine na Mr.M blogu. Maj mesec će biti posvećen jednoj od kolevki ljudske civilizacije i zemlji sa hiljadama godina pisane istorije – Kina. Na samom početku ove serije putopisa želeo bih da se zahvalim Ministarstvu turizma Narodne Republike Kine – Visit China i vodećoj turskoj aviokompaniji Turkish Airlines na srdačnom pozivu i gostoprimstvu. Uz njihovu pomoć su nastali putopisi i modne priče koje ćete imati priliku čitati ovog maja i iskreno se nadam da ćete uživati.

Ljudi koji godinama prate Mr.M blog znaju da su putovanja moja strast i sastavni deo mog posla i uvek je potrebno imati pouzdane partnere. Za ovu dalekoistočnu avanturu vodeća turska i svetska aviokompanija Turkish Airlines se pokazao kao najbolji izbor zbog dobrog vremenskog rasporeda letova, kao i kratko vreme transfera preko Istanbula. Sigurno se sad pitate zašto je to važno? Svi putnici koji nakon napornog radnog dana lete iz Beograda ili regiona imaju savršeno vreme veze u Istanbulu, gde mogu otputovati na dalekoistočne destinacije tokom večernjih časova i na taj način doći do svog odredišta u što kraćem vremenskom roku. Pored uštede vremena, putnici štede na troškovima smeštaja jer nemaju potrebu da borave u hotelu.

Turkish Airlines je turska nacionalna avio-kompanija, koja od 2022. godine obavlja redovne usluge letova do 340 destinacija u Evropi, Aziji, Africi i Americi, što ga čini najvećim glavnim prevoznikom na svetu po broju putničkih destinacija. Zanimljivo je da Turkish Airlines opslužuje više destinacija direktnim letovima sa jednog aerodroma – Istanbul, nego bilo koja druga avio-kompanija na svetu i leti u 126 zemalja, više nego bilo koja druga avio-kompanija.

Turkish Airlines obezbeđuje udobnost i komfor svim svojim putnicima bilo da putuju u ekonomskoj ili biznis klasi u šta sam imao prilike da se lično uverim tokom mog dolaska u Kinu. Moje putovanje u Kinu je bilo podeljeno u dva dela, prvi deo puta Beograd – Istanbul sam putovao u ekonomskoj klasi, dok sam drugi deo puta Istanbul-Peking proveo u biznis klasi.

Prvi let na relaciji Beograd – Istanbul je bio kratak, vremenska dužina leta je oko sat i po vremena, dok je drugi let na relaciji Istanbul – Peking značajno duži i traje nepunih deset sati. Putovanje u biznis klasi sa Turkish Airlines osetićete poznato tursko gostoprimstvo u oblacima! U biznis klasi Turkish Airlines čini vaše putovanje najugodnijim iskustvom, sa nagrađivanim kulinarskim majstorima, najnovijim sistemom za zabavu u letu i udobnim sedištima. Odabirom biznis klase za vaše putovanje i vi se možete osećati posebno na nebu i putovati u udobnosti dok uživate u miljama koje ste zaradili preko Miles&Smiles programa.

Sedišta u poslovnoj klasi su specijalno dizajnirana za udobnost na najvišem nivou. Dodatne mogućnosti koje mogu uveličati vašu radost putovanja su lampa za čitanje, napajanje za elektronske uređaje i mogućnost da se distancirate od buke i stvorite svoj mali raj na nebu. U biznis klasi, Turkish Airlines vam pomaže da udobno spavate sa potpuno ravnim sedištima i besplatnim jastucima i ćebadima. Pored toga, dobijate i komplet za udobnost koji sadrži bogat izbor stvari koje bi vam mogle biti korisne tokom putovanja, kao što su maska za oči, čepići za uši, balzam za usne i čarape.

Uz sopstveno napajanje, rotirajuću stonu lampu za čitanje, možete uživati u nesmetanom radu ili zadovoljstvu. Turkish Airlines sistem za zabavu u avionu, možete uživati u najnovijim filmovima, muzičkim listama za reprodukciju i posebno napravljenim dokumentarcima o zemlji odredišta. Pre nego što se putnici upoznaju sa ukusnim jelima koja pripremaju nagrađivani kuvari na Turkish Airlines letovima, putnici dobijaju „pića dobrodošlice“. Pored toga, sva jela, koja se serviraju na modernom porcelanskom posuđu, pripremaju se i kuvaju po želji putnika. Meniji variraju u zavisnosti od prirode leta i stalno se dodatno osvežavaju i razvijaju. Pored uživanja u ukusu izuzetne hrane, možete da pregledate sveobuhvatan meni toplih napitaka i napravite sopstveni izbor ili uživate u putovanju uz ukus turske kafe i ratluka.

Tokom višesatnog leta za Kinu, iskoristio sam vreme da se malo razgibam i prošetam po avionu, pa sam se lično uverio i u komfor ekonomske klase na dužim letovima. Turkish Airlines privilegije ekonomske klase su dostupne po pristupačnim cenama, gde možete da uklopite svako putovanje u svoj budžet. Sedišta u ekonomskoj klasi na dužim internacionalnim letovima su komforna, tako da nema potrebe da razmišljate o udobnosti i pritom dobijate od ljubaznog kabinskog osoblja sve što vam je potrebno da vam let prođe u najboljem mogućem redu.

U jednom od narednih postova upoznaćemo se sa Istanbul Stopover programom, koji nudi svim Turkish Airlines putnicima priliku da istraže Istanbul. Putnici koji se povezuju preko Istanbulskog aerodroma mogu obogatiti svoje putovanje otkrivanjem istorije i kulturnog života grada uz Istanbul Stopover programom i uživati u besplatnom smeštaju u partnerskim hotelima.

Iskreno iznenadila me je činjenica da je let za Kinu bio popunjen sa internacionalnim turistima, obzirom da se Narodna Republika Kina nedavno ponovo otvorila za internacionalni turizam. Zbog toga tim Ministarstva turizma Narodne Republike Kine me je pozvao kao prvog internacionalnog elektronskog medija nakon pandemije posetim njihovu zemlju i osetim čari i lepote prestonice Kine – Pekinga.

Moram priznati da mi je let od skoro deset sati “proleteo” i da sam uz sistem za zabavu, ukusnu hranu i zanesen radom na računaru da vam spremim nove priče na blogu sleteo u prestonicu Kine.

Kina, zvanično Narodna Republika Kina (NRK) je država koja se nalazi u srcu istočne Azije. To je druga zemlja po broju stanovnika na svetu, sa populacijom koja prelazi 1,4 milijarde. Kina se prostire na pet vremenskih zona i graniči se sa četrnaest zemalja kopnom, najviše od bilo koje zemlje na svetu, koja je povezana sa Rusijom. Sa površinom od približno 9,6 miliona kvadratnih kilometara, treća je zemlja na svetu po ukupnoj površini zemlje. Država se sastoji od 22 provincije, pet autonomnih regiona, četiri opštine i dve posebne oblasti – administrativni regioni (Hong Kong i Makao). Nacionalna prestonica je Peking, a najnaseljeniji grad i najveći finansijski centar je Šangaj.

