Dragi moji pustolovi i ljubitelji neobičnih putovanja, dobrodošli u novu seriju putopisa na Mr.M blogu. Tokom prethodnih meseci imali ste priliku da upoznate neke od zemalja Južne Amerike, a tokom novembra i narednih meseci prikazaću vam lepote zemalja Dalekog Istoka, koje čine srce Azije. Pre nego sto krenemo na ovo neverovatno putovanje kroz ulice Šangaj, želeo bih da izrazim svoju zahvalnost Svetskoj Turističkoj Organizaciji (UN Tourism) na izuzetnoj podršci i gostoprimstvu koje su mi pružili tokom mog boravka u Aziji. Posebnu zahvalnost dugujem i SAVHE Atour Hotel North Bund Shanghai, čije je gostoprimstvo ucinilo moj boravak u ovom fascinantnom gradu jos posebnijim. Njihova posvećenost detaljima i autenticnom kineskom iskustvu gostoprimstva postavila je savršen temelj za moje istraživanje ovog megalopolisa.
Šangaj: Grad koji nikada ne spava
Šangaj… Samo izgovaranje ovog imena budi asocijacije na futurističke nebodere koji paraju oblake, na tradicionalne vrtove skrivene iza zidina starog grada, na miris sveže pripremljenih xiaolongbao knedli i na neonska svetla koja se presijavaju na povrsini reke Huangpu. Ovaj grad je, bez preterivanja, jedan od najfascinantnijih urbanih centara na planeti, mesto gde se prošlost i budućnost susreću u harmoničnom plesu koji ostavlja bez daha svakog posetioca.
Sa populacijom koja prema podacima iz 2023. godine iznosi impresivnih 24,87 miliona stanovnika u samom gradu, dok metropolitansko područje broji gotovo 30 miliona duša, Šangaj predstavlja najmnogoljudniji urbani centar u Kini i jedan od najvećih na svetu. Prostire se na površini od oko 6.340 kvadratnih kilometara, što ga čini relativno kompaktnim gradom s obzirom na broj stanovnika. Gustina naseljenosti od skoro 4.000 ljudi po kvadratnom kilometru govori o intenzitetu života koji ovde pulsira svakog trenutka.
Ime grada ima bukvalno značenje “iznad mora”, poetična aluzija na njegovu geografsku poziciju na ušću reke Jangce u Istočno kinesko more. Lokalno stanovništvo ovaj grad često naziva i “Shen”, po Chunshen Jun-u, plemiću i lokalnom heroju iz trećeg veka pre nove ere. Zapadnjaci su ga krstili ‘Biserom Orijenta’ i ‘Parizom Istoka’, a oba nadimka savršeno oslikavaju dualnost koja definiše karakter ovog grada.
Moje putovanje u Šangaj bilo je deo većeg istraživanja Kine, a ovaj grad moram priznati da je ostavio najveći utisak na mene i moj tim. Od prvog trenutka kada sam stupio na tlo ovog megalopolisa, osetio sam njegovu neverovatnu energiju, tu jedinstvenu mešavinu tradicionalne kineske kulture i ultramodernog kosmopolitskog duha koji čini Šangaj zaista jedinstvenim mestom na svetu.
Šangaj: Kratka istorija od ribarskog sela do svetske metropole
Istorija Šangaja seže više od hiljadu godina i neraskidivo je povezana sa razvojem moderne Kine. Ono što je nekada bilo skromno ribarsko selo i trgovačko mesto, tokom kasne Cing dinastije (od 1644. godine do 1912. godine) izraslo je u jednu od najvažnijih luka na svetu. Pre oko 6.000 godina, samo zapadni deo današnjeg Šangaja bio je kopno, formirano talozenjem iz drevnog jezera Tai. Moderna gradska jezgra ostala je pod vodom sve do otprilike 1000. godine pre nove ere.
Šangaj je zvanično postao grad 1291. godine za vreme Yuan dinastije, kada se pet sela ujedinilo u novu Šangajsku okrugu. U to vreme, naselje je vec imalo oko 300.000 stanovnika, od kojih su mnogi bili uključeni u trgovinu brodovima. Do ranog 15. veka, Šangaj je postao dovoljno važan da su inženjeri Ming dinastije počeli da produbljuju reku Huangpu.
Devetnaesti vek predstavlja prekretnicu u istoriji grada. Nakon Prvog opijumskog rata (1839-1842), Britanci su prisilili Kinu da Šangaj proglasi ‘ugovornom lukom’ sa samoupravnom britanskom koncesijom. Ubrzo su pristigli Amerikanci, Francuzi i Rusi. Ugovor iz Nankinga potpisan 1843. godine i kinesko-američki ugovor iz Wanghia iz 1844. godine prisilili su Kinu da prihvati evropske i američke zahteve za trgovinu na kineskom tlu.
Tokom 1920-ih i 1930-ih godina, Šangaj je doživeo svoj ‘zlatni vek’ i bio je jedan od najvećih i najbogatijih gradova na svetu. Impozantne zgrade u stilu Beaux-Arts nicale su duz Banda, a grad je postao glavni finansijski centar Istočne Azije. Šangaj je u to vreme bio jedini grad na svetu koji je bezuslovno prihvatao jevrejske izbeglice koje su bežale od nacističke Nemačke, činjenica koja govori o kosmopolitskom karakteru grada.
Nakon komunističke pobede 1949. godine, grad je prošao kroz period transformacije. Ekonomske reforme započete 1990-ih, pod vođstvom Deng Xiaopinga, oznacile su novu eru. Šangaj je dobio zadatak da predvodi ekonomski razvoj Kine, a područje Pudong na istočnoj obali reke Huangpu određeno je za novo ekonomsko središte. Preko noći, ono što je bilo poljoprivredno zemljište transformisalo se u dom nekih od najviših zgrada u Kini.