Peking je glavni grad Narodne Republike Kine koji je sa preko 21 milion stanovnika najnaseljenija nacionalna prestonica na svetu i drugi je najveći grad Kine posle Šangaja. Nalazi se u severnoj Kini i pod opštinskom direktnom upravom Državnog saveta sa 16 gradskih, prigradskih i ruralnih okruga. Peking je uglavnom okružen provincijom Hebei sa izuzetkom susednog Tjenđina na jugoistoku. Interesantan podatak je da zajedno ove tri divizije čine megalopolis Jingjinji i region glavnog grada Kine.

Peking je nadaleko poznat kao globalni grad i jedan od vodećih svetskih centara za kulturu, diplomatiju, politiku, finansije, biznis i ekonomiju, obrazovanje, istraživanje, jezik, turizam, medije, sport, nauku i tehnologiju i transport. Kao velika metropola, Peking je drugi najveći kineski grad po broju stanovnika posle Šangaja. U njemu se nalaze sedišta većine najvećih kineskih državnih kompanija i nalazi se najveći broj kompanija. Peking je takođe je glavno čvorište za nacionalne autoputeve i brze železničke mreže. Međunarodni aerodrom glavnog grada u Pekingu je drugi najprometniji u svetu po putničkom saobraćaju (najprometniji u Aziji) od 2010. godine, a od 2016. godine gradska mreža metroa je najprometnija i najduža na svetu.

Wangfujing – srce Pekinga, glavna komercijalna ulica u prestonici Kine gde možete videti najpoznatije internacionalne brendove

Vangfudžing (Wangfujing prevod sa kineskog „Kneževa palata bunar“) je najpoznatija trgovačka ulica u Pekingu, Kina, koja se nalazi u okrugu Dongčeng, većina glavne ulice je pešačka zona. Od sredine dinastije Ming u ovoj oblasti postoje komercijalne aktivnosti. U dinastiji Ćing ovde je izgrađeno deset aristokratskih imanja i rezidencija princeze, ubrzo nakon toga je otkriven bunar pun slatke vode, čime je ulica dobila naziv „Vang Fu“ (kneževska rezidencija) i „Jing“ (bunar). Vangfudžing je trenutno dom za oko 280 prodavnica. U ovoj poznatoj trgovačkoj ulici možete uživati u kupovini u tržnim centrima poput Robnu kuću Peking, Peking apm, Beijing Mall i The Malls at Oriental Plaza, VF CENTRAL.

Nedaleko od ove glavne trgovačke ulice se nalazio i moj hotel The Peninsula, prvi luksuzni hotel u Kini kada je otvoren kao The Palace Hotel 1989. godine. U ovom neverovatnom hotelu ću vam napisati nešto više u jednom od narednih putopisa iz Kine.

The Peninsula Hotel

Kombinujući modernu i tradicionalnu arhitekturu, Peking je jedan od najstarijih gradova na svetu, sa bogatom istorijom koja datira preko tri hiljade godina. Kao poslednja od četiri velike drevne prestonice Kine, Peking je bio politički centar zemlje tokom većine poslednjih osam vekova i najveći grad na svetu po broju stanovnika veći deo drugog milenijuma nove ere. Sa planinama koje okružuju unutrašnjost grada sa tri strane, pored starih unutrašnjih i spoljašnjih gradskih zidina, Peking je bio strateški postavljen i razvijen da bude rezidencija cara i stoga je bio savršena lokacija za carsku prestonicu.

Zabranjeni Grad

Grad je poznat po svojim raskošnim palatama, hramovima, parkovima, baštama, grobnicama, zidovima i kapijama. Peking je jedna od najvažnijih svetskih turističkih destinacija. U 2018. godini, Peking je bio drugi grad sa najvećom zaradom od turista u svetu posle Šangaja. Peking je dom mnogim nacionalnim spomenicima i muzejima i ima sedam Uneskovih lokacija svetske baštine — Zabranjeni grad, Nebeski hram, Letnja palata, Ming grobnice, Zhoukoudian i delovi Velikog zida i Velikog kanala, sve ove znamenitosti su izuzetno popularne svetskim turistima. Sihejuani, tradicionalni gradski stil stanovanja, i hutonsi, uske uličice između sihejuana, glavne su turističke atrakcije i uobičajene su u urbanom Pekingu.

Peking je poznat po svojim sihejuanima, tipu rezidencije u kojoj zajedničko dvorište dele okolne zgrade. Među veličanstvenijim primerima su Vila princa Gonga i rezidencija Soong Ching-linga. Ova dvorišta su obično povezana uličicama koje se nazivaju hutonzi. Hutonzi su uglavnom ravni i idu od istoka ka zapadu, tako da su vrata okrenuta ka severu i jugu za dobar Feng Shui. Oni se razlikuju po širini. neke su čak toliko uske da kroz njih može proći samo nekoliko pešaka.

Tri stila arhitekture preovlađuju u urbanom Pekingu. Prvo, tu je tradicionalna arhitektura carske Kine, možda najbolje ilustrovana masivnim Tian’anmenom (Kapija nebeskog mira), koja ostaje zaštitni znak Narodne Republike Kine, Zabranjeni grad, Hram carskih predaka i Nebeski hram. Drugi stil, koji se ponekad naziva „kinesko-sovskim“ stilom, sa strukturama koje imaju tendenciju da budu kutijaste, a ponekad i loše izgrađene, a izgrađene su između 1950-ih i 1970-ih godina. I za kraj, postoje mnogo modernije arhitektonske forme, najuočljivije u oblasti pekinškog centralnog distrikta u istočnom Pekingu, kao što je novo sedište Centralne Kineske Televizije, pored zgrada na drugim lokacijama u gradu kao što su Nacionalni stadion u Pekingu i Nacionalni centar za Izvođenje umetnosti.

Tian’anmenom (Kapija nebeskog mira)

U narednim putopisima upoznaćete neke od čuvenih znamenitosti poput Kapija Nebeskog Mira, Nebeski Hram, Zabranjeni Grad, Letnja Palata, Kineski Zid… Siguran sam da će ovo biti jedna od najzanimljivijih avantura koje ste do sada imali priliku da vidite na Mr.M blogu i da vas neće ostaviti ravnodušnim.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog prvog specijalnog putopisa u seriji putopisa o dalekoj Kini gde smo imali prilike da uživamo u lepoti ove neobične zemlje u srcu istočne Azije. Današnji putopis ne bi bio moguć bez nesebične pomoći ministarstva turizma Narodne Republike Kine – Visit China, svetske avio kompanije Turkish Airlines i The Peninsula Beijing hotela u saradnji sa lokalnim partnerima koji su omogućili da osetim duh i lepotu drevne kineske kulture i tradicije. Naravno kao i uvek potrudio sam se da vam prenesem svoje utiske o ovom neobičnom iskustvu iz Kine uz Turkish Airlines.