Šangaj Bund: Muzej arhitekture pod otvorenim nebom
Bund (kineski: Wai Tan) je, bez sumnje, najpoznatija atrakcija Šangaja i prva stavka na listi svakog posetioca. Ova promenada duga 1,5 kilometara proteže se duž zapadne obale reke Huangpu, od mosta Waibaidu na severu do ulice Yan’an East Road na jugu. Bund je srce i duša Šangaja, mesto gde se prošlost i sadašnjost susreću u dramatičnom kontrastu.
Reč ‘Bund’ potiče od anglo-indijske reči za nasip ili pristanište. Od 1860-ih do 1930-ih godina, Bund je bio centar moći i bogatstva stranih interesa u Šangaju. Duž ove obale redale su se sedišta najmoćnijih banaka i trgovačkih kuća iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, SAD-a, Italije, Rusije, Nemačke, Japana, Holandije i Belgije.
Danas Bund cini 52 zdanja različitih arhitektonskih stilova od gotike, baroka i neoklasicizma, preko renesanse i romaneske, do art dekoa. Šangaj poseduje jednu od najbogatijih kolekcija art deko arhitekture na svetu, a većina tih zgrada nalazi se upravo ovde. Šetnja duž Bunda je kao šetnja kroz muzej arhitekture pod otvorenim nebom.
Među najimpresivnijim zdanjima ističe se bivša zgrada HSBC banke (danas Šangajska Pudong razvojna banka) na adresi Bund 12. Izgradjena izmedju 1921. i 1923. godine u neoklasicnom stilu, ova zgrada je u svoje vreme bila druga najveca banka na svetu. Njena fasada od granita i karakteristična kupola čine je jednom od najfotografisanijih zgrada u gradu.
Fairmont Peace Hotel (Bund 20) je još jedna ikona grada. Originalno poznat kao Cathay Hotel, izgradjen je 1929. godine za Victora Sassoona, bogatog jevrejskog imigranta iz Bagdada. Ovaj hotel u art deko stilu bio je simbol glamura i raskoši Šangaja 1930-ih. Karakteristična piramidalna krovna kupola, obložena bakrom koji je tokom vremena poprimio zelenu patinu i danas dominira siluetom Bunda.
Carinska kuća (Bund 13), izgrađena 1927. godine, poznata je po svom tornju sa satom koji podseća na londonski Big Ben. Zvono ovog sata čuje se širom grada, a celokupna konstrukcija tornja uvezena je iz Engleske. Zgrada Banke Kine (Bund 23), završena 1937. godine, jedina je zgrada na Bundu koju su projektovali i izgradili Kinezi, njen vrh u tradicionalnom kineskom stilu predstavlja harmonicnu fuziju Zapada i Istoka.
Najbolje vreme za posetu Bundu je sat vremena posle izlaska sunca, kada nema gužve i kada sunce postepeno osvetljava fasade vekovima starih zdanja. Međutim, Bund doživljava potpunu transformaciju noću, kada svetlosni spektakl koji počinje u sumrak pretvara čitav ovaj potez u čarobnu kulisu. Svetla se ogledaju na mirnoj povrsini reke, dok se preko puta, na strani Pudonga, futuristički neboderi nadmeću ko će više zaseniti radoznale turiste i lokalne posmatrače.
Vrt Yu (Yu Yuan): Oaza mira u srcu metropole
Ako Bund predstavlja modernu dušu Šangaja, Vrt Yu (Yu Yuan) je njegovo srce koje kuca ritmom drevne Kine. Ovaj klasični kineski vrt, smešten pored Hrama boga grada u severoistočnom delu Starog grada, pruža savršen beg od urbane vreve, predstavlja pravu oazu mira i lepote usred jednog od najgušće naseljenih gradova na svetu.
Istorija vrta Yu seze u daleku 1559. godinu, kada je visoki činovnik Ming dinastije Pan Yunduan započeo izgradnju ovog vrta kao poklon svojim roditeljima. Želeo je da im obezbedi mirno i srećno mesto za uživanje u starosti, otuda i ime ‘Yu’, što na kineskom znači mir, zadovoljstvo i sreću. Ironija sudbine je da je izgradnja trajala čitavih 18 godina i na kraju finansijski upropastila porodicu Pan, ali rezultat je bio vrt koji je bio najveći i najprestižniji u Šangaju tog vremena.
Vrt je tokom vekova prošao kroz turbulentne periode. Tokom Prvog opijumskog rata 1842. godine, britanska vojska koristila je čajdžinicu Huxinting kao operativnu bazu. Za vreme Taiping pobune, Društvo malih mačeva vodilo je svoj štab iz dvorane Dianchun, a do kraja pobune originalne strukture bile su gotovo potpuno uništene. Japanska vojska nanela je dodatna oštećenja 1942. godine. Konačna restauracija izvršena je između 1956. i 1961. godine, kada je vrt otvoren za javnost.
Danas vrt Yu zauzima površinu od 2 hektara i podeljen je na šest oblasti u stilu Suzhou vrtova. Svaka oblast ima svoj karakter i čar. Među glavnim atrakcijama ističe se Velika stena (Da Jiashan), impresivna vestacka planina visoka 14 metara, napravljena od hiljade zutih kamenih blokova. Majstor Zhang Nanyang, poznati dizajner vrtova, kreirao je ovo remek-delo koristeći tradicionalne tehnike.
Izuzetni zadnji kamen (Yu Linglong), jedan od tri najpoznatija ukrasna kamena u juznoj Kini, prava je atrakcija. Ovaj porozni kamen visok je 3,3 metra, tezi 5 tona i ima cak 72 rupe. Zanimljivost je u tome da ako zapalite mirisni stapic ispod kamena, dim ce magicno izlaziti kroz sve rupe istovremeno. Legenda kaze da je kamen prvobitno bio namenjen carskom vrtu u Bianjingu, ali je brod koji ga je prevozio potonuo u reci Huangpu.
Most devet skretanja (Jiuqu Qiao) vodi preko jezerceta do čajdžinice Huxinting, jedne od najstarijih čajdžinica u Šangaju, izgrađene 1784. godine. Kinezi veruju da broj devet simbolizuje sreću, pa prelazak preko ovog mosta navodno donosi dobru sreću. Most je namerno izvijen jer, prema tradiciji, zli duhovi mogu da se krecu samo pravolinijski.
Vrt je otvoren od 9:00 do 16:30 časova (poslednji ulaz u 16:00 časova) i zatvoren je ponedeljkom. Ulaznica kosta 40 juana od aprila do juna i od septembra do novembra, odnosno 30 juana u ostalim mesecima. Preporučujem da posetite vrt rano ujutru (pre 9:00 časova) ili kasno popodne (posle 15:00 časova) kako biste izbegli najveće gužve. Planirajte oko 2 sata za obilazak samog vrta, plus dodatno vreme za istraživanje okolnog bazara Yu Yuan.
Šangajski toranj: Vertikalni grad koji dotiče oblake
Šangajski toranj (Shanghai Tower) je arhitektonsko čudo koje dominira panoramom grada. Sa svojih 632 metra visine i 128 spratova, ovo je najviša zgrada u Kini i treća najviša na svetu prema arhitektonskoj visini. Kada sam prvi put video ovu spiralnu strukturu koja se uvija prema nebu poput kineskog zmaja, ostao sam bez teksta.
Dizajn ovog mega-nebodera delo je međunarodne dizajnerske firme Gensler. Ono sto Šangajski toranj čini posebnim nije samo njegova visina, već inovativan pristup održivosti. Zgrada se spiralno uvija za jedan stepen po spratu, ukupno 120 stepeni od baze do vrha, što smanjuje pritisak vetra za 24%, sto je ključno za grad koji je često izložen tajfunima.
Konstrukcija je zahtevala postavljanje 980 temelja na dubini od 86 metara i izlivanje 61.000 kubnih metara betona za postavljanje 6 metara debele osnove. Dvostruka staklena fasada funkcioniše poput termosa, spoljašnji sloj štiti od sunčeve toplote, dok unutrašnji pruža svetao prostor ispunjen prirodnom svetlošću. Prostor između dva sloja varira od 1 do 10 metara i služi kao termoizolacija.
Vidikovac ‘Top of Shanghai’ na 118. i 119. spratu, na visini od 546 odnosno 552 metra, predstavlja jedan od najviših vidikovaca na svetu. Tri ultra-brza lifta omogućavaju putovanje od prizemlja do vidikovca za samo 55 sekundi, krećući se brzinom od 18 metara u sekundi, jedna od najbržih voznji liftom na planeti. Savet: ako osetite peckanje u usima tokom voznje, pokrijte uši i zvaćite ili simulirajte gutanje pljuvačke.
J Hotel Shanghai Tower, otvoren 2021. godine na 120. spratu sa 165 soba, nosi titulu ‘najvišeg hotela na svetu’ prema CNN-u. Osim toga, zgrada ima jedan od najviših bazena na svetu, bazen sa pogledom na 84. spratu, na visini od 393 metra, deo je Four Seasons hotela. Ulaznica za vidikovac kosta 180 juana (oko 25 dolara), a zgrada je otvorena od 8:30 do 22:00 časova.
Televizijski toranj Oriental Pearl: Ikona Šangaja
Televizijski toranj Oriental Pearl (Dong Fang Ming Zhu) je možda najprepoznatljivija građevina Šangaja, simbol grada koji se pojavljuje na svakoj razglednici i turističkom vodiču. Sa visinom od 468 metara, ovo je šesti najviši televizijski toranj na svetu i drugi najviši u Kini.
Ideja o izgradnji novog televizijskog tornja u centru Šangaja predstavljena je 25. avgusta 1983. godine. Glavni dizajner Jiang Huancheng započeo je projekat 1986. godine sa idejom da stvori nesto što će simbolizovati modernizaciju i razvoj Šangaja. Nakon razmatranja 12 razlicitih dizajna, izabran je “Istočni biser”, jedinstven koncept koji povezuje 11 čeličnih sfera različitih veličina stubovima.
Dizajn je inspirisan stihom iz drevne kineske pesme ‘Pipa xing’ Tangskog pesnika Bai Juyija, koji opisuje “velike i male bisere koji padaju na tanjir od žada”. Izgradnja je započeta 30. jula 1991. godine, a toranj je zvanično otvoren za javnost 18. novembra 1994. godine. Bio je to ogroman korak u modernoj arhitektonskoj istoriji Kine.
Struktura tornja sastoji se od tri ogromna stuba, tri velike sfere (donja lopta, gornja lopta i svemirska kapsula) i pet manjih sfera koje sluze kao hotel sa 20 elegantnih soba. Transparentni panoramski lift izmedju stubova, prvi potpuno transparentni lift na svetu u vreme izgradnje, pruza spektakularan pogled na grad tokom vožnje.
Glavni vidikovac, poznat kao Sightseeing Floor, zauzima dva sprata unutar gornje velike sfere na visinama od 259 i 263 metra. Na rubu platforme na 259 metara nalazi se transparentni stakleni pod, stajanje na njemu i gledanje ulice ispod nogu stvara osecaj lebdenja u vazduhu. Najviši vidikovac, Svemirska kapsula, nalazi se na 351 metar i zahteva dodatnu naknadu.