Nebeski Hram

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem nove i neobične destinacije na jedan sasvim drugačiji način.

Čast mi je da imam priliku da sarađujem sa kompanijama koje čine sam vrh u industriji turizma i želeo bih još jednom da se zahvalim Turkish Airlines avio-kompaniji na ovoj neverovatnoj avanturi i što su mi omogućili da na jedan sasvim drugačiji način osetim lepote ove neobične dalekoistočne kulture.

Letnja Palata

Kako se vama dopala ova moja priča o Kini i predstavljanje prestonice Pekinga koja krasi srce ove neobične zemlje u istočnoj Aziji? Da li ste imali priliku do sada da posetite Kinu?

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i uvek možete me kontaktirati putem maila ili društvenih mreža, sve adrese možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

U narednim pričama iz Kine otkrićemo neke druge zanimljive znamenitosti koje biste trebali posetiti ako vas put navede u ovu prestonicu ove drevne daleke zemlje!

Blogerski pozdrav iz Pekinga,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane turskog avio prevoznika Turkish Airlines, Ministarstva turizma Narodne Republike Kine i The Peninsula Beijing Hotela kao i drugih lokalnih partnera. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Luna park na brežuljcima Tbilisija…

Moda Outfit Post 6 Comments

Dragi moji pustolovi i ljubitelji mode, kako ste mi danas? Ostalo je malo vremena do kraja ove godine, da li ste napravili neke planove za Novogodišnju noć? Ja iskreno još nisam jer kod mene je sve to nekako u poslednji čas. Kada sam bio mlađi ja sam se uvek trudio da se organizujem, ali se na kraju sve izmeni. Čovek kako stari nauči se pameti, pa nema tolikih “raskoraka” već je sve opuštenije i drugačije.

Ovaj mesec sam bio jednako aktivan kako sa putopisima, tako i sa modnim postovima, pa mi je zbog toga veoma drago jer nisam zapostavio svoju prvu veliku ljubav – modu.

Kada smo Bojana i ja čitali savete na internetu nismo pronašli u preporukama da treba da vidimo jedan zabavni luna park. Ipak na kraju zbog naših mnogobrojnih šetnji glavnom prestonicom Gruzije svaki dan smo primećivali jedan veliki točak koji se nalazi na brdu koje vam deluje jako blizu, ali mi nikako nismo znali kako da pitamo ljude na adekvatan način da stignemo i mi do tog “točka”.

Jedno jutro u hotelu, mi smo pokušavali da objasnimo ljudima na recepciji šta želimo da posetimo… U početku nas nisu razumeli dok jedna devojka koja je tek tu počela da radi pokazala nam svoj telefon i na ekranu je bio taj točak. Nakon toga na gruzijskom jeziku ona im je objasnila šta želimo da vidimo i oni su svi počeli da istražuju kako mogu da nam pomognu da stignemo do tamo. Srećom bio je jedan autobus koji je išao do tamo, ali su nas upozorili da je vožnja malo duga i da se na to pripremimo.

Bojana se dala u potragu za samoposlugom, pošto je trebalo nešto gricnuti… Realno devojka je mislila na prave životne stvari, dok sam ja se trudio da se snađem na mapi na gruzijskom jeziku. Pošto smo pokupovali pola prodavnice i imali smo hranu za 3 dana (bili slatkiši na akciji, razumite nas) bili smo spremni za pokret.

Posle sat vremena potrage sasvim slučajno smo našli autobus, pošto to nije bilo njegovo stajalište mi smo preklinjali vozača da nas pusti da uđemo, hvala Bogu čovek je bio divan i razuman pa nas je pustio da uđemo.

Za nepunih sat vremena mi smo se našli na našoj destinaciji – Mtatsminda Zabavni (luna) park. Pretpostavljam da je zbog perioda kada smo mi bili u poseti Tbilisiju nije bila prava turistička sezona park je bio pust. Nismo mogli da verujemo da jedno ovako neobično mesto koje je napravljeno da bude pravo mesto iz bajke na koje bi poželelo da dođe svako dete (i možda neka starija osoba koja je zalutala…) ovaj park je bio pust.

Na slici iznad iza mene možete videti razlog naše posete Mtatsminda zabavnom parku – čuveni točak. Taj dan je bio prelep, kao stvoren za šetnju, dovoljno toplo da možeš da se šetaš napolju sa kaputom ili debljim džemperom i da ti ne bude hladno. Ovaj put možemo da se zahvalimo suncu jer nas je ova prirodna svetlost baš poslužila i dobili smo inspiraciju za naše outfit postove.

Želeo bih samo da napomenem da je ulaz u Mtatsminda zabavni park besplatan i da se plaćaju samo vožnje i igre koje se nalaze unutar ovog zanimljivog kompleksa. Postoji i mali zološki vrt i sve se to nalazi na brdu sa kojeg se prostire najlepši pogled na Tbilisi.

Jesen je učinila svoju prirodnu magiju pa je drveće dobilo novu boju koja je u trendu ove sezone – nijanse zlatne/žućkaste boje. Priroda je uvek u trendu samo bismo trebali da se malo bolje osvrnemo oko sebe!

U ovom neobičnom parku proveli smo skoro 3 sata, vreme je tako proletelo da to nismo ni primetili. Ovo je idealno mesto ako želite da se zabavite, uživate u lepoti prirode i neverovatnom pogledu na Tbilisi.

Ovaj post je nažalost i poslednji post iz Gruzije i zaključno sa ovim petim člankom završavamo zvanično moju avanturu u Gruziji. Ovo putovanje ću pamtiti zaista dugo jer sam se proveo ludo i nezaboravno, prvo jer sam imao najbolje društvo, a to je moja Bojana Rmandić moja koleginica i saborac i imao sam priliku da vidim jednu sasvim neobičnu zemlju koja se samo zvanično nalazi na mapi Evrope, a kada kročite u Gruziju shvatate da Evropa ovde nikad nije ni bila.

Dragi moji ljubitelji mode, došli smo do kraja petog, a ujedno i poslednjeg posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

OUTFIT

Džemper: Givenchy

Pantalone: Cavalli Class

Patike: Loriblu

Fotoaparat: Sony Alpha 7r II; Objektiv: Sony G Master 24-70 MM

Kako se vama dopala ova moja modna kombinacija sa kojom sam obišao ovaj neobični luna park na brežuljcima Tbilisija? Iskreno se nadam da ćete i vi uskoro imate priliku da posetite Gruziju i obavezno mi javite vaše utiske! Mi se vidimo za par dana sa novim pričama i započinjemo avanturu u najmanjoj zemlji u Jugoistočnoj Aziji – Narodna Republika Laos. Jedva čekam da vam prikažem lepotu te daleke i predivne zemlje osmeha.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.

SHARE THIS POST

Pisma iz Gruzije: Tbilisi, nova raskrsnica Istoka i Zapada…

Avanture Putovanja 6 Comments

Dragi moji pustolovi, kako ste mi danas? Posle peskovite avanture u dalekoj Africi, mali Marko je nastavio svoj put ka raskrsnici Istoka i Zapada. Gruzija, zemlja koja je blago “uglavljena” na mapi Evrope, ali kada tamo odete shvatite da tamo Evropa nikad nije ni kročila. Na ovom putovanju sam imao malo drugačije društvo moju drugaricu Bojanu Rmandić, koja za sebe kaže da je sociolog koja je pronašla sreću u zanimanju 21. veka – influensera.

Bojana i ja smo čist dokaz da prava prijateljstva na Instagramu mogu postojati i da prostorne barijere ne oredstavljaju problem da ponekad odemo na neke zanimljive destinacije uz pomoć našeg zajedničkog prijatelja kompanije Turkish Airlines, koja nam je i ovaj put pomogla da naši snovi postanu stvarnost i da posetimo srce Kavkaza.

Nakon putovanja od par sati i kratkoj poseti Istanbulu došli smo do naše željene destinacije – Tbilisi. Letovi su nam prošli tako brzo jer od naše priče nismo ni bili svesni koliko je vremena zaista prošlo… Nakon pasoške kontrole i preuzimanja našeg prtljaga dočekali su nas naši domaćini – organizatori Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Da, upravo tako razlog naše posete Gruziji je bila Nedelja Mode u Tbilisiju jer smo bili pozvani kao internacionalni influenseri da prisustvujemo jednom veličanstvenom modnom dešavanju kao što je to MBFW Tbilisi.

Kao što ste navikli i do sad i ovaj put ćete od mene čuti neke opšte informacije o destinaciji. Naime, Gruzija iako ima skoro 4 miliona stanovnika je zemlja sa burnom istorijom, koja će zaintrigirati sve pustolove željne avanture. Trenutno iz Srbije i zemalja bivše EX-YU ne postoje direktni letovi do ove zemlje koja je nekada pripadala Sovjetskom Savezu.

Bitna informacija je da vam nije potrebna viza za ulazak na teritoriju Gruzije ako posedujete pasoš Srbije ili neke od država iz regiona (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska). Gruzija je zaista neobična zemlja i kada sletite u Tbilisi imaćete osećaj da ste sleteli na jedan potpuno drugačiji, nesvakidašnji prostor.

Sigurno je jedno od prvih pitanja koje vam se trenutno mota u glavi: Zašto putovati baš u Gruziju? Šta ima tako posebno tamo da se vidi? Mi, ljudi sa Balkana smatramo za sebe da smo najbolji domaćini i da svojom srdačnošću i domaćinskom toplinom dočekujemo goste. To sve stoji i to je nešto što nas izdvaja od drugih naroda, ali Gruzini (pravilan naziv za stanovnike kavkaske države Gruzija) su to unapredili i zadali nam domaći zadatak.

Dosta su slični našem mentalitetu i veoma su srdačan i veseo narod. Njihov životni standard je vrlo sličan našem, ako ne i niži pošto smo primetili po njihovim cenama u marketima da su namernice značajno jeftinije nego kod nas. Pored toga u razgovoru sa par lokalaca saznali smo da im je prosečna plata oko 200-230 evra, što Gruziju svrstava među zemlje sa niskim prosečnim zaradama (kao što je to i Srbija).

Prvi dan u Tbilisiju nam je prošao u razgledanju grada i “krstarenju” centralnim ulicama gde smo Bojana i ja već imali priliku da vidimo neke modne dodatke koji bi nam pomogli da upotpunimo naše modne kombinacije koje smo specijalno spremili za Nedelju Mode u Tbilisiju. Prvi utisci su da je Tbilisi grad sa zanimljivom arhitekturom, pošto su bili deo SSSR-a vidi se direktan uticaj carske Rusije na lokalnu arhitekturu. Obradovala me je činjenica da su Gruzini izuzetno ponosni na svoju istoriju i pravoslavlje pa su izgradili veliki broj bogomolja.

Takođe na ulicama smo videli raznovrsne noćne ulične markete koje smo prosto morali da obiđemo. Na uličnim tezgama smo videli mnošto zanimljivih stvari što bi naš narod rekao “od igle do lokomotive” i skoro nema prodavca koji nas nije zvao da pogledamo baš njegovu tezgu i da se uverimo u kvalitet proizvoda. Moram biti iskren i priznati da smo se Bojana i ja najviše zadržali na tezgama sireva i slatkiša! ? Slatke muke…

Prvi dan nam se završio na najbolji mogući način sa punim kesama sireva sa kojim nismo znali sta da radimo pa smo kupili neke kifle koje su hvala Bogu sačuvale svežinu i uz sok pojeli sve sireve. Bojana je veliki fan sireva, dok moja malenkost prednjači u “ljubavi prema slatkišima”.

Sledeći dan smo veselo započeli uz pesme sa naših muzičkih lista koje verno čuvamo na našim telefonima, pa su se mogli čuti hitovi od Mine Kostić, Tarkana i ostalih što bi neki rekli “od Silvane do Nirvane”! Pošto smo do kraja odslušali sve naše pesme za dobro jutro mogli smo da idemo da nešto malo i doručkujemo pošto smo već potrošili dosta energije od mahanja rukama i “mini-koncerta”.

Prvi doručak u našem hotelu je bio izuzetan! Naš hotel – Iota Hotel koji nas je ugostio tokom naše modne avanture u Tbilisiju je hotel koji su skoro svi turisti koji su pre boravili u njemu ocenili sa najvišim ocenama zbog 3 stvari koje krasi ovaj hotel. Ovaj hotel podržava lokalnu zajednicu i uzima sve potrebne namernice i proizvode od lokalnih farmera i malih proizvođača što je zaista za pohvalu! Druga stvar je interijer hotela koji je moderan i minimalistički uz elemente prirode.

Na drugoj slici iznad možete videti njihov “zeleni” zid koji svakodnevno neguje više ljudi da bi se mi turisti mogli redovno slikati pored njega. Za kraj kao jednu od bitnijih stavki koja je svakom putniku bitna je lokacija, ovaj hotel se nalazi u samom srcu grada nedaleko od Trga Slobode (Liberty Square) i glavne ulice Ruštaveli koja je žila kucavica Tbilisija.