Na vrhu tornja nalazi se rotirajći restoran na visini od 267 metara, najveći rotirajući restoran u Aziji sa 1.500 kvadratnih metara prostora. Dok večerate imate fantastičan pogled na grad koji se menja sa svakim okretom. U podnožju tornja nalazi se Muzej istorije Šangaja, sa preko 80 eksponata koji vode posetioce kroz transformaciju grada. Toranj je otvoren od 9:00 do 21:00 časova, a ulaznica kosta 199 juana.
Zhujiajiao: Venecija Šangaja sa dušom
Svega pedesetak kilometara zapadno od Šangaja, u okrugu Qingpu, nalazi se mesto koje je potpuna suprotnost ovom megalopolisu. Dok se u Šangaju neboderi nadmeću ko će biti viši, a neonska svetla nikad ne prestaju da trepere u drevnom gradu Zhujiajiao vreme se zaustavilo negde u periodu dinastija Ming i Qing. Ovaj vodeni grad, koji lokalci vole da zovu “Venecijom Šangaja”, spada među najbolje očuvane stare gradove u celoj oblasti južno od reke Jangce.
Zhujiajiao: Istorijski biser star 1.700 godina
Zhujiajiao nosi na svojim leđima neverovatnih 1.700 godina istorije. Verujem da možete samo da zamislite koliko je to dug period? U vreme Tri kraljevstva ovde su već postojale seoske pijace, a prava slava ovom gradu stigla je tokom dinastije Ming, između 1368. i 1644. godine. Tada je grad procvetao kao trgovačko čvorište zahvaljujući idealnom položaju pored jezera Dianshan, najvećeg jezera u Šangaju.
Tokom dinastije Ming i Qing, Zhujiajiao je postao važan centar za trgovinu rižom, svilom i tekstilom. Kanali i vodenice nisu bili samo deo lepog pejzaža, bili su krvotok grada, omogućavajući brzu transportaciju robe i navodnjavanje polja. Lokalna privreda je cvetala, a grad je rastao, dobijajući onu arhitekturu koja i danas oduzima dah posetiocima.
Šangajska vlada je 1991. godine Zhujiajiao proglasila jednim od četiri čuvena istorijska i kulturna grada. Takođe, nacionalni je nosilac oznake AAAA turističke atrakcije, a 2024. godine uvršten je među 10 najpopularnijih drevnih gradova za inostrane turiste prema Kineskoj akademiji za turizam.
Zhujiajiao: Kameni mostovi koji pričaju priče
U Zhujiajiao ima 36 drevnih mostova različitih oblika i veličina i svaki turista je sigurno čuo za najpoznatiji – Fangsheng most. Izgrađen 1571. godine, ovaj kameni luk dužine 71 metar sa pet otvora najveći je takav most u Šangaju i jedan je od najupečatljivijih u celom istočnom delu Kine. Ime “Fangsheng” znači “oslobađanje života” jer je obližnji budistički hram redovno puštao spašene ribe i kornjače u reku ispod mosta.
Na mostu stoji kamena ploča zvana Kamen zmajevih vrata, na kojoj je urezano osam uvijenih zmajeva koji okružuju sjajni biser. Četiri kamena lava krase vrh mosta. Kada stoji čovek na sredini mosta, pruža se pogled na svu lepotu drevnog grada, kuće uz vodu, vrbe koje se klate, drveni čamci koji polako jedre kanalima.
Pored Fangsheng, zanimljiv je i Lang most, poznat i kao Huimin most, jedini drveni most u gradu. Izgrađen je poput uskog hodnika sa drvenim ograđivanjem sa obe strane i krovom sa uvijenim strehama, što ga čini jedinstvenim u celom Zhujiajiao.
Zhujiajiao: Severna ulica, srce drevnog grada
Severna ulica (Bei Dajie) predstavlja glavnu šetalištnu zonu i najstariju ulicu u gradu. Dugačka je kilometar i po, a priča se da je bila “tri milje dugačka sa hiljadama prodavnica” u vreme procvata. Danas je i dalje puna života, duž nje nižu se dvospratne zgrade u stilu dinastija Ming i Qing, čiji prizemlji služe kao prodavnice, dok stanovnici žive na spratovima.
Dok šetam krivudavim kamenim stazama, osećam se kao da hodam kroz živopisnu sliku. Arhitektura je zadivljujuća, više od 10.000 zgrada datira iz perioda dinastija Ming i Qing. Uske uličice, neobični kameni privezi uz obalu reke, stari domovi koji gledaju u kanale – sve to čini čaroliju ovog malog grada.
Zhujiajiao: Bašte koje oduzimaju dah
U Zhujiajiao se nalaze dve upečatljive bašte. Prva je Kezhi bašta, najveća privatna imanje u gradu i jedna od najvećih bašti u južnoj Kini. Izgrađena 1912. godine od strane vlasnika Ma Wenqina, potrebno je bilo preko 15 godina i više od 300.000 taela srebra da se izgradnja završi. Ime “Kezhi” znači “ne zaboraviti da obrađuješ zemlju dok učiš”, pa je u parku ima predela kao što su “Biblioteka” i “Selo mirisa pirinča”.
Ova bašta obuhvata površinu od oko 60.000 kvadratnih metara i sastoji se od tri dela – galerije, veštačkog brda i parka. U delu sa brdom nalazi se petospratna zgrada sa paviljonom na vrhu koji se zove “Paviljon sa pogledom na mesec”, smatra se najvišom građevinom u gradu. Park ima lepo jezero, pažljivo oblikovane kamene formacije i tradicionalne paviljone koji pružaju mir i tišinu.
Druga važna bašta je Zhuxi (Hexin) bašta, moderna i finije osmišljena. Manja je od Kezhija, zahvata oko 3.000 kvadratnih metara, ali je podjednako šarmantna sa svojim bujnim zelenilom, potocima, jezercima i klasičnom arhitekturom. Najbolje od svega, ulaz u Zhuxi baštu je besplatan!