Pošto smo Bojana i ja zajedničkim snagama pomogli hotelu da smanje količinu hrane mogli smo da krenemo u nove radne pobede. Odlučili smo da pred početak revija posetimo ulicu Ruštaveli i da obiđemo neke znamenitosti. Naravno, pre svega toga palo je jedno dobro slikanje kao dokaz da ja idem negde sređen kao sav normalan svet i da ja pored farmerki mogu da se sredim, ali pošto to kratko traje odličio sam da se slikam što pre dok magija opeglanih pantalona “magično” nestane!

Nakon nekog vremena zbog moderne fasade zgrade Muzeja likovnih umetnosti u kojoj se nalazi bogata privatna zbirka klasične i moderne likovne umetnosti jednog poznatog lokalnog milionera odlučili smo jednoglasno da je posetimo. Ulazak u muzej je 15 GEL (lokalna valuta je Lari i otprilike 1 lari je oko 36 dinara).

Siguran sam da ne bih preterao ako bih kojim slučajem napisao da je ovo jedan od najboljih umetničkih muzeja na svetu. Kolekcija je sveobuhvatna i obimna, proizašla iz privatne kolekcije osnivača. Muzej prikazuje preko 3500 dela koje je stvorilo preko 100 gruzijskih umetnika.

Kolekcija obuhvata nekih 70 godina umetničkog periosa i svaka izložbena soba je posvećena drugom umetniku. Ako ste ljubitelj umetnosti ovo je definitivno mesto koje morate obići. Prilikom ulaska u muzej primetićete zanimljivo stepenište koje je izrađeno od stakla, pošto ja imam strah od svega i svačega plus sam gledao seriju Rubi više puta ja sam izabrao da idem liftom dok je Bojana bila “hrabrija”!

Kako je ustvari nastao ovaj muzej? George (Gia) Jokhtaberidze i Manana Shevardnadze počeli su sakupljati umetnička dela 1990-ih godina prošlog veka. Nakon uspešnih preduzetničkih poduhvata, goapodin Jokhtaberidze je počeo kupovati umetnička dela kao veliki zaljubljenik umetnosti.

Jednom prilikom tokom njegove posete galeriji, radnici su pakovali jednu sliku koja je trebala biti poslata u inostranstvo po nekoj veoma niskoj, smešnoj ceni. Ubrzo je gospodin Jokhtaberidze shvatio da će delo biti zauvek izgubljeno ako se tako rasipa širom svetom bez odgovarajuće kolekcije i adekvatne izložbe. Pošto je većina umetničkih dela nastala tokom perioda Sovjetskog Saveza i Gvozdene zavese, umetnost još nije bila dobro poznata na prostorima Gruzije. Tako je nastala misija: prikupljanje, restauracija i očuvanje gruzijske umetnosti. U početku, misija nije uključivala ideju za izgradnju potpuno nove zgrade muzeja, ideja je bila da se sva umetnost sakupi i daruje državnim muzejima.

Međutim, zbog raspada SSSR-a i posledičnih ekonomskih i građanskih previranja, državni muzeji su bili u teškoj situaciji i nisu bili u mogućnosti da skladište sva umetnička dela. Nakon što je 23 godine sakupljao razna umetnička dela i uspeo da bude na čelu najveće telekomunikacione kompaniju u Gruziji, gospodin Jokhtaberidze je video priliku da kupi nekretninu ispred zgrade parlamenta Gruzije. Prilika se brzo pretvorila u stvarnost i nastao je plan za izgradnju kompleksa zgrada koje bi postale Gruzijski muzej likovnih umetnosti i Umetnička kuća.

Nakon dvosatne posete ovom neverovatnom muzeju nastavili smo naše razgledanje Tbilisija. Tokom naše šetnje centralnom ulicom prestonice Gruzije naišli smo na mnoga vesela lica koja su nam davala upustva kako da dođemo do mesta gde se održavala Nedelja Mode. Pored ljudi, imali smo priliku i da sretnemo naše četvoronožne krznene prijatelje koji su pronašli svoje sklonište na baštenskim klupama centralnih restorana.

Gruzini su inače veliki borci za prava životinja i sve lutalice su registrovane i čipovane (ako dobro uvećate prethodnu sliku, videćete na desnom uvetu psa jedan žuti čip sa kodom). Svuge po centru možete videti posebne “pet stanice” za napuštene pse i mačke koje ljudi zaposleni u gradskim službama, kao i lokalno stanovištvo svakodnevno čisti i stavlja svežu hranu i vodu za piće za napuštene ljubimce.

Pošto smo se mi odlučili na junačku šetnju od nekoliko minuta, za nekih dvadesetak minuta smo bili na svom odredištu i zvanično smo stigli na našu prvu reviju na Nedelji Mode u Tbilisiju.

Mercedes-Benz Nedelja Mode u Tbilisiju (MBFWT) je gruzijska nedelja mode koja je sponzorisana od strane Mercedes-Benz grupe koja se svake godine održava u glavnom gradu Gruzije – Tbilisiju. Komitet za organizaciju Nedelje Mode u Tbilisiju je osnovan 2015. godine. Tokom modne nedelje uporedo se odvijaju i drugi kulturno-umetnička dešavanja poput ARTGeorgia likovne izložbe i BENEKST međunarodni konkurs modnog dizajna.

Obećavam vam da će jedan od narednih postova na blogu biti posvećen isključivo Nedelji Mode u Tbilisiju gde ćete saznati nešto više o ovom modnom događaju koje je za kratko vreme bilo zapaženo od strane najeminentnijih ljudi sa modne scene.

Nakon revija odlučili smo da je najbolje da kupimo nešto za jelo i da se spremimo za spavanje jer je Nacionalna turistička organizacija Republike Gruzije za nas spremila zanimljiv plan i program za naredni dan.

Sutradan od ranog jutra sam bio zvanično najveselija osoba u hotelu pošto sam bio naspavan i bio u potpunosti spreman za doručak i da nastavim sa planom i programom koji su nam spremili naši prijatelji iz Turističke organizacije u saradnji sa Ministarstvom turizma.

Plan je bio obilazak starog dela grada i odlazak na brdo Sololaki gde se nalazi “Majka Gruzije” koja sa velikim ponosom ljubomorno čuva svoj Tbilisi.

Nakon par minuta vožnje od našeg hotela stigli smo do Starog Grada. Ne znam da li ste kojim slučajem upoznati sa činjenicom da je Tbilisi jedan od najstarijih gradova u delu sveta koji leži u južnom Zakavkazju. Zbog svog povoljnog položaja bio je teško osvajan od stane velikih sila, ali su kroz istoriju Gruzini dosta propatili.