Zhujiajiao: Hramovi i kulturne znamenitosti
Hram Yuanjin je poznato budističko svetilište prvobitno izgrađeno tokom dinastije Yuan (1271-1368). Do danas je opstala samo glavna dvorana, dok su ostale građevine obnovljene u moderno vreme. Tokom dinastija Ming i Qing, hram je bio popularno mesto okupljanja naučnika i književnika, mnogi od kojih su ostavili umetnička dela. Hram je zbog toga bio poznat po velikoj zbirci slika i kaligrafije čuvenih umetnika tog vremena.
Hram boga grada (City God Temple) je drugačiji od većine, više liči na baštu nego na hram. Posetioci mogu da odmore i uživaju u prefinjenom stenovitom pejzažu, jezercu i paviljonima u kompleksu hrama.
Muzej kulture i umetnosti Zhujiajiao obuhvata površinu od 2.000 kvadratnih metara i kroz slike i skulpture prikazuje istoriju i kulturu ovog drevnog grada. Poseta muzeju pre obilaska grada pomaže da bolje shvatite razvoj Zhujiajiao kroz vekove.
Zhujiajiao: Pošta iz dinastije Qing
Jedna od najzanimljivijih znamenitosti je stara pošta izgrađena 1903. godine. Ovo je jedino preostalo poštansko mesto iz dinastije Qing u istočnoj Kini. Dvospratna zgrada svedoči o razvoju kineske poštanske službe, a u njoj su izložene hiljade starih poštanskih marki, koverti i razglednica. Četiri slike na drugom spratu prikazuju kako su poštari isporučivali pisma u staro doba. Posetioci ovde mogu da poštampaju svoje putne dnevnike, što je lep suvenir.
Zhujiajiao: Kanali i vožnja čamcem
Nema pravog upoznavanja sa Zhujiajiao bez vožnje tradicionalnim drvenim čamcem kroz kanale. Ovo je vodeni grad u najlepšem smislu te reči, intrikovani sistem kanala vekovima je bio životna žila grada. Dok čamac polako klizi ispod kamenih mostova, prolaze pored kuća uz vodu, osećam mir koji u modernim gradovima više ne postoji.
Vožnja čamcem košta oko 200 juana za čamac koji prevozi do šest putnika i obilazi tri lokacije, dok obilazak četiri mesta košta 300 juana. Polazišta su sa pristaništa na Severnoj ulici, pristaništa kod Bašte Kezhi ili pristaništa kod Hrama boga grada. Takođe postoji opcija dugačke krstarenja Dianshan jezerom koje polazi sa Istočne ulice broj 60.
Zhujiajiao: Hrana i gastronomija
Zhujiajiao je poznat po svojoj hrani inspirisanoj bliskim jezerom Tai i rekama koje prolaze kroz grad. Lokalna kuhinja ima jak naglasak na slatkovodnoj ribi i jelima na bazi pirinča. Slatkasto-slani ukusi su tipični za Jiangnan kuhinju, koja je karakteristična za region južno od reke Jangce.
Morate probati zongzi, tradicionalne kineske pirinčane knedle od lepljivog pirinča sa različitim filovima, umotane u bambusovo lišće. Prodaju se širom grada po sličnim cenama. Shengjianbo su slane, pečene na tiganju parene lepinje punjene sočnim svinjetinom i želatinom koji se topi u supu kada se kuva. Xiaolongbao su delikatne parene knedle za supu punjene svinjetinom i bogatom supom.
Rečne škampe su obavezne, sveže, sa čvrstim mesom i intenzivnim ukusom mora. Takođe, puž u kafi je delikatesa koju lokalci preporučuju. Za desert, probajte pržene kolače sa crvenim pasuljem na Istočnoj ulici, vredi sačekati red i preživeti gužvu koja uvek tamo preovladava.
Restorani su uglavnom locirani uz obalu kanala, pa možete uživati u obroku sa pogledom na vodu. Lokalni domaći restorani nude jela sa farme sveža, ukusna i po pristupačnim cenama. Mnogi posetioci preporučuju da se jede u restoranima koji imaju terase ili balkone sa pogledom na kanale.
Zhujiajiao: Ulaznice i poseta
Odlična vest je da je ulazak u sam grad Zhujiajiao besplatan! Možete slobodno šetati uskim uličicama, prelaziti preko mostova i upijati atmosferu drevnog grada. Međutim, za pojedine atrakcije unutar grada morate kupiti ulaznice.
Kombinovane ulaznice nude dobar odnos cene i vrednosti koje nude ove turističke atrakcije:
- 120 juana za vožnju čamcem i devet atrakcija (uključujući Galeriju J-Art, Apoteku Tongtianhe, Poštu dinastije Qing, Hram boga grada, Izložbenu dvoranu ručnih radova, Muzej stela carske akademije, Umetničku dvoranu Shanghai Quanhua, Meditacionu sobu Yuanjin i Baštu Kezhi)
- 60 juana za osam atrakcija (iste kao gore, bez vožnje čamcem)
- 30 juana za četiri atrakcije (Apoteka Tongtianhe, Pošta dinastije Qing, Meditaciona soba Yuanjin i Bašta Kezhi)
Grad je otvoren svakog dana od 8:30 do 23:00 časova. Najbolje vreme za posetu je tokom proleća (mart do maj) i jeseni (septembar do novembar) kada je vreme prijatno i pejzaži najlepši. Letnji period ovde može biti izuzeto topao i vlažan, dok su zime hladnije i manje živopisne.
Zašto posetiti Zhujiajiao
Zhujiajiao je savršena destinacija za dnevni izlet ili vikend bekstvo iz modernog Šangaja. Za samo sat vožnje metroom ili ekspres autobusom, možete se naći u potpuno drugačijem mestu, svetu kamenih mostova preko bistrih kanala, stabala vrba koja se klate na vetru, tradicionalnih drvenih čamaca koji polako krstarе kanalima i arhitekture stare više vekova.