Jedino svetlo na kraju tunela je bila Kartlis Deda, u prevodu Majka Gruzije koja je danas jedan od simbola Tbilisija. Statua žene koja simbolizuje duh žitelja Tbilisija i ove neobične zemlje koja se nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada. Kolosalna statua, visoka 22m, predstavlja ženu obučenu u tradicionalnu gruzijsku nošnju: u levoj ruci joj je pehar vina, kao simbol srdačne dobrodošlice svakom ko otvorenog i čistog srca dođe u grad, a u desnoj ruci, pripremljen mač, za one koji imaju neke zle namere osim da budu cenjeni gosti…

Do brda Sololaki na kojem se nalazi ova znamenistos se dolazi posebnom žičarom. Cena je simbolična tako da svako ko se odluči da krene put Gruzije i poseti Tbilisi bi trebao da poseti stari deo grada i oseti nepokolebiv duh Gruzina koji i dan danas verno neguju.

Raspoloženje je bilo na nivou i naš balkanski duh je bio u potpunosti spreman da se susretne sa gruzijskim. Vožnja žičarom traje nekoliko minuta, sasvim dovoljno vremena da uživate u pogledu i da stignete to da zabeležite svojim telefonom ili fotoaparatom. Tek kada stignete na vrh Sololaki brda shvatite u stvari koliko je Tbilisi jedan veliki grad, uprkos veličini uspeo da vremenom zadrži svoj šarm i dušu Zakavkazja koja sa sobom nosi dugu istoriju.

Nakon ovog divnog pogleda sa vidokovca do Majke Gruzije nas je vodila jedna obeležena staza gde smo sretali mnogobrojne turiste koji su se vraćali nazad na žičaru. Nekoliko minuta kasnije pred nama se ukazao simbol Tbilisija – Majka Gruzije.

Tu smo se zadržali neko vreme sasvim dovoljno da Bojana i ja napravimo adekvatan sadržaj koji ćete imati prilike da vidite sledeće nedelje na blogu. Samo za tih pola sata koliko smo proveli pored simbola grada uvideli smo brojnost turista koji dolaze da posete Tbilisi.

Pošto smo završili sa obilaskom starog dela grada tim ljudi iz Turističke organizacije nas je odveo na čaj i da probamo neke lokalne slatke poslastice. Verujte mi da sam znao da idem da probam slatkiše preleteo bih sa tog brda bez žičare!

Pošto smo žurili na revije, naša slatka pauza je bila malkice kraća nego što je bilo planirano pa smo užurbanim koracima pohitali ka hotelu na sređivanje.

Još jedan dan ispunjen revijama, videli smo neke nove modne kreacije koja su bila prava osveženja na modnoj sceni. Mogli smo zaključiti i po izrazima lica nekih od vodećih urednika modnih časopisa da je ova godina bila izuzetno plodonosna za gruzijske modne kreatore.

Narednih par dana smo većinom proveli na modnim dešavanjima, tako da nismo imali puno vremena za obilazak grada, ali smo uspeli da uhvatimo još dva slobodna dana koje smo odlučili da utrošimo na istraživanje lepota Tbilisija.

Jedan modni kreator nam je rekao da je svoju inspiraciju za novu kolekciju pronašao u jednom lokalnom zabavnom parku. Bojana i ja smo ga samo pogledali i on nam je sa smeškom rekao adresu i da se sami uverimo u neobičnu lepotu luna parka koji se nalazi na najvišoj tački u Tbilisiju.

Dobro došli u Mtatsminda Park, poznati uređeni tematski luna park smešten na vrhu planine Mtatsminda, sa pogledom na Tbilisi. U parku se nalaze karusele, tobogani, rolera, uspinjača i veliki točak na ivici planine, s kojeg se pruža prekrasan pogled na grad. Ovaj park je takođe i nama poslužio da napravimo neke zanimljive slike za naše modne outfit postove.

Ovaj luna park me je u potpunosti vratio u one bezbrižne dane detinjstva, kada nisam imao potrebe da brinem o svakodnevnim nebitnim stvarima već je samo bio cilj da se zabavim, uživam u sećernoj vuni i razmišljam na koju sledeću vožnju ću se uputiti. Danas je malo drugačije umesto vožnji u luna parku upustio sam se u najkomplikovaniji tematski park koji se zove život i svakog dana imam neke vožnje koje mogu da promene tok mog daljeg rada, ali dobro sve je bezbedno dok imaš nevidljivi pojas koji te štiti od neplaniranog pada.

Kako je nastao ovaj park? Park je osnovala sovjetska vlada tridesetih godina prošlog veka i nekada je bio proglašen trećim najposećenijim javnim parkom u SSSR-u. Pokojni gruzijski milijarder Badri Patarkatsishvili zajedno sa suprugom Innom Gudavadze započeo je transformaciju parka u tematski park 21. veka. Badri je bio vlasnik parka kao dobrotvorni projekat, uz brojne komercijalne imovine u Gruziji, uključujući fabriku čelika Rustavi, vodu Borjomi i TV stanicu Imedi.

Patarkatsišvili je 2007. postao glasni protivnik Partije nacionalnog pokreta i kao rezultat toga više nije bio omiljen predsedniku Mihailu Sakašviliju, pa je novembra 2007. godine, njegovu imovinu, uključujući park Mtatsminda i Imedi TV stanicu, zaplenila je vlada pod tvrdnjama da je kompanija „više puta prekršila“ uslove ugovora i da nije platila naknadu za zakup.

Predstavnici Patarkatsishvili-ja su odmah odbacili ove tvrdnje, rekavši da su “neutemeljene”. Nakon smrti Patarkacišvilija u njegovoj kući u Engleskoj u februaru 2008. godine, njegova udovica Inna Gudavadze započela je međunarodni arbitražni postupak protiv Vlade Gruzije, tvrdeći da je Mtatsminda Park, zajedno sa ostalom gruzijskom imovinom, vlada nepravedno prisvojila. 29. oktobra 2008. godine, Inna Gudavadze je na konferenciji za štampu u Tbilisiju rekla da su park Mtatsminda, kao i TV stanica Imedi bili „Badrijevi lični projekti za Gruziju i gruzijski narod”. U julu 2011. godine porodica Patarkatsishvili postigla je nagodbu sa vladom koja je videla da se park Mtatsminda vratio Inni, a porodica je u zamenu za njih odustala od svih potraživanja vlasništva nad Imedi TV.

Nakon pada predsednika Mihaila Sakašvilija, Imedi Televizija je takođe vraćena Inni i njenoj porodici u oktobru 2012. godine pod novom vladom. U julu 2014. godine tužilaštvo Gruzije podiglo je krivičnu optužnicu protiv bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija i grupe državnih zvaničnika zbog njihove uloge u ilegalnoj eksproprijaciji gruzijske imovine u vlasništvu porodice Patarkasishvili.

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja prvog posta iz serije postova moje avanture iz Gruzije koja ne bi bila moguća bez nesebične pomoći mojih prijatelja iz kompanije Turkish Airlines, kao i organizatorima Nedelje Mode u Tbilisiju i timu iz Nacionalne Turističke Organizacije Republike Gruzije zajedno sa lokalnim ministarstvom turizma. Takođe ovim putem želim da se zahvalim Iota hotelu gde smo imali osećaj kao da smo kod svoje kuće. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da uvek uspem da pronađem partnere mojih projekata koji mi pomažu da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način.

Kako se vama dopala ova moja priča o Tbilisiju? Da li ste imali priliku do sada da posetite Gruziju? Vidimo se opet za par dana na istom mestu, očekuje vas novi post gde nastavljamo našu priču o Tbilisiju, ali kroz jedan modnih outfit post gde ću vam ispričati neke dogodovštine koje su me pratile tog dana u glavnoj prestonici Gruzije.

Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav iz dalekog Tbilisija,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio kompanije Turkish Airlines, Nacionalne Turističke organizacije Republike Gruzije i organizatora Mercedes-Benz Nedelje Mode u Tbilisiju. Ova modna avantura ne bi bila moguća bez Iota Hotela čije osobolje nam je ulepšalo naš boravak i učinili su sve da bismo se osećali kao kod svoje kuće. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim prelepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II i objektiva Sony FE 24-70 mm iz posebne serije G Master.
SHARE THIS POST

Turska u mojim očima: Daljina nas ipak povezuje

Putovanja Turkish Airlines avantura Turska u mojim očima 7 Comments

Dragi moji pustolovi, došlo je vreme da nastavimo našu avanturu u Istočnoj Turskoj. Na samom početku želeo bih da se zahvalim svima vama na divnim porukama koje ste mi uputili putem društvenih mreža i na mejl ovih dana. Vaša podrška i komentari mi zaista puno znače jer mi pomažu da na pravi način usmerim moj dalji rad na blogu.

Danas nastavljamo našu avanturu u Istočnoj Turskoj i došli smo do Karsa… Dogu Ekspresi nam je pomogao da dođemo do Karsa, a od Karsa smo morali nažalost peške… Naravno, malo šale nije na odmet! Ko nije bio u prilici da pročita moj prethodni post iz Turske ili neko jednostavno želi da se podseti nekih detalja, post možete pročitati na ovom linku.

Po planu i programu koji je za nas sastavio Turkish Airlines sledeća znamenitost na listi je bilo nalazište ruševina nekadašnjeg grada Ani. Ani je pre bio simbol raskoša i bogatstva, poznat po velikom broju impozantnih građevina i raskošne arhitekture, grad koji su naseljavali poznati trgovci, bogati veleposednici… Šta se dogodilo? Kao i u svakoj priči, uvek postoji ono ALI, zato u ovom slučaju mogu reći samo da je to mesto u kojem su ostale ruševine koje su ujedno i jedini svedoci zlatnog doba jednog od najvećih i najbogatijih gradova na svetu.

Danas, umesto raskoši ostale su ruševine na prostoru nekadašnjeg grada Ani, pa je zbog toga dobio pogrdan nadimak “Grad Duhova”. Ruševine se nalaze sa samoj granici Turske i Jermenije. Iskreno se nadam da će uz pomoć arheologa, malo sreće, pažljivog i posvećenog rada Ani bar malo povratiti svoj stari sjaj i slavu koju zaslužuje!

Ani je nekada bio poznat kao grad 1001 crkve, a pretpostavlja se da je tokom zlatnog doba u gradu živelo preko 100.000 stanovnika. Nadimak “grad 1001 crkve” je možda prenaglašen, ali istoričari i arheolozi su do sada pronašli nešto manje od 100 verskih objekata, što govori u prilog tome kako su jermenski vladari bili izuzetno pobožni i da su bili posvećeni izgradnji svetinja.

Danas se na ovom nalazištu može pronaći Ani katedrala, tačnije njena ruševina. Izgrađena od crvene cigle, verski objekat koji se nalazi na posebnom uzvišenju i danas privlači pažnju posetilaca. Kupola katedrale je najvećim delom uništena prilikom velikog zemljotresa u 14. veku, to nije nažalost nije bio kraj jer je nakon toga uništen i drugi deo katedrale, ali je ostala ruševina koja nam i dalje može dočarati lepotu ovog verskog objekta.

Sudeći po nekim spisima, Ani katedrala je izgrađena u periodu kada je grad Ani bio na vrhuncu svog uspona, tokom 11. veka. Postoji i crkva Sv.Đorđa koja se i dan danas nalazi u samoj provaliji na granici između Turske i Jermenije. Crkva Svetog Đorđa se smatra jednom od najbolje očuvanih objekata na prostoru nekadašnjeg grada Ani. Svi smatraju da zgrade, objekti nemaju dušu, ali su oni ipak nemi svedoci raznih velikih istojiskih dešavanja, koje su promenile tok istorije.

Nakon dobre šetnje, verujte mi da sam se malo razmrdao i da mi je ova šetnja kroz Ani prijala, možda je temperature bila ispod nule, ali je raspoloženje i lepota pejzaža učinilo da uopšte ne osećam hladnoću, već samo osećaj neke neobične ispunjenosti i ponosa jer sam imao priliku da posetim jedno ovako neobično mesto kao što je grad Ani.

Polako se naša mala blogerska grupica okupljala i bilo je vreme da se krene dalje… Malo smo bili i ogladneli, što je i normalno posle par sati šetnje i istraživanja ruševina. Pre ulaska u autobus, okrenuo sam se još jednom, po poslednji put da pozdravim Ani, jer sam istinski uživao u priči o jednom zlatnom gradu: “Ćao Ani, možda ćemo se videti još koji put, budi mi pozdravljen!”

Blogeri su nastavili svoj put, uzbuđeno smo pokazivali slike jedni drugima, jer svako je na svoj način dočarao iz svog ugla staru slavu nekadašnjeg carskog grada Ani i naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nas odveli na jezero Cildir, gde je ujedno bio organizovan i ručak.

Prizor je bio kao iz bajke, mnogi blogeri su išli sa ribarima da se uvere u istinitost priča kako se inače lovi riba u zaleđenom jezeru, ali moj strah od vode i da će led popustiti i pući pod mojim nogama je pobedio pa sam iskupio trunku hrabrosti i otišao do nekih granica za koje sam smatrao da će biti bezbedne za moje kretanje. Ovaj put sreća nije bila dovoljna da isprati moju hrabrost do kraja! 🙂

Vreme za ručak je prosto proletelo, pa smo morali da požurimo i da se uputimo malo u planinske predele pa je mali Marko potpuno iznenadno stao na snowboard… Dosta vremena je prošlo, dobro je što sam ostao u jednom komadu! Ne brini mama, dobro sam!