Iako je turistički i često prepun posetilaca, Zhujiajiao i dalje ima svoju dušu i šarm. Kada zalutate u neke od užih uličica podalje od glavnih staza, nailazite na lokalne stanovnike koji sede ispred svojih kuća, deca koja se igraju pored kanala, stare zanatlije koji nastavljaju tradicije vekovima stare.
Ovo nije samo muzej pod vedrim nebom, Zhujiajiao je grad koji je uspeo da očuva svoju tradiciju dok se Šangaj oko njega transformisao u moderni megalopolis. Poseta ovom drevnom vodenom gradu podseća nas koliko je Kina raznovrsna i kako staro i novo mogu da postoje zajedno.
Jing’an Hram Šangaj: Istorija i duh jednog drugačijeg Šangaja
Kad sam prvi put čuo da u srcu blistavog, modernog, neonima osvetljenog Šangaja postoji hram star skoro dva milenijuma, nisam mogao da zamislim, a ni kad sam ga video, nisam očekivao da ću tako naglo promeniti pogled na svet. Ulice pune reklama, betonske fasade, u ulici pored firmiranih radnji i gomile ljudi samo odjednom zapazite vrata hrama, zlatni krovovi, drvo, tišina, miris tamjana. Jing’an ne deluje kao još jedna turistička tačka. Više je neka kapija ka drugoj dimenziji, negde između istorije i sadašnjice, haosa i kontemplacije.
Jing’an: Hram kroz vekove od 247. godine do danas
Priča Jing’an hrama počinje davne 247. godine naše ere u doba poznatom u Kini kao period Tri kraljevstva. Tada je hram, pod imenom Hudu Chongyuan Temple, podignut blizu reke (duž tadašnjeg toka reke koja je prolazila kroz ono što je sada Šangaj).
Tokom vekova menjao je ime i izgled. Početkom 11. veka, tačnije 1008. godine, dobija ime Jing’an Temple, što znači “Hram mira i spokojstva”. Da bi kasnije 1216. godine prenet je na današnju lokaciju, na zapadnom delu ulice Nanjing (West Nanjing Road).
Ipak, istorija mu nije bila blagonaklona: preko vekova stradao je u raznim previranjima, ratovima i nedaćama. U jednom periodu dobija novo ruho, ali u 20. veku, tokom turbulentne ere, pretvoren je čak u fabriku plastike. Graditeljka vrednost je skoro izgubljena.
Tek osamdesetih godina hram dobija novu šansu, vraća mu se stara noblesa i značaj. Kompleks je obnovljen i ponovo otvoren za vernike i posetioce. Danas je zvanično zaštićeni kulturni spomenik.
Unutrašnji svet Jing’an Hrama: Arhitektura i statue
Kad zakoračite kroz vrata hrama, ispadate iz tempa grada Šangaja pravo u svet drvene tradicije, mudro graviranih greda, krovova sa zakrivljenim ivicama i detalja lotusima, budističkim simbolima, trouglobima i ornamentima, sve u stilu južnokineske (Song-dinastijske) arhitekture. Jing’an koristi kvalitetno drvo (teak), a krovovi su prekriveni žutom i tamno-sivom pločom, tipičnim za istorijske budističke hramove.
Unutar kompleksa nalaze se glavne dvorane: ulazna kapija i dvorište, zatim Daxiong Baodian (glavna sala – „Mahavira Hall“), sala nebeskih kraljeva, tri svetačka (Three-Saints) dvorana, pagoda, zvonara, dvorana božanske boginje sa statue boginje sa lotos-postamentom i sala sa sedićom statuu Bude isklesanom od pravog jade kamena.
Jedna od najvećih atrakcija: statue, bronzana zvona iz doba Ming dinastije, statue Bude i Bodhisatvi, relikvije raznih epoha, kaligrafije i slike, sve to daje osećaj da ste zakoračili u muzej budističke istorije i umetnosti.
Unutrašnji ambijent je za razliku od modernog glasnog grada napolju, tako tih, miran, meditativan. Zgrada i dvorišta nude vam prostor da zastanete, posmatrate, razmislite, upijete tu zen-energiju. A kad izađete i pogledate svet oko sebe, videćete neboderi, svetla i brojne reklame, adrenalinska realnost savremenog Šangaja ponovo vas zove. Taj kontrast, ta spojena stvarnost je upravo ono što Jing’an Hram čini jedinstvenim.
Jing’an Hram: Kako doći, kad je najbolje i na šta obrati pažnju
Hram se nalazi na adresi 1686 West Nanjing Road, u srcu četvrti koja i nosi njegovo ime Jing’an District. Do njega se lako stiže: ispod hrama je stanica metroa Shanghai Metro Line 2, a novije i linije 7 i 14 takođe staju na stanici nazvanoj “Jing’an Temple”.
Ulaz košta oko 50 juana (RMB), simbolično za ono što dobijate zauzvrat: istoriju, atmosferu i mir. Ako želiš da ga doživite najbolju atmosferu dođite rano ujutro, dok je grad još uspavan i dok je gužva minimalna. Tada je svetlost najbolja, tamjan lagano lebdi, a vi čujete samo svoje korake i zvuke sveta unutra. Idealno za razmišljanje i fotografije bez gomile ljudi.
Zašto je Jing’an Hram više od atrakcije? Zašto vredi posetiti?
Jing’an Hram nije “samo hram” ili “samo dobra tačka za slikanje”. On je simbol večite borbe između starog i novog, mirnog i haotičnog, duhovnog i materijalnog. Dok Šangaj živi ubrzano, Jing’an Hram vam nudi oazu. Dok su neboderi i shopping super-marketi oko vas, ovde je svaki kamen, drvo i statua podsetnik da grad ima korene, da ima istoriju, veru, tradiciju.
Za svakoga ko želi da upozna “drugi Šangaj”, a ne onaj ultramoderni, nego onaj sa dušom, Jing’an Hram je nezaobilazan. Ne radi se o selfiju i slikanju za društvene mreže, radi se o dodiru sa nečim što traje, što je preživelo vekove. O mestu gde možete zastati, prošetati, razmisliti. Zato, kad budete u Šangaju, ne žurite. Posetite Jing’an Hram, nalazi se u neposrednoj blizini najpoznatije zone za kupovinu tako da ćete iskoristiti vreme da se odmorite i uživate u nečemu duhovno, a odavde možete izaći sa osećajem da ste videli nešto što traje oduvek.
Ostale znamenitosti koje ne smete propustiti u Šangaju
Ulica Nanjing Road
Nanjing Road je ‘Prva komercijalna ulica Kine’ i jedna od najprometnijih šoping ulica na svetu. Proteže se 5,5 kilometara i svakodnevno je posećuje oko 1,7 miliona ljudi. Duž ove ulice nalaze se preko 600 prodavnica, od jeftinih suvenira do luksuznih brendova svetskog renomea. Pešačka zona, naročito noću kada je osvetljena neonskim svetlima, pruža nezaboravno iskustvo urbanog života Šangaja.
Francuska koncesija
Francuska koncesija je rezidencijalno podrucje nekada odredjeno za Francuze, danas omiljeno medju turistima i ekspatima. Karakterisu ga kafici, drvoredi platana i tudorske kuce. Ovo je savrseno mesto za setnju i upijanje atmosfere Sangaja 1920-ih i 1930-ih godina. Ulica Wukang Road, sa svojom karakteristicnom arhitekturom, posebno je popularna za fotografisanje.
Šangajski muzej
Šangajski muzej, smešten na Narodnom trgu, jedno je od najvecih muzeja drevne kineske umetnosti. Njegova karakteristična arhitektura, okrugli vrh i kvadratna baza, simbolizuje drevnu kinesku kosmologiju “okruglo nebo, kvadratna zemlja”. Muzej čuva preko 120.000 artefakata, a posebno su impresivne kolekcije bronze, keramike, kaligrafije i slika. Ulaz je besplatan, ali je potrebna rezervacija unapred.
Šangajski Diznilend
Šangajski Diznilend, otvoren 2016. godine, prvi je Dizni tematski park u kontinentalnoj Kini. Značajno je jeftiniji od Diznilenda u Parizu i Orlandu, a vecina atrakcija može se uživati i bez znanja kineskog jezika. Vožnja Pirates of the Caribbean: Battle for the Sunken Treasure posebno je impresivna, kao i futuristički TRON rolerkoster koji dostize brzinu od 95 km/h.
SAVHE Atour Hotel North Bund Šangaj: Moj dom daleko od kuće
Tokom mog boravka u Šangaju, imao sam privilegiju da odsednem u SAVHE Atour Hotel North Bund Shanghai, novom luksuznom lifestyle brendu u okviru Atour Group. Ovaj hotel od 5 zvezdica, smešten na adresi No. 522, North Sichuan Road u distriktu Hongkou, pokazao se kao savršen izbor za istraživanje grada.
Ime “SAVHE” dolazi iz jezika naroda Lisu sa planina Gaoligong, gde snaga primitivnog života neprestano cveta, reč u bukvalnom značenju znači “dah”. Dizajnerska inspiracija dolazi iz orijentalnog vrta u ogranicenom prostoru. Zvukovi, svetla, tekuća voda i pejzaž integrisani su sa savremenom matematičkom umetnošću kako bi stvorili novi prostor, orijentalnu priču o vremenu, prostoru i dahu, gde priroda i ljudski tragovi koegzistiraju u harmoniji.
Hotel ima 133 sobe sa pogledom na grad, svaka opremljena klima uređajem, ravnim televizorom sa satelitskim kanalima, zonom za sedenje i radnim stolom. Kupatila dolaze sa odvojenim toaletom, tušem, bademantilima i peškirima, posebno mi se dopalo sto koriste proizvode Le Labo za kupanje. Jastuke možete birati izmedju mekih i tvrdih, sto je sjajan detalj za one koji imaju specifične preferencije za spavanje.
Lokacija hotela je izuzetna, nalazi se samo 10 minuta hoda od cuvenog mosta Waibaidu, 350 metara od mosta Zhapulu i blizu stanice metroa International Cruise Terminal. Do Bunda se moze stici za 15-20 minuta lagane šetnje, dok je vrt Yu udaljen oko 2,5 kilometra. Iako nije u samom centru, ova lokacija omogućava istraživanje severnog Bunda (North Bund) i okolnih atrakcija kao sto su Šangajska pošta i mostovi Zhapu Lu i Bei Wai Tan.
Posebno sam cenio besplatne noćne užine-grickalice i popodnevni čaj koje hotel nudi, savršen način da se opustite nakon celodnevnog istrazivanja metropole kao što je Šangaj. Krovni-bar sa pogledom na grad idealan je za vecernje opustanje. Restoran u hotelu nudi odlican izbor azijske kuhinje, a u blizini se nalazi i popularni Haidilao Hot Pot restoran (oko 400 metara). Osoblje govori engleski i kineski, sto olakšava komunikaciju, a njihova usluznost i pažnja prema detaljima učinili su moj boravak zaista prijatnim.
Za one koji planiraju da odsednu u ovom izuzetnom hotelu, možete računati na besplatan parking i Wi-Fi, kao i teretanu za goste. Moja preporuka svima koji traže autentično iskustvo sa dozom luksuza u severnom delu Bunda da razmisle o ovom hotelu kao svom potencijalnom domu kada dođu u posetu Šangaju. U narednom blog postu napisaću vam detaljnu recenziju ovog hotela da biste mogli sagledati sve aspekte boravka u ovom luksuznom hotelu ako vas put navede u Šangaj.