Sarikamis! Planina za prave ljubitelje zimskih sportova, ako se dobro sećam cena ski propusnica za žičaru za ceo dan je oko 5 evra, ako kojim slučajem iznajmljujete i opremu za skijanje ili snowboard, mislim da je zajedno sa ski pass propusnicom manje od 20 evra, što je izuzetno jeftino u odnosu na neke evropske planinske centre.

Mi smo bili smešteni u Sarikamis Kayi Hotelu. Ovaj hotel je dobio jedan simpatični epitet od svojih gostiju: “Snežna Palata Sarikamis planine” zbog svoje neobične lokacije. Imali smo vremena malo da se odmorimo, pa smo naredni dan započeli sa našim aktivnostima znatno kasnije nego inače. Nakon doručka, taman što sam pošao do sobe da se spremim za pokret naši prijatelji iz Turkish Airlines-a su nam saopštili da ako kojim slučajem u grupi postoje ljubitelji zimskih sportova imaju pravu poslasticu za nas i da imamo 5,6 sati slobodno da malo uživamo na snegu.

Ja sam od sreće zaboravio ključeve od sobe i telefon pa su me kolege tražile po hotelu jer sam ja hvala Bogu brže bolje otišao po opremu… Kada sam završio sa oblačenjem za sneg dečko koji radi iznajmljivanje opreme me je upitao: “Da li želite skije ili snowboard?”. Pomislio sam, nek ide život na ovoj planini nisu oštre staze, imam ja skije na Divčibarima, ali moj otac se uvek uplaši kada me vidi na snowboardu… Pošto nije bilo mojih stalnih kritičara, ja sam samo pokazao prstom na snowboard I nakon par minuta mali Marko se našao na žičari nakon dužeg vremena! Prvo sam pomislio da sam poludeo, ali idem do kraja pa šta bude na žičari sam, lep je i sunčan dan neće valjda danas nešto poći po zlu!

Bilo je odlično, moram priznati da sam proveo dosta manje vremena na snegu nego što to inače znam kada odem na Divčibare, možda je to bio i umor od puta pa nisam hteo da izazivam sudbinu.

Nakon par sati, blogersko društvance se okupilo i bili smo spremi da krenemo za Erzurum, ujedno i poslednji grad koji je bio planiran da se poseti tokom ove naše avanture u Istočnoj Turskoj.

Erzurum je jedan od najvećih gradova u ovom delu Turske, najveći univerzitetski centar i grad za koji se smatra “kolevkom” dobrog kebaba. Probao sam njihov kebab, ne smem vam priznati koliko sam ražnjića pojeo… Sramota me, kada se setim onih divnih lepinja, srce mi zaigra, pritisak raste! 😀 Samo ću reći da je sve istina! Kebab je fantastičan! U okolini grada se nalaze brojna skijališta i takođe s utu bile organizovane jedne godine i zimske olimpijske igre, onda vam je sigurno jasno i sam kvalitet staza.

Prošlo je i tih fantastičnih 7 dana, došlo je vreme da se rastajemo i da idemo nazad svojim kućama. Uhvatili smo večernji let za Istanbul i u avionu smo sa osmehom na licu sumirali neke naše utiske sa ovog putovanja. Rastanak mi je ovog puta malo teže pao nego inače, ali pošto je 80% blogera bilo iz regiona, obećali smo jedni drugima da ćemo se uskoro sigurno ponovo videti!

Umoran, ali veseo ušao sam i ja na svoj let do Beograda, malo sam uspeo i da odspavam, ali i da pročitam Turkish Airlines časopis u kojem sam video fotografiju katedrale Ani ispod koje je pisalo “Posetite Kars!”. Samo sam se osmehnuo i pomislio: “Marko, bio si tamo, otićeš ti tamo ponovo!”. Stjuardesa mi je donela doručak, a siguran sam da znate kako ide ona klasična priča u avionu. Nedugo nakon doručka sam zaspao…

Dragi moji pustolovi, došli smo do kraja ovog posta, a ujedno i poslednjeg specijalnog posta o Istočnoj Turskoj u saradnji sa kompanijom Turkish Airlines. Vreme uvek proleti kada se čovek lepo zabavlja! Tokom mog boravka u Turskoj obišli smo mnoge interesantne gradove i znamenitosti koje su od velikog kulturnog značaja.

Čovek je bogat u duši ako je uspeo da istraži svet i meni je drago da sam uspeo da pronađem pouzdanog partnera koji će mi pomoći da otkrijem svet na jedan sasvim drugačiji način. Nadam se da sam uspeo bar malo uz pomoć slika da vam dočaram lepotu i jedinstvenog ovog dela Turske, a mogu vam samo reći da bi svako od nas trebao bar jednom u svom životu da poseti Istočnu Tursku. Pogled na svet će vam se definitivno promeniti!

Na kraju posta voleo bih da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Turkish Airlines na srdačnom pozivu i na ovom neverovatnom iskustvu koje ću pamtiti dugo. Takođe, želeo bih ovim putem da se zahvalim partnerima ovog projekta, koji su svojom nesebičnom podrškom podržali ovaj projekat i omogućili nam da se u njihovim hotelima osećamo kao kod svoje kuće. Hvala hotelima Crown Plaza Harbiye i Sarikamis Kayi hotelu na gostoprimstvu, nadam se da ćemo se videti opet uskoro!

Kako se vama dopala ova moja priča o Istočnoj Turskoj? Da li ste imali priliku do sada da posetite ovaj neistraženi deo ove neverovatne zemlje? Ako ste imali priliku voleo bih da čujem vaše mišljenje! Ako imate neko pitanje, komentar, sugestiju ili poruku za mene možete mi napisati dole u komentarima. Naravno, kao i do sad uvek me možete kontaktirati putem maila ili društvenih mreža i to možete pronaći na stranici KONTAKT. Vidimo se na istom mestu za par dana, sa nekom novom pričom!

Blogerski pozdrav,

Mr.M

Ovaj post je sponzorisan od strane avio-kompanije Turkish Airlines.Predstavništvo avio-kompanije Turkish Airlines se nalazi u Beogradu, Knez Mihailova broj 9, telefon: 011/303-6195. Na toj adresi možete direktno kupiti avionske karte za ceo svet kompanije Turkish Airlines, putem call centra ili online kupovinom putem zvaničnog sajta. Takođe ovim putem želim da se zahvalim mojim prijateljima iz kompanije Sony koji su omogućili da uživate u ovim lepim slikama koje su izrađene uz pomoć fotoaparata Alpha 7r Mark II.
SHARE THIS POST