Praktični saveti za putovanje u Šangaj
Najbolje vreme za posetu
Najbolji periodu za posetu Šangaju su proleće (mart-maj) i jesen (septembar-novembar) jer su idealni periodi za posetu zbog prijatnih temperatura i brojnim kulturnim događanjima. Leto može biti vrelo i vlažno, dok je zima hladna, ali odlična za istrazivanje zatvorenih atrakcija poput muzeja. Septembar, kada sam ja posetio grad, pokazao se savršenim, temperature oko 20-25 stepeni tokom dana i 14-16 stepeni noću.
Prevoz
Metro sistem Šangaja je jedan od najvećih i najmodernijih na svetu cist, brz i pristupačan sa stanicama blizu većine glavnih atrakcija. Znakovi su na engleskom i kineskom. Za taksije, koristite aplikaciju Didi (kineski Uber), pristupite joj preko Alipay aplikacije sa engleskim interfejsom. Maglev voz povezuje aerodrom Pudong sa stanicom Longyang Road za samo 8 minuta, najbrzi komercijalni voz na svetu.
Rezervacije i aplikacije
Važno je znati da većina državnih muzeja i turističkih mesta zahteva rezervaciju unapred putem web sajta ili WeChat aplikacije. Ne idite na blagajnu na dan posete očekujući da ćete dobiti kartu, jer velika je varovatnoća da nećete. WeChat i Alipay su neophodni za svakodnevne transakcije u Kini, pripremite ih pre dolaska. E-sim kartica sa internet pristupom je ključna za navigaciju, prevođenje i mobilna plaćanja.
Hrana
Šangajska lokalna kuhinja poznata je po svom jedinstvenom ukusnom profilu sa istaknutom slatkastom notom. Obavezno probajte xiaolongbao (sočne knedlice sa supom), hongshao rou (dinstano svinjsko meso u slatkom sosu) i scallion pancakes (palačinke sa mladim lukom). Restoran Nanxiang Mantou Dian blizu vrta Yu, star preko 100 godina, smatra se jednim od najboljih mesta za autentične xiaolongbao. Za fine dinning, Three on the Bund nudi nekoliko restorana sa Michelin zvezdama.
Zašto će Šangaj ostati u mom srcu?
Šangaj je grad koji se ne može u potpunosti opisati rečima, prosto ovaj grad se mora doživeti. Od jutarnje šetnje duz Bunda dok sunce polako obasjava fasade vekovima starih zdanja, preko kontemplativnih trenutaka u mirnim vrtovima Yu, do vrtoglavih pogleda sa vrha Šangajskog tornja, svaki trenutak u ovom gradu donosi novo otkriće.
Ono sto me je najviše impresioniralo jeste sposobnost Šangaja da balansira izmedju očuvanja svoje bogate istorije i neprestanog stremljenja ka budućnosti. Ovde se drevni hramovi nalaze u senci futurističkih nebodera, tradicionalni čajevi služe se u modernim kafeima sa Wi-Fi internetom, a ulični prodavci knedlica koriste QR kodove za plaćanje. To je grad kontrasta, ali kontrasta koji se savršeno dopunjuju.
Za ljubitelje mode i stila, Šangaj nudi beskrajne mogucnosti, od luksuznih butika na Nanjing Road do vintage radnji u Francuskoj koncesiji. Grad je centar mode u Aziji i to se oseća na svakom koraku. A za one koji, poput mene, vole da kombinuju modu sa putovanjima, Šangaj predstavlja savrsenu pozadinu za bilo koji outfit.
Moja preporuka? Odvojite minimum tri do četiri dana za Šangaj, dovoljno da obiđete glavne atrakcije, ali i da se izgubite u sporednim ulicama, otkrijete skrivene dragulje i zaista osetite puls ovog neverovatnog grada. I ne zaboravite da pogledate noćnu panoramu sa Bunda, to je slika koju ćete nositi sa sobom u srcu zauvek.
Na kraju ovog putopisa iskoristio bih priliku da se još jednom zahvalim i izrazim duboku zahvalnost Svetskoj turistickoj organizaciji – UN Tourism i SAVHE Atour Hotel North Bund Shanghai na njihovom izuzetnom gostoprimstvu i podrčci. Bez njihove pomoći, ovo putovanje ne bi bilo moguće, a moje iskustvo Šangaja ne bi bilo tako raznovrsno, kulturološki bogato i nezaboravno. Hvala vam što ste mi otvorili vrata ovog fascinantnog grada i omogućili da sa svojim čitaocima i publikom podelim njegovu lepotu.
Da li ste već imali priliku da posetite Šangaj, ovaj jedinstveni grad gde se orijentalna tradicija neprimetno prepliće sa futurističkim ritmom života? Ili možda tek planirate da otkrijete magiju Šangaja, njegove živopisne četvrti, pijace, svetsku gastronomsku scenu i prepoznatljive nebodere koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim?
Svoje utiske, komentare ili pitanja slobodno ostavite ispod teksta, ili me kontaktirajte putem mejla i društvenih mreža. Sve informacije su dostupne na stranici KONTAKT.
Vidimo se uskoro, sa novom pričom iz srca Dalekog Istoka!
Srdačni blogerski pozdrav iz Šangaja,
Mr.M
Ovaj post je sponzorisan od strane Svetske turističke organizacije (UN Tourism) i SAVHE Atour Hotel North Bund Shanghai hotela, kao i drugih lokalnih partnera koji su nesebično podržali ovaj projekat. Ovaj post predstavlja moju ličnu i iskrenu recenziju doživljaja destinacije